PROIZVODI I PROIZVODNA POLITIKA U FUNKCIJI UPRAVLJANJA ZAŠTITOM ŽIVOTNE SREDINE U A.D. NIS

1. PROIZVODI I PROIZVODNA POLITIKA U FUNKCIJI UPRAVLJANJA ZAŠTITOM ŽIVOTNE SREDINE U A.D. NIS mr Đorđe Jovanović, prof. dr Ivan Vujković, mr Dušan Stokić, prof. dr Milan Matavulj, Biljana Leković-Milojković, dipl. ing. tehn.

2. SADAŠNJE STANJE I AKTUELNI TRENDOVI “Čisto” gorivo i koncepti “integrisanog proizvoda”, “čistije proizvodnje”i“održivog razvoja” su veliki izazovi za naftnu industriju. Proizvodnja savremenih motornih goriva koja zadovoljavaju oštre zahteve zaštite životne sredine je vrlo skupa, izuzetno kompleksna i ne može se rešiti samotehnološki, te zahteva potpuno novi pristup u planiranju radu, održavanju i upravljanju.

3. Nova industrijska kulturai kultura u naftnoj privredi,pored profita kao osnovnog cilja, više nije tolerantna na odstupanja u standardima upravljanja i kvaliteta proizvoda, kaoi ekološkom uticaju proizvodana životnu sredinu u svim fazama njegovog životnog ciklusa. • U oblasti motornih goriva, će sada i u budućnosti, bivati sve oštriji i ekološki zahtevi eksploatacije proizvoda kroz smanjenje emisije štetnih gasova i čestica u izduvnim gasovima automobilskih motora.

4. Trenutno važeći JUS standardi za benzine i dizel goriva ne odgovaraju evropskim standardima kvaliteta, zaštite životne sredine, kao ni stepenu razvoja svetske auto – industrije, mada su rafinerije u fazi prilagođavanja. Kao posledicu, neki od poznatih svetskih proizvođača automobila sučak zabranili prodaju na našem tržištu, zbog brojnih reklamacija, oštećenja motora i katalizatora a u cilju zaštite sopstvene reputacije.

5. RAZVOJ I ŽIVOTNI CIKLUS PROIZVODA • Sve inovacije su u početku nesvesno a danas najčešće potpuno svesno u skladu sa sve strožim ekološkim zahtevima.

6. Politikaintegrisanogproizvoda (IPP) • Kao koncept politike, IPP polazi od perspektive životnog ciklusa (od “kolevke pa do groba”) a obuhvata i gledišta svih zainteresovanih strana. • Ovaj koncept (kada se radi o proizvodima) obuhvata i razmatra proces razvoja proizvoda od početne ideje do upravljanja proizvodom, uključujući i proces povlačenja sa tržišta i ekološko zbrinjavanje sa tačke “kraja života”.

7. Politikaintegrisanogproizvoda (IPP) • IPP pristup orijentisan na proizvod (ili na ekološku politiku proizvoda), • To je pomak u razmišljanju o merama koje bi smanjile negativne uticaje na životnu sredinu na početku procesa (“front-of-pipe”), što znači da bi se te mere usresredile na fazu razvoja i projektovanja proizvoda, • tehnologije nakon procesa (“end-of-pipe”), ili u sredini procesa (“middle-of-pipe”), na primer, smanjenje količine otpada, čistija proizvodnja i sprečavanje zagađivanja.

8. Uključivanje aspekata životne sredine u standarde za proizvod, • Uputstvom JUS ISO 64 obuhvaćeno je razmatranje uticaja na životnu sredinu u standardima za proizvode) • Svaki proizvod ima izvestan uticaj na životnu sredinu u toku životnog ciklusa i ovo je potrebno imati u vidu kada se predlažu i usvajaju proizvođačke specifikacije (standardi proizvoda), kao i sve druge po životnu sredinu značajne faktore

12. Planiranje razvoja proizvoda zato mora obuhvatiti i Ocenjivanje životnog ciklusa proizvoda, LCA (Life Cycle Assessment), proizvoda predhodnika, jer organizacije zaštitu životne sredine uključuju u razvoj i poboljšanje svojih proizvoda. • Planiranje razvoja proizvoda, takođemora obuhvatiti i planiranje razvoja tehnologije i upravljanje zaštitom životne sredine.

