slide1 n.
Skip this Video
Loading SlideShow in 5 Seconds..
događaji, nekad procesi (jer traju satima) PowerPoint Presentation
Download Presentation
događaji, nekad procesi (jer traju satima)

Loading in 2 Seconds...

  share
play fullscreen
1 / 10
Download Presentation

događaji, nekad procesi (jer traju satima) - PowerPoint PPT Presentation

haroun
110 Views
Download Presentation

događaji, nekad procesi (jer traju satima)

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript

  1. događaji, nekad procesi (jer traju satima)

  2. Pod akcidentompodrazumevamo manje predvidive događaje u kojima nastaju smrtni ishodi ljudi, teške povrede i/ili velike štete: poplave, odrone, lavine, jake vetrove, hladnoće, udare groma, zemljotrese, požare, eksplozije, i druge. Po posledicama: manji, srednji, veći, katastrofalan Smatra se da mnogi akcidenti nastaju sticajem okolnosti (odakle itermin udes – udešenotj. da su se stekli uslovi, dva ili više, koji u sprezi stvaraju veliku opasnost i teške posledice, na primer: 1.od iscurele zapaljive tečnosti formirana je smeša para-vazduh u granicama eksp. 2.u taj prostor je uletela iskra (električna ili mehanička - izvor paljenja, 3.u tom, ili okolnom prostoru na kome su efekti eksplozije opasni, zatekli su se ljudi i pretrpeli povrede ... Uvodi se koncept verovatnoće ... često nejasan : V = Realizovan/Ukupni ( Sati? često na osnovu statistike sporadičnih događaja – napr. eksplozija) Od udesa se obezbeđujei pojednac, grupa ljudi, naselje, industrijski kompleks, grad i država i međunarodna zajednica. Sistem bezbednostije deo osnovnog sistema koji je stalno ’budan’, spreman za akciju, sa znatnim preventivnim aktivnostima u domenu urbanizma, građenja.. akcident...problem nomenklature - gradacije po intenzitetu, posledicama

  3. Sistem bezbednosti od akcidenataje deo sistema bezbednosti društva. Sistem bezbednosti društvo integriše u svoje osnovne strukture, daje mu prioritetnu funkciju, a izgrađuje ga prema svojim • političkim opredeljenjima, • spoljašnjim i unutrašnjim remetilačkim i kooperativnim uticajima, • ekonomskim mogućnostima i saznanjima. Na izbor koncepata bezbednosti utiču i različiti: - istorijski uslovi razvoja, mentalitet naroda, ali i - јаka volja pojedinaca na mestima gde se donose odluke. Udesni događaji nastaju: 1.neznanjem ili nemarom ljudi (kvarovi i havarije tehničkih sistema, eksplozije, požari itd.) 2.izuzetnim prirodnim procesima (zemljotresi, veća klizišta i odroni zemlje pri jakim kišama, poplave, jaki vetrovi isl.) . Bezbednost – Safety SRPS ISO 13942 : 2010 Rečnik...

  4. Dok je uloga čoveka, odnosno društva, u akcidentimaprve vrste očigledna u onimadruge vrste ona je posredna, jer se saznanjima mogu izbeći mnoge posledice– napr-bira se lokacija veće stambene, javne i industrijske zgrade tako da se opasnost od poplave, požara, eksplozije... praktično eliminiše. Jedan od osnovnih principa bezbednosti od udesa je izbegavanja bar jednog od bitnih uslova tj. da se ne steknu svi potrebni i dovoljni uslovi za udes. U velikom broju slučajeva dovoljno je onemogućiti prisustvo ili bar ’gomilanje’ ljudi i smeštaj imovine u opasnom prostoru (na primer na klizištu, ispod dalekovoda, na trasi magistralnog gasovoda,u blizini zaraženih /za njih karantin/ itd.). Mnoge žrtve mogle su biti izbegnute da su proučeni apsolutni maksimalni vodostaji reka, jačine vetrova itd. i da su gradnje zgrada na ugroženim područjima zabranjene. U novije vreme građani očekuju solidarnost i pomoć od države kad dožive tragediju, posebno pri prirodnim nepogodama, a često ne poštuju ni zabranu državnog organa da je teren opasan/napr. na klizištu/. Države rade na preventivi, kako bi se smanjio "pritisak" na državu, odnosno društvo, da učestvuje u saniraju posledica. Neke vrste preventive i regulative postoje stolećima unazad i "dubina" preventive postaje sve veća. Moderne države Evrope su se odavno opredelile za kombinovan sistem prinude (zabrana) irelativnu škrtost pri sanaciji.

