slide1 n.
Download
Skip this Video
Download Presentation
Kalmar Zvezdan Kordinator za energetiku CEKOR Beograd 05.05.2014 Doradjeno 28.5.2014. .

Loading in 2 Seconds...

play fullscreen
1 / 11

Kalmar Zvezdan Kordinator za energetiku CEKOR Beograd 05.05.2014 Doradjeno 28.5.2014. . - PowerPoint PPT Presentation


  • 131 Views
  • Uploaded on

Budžetski deficit i k limatske promene u Srbija: između ciljeva Evropske unije i nacionalnih prioriteta i mogućnosti. Kalmar Zvezdan Kordinator za energetiku CEKOR Beograd 05.05.2014 Doradjeno 28.5.2014. Klimatske promene najve ći izazov razvoju srpske ekonomije.

loader
I am the owner, or an agent authorized to act on behalf of the owner, of the copyrighted work described.
capcha
Download Presentation

PowerPoint Slideshow about 'Kalmar Zvezdan Kordinator za energetiku CEKOR Beograd 05.05.2014 Doradjeno 28.5.2014. .' - jarvis


Download Now An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript
slide1

Budžetski deficit i klimatske promene uSrbija: između ciljeva Evropske unije i nacionalnihprioriteta i mogućnosti

Kalmar Zvezdan

Kordinator za energetiku CEKOR

Beograd 05.05.2014Doradjeno 28.5.2014..

klimatske promene najve i izazov razvoju srpske ekonomije
Klimatskepromenenajveći izazov razvoju srpske ekonomije
  • Preko 70% struje u srbiji se dobija iz fosilnih goriva (dobijalo se)
  • Preko 40% ukupne primarne energije se uvozi u obliku tečnih fosilnih goriva (https://www.iea.org/stats/balancetable.asp?COUNTRY_CODE=RS)
  • Srbija je medju najintenzivnijim državama u svetu po karbonskom intenzitetu po glavi stanovnika
  • Preko 186000 dece potrebuje neki vid socijalne pomoći-oko 25 milijardi je odvojeno za davanja deci i pordici, oko 57milijardi za ukupna socijalna davanja
  • Preko 60% stanovnika je energetski siromašno, realno 100%stanovnika (uz minimalnu statističku grešku)
  • Ogromna državna pomoć za fosilni energetski sektor protivna obavezama priključenja EU, DAVI SRPSKU EKONOMIJU I DRUŠTVO
eksterni tro kovi tajna i tajac
Eksternitroškovi-tajna i tajac
  • www.cekor.org/documents/pages/530_3.pdf
  • Eksterni troškovi se niti u jednoj državi energetske zajednice ne uračunavaju u cenu
  • Održavanje nemoguće cene struje u Srbiji po cenu ne podnošljivih budžetskih izdataka
  • Ovi troškovi su promenjiva veličina, odnosno imaju značajnu kontekstualnu vrednost
  • a)Ekološki, b)zdravstveni, c)socijalni, d)adaptivni, e)EKONOMSKISmatra se da su samo eksterni troškovi proizvodnje struje u Srbiji preko 13 cEUR/kwh
  • http://www.energy-community.org/pls/portal/docs/2652179.PDF, page9
  • A) smatra se da će za ispunjenje ekoloških standarda energetske zajenice biti potrebno od 640 do 710 miliona, odnosno oko 2,776 milijardi u scenariju zamene nekih termo centrala i ispunjenja IEDirektive

a1) ali CAPEX mora da uzme u obzir istiskivanje drugih neophodnih investicija tu uzimamo u obzir situaciju sa državnim budžetom, osim toga CAPEX mora da uzme u obzir enormno duge rokove promene odnono otplate što trenutnu strukturu čini nemogućom

eksterni tro kovi i nacionalni bud et
Eksterni troškovi i nacionalni budžet

-EE u budžetu samo u 4 stavke ispod 100 miliona EUR i to ako se uzmu u obzir javni objekti i krediti SME

-Lignit, spaljivanje lignita planirano u budžetu sa preko milijardu, ali ukupni dugovi nisu izraženi (već sada su daleko preko 3 milijarde)

-Dug za struju gradjanstva i privrede, obaveze prema kreditorima i rezervisana sredstva