13. Izbor proizvoda koji treba uvrstiti u proizvodni program preduzeća značajno (i možda presudno) zavisi od sledećih kriterijuma (resursa), njihovog polaznog stanja i relativne vrednosti (važnosti) • Proizvod • Oprema • Sistemi upravljanja • Kadrovi • Finansije • Troškovi • Tržište • Eksterni faktori

14. Osnovna formulacija kvalitetnog goriva • Kvalitetna sirova nafta (komponente) • Tehnologije prerade BAT • Aditivi

15. Planiranje tehnologije obuhvata: • Definisanje procesa i pojedinih procesnih sekvenci prerade nafte (BAT–najbolje dostupne tehnologije), • analiza čitavog procesa i pojedinačnih sekvenci kroz identifikaciju materijalnih i energetskih inputa, njihove transformacije, nastalih proizvoda, nuz proizvoda i emisija na osnovu procesne dokumentacije i rezultata merenja.

16. identifikacija uticaja na životnu sredinu svakog pojedinačnog procesa i ocena tog uticaja kao i njihov zbirni prikaz na osnovu JUS ISO 14001, • planiranje mogućih poboljšanja postojećih pojedinačnih procesnih sekvenci, • prikaz savremenih tehnoloških rešenja za eliminaciju negativnih uticaja tehnologije prerade nafte na životnu sredinu u cilju smanjenja emisija u vazduh, vodene tokove i zemljište.

17. Planiranje sistema upravljanja žaštitom životne sredine u RNS • Potrebno je planirati unapređenje postojećeg upravljačkog modela JUS ISO 9001 i razvoj na osnovu JUS ISO 14001 u RNS, • Definisanaje politika zaštite životne sredine, opšti i posebni ciljevi, izvršenopočetno preispitivanjeiidentifikovani aspekti • Definisani su programi i ostali zahtevi • Dobijen sertifikat JUS ISO 14001 za deo procesa RNS

18. Na kraju se radi na neposrednom ekološkom vrednovanju proizvoda u cilju donošenja konačne (i ekološki opravdane) investicione odluke. • Ova ocena se vrši na osnovu standarda serije JUS ISO 14000koji se odnosena proizvoda to su standardi JUS ISO 14040 – 14043. • Ova istraživanja kod nas nisu rađena

19. Uticaji proizvoda na životnu sredinu • Uticaji proizvoda na životnu sredinu određeni su u velikoj meri ulazima koji se koriste i izlazima koji se stvaraju u svim fazama životnog ciklusa proizvoda. • Menjanjem jednog jedinog ulaza, bilo da se promene materiijali i energija koji se koriste, ili da se utiče na jedan jedini izlaz, može se uticati na ostale ulaze i izlaze.

20. KOMENTAR • Nijedan proizvod (pa čak i ekološki inoviran), nije u potpunosti bezbedan po živ. sredinu i zdravlje budućih generacija. • I ovakav proizvod u budućnosti potrebno još više unaprediti, što se pored upotrebnih, posebno odnosi na unapređenje ekoloških karakteristika proizvoda. • Potrebno je unaprediti sistem upravljanja na osnovu JUS ISO 14001 i tehnologiju prerade nafte u cilju zaštite živ. sredine.

21. Kako su sve ovo strategijski pravci razvoja i investicionog ciklusa, nameće se potreba sasvim drugačijeg koncepta domaćeg planiranja i razvoja motornih goriva. • Nameće se hitna potreba usaglašavanja kvaliteta motornih goriva kod nas sa svetskim, zbog prevazilazenja verovatnih trgovinskih barijera.

22. Ova metodologija će omogućiti usaglašavanje domaćih sa međunarodnim standardima (standardima EU) kvaliteta motornih goriva (bezolovnog benzina i dizela), • poboljšanju zaštite životne sredine tokom proizvodnje i korišćenja motornih goriva, • kao i harmonizaciji domaćeg razvoja motornih goriva i zahteva svetske auto-industrije.

