Poslovna sposobnost kao ljudsko pravo u Srbiji

1. Poslovnasposobnostkaoljudskopravo u Srbiji 28. oktobra 2011. Beogradski centar za ljudska prava Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S

2. Pretpostavke: • Delimično lišavanje je retkost • Vraćanje poslovne sposobnosti je naročita retkost • Proceduralna pravila se ne primenjuju u potpunosti • Oduzimanje poslovne sposobnosti na osnovu dijagnoze neke vrste invaliditeta Cilj istraživanja: saznati da li su navedene pretpostavke tačne odn. da li su primeri posledice sistemske prakse, ili su u pitanju pojedinačni slučajevi

3. Metodologija • Zahtev za pristup informacijama od javnog značaja • Osnovni sudovi (34 uključujući sudske jedinice) • Viši sudovi (26) • Analiza svih dostavljenih rešenja prema unapred postavljenim parametrima (997 osnovni sudovi + 68 viši sudovi)

4. Parametri analize Osnovni sudovi: • Godina predmeta; • Postupak; • Rešenje; • Oblast nefunkcionalnosti (kod delimičnog lišavanja); • Predlagač; • Uzrok nesposobnosti; • Osnov – činjenično stanje; • Istorija institucionalizacije; • Učešće osobe; • Da li je sudija video osobu; • Protivljenje zahtevu; • Zastupnik osobe. Dodatni parametri za Više sudove: • Prvostepeno rešenje; • Žalbeni zahtev; • Obrazloženje žalbe; • Razlozi usvajanja žalbe.

5. Postupci po godinama

6. Postupak

7. Doneto rešenje

8. Oblasti ograničenja kod delimičnog lišavanja

9. Predlagač

10. Vrsta teškoće protivnika predlagača

11. Vrsta teškoće protivnika predlagača

12. Istorija institucionalizacije

13. Učešće osobe u postupku

14. Sudija video osobu Autori primećuju neslaganje između broja lica koja su saslušana ili gde je saslušanje pokušano (što implicira da je sudija bar video osobu) koja iznosi 22.74 % ukupnog uzorka (prethodni slajd) i 16,10 % ukupnog uzorka u kojima je sud video osobu (tekući slajd) koji pokazuje podatak da li je sudija uopšte video osobu. Razlog ovog neslaganja leži u činjenici da sudska rešenja koja smo analizirali ne daju nedvosmislene odgovore na ova pitanja već sumarno opisuju postupak navodeći različite podatke među kojima se nekada navodi da li je osoba saslušana ali se nikada ne navodi da li je sudija video protivnika predlagača. Prvi slajd možemo shvatiti kao konzervativniju procenu broja osoba koje su saslušane ili gde je sud pokušao saslušanje dok tekući slajd sadrži slobodniju procenu zasnovanu na svim podacima dostupnim u svakoj konkretnoj odluci o tome da li je sud uopšte video protivnika predlagača. S obzirom da je ukupan broj osoba koje nisu saslušane i osoba koje sud nije video svakako nedopustivo veliki t(u oba slučaja prelazi 70% ukupnog uzorka) ovo neslaganje nema veliki praktični značaj i ne utiče na krajnje zaključke istraživanja.

15. Privremeni zastupnik ili staralac osobe

16. Protivljenje predlogu

17. Postoje 4 slučaja u kojima se predlogu za lišenjeprotive i protivnik/ca predlagača i zastupnik/ca protivnika/ce predlagača: u svima je rešenje bilo delimično oduzimanje poslovne sposobnosti, iako je u 3 slučaja predlagač izričito tražio potpuno lišenje

