1 / 15

РАД СВЕТОГ САВЕ НА САМОСТАЛНОСТИ И ОРГАНИЗАЦИЈИ СРПСКЕ ЦРКВЕ

РАД СВЕТОГ САВЕ НА САМОСТАЛНОСТИ И ОРГАНИЗАЦИЈИ СРПСКЕ ЦРКВЕ. Припремио:вјероучитељ Драган Ђурић www.vjeronauka.net. ЛАТИНСКО ЦАРСТВО. Kaда је Латинско Царство, створено у вријеме IV крсташког рата, 1204. године почело да слаби, краљ Стефан Првовенчани почео се удаљавати од Римске цркве.

Download Presentation

РАД СВЕТОГ САВЕ НА САМОСТАЛНОСТИ И ОРГАНИЗАЦИЈИ СРПСКЕ ЦРКВЕ

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. РАД СВЕТОГ САВЕ НА САМОСТАЛНОСТИ И ОРГАНИЗАЦИЈИ СРПСКЕ ЦРКВЕ Припремио:вјероучитељ Драган Ђурић www.vjeronauka.net

  2. ЛАТИНСКО ЦАРСТВО • Kaда је Латинско Царство, створено у вријеме IV крсташког рата, 1204. године почело да слаби, краљ Стефан Првовенчани почео се удаљавати од Римске цркве. • Савјетовао се са Савом о оснивању самосталне српске цркве.

  3. ОДЛАЗАК У НИКЕЈУ Никеја тур. İznik • Византијски цар и цариградски (васељенски) патријарх имали су право подизања цркава на виши степен и достојанство. Сава је то знао, те је половином 1219. г. отишао са неколико својих ученика у Никеју да се за самосталну и независну српску државу тражи самосталну и независну цркву. НИКЕЈА

  4. Цар Теодор I Ласкар • Цар Теодор I Ласкар је без већег оклијевања прихватио приједлог Стефана Првовенчаног и монаха Саве. Цар Теодор је био зет бившег цара Алексија III.Он није наслиједио царску круну, већ ју је зарадио храброшћу у одбрани Цариграда против Латина.

  5. АРХИЕПИСКОПИЈА • Царевом заповјешћу, а руком патријаха Манојла Сарентена, архимандрит Сава је 1219. године изабран за првог самосталног српског архиепископа ’’све српске земље и поморске земље’’.

  6. ДОБИЈАЊЕ ПРАВА: • Добијањем самосталности Српска црква стекла је право сазивања архијерејског сабора који је самостално бирао и посвећивао српску вишу јерахију и архиепископа. Од тада новоизабрани архиепископ убудуће није морао одлазити у Никеју на посвећење као што је то Сава морао да уради.

  7. Послије савјетовања са братом Стефаном Сава из Раса (гдје је првобитно боравио архиепископ) одлази у манастир Студеницу, али ускоро је и довршена изградња новог манастира -Жиче и Сава је прешао у Жичу. Жича је, на основу Стефанове и Савине повеље о оснивању српских архиепископија,одређена за сједиште српске архиепископије. Петрова црква у Расу из VIII века

  8. СЈЕДИШТЕ: Жича је српски средњовјековни манастир из прве половине XIII века, који се налази у близини Краљева. Подигао ју је први краљ Србије, Стефан Немањић од 1206. до 1221. године, а значајну улогу у њеном подизању имао је и његов брат,Свети Сава. • Сједиште арихиепископије било је у манастиру Жича. Сједиштеу Жичи било је до 1253.године

  9. ОРГАНИЗАЦИЈА АРХИЕПИСКОПИЈЕ Архиепископија је била подијељена на епископије, епископије су биле подијељене на протопопијате, а протопопијати на парохије.

  10. ОСНИВАЊЕ ЕПАРХИЈА: • Као архиепископ Сава је настојао да ојача православље у приморју. • За то подручје је основао двије епископије: • хумску, са сједиштем у манастиру Свете • Богородице, • зетску епископију, са сједиштем у манастиру светог арханђела Михаила на острву Превлаци, близу Тивта. • Осим ових ново установљених епископија, постојале су и двије раније епископије у Србији: рашка, са сједиштем при цркви светих апостола Петра и Павла, близу Раса, и призренска, са сједиштем, са сједиштем у манастиру Свете Богородице Љевишке, на ријеци Љевиши у Призрену СТОНСКА ТВРЂАВА

  11. Основане су такође и : хвостанска, будимљанска, дабро-босанска,моравичка и топличка. У Полимљу основана је будимљанска епископија близу Иванграда(Берана) -са задатком учвршћивања духовног живота православних вјерника и смањења утицаја католичке цркве преко Зете у Рашку. Основана је и добро-босанска епископија са сједиштем у манастиру светог Архилија у данашњем Ариљу(код Ужица)

  12. ЕПИСКОПИЈЕ • Топличка епископија обухватала је област у којој је некада владао Стефан Немања као велики жупан. Сједиште јој је било у Топлици. • У унутрашњости Србије основана је хвостанска епископија око Белог Дрима са сједиштем епископа у Малој Студеници, недалеко од Пећи. Манастир Светог Николе-сједиште Топличке епископије

  13. Одмах послије увођења у живот нове Српске архиепископије Свети Сава је припремио и обавио крунисање свога брата Стефана за српског краља по православном обреду. • Крунисање је обављено у манастиру Жичи на државном сабору,на Спасовдан 1221.године.Од тада се Стефан потписивао као *првовјенчани краљ*.

  14. Свети Сава је сазивао црквено-народне саборе на којима је држао знамените бесједе о правој вери, одбацивао је јеретичка учења и све оно што се није слагало са одлукама васељенских сабора.Настојао је да уклони остатке многобожачког схватања и вјеровања у народу.

  15. СЛИКЕСУ ПРЕУЗЕТЕ СА СЉЕДЕЋИХ САЈТОВА: http://tr.wikipedia.org/wiki/Dosya:Theodore_II_Laskaris_miniature.jpg http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Byzantium1204-sr.svg http://pravoslavlje.spc.rs/slike/950/zica-je-stara-srpska-prica-1.jpg http://www.znanje.org/i/i21/01iv11/01iv1102/ahiep.htm

More Related