23. Ekonomske koristi • Povećanje eko – kvaliteta proizvoda i njegove konkurentnosti, kao i povećanje celokupne efektivnosti i efikasnosti. • Uvođenjem nove ili inoviranjem postojeće tehnologije prerade nafte postiže se bolja valorizacija proizvoda uz smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu, što se direktno odražava na profit. • Uvođenje sistema upravljanja zaštitom životne sredine takođe donosi ekonomske koristi od kojih najveća u budućnosti može biti dokumentovan sistem koji štiti organizaciju od ekoloških šteta koje je neko drugi počinio i koje treba da budu plaćane.

24. Ekonomske koristi • Ekonomske koristi mogu biti i pristup Svetskoj banci i drugim bankama u cilju dobijanja kredita za novi investicioni ciklus i razvoj. • Ekonomska korist na kraju je čistija životna sredina i zdravije okruženje.

25. ZAKLJUČAK • Planiranje razvoja novih i ekološki inoviranih motornih goriva – Bezolovnog benzina i niskosumpornog Dizel goriva se danas ne vrši samo na osnovu tržišnih informacija, već i na osnovu ekoloških zahteva, koji na taj način postaju sve više ograničavajući i opredeljujući faktor za kvalitet i karakteristike samog proizvoda, način upravljanja i potrebnu tehnologiju. Bez toga nema promene ekoloških karakteristika proizvoda – motornih goriva, odnosno njihove “čistije proizvodnje”.

26. “Čistija prozvodnja” je stalna praksa integrisane preventivne strategije zaštite životne sredine primenjena kod procesiranja, proizvodnje i usluga radi povećanja celokupne efikasnosti i smanjenja rizika po ljude i životnu sredinu. • “Čistija prozvodnja” se ne tiče samo strategije zaštite životne sredine već je njen osnovni pokretač ekonomska korist. • U cilju sprovođenja koncepta politike integrisanog proizvoda IPP i “čistije proizvodnje” motornih goriva, Rafinerije nafte treba da preduzmu sledeće:

27. Modifikacija motornih goriva – Bezolovni benzin i niskosumporno Dizel gorivo • Potrebno je uključujući aspekte zaštite životne sredine na osnovu JUS ISO Uputstva 64 i u skladu sa standardima EU, EN 228 i EN 590, modifikovati motorna goriva – benzin i dizel gorivo i njihove karakteristike da bi se: • minimalizovao negativan uticaj na životnu sredinu tokom njihove proizvodnje i • minimalizovao njihov uticaj na životnu sredinu tokom ili posle upotrebe.

28. Zamena materijalnih i energetskih ulaza • Potrebna je zamena ulaznih materijala: • manje toksičnim, umesto olovnih aditiva – MTBE • po mogućnosti obnovljivim – MTBE • pomoćnim materijalima i energentima koji su ekološki manje škodljivi i efikasniji.

29. Racionalna potrošnja i ponovno korišćenje • Smanjenje sopstvene potrošnje – materijalnih i energetskih inputa uz maksimalnu valorizaciju proizvoda. • Ponovno korišćenje sirovine (sirove nafte ili derivata) unutar rafinerije ili proizvodne jedinice (zatvoren ciklus), što povećava stepen valorizacije procesa prerade i zaštite životne sredine.

30. Proizvodnja korisnih sporednih proizvoda • Potrebno je transformisati otpad u koristan sporedni proizvod kao input preduzeća u drugim sektorima – sumpor ili sumporna kiselina za hemijsku industriju, • naftni talozi i muljevi kao materijalni i energetski inputi u cementaru za proizvodnju cementa.

31. Planiranje uvođenja sistema upravljanja zaštitom životne sredine JUS ISO 14001 • Definisanje moguće politike, opštih i posebnih ciljeva zaštite životne sredine, snimak postojećeg stanja i identifikaciju aspekata životne sredine te planiranje razvoja organizacije u funkciji zaštite životne sredine. • Edukacija zaposlenih iz oblasti zaštite životne sredine u vidu predavanja, testova, kurseva, seminara u cilju formiranja opredeljenja za uvođenje zaštite ž. s.