18. Organ starateljstva - kao podnosilac predloga i staralac

19. Protivljenje predlogu u slučaju organ starateljstva kao podnosilac predloga i staralac

20. Osnovne primedbe • Veliki procenat predmeta u kojima je sud odustao od saslušanja protivnika predlagača i gde nije postojao bar vizualan kontakt (77,26%, 83,9%) -povreda prava na pravično suđenje – član 6. ECHR • Veliki procenat predmeta u kojima se staralac ili zastupnik nije protivio predlogu ukazuje na nedelotvornost pravnog zastupanja (89,44%) -povreda prava na pravično suđenje • Mali broj pokrenutih postupaka za vraćanje poslovne sposobnosti ukazuje na povredu prava na pristup sudu (pravo na pravično suđenje) (0,2%) • Srazmerno mali broj odluka o delimičnom lišenju (6,08% : 93,92%) i sadržina tih odluka ukazuje na nepostojanje detaljnog razmatranja svakog pojedinačnog slučaja i prakse “stepenovanja” poslovne sposobnosti - povreda prava na poštovanje privatnog i porodičnog života - član 8. ECHR • Manjkavosti samog postupka lišenja poslovne sposobnosti i odsustvo periodične provere stanja lica lišenog poslovne sposobnosti od strane suda - povreda prava na poštovanje privatnog i porodičnog života

21. Stigmatizujuća terminologija “Duševna zaostalost kao posledica mongoloidne idiotije” “teško mentalno retardirana osoba” “...utvrđeno da se radi o mongoloidnom detetu” “Imenovani je ispoljio nenormalan i oštećeni razvoj.” “…postoji teška imbecilnost.” • Uticaj predrasuda na nalaz veštaka “Ovaj vid smeštaja (Dom za lica ometena u mentalnom razvoju) je za nju najadekvatniji.” “Ne prihvata stacionarno lečenje iz razloga navedenih poremećaja.” “Nije bila sposobna da prati ni nastavni program u školi za mentalno nedovoljno razvijenu decu.”“Nije u stanju da se školuje” “Ona ništa ne razume i ne shvata.”

22. Izvođenje zaključka o nesposobnosti samo na temelju dijagnoze: “ (protivnik predlagača je)…na nivou umerene mentalne zaostalosti i kao takva nije sposobna…” • Slabo ili nikakvo obrazloženje odluka donetih u suštini stvari npr. izostanak konkretnih primera kako osoba ugrožava svoje interese ili interese drugih

23. Navođenje primera ili karakteristika osoba koje su nebitne za donošenje odluke o lišavanju poslovne sposobnosti: • “...rođena kao vanbračno dete” • “…ne ume da čita i piše.” • “Nakon udara (moždanog) prekinuo odnose sa sinovima. Ispoljava visok stepen arogancije prema njima i pretećeg ponašanja u smislu otuđivanja imovine.” • “…deluje tupo, neadekvatno, priblisavo se smeje.” • “…svadljiva, tvrdoglava, neposlušna…” • “Opšta znanja oskudna, obaveštenost nikakva.” • “Do sada nije imao nekih većih napada, međutim ne znači da neće.” • “…prijatne spoljašnjosti, zdepaste konstitucije.”

24. TRAJNO lišavanje “…lišava se potpuno i trajno poslovne sposobnosti.” • Nepoznat iskaz osobe ukoliko je saslušana “Sud je sproveo dokazivanje (…) saslušanjem protivnice predlagača, (…)”

25. Viši sudovi - postupak

26. Prvostepeno rešenje

27. Podnosilac žalbe

28. Razlozi dati za odluke na žalbe po prvostepenim rešenjima

29. Slučajevi kada se žalbom traži oduzimanje poslovne sposobnosti • Ukupno 16 predmeta • Drugostepeni sud usvaja 2 žalbe, a odbija 14

30. Slučajevi kada se žalbom traži vraćanje poslovne sposobnosti • Ukupno 27 predmeta • Drugostepeni sud usvaja 10 žalbi (od toga 1 delimično), a odbija 17

