1 / 12

Национална климатологија

Национална климатологија. појмови. Карта бр. 1 – Средња годишња температура ваздуха у Србији. Карта бр. 2 - Просечне годишње суме падавина у Србији. Карта бр . 3 - Средњи годишњи ваздушни притисак у Србији.

ilori
Download Presentation

Национална климатологија

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Национална климатологија појмови

  2. Карта бр. 1 – Средња годишња температура ваздуха у Србији

  3. Карта бр. 2 - Просечне годишње суме падавина у Србији

  4. Карта бр. 3 - Средњи годишњи ваздушни притисак у Србији

  5. Карта бр. 4 - Мрежа падавинских, обичних и синоптичких или главних метеоролоских станица у Србији

  6. Карта бр.5 - Климатске области Србије

  7. Карта бр. 6 - Струјнице над Србијом у јануару и јулу

  8. Карта бр. 7 - Кепенова класификација климата у Србији

  9. Карта бр. 4 • Појмови: • Мрежа метеоролошких станица РХМЗ Србије Обухвата 28 синоптичких станица: Палић, Сомбор, Кикинда, Нови Сад; Зрењанин, Банатски Карловац, Сремска Митровица, Београд, Лозница, Ваљево, Смедеревска Паланка, Велико Градиште, Неготин, Зајечар, Црни Врх, Ћуприја, Пожега, Краљево, Златибор, Копаоник, Сјеница, Ниш, Димитровград, Лесковац, Врање, Приштина, Пећ и Призрен

  10. Карта бр. 5 . A – Континентална клима (Обухвата Војводину и Перипанонски обод, Поморавље и источну Србију до Нишаве. Јужна граница иде до тока Нишаве, Западне Мораве све до Дрине, а остале границе се поклапају са административним границама Србије према Босни, Хрватској, Мађарској, Румунији и Бугарској). Дели се на 2 подобласти нижих терена и 3 подобласти планинских целина. • A-1-a Подобласт нижих терена (Обухвата равничарске терене Војводине и Перипанонског обода са ниским острвским пл. и побрђем, као и део тока Јужне Мораве, тј. Лесковачку котлину) • A-1-b Подобласт нижих терена (Обухвата долину Тимока од Књажевца до Неготина и Кладова) • A-2-a Подобласт планинских целина (Обухвата планине јужно од Ваљева: Соколске пл., Повлен, Маљен, Сувобор и пл. јужног дела Шумадије: Рудник, Котленик и Гледићке планине) • A-2-b Подобласт планинских целина (Обухвата зону млађих веначних планина, почев од Ђердапа на северу до Нишке котлине на југу) • A-2-v подобласт планинских целина (Обухвата Сврљишке планине и Стару планину) • B – Умерено континентална клима (Обухвата простор од границе са Македонијом и Бугарском на истоку и југоистоку до границе са Б и Х и Црном Гором на западу. На северу до Западне Мораве и Нишаве, а на југозападу до климатске области V.) Дели се на 2 подобласти: B-3-a Подобласт(Пештерска висораван), B-3-b Подобласт(Косовска висораван) • V – Измењено средоземна клима (Ова климатска област се приближно поклапа са регионално-географском границом измеђи Косова и Метохије). Дели се на 3 подобласти: В-1-а Посебна подобласт ( Обухвата Метохијску котлину); В-2-а Подобласт (Обухвата планину Шару); В-2-б Подобласт (Обухвата Проклетије)

  11. Карта бр. 7 - а • По Кепеновој класификацији климата у Југославији је заступљено десетак варијаната умерено-топлог C климата и 2 посебне варијанте умерено-хладног (бореалног) D климата. • У сливу Јадранског мора заступљено је 6 варијаната C климата: • 1. Csa – типична етезијска клима са сувим и топлим летом (у јужном Приморју и на острвима јужно од Виса и Хвара. Типичан представник је Хвар) • 2. Cs"ax – прелазна варијанта етезијске климе са сувим летом; у току влажне зиме краћи суви период (у средњој Далмацији. Типични представници су Задар, Шибеник, Сплит и Макарска) • 3. Csax"– прелазна варијанта етезијског климата: суво лето са максимумом падавина у пролеће и крајем јесени (у ниској Херцеговини. Типичан представник је Столац) • 4. Cs"bx - прелазна варијанта етезијске климе са нешто свежијим летима и хладнијим зимама (у Херцеговини и јужној планинској Црној Гори. Типичан представник је Никшић) • 5. Cfsax" – посебна варијанта етезијске климе: падавине су равномерније расподељене, иако су лета сува и топла, док се и зими јавља краћи суви период (у северној Далмацији, Хрватском приморју и Истри. Типичан представник је Пула) • 6. Cfsbx" - прелазна варијанта етезијске климе са нешто хладнијим летом него Цфсаx" (у великим крашким пољима високог крша. Типичан представник је Ливно)

  12. Карта бр 7 - б • У сливу Црног и Егејског мора заступљено је 5 варијанти C климата: • 1.Cfw"bx" – посебна варијанта умерено-топлог и влажног климата: у току лета краћи суви период; први максиму падавина у јесен, други у пролеће (у североисточној Словенији и хрватској Подравини до Ђурђевца. Типичан представник Вараждин) • 2. Cfwbx" – посавска варијанта умерено-топлог и влажног климата; зима је сувља од лета; максимум падавина је у рано лето (у Славонији, Посавини, Прокупљу, северном босанском побрђу испод 500m а.в. Типичан представник је Загреб) • 3. Cfwax" – подунавска варијанта умерено-топлог и влажног климата: зима је нешто сувља од лета, које је врло топло, што је карактеристика континенталног поднебља; максимум падавина у рано лето (у Војводини, северној и источној Србији. Типичан представник је Београд) • 4. Cfwsbx" – санџачка варијанта умерено-топлог и влажног климата: падавине су равномерно распоређене током године; мај и јун су кишовитији од осталих месеци, што је одлика континенталног плувиометријског режима (од Травника, преко Сарајева, Прибоја, новог Пазара и Косовске Митровице у појасу широком 40-70 km. Типичан представник је Сарајево) • 5. Csw"ax" – специфична варијанта етезијске климе, тј. македонска варијанта: суво и веома топло лето; зимски кишни период подељен једним краћим сувим; први максимум падавина у јесен, други у пролеће (у Македонији у крајевима нижим од 500-600 m надморске висине. Типичан представник је Битољ) • На планинама око јадранско-црноморског развођа појављује се посебна варијанта умерено-хладног (бореалног) климата D, коју би требало назвати динарском. Дели се на 2 подтипа: 1. Dfwbx" – на земљишту нижем од 1000-1200 m над. вис. 2. Dfwcx" – на земљишту између 1200- 2000 м над. вис. (на словеначким и македонским високим планинама)

More Related