32. Bolja procesna kontrola • Potrebno je usvojiti laboratorijske metode praćenja i kontrole poluproizvoda i proizvoda predviđene standardima (JUS) EN 228 i 590. • Preduzeti menadžerske i operacione aktivnosti da bi se preventivno smanjila mogućnost akcidenta, neželjenog curenja, prosipanja, kao i da bi se sprovele postojeće operacione instrukcije u cilju prevencije ekoloških posledica.

33. Potrebno je modifikovati i napisati nove (po zahtevu JUS ISO 14001): • operacione procedure i • instrukcije za upravljanje opremom i procesna uputstva da bi se proces sprovodio efikasnije i sa umanjenjem otpada i količine emisija.

34. Promena tehnologije • Potrebno jepoboljšati procesnu tehnologiju BAT tehnologije (uvođenje procesa Izomerizacije) i tehnologiju obrade gasovitih otpadnih tokova (sumpor napr. Klausov postupak i sl.), • poboljšati procesne sekvence – obradu otpadnih voda uvođenjem sistema biološke obrade otpadnih voda pre ispusta u Dunav, • što sve omogućava bolju valorizaciju prerade, minimizaciju emisija i stvaranjeotpada.

35. Modifikacija opreme • Potrebno je modifikovati postojeću proizvodnu opremu da bi se proces vodio: • efikasnije– automatizacija, računarska podrška, proizvodnja u funkciji optimalnog kapaciteta prerade, zamena postojećih katalizatora HDS i Platforming, novim u funkciji potrebnog kvaliteta inoviranih motornih goriva, • sa manje stvorenih emisija i otpada.

36. Sve ovo napred navedeno predstavlja preduslov i praktično omogućava “Planiranje razvoja motornih goriva u funkciji efikasnog upravljanja zaštitom životne sredine” na mikro nivou. • Međutim, rezultati ovog rada, u cilju realne primene u praksi, sugerišu i potrebne aktivnosti na mezo i makro nivou, odnodno na nivou NIS – a i na nivou Države.

37. NIS treba da učini sledeće: • Striktno poštovanje postojećih zakonskih normi iz oblasti zaštite životne sredine • Aktivno učešće u kreiranju i raspravi novih zakonskih akata iz oblasti zaštite životne sredine • Završetak svih započetih i razvijanje novih projekata iz oblasti zaštite životne sredine • Razvijanje svesti i edukacija zaposlenih o potrebi i značaju zaštite životne sredine

38. Aktivno učešće stručnjaka iz NIS – a u komisijama Saveznog zavoda za standardizaciju • Integracija “Eko” funkcija i procesa na korporativnom nivou • Poboljšanje distribucije gasovitih goriva na pumpama NIS – a

39. Država treba da učini sledeće: • Da harmonizuje zakonska akta iz oblasti zaštite životne sredine sa direktivama EU • Da finansijski ili oslobađanjem dela poreza stimuliše organizacije (NIS) na uvođenje sistema upravljanja zaštitom životne sredine • Da oslobodi jednog dela poreza Bezolovni benzin i niskosumporno dizel gorivo u cilju veće konkurentnosti na tržištu i potrošnje ovih proizvoda

40. Da hitno počne sa uvođenjem alternativnih goriva i smanji poreze na njih • Da stimuluše proizvodnju bio – dizela i time poboljša iskorišćenost zemljišnog fonda • Da stimuliše kupovinu novih automobila koji svojim poboljšanim karakteristikama zadovoljavaju aktuelne (i buduće) norme za otpadne automobilske gasove

41. Sve ovo ukazuje da se “Planiranje razvoja motornih goriva u funkciji efikasnog upravljanja zaštitom životne sredine” ne može posmatrati samo na mikro nivou, već se u cijlu objektivnog i celovitog sagledavanja ove problematike, razvoja i unapređenja, moraju uključiti i ostala dva nivoa. • Razvoj motornih goriva značajno utiče i na razvoj ostalih sektora, pa “Planiranje razvoja motornih goriva u funkciji efikasnog upravljanja zaštitom životne sredine” treba da dobije nacionalni karakter i značaj.