31. Navodi iz rešenja viših sudova • Nalaz veštaka je “nepotpun” i “protivrečan”:“Osnovano se žalbom ukazuje da se ne može zaključiti na osnovu čega su veštaci utvrdili okolnost da protivniku predlagača treba oduzeti poslovnu sposobnost(…)Veštaci ne utvrđuju u svom nalazu da su bilo kakvu medicinsku dokumentaciju u pogledu postojanja bilo kakve bolesti imali u vidu, sem opservacije, a sa druge strane ostalo je nejasno na koji način ona ugrožava sopstvena prava i interese. Zadatak veštaka je da na osnovu postojeće medicinske dokumentacije daju nalaz i mišljenje o duševnom stanju i sposobnosti lica za rasuđivanje i ništa preko toga, dok su se ovde veštaci izjašnjavali o činjenici da navodno protivpredlagač olako otuđuje zemlju. Postavlja se pitanje na osnovu kog podatka su to utvrdili.” • "Propušteno je da se zbog različitih nalaza i mišljenja veštaka ili isti usuglase ili pak, imajući u vidu specifičnost ovakvog postupka kojim se gube određena prava, a posebno pravo raspolaganja sopstvenom imovinom, odredi stručna ustanova.“ • “…samo postojanje bolesti protivnika predlagača ne čini zakonski osnov za lišenje poslovne sposobnosti. ..samo postojanje bolesti bez postojanja postupaka kojima se neposredno ugrožavaju sopstvena prava i interesi ili prava i interesi drugog lica nije zakonski osnov za delimično lišenje poslovne sposobnosti. (…) utvrđuje prvostepeni sud da je zbog oboljenja protivnika predlagača prisutan poremećaj mišljenja po sadržaju, sumanuta uverenja da je okolina protiv njega, te da pogrešno interpretira sva dešavanja. Utvrđuje da je paranoidnost usmerena na sina zbog čega između njih dolazi do sukoba. Ne proizlazi da bi preduzeo bilo koju radnju kojom bi sebe ostavio bez materijalnih sredstava za život izuzev što se može zaključiti da je zbog svađe sa sinom zahtevao da on u buduće ne raspolaže njegovom penzijom.”

32. “U toku postupka, prvostepteni sud nije saslušao ni protivnika predlagača X, lice prema kome se postupak vodi, čime je postupio protivno odredbi čl.36st.1. Zakona o vanparničnom postupku, a učinio je i bitnu povredu parničnog postupka, iz čl.361.st.2.tač.7.ZPP …” • “Iz spisa predmeta, da se zaključiti da veštačenje u ovoj pravnoj stvari nije izvršeno u prisustvu sudije iako nije obavljeno u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.” • “Nisu određeni pravni poslovi koje može odnosno ne može samostalno preduzimati – samo je naznačeno da pored poslova na koje je zakonom ovlašćen, X može raspolagati penzijom…”

33. Zaključci I pored neadekvatnog zakonskog okvira sudovi mogu preduzeti niz zakonom predviđenih radnji kako bi se bar delimično sprečile povrede ljudskih prava protivnika predlagača. Preporuke za sudove: • Koristiti postojeća procesna ovlašćenja i saslušavati protivnike predlagača, prisustvovati veštačenju ili bar uspostaviti vizuelni kontakt sa protivnicima predlagača. • Obratiti posebnu pažnju na kvalitet pravnog zastupanja protivnika predlagača pred sudom i procenjivati da li postoji sukob interesa između postavljenog staraoca i lica koje se lišava poslovne sposobnosti. • Češće koristiti institut delimičnog lišenja poslovne sposobnosti, posvetiti više pažnje svakom pojedinačnom slučaju, detaljno proceniti sposobnost lica i ograničavati poslovnu sposobnost samo u onom delu u kojem je nesumnjivo utvrđena nesposobnost i samo ukoliko je to zaista neophodno. • Posvetiti više pažnje obrazlaganju rešenja i detaljnije navoditi razloge za odustanak od saslušanja protivnika predlagača. • Koristiti ovlašćenje da po službenoj dužnosti pokreću postupak vraćanja poslovne sposobnosti. • Postupati po predlogu vraćanje poslovne sposobnosti koji podnese lice lišeno poslovone sposobnosti i/ili njegov staratelj • Kritički posmatrati nalaze veštaka.

34. „Najviše na svetu voli slobodu a to je po njegovom mišljenju život mimo bolnice a nikako ne bi mogao prihvatiti da bude smešten na primer u Kovinu, doživotno. Smatra da mu je lečenje potrebno jer mu je u bolnici više puta spašen život, ali da može sam i samostalno da organizuje i da vodi život pod uslovom da ima rešeno stambeno pitanje. Priznaje da ne ume najbolje da rasplanira novac od penzije. Smatra da mu ne treba nikakav staratelj, a ukoliko mora ni slučajno ne bi želeo da mu država bude staratelj već bi više voleo da to bude majka ili sestra.“ Saslušanje protivnika predlagača, lišena poslovna sposobnost u potpunosti, 2009.g.