Download
1 / 13
130 likes | 287 Views
СТРУЈА. У ТЕЧНОСТИМА. Течности који производе електричну струју називају се електролити. То су водени раствоти киселина, база или соли. У воденом раствору неутрални молекули киселина, база или соли разлажу се на два дела, којих један представља позитиван, а други негативан јон.
E N D
СТРУЈА У ТЕЧНОСТИМА
Течности који производе електричну струју називају се електролити. То су водени раствоти киселина, база или соли. У воденом раствору неутрални молекули киселина, база или соли разлажу се на два дела, којих један представља позитиван, а други негативан јон. Тај процес разлагања молекула на јоне који се дешава у електролитима назива се електролитичкадисоцијација
Дисоцијација је повратан процес јер у раствору долази и до спајања супротно наелектрисаних јона и образовања неутралних молекула.
Када се електролит нађе у електричном пољу, јони се кроз раствор крећу усмерено и тако добијамо електричну струју у електролитима. Позитивни јони, који се називају катјони, крецу се према негативној електроди-катоди, а анјони, који су негативно наелектрисани, иду ка позитивној електроди-аноди. То значи да струју у електролитима чини кретање и позитивних и негативних јона, тј. Да су и позитивни и негативни јони носиоци електричне струје у електролитима.
Електролити су слабији проводници од метала зато што је покретљивост јона мања од покретљивости електрона. Зато се често називају проводници другог реда.
Када стигну до одговарајућих електрода, позитивни и негативни јони неутралишу се примањем, односно отпуштањем електрона, и постају неутралне честице. Катјони примају електроне од катоде, док анјони предају електроне аноди. Те новонастале неутралне честице, у зависности од своје природе, могу се талозити на електродама(метали), образовани молекули који излазе из електролита(гасови) и ступају у хемијске реакције с растварачем или електродама.
Процес неутрализације јона и издвајања супстанци на електродама, при протицању електричне струје кроз електролит, назива се електролиза. Електролиза има широку примену и у индустрији и у техници
Галванитзација је процес у коме се помоћу електролизе метални предмети пресвлаче танким слојем неког другог метала. То могу бити племенити или неки други метали који су отпорнији него метал од кога је сам предмет направљен (позлачивање, хромирање, цинковање и др.)
У поступку галванизације предмет који треба пресвући слојем другог метала везујемо за негативан пол извора тако да представља катоду. Анода је од метала којим се облаже предмет, а електролит мора бити раствор соли метала од кога је направљена анода. Код побакривања анода је од бакра (Cu) , a електролит је раствор бакар-сулфата (CuSO4)
Демонстрациони оглед Ако у суд са дестилованом водом уронимо две електроде које су преко сијалице везане за извор једносмерне струје, ништа се неће десити јер дестилована вода не проводи струју. Међутим, када у воду сипамо кухињску со, сијалица почиње да светли, што значи да раствор соли проводи струју.
У овом огледу видели смо да дестилована вода не проводи струју. То је разумљиво јер у дестилованој води нема слободних наелектрисаних честица које би представљале носиоце електричне струје. Када у води додамо кухињску со, неутрални молекули соли дицоцују на два дела, од којих један представља позитиван, а други негариван јон. Јони Na+ и Cl- који представљају носиоце електрицне струје у овом раствору крећу се ка одговарајућим електродама и тако раствор соли проводи струју.
Закључак: Око 80% нашег тела чини вода, у којој су растворене супстанце. То значи да је људско тело електролит и да га због тога проводи струју. Пролазак струје може нанети велике штете људском организму. Нарочито је опасна наизменична струја фреквенције 50 Hz, каква постоји у електричној мрежи.
Немања Ускоковић iPhone