-Ukupno je planirano oko 9 milijardi za kopove, nove termo objekte, i rekonstrukciju postojećih

zdravstveni eksterni tro kovi
Zdravstveni eksterni troškovi
  • Prema dobro utemeljenim medjunarodnim procenama preko 6 milijardi EUR godišnje Srbija gubi kroz zagadjenje od energetskog sektora
  • Kroz spaljivanje uglja u Termo centralama procenjeno da umire preko 2000 gradjana Srbije
  • Kolike su zdravstvene štete ako uzmemo u obzir rudarstvo, zagadjenja u gradovima zbog loše zimske energetske strukture
  • Preko 800000 domaćinstava spaljuje drvo i ugalj na loš i ne efikasaqn način u domačinstvima
socijalno ekolo ki eksterni tro kovi
Socijalno ekološki eksterni troškovi
  • Srbija je izuzetno osetljiva na klimatske ekscese i trajne promene
  • Dugoročno posmatrano srpska ekonomija i infrastruktura su neotporne na klimatske promene
  • Ne postoji obaveza strateške analize prilagodjenosti na klimatske promene sektora, programa i projekata
  • Nedostaje nacionalna analiza po sektorima i kumulativno o osetljivosti na klimatse ekscese i trajne promene
  • Nedostaje detaljna i multi sektorna strategija sa akcionim planovima
uticaj klimatskih promena na ekonomiju i dru tvo srbije
Uticaj klimatskih promena na ekonomiju i društvo Srbije
  • Procenjuje se da je godišnja direkna šteta od POPLAVA oko 100 miliona EUR- indirektne nisu ni procenjivane
  • Kolika je direktna šteta ovogodišnjih pojava i KOLIKA je indirektna šteta (odnosno kolika će se šteta akumulirati na osnovu ove štete?)
  • 15000 bujičnih tokova i oko 1500 stalna pretnja
  • Poplave u Vojvodini su takodje stalna iminenta opasnost
  • Preko 3.5 miliona hektara je ugroženo erozijom
  • Jedna od najogoljenijih područja u čitavoj Evropi su Vojvodjanske plodne njive
  • Ne postoji detaljno i „sveže“ merenje zakišeljenosti zemljišta u Srbiji (ne adaptiranost srpske poljoprivrede)
uticaj klimatskih promena na ekonomiju i dru tvo srbije1
Uticaj klimatskih promena na ekonomiju i društvo Srbije
  • Struktura srpske poljoprivrede još više pogoduje eroziji
  • U isto vreme poljoprivreda je jedan od najvećih emitera u vodotokove- podzemne vode i GHG
  • Štete od šumskih požara od 2000-2009 oko 330miliona EUR, oko 16500ha uništeno
infrastrukturna ne prilago enost
Infrastrukturna ne prilagođenost
  • Većina velikih gradova i naselja na rekama je izuzetno osetljiva na poplave
  • Veoma teška situacija oko regulacije podzemnih voda u Vojvodini
  • Ne postojanje opsežnih mera pošumljavanja
  • Energetska proizvodnja u srbiji doživljava svake godine izuzetno teške udarce zbog stalnog pritiska da se obaraju rekordi- gotovo svake godine imamo višemilionske štete (u EURima) od rušenja velikih bagera- glodara- rotirajućih kopača- plaćaju ih gradjani i budžet
  • Srpski saobraćajni koridori u mnogim delovima zemlje nisu prilagodjeni odnosno procenjeni na klimatske promene
kontradiktorne politike
Kontradiktorne politike
  • Energetska politika centralizovana, bazirana na fosilnim gorivima- uvozno ovisna
  • Bazirana na državnim garancijama za lignitske termo centrale (http://www.nama-database.org/index.php/Serbia)
  • Poljoprivredna politika- intenzivna, smanjenje zapošljavanja, velike emisije, erozija, goleti
  • Vodni tokovi zagadjenja, uništenje bio diverziteta, ne korištenje potencijala usluge bio diverziteta
  • Saobraćajna infrastruktura- većinom drumski saobraćaj, osetljiva na klimatske uticaje, ogromna zaduženja bez stvarne ekonomske isplativosti
  • Industrijska politika ne promoviše zelenu tranziciju odnosno razvoj u pravcu resursne- i energetske efikasnosti
preporuke
Preporuke
  • Integrisana socijalna politika
  • zelena industrijska tranzicija, Energetski efikasni stambeni objekti (masivni program energetske efikasnosti)
  • Osnaživanje sektora energetske efikasnosti,
  • Decentralizacija i de karbonizacija energetike
  • Ukidanje državne pomoći u svim oblicima za lignitska postrojenja (prilagodjavanje IED nije izgovor)
  • Prelazak na organsku poljoprivredu,
  • Revizija menadžmenta voda (bio diverzitetne usluge, obnavljanje vlažnih staništa, de kolonizacija rećnih obala)
  • Pošumljavanje je jedini realan odogovor na problem
  • Uspostavljanje održive saobraćajne politike
ad