  5. U razmatranjima "na kratku stazu" zabrane i prinude u preventivi nekimadeluju kao ograničenje slobode... Planiranje pa i urbanističko od strane države/grada se osporava pa i kad ljudi grade tako da ometaju suseda – u blizini visokih objekata (prilaz i plato za vatrogasna vozila ne poštuju ni urbanisti), objekata koji su eksplozivno opasni ... produkuju otrove U ovome su se istakli i oni koji su mislili da imaju vrlo dobro opremljene službe za vanredne situacije, pa ipak su u samo poslednjih nekoliko godina te države imale stotine žrtava od poplava, a štete su iznosile više milijardi evra i u jednoj maloj zemlji kakva je Češka. Kvalitetnom stručnom analizom pokazalo bi se da su i u najbogatijim zemljama Evrope, u SAD, Japanu i Australiji sistemi bezbednosti u suštini,konzervativni(sa malim efektima preventive) da ih i događaj sličan pre koju godinu "iznenadi" i da tada nemaju efikasna rešenja. Tako naprimer praktično nema godine u kojoj se ne stradaju ljudi i velika imovina od letnjih požara makija u Kaliforniji, Novom Južnom Velsu, Grčkoj itd. (znaju se rešenja za bar lokalizaciju tih požara) Štedi se na preventivi a opravdava trošenje u vatrogasnim merama ... Tačno je preventiva košta .. Često je i skupa ... Mora da se uči, vežba, menjaju navike ponašanja ... ali pruža najviše U našoj zemlji zakonska sistemska rešenja u oblasti bezbednosti od udesa, odnosno "vanrednih situacija" treba da se preispituju ... i dublje ..koncepti sistema bezbednosti... posebno oko ’zaštite od požara’ (požar u Viskozi trajao 26 sati, dva slučaja iz Novog Sada iz kojih nema ’studije slučaja’ ... ni poruke korisnicima, projektantima, komunalnim i dr. inspektorima ...) (nema povratne sprege pa nema regulacije... Dolazi do izražaja slabost ’upravljanja’ Nema podrške države Institutu za standardizaciju, laboratorijama za p/e ispitivanja ranije predloge PTN/PTU pripremao SZS koji je bio zadužen za tehničke propise. Problem i ko da ispravi štamparske i sl. greške u starim propisima ... Improvizacije.

  6. Kvazislučajni procesi i analize slučajeva Požari, eksplozije, poplave, jaki vetrovi, itd. spadaju u kvazislučajne procese. Kvazi – zato što je slučajnost znatno smanjena u ambijentu u kome postoji izražena verovatnoća da će do požara doći – naprimer ako se radi sa lako zapaljivim materijama i postoji opasnost i da u tom ambijentu bude izvora paljenja. Kvazi - i zato se može dosta pouzdano proceniti kako će se pojava odvijati i kakve će biti posledice. Na ovoj činjenici zasniva se niz preventivnih aktivnosti društava – pred ostalih i zdravstva, policije itd. a naravno skoro celog posla osiguranja. Novinari često pišu o požarima i poplavama i drugim udesima kao o "stihiji" misleći da je pojava nastala i razvija se pod dejstvom,"viših sila", i kada se radi o prostim slabostima ljudi. Razvoj požara u prostoriji ima dinamiku koja ima karakter kvazislučajnog procesa a može se izraziti napr- kao talas...preko promene toplotne snage požara, Q, u eksponencijalnoj funkciji vremena, t: CPU Q’, T CPUH Q = a t2 CPS Žestina Q= Atbe-ct Inkubacija t tmax = -c/b

  7. Na planu velikih brojeva: predvidiv je broj požara u državi, velikom gradu, godišnje; predvidive su poplave, odroni i klizišta u određenim mesecina bezbednost , ℬ, postiže se ili kad nema ugroženosti, U, ili kad je otpornost, O, takva da nema povredivosti, P. Termin povredivost, u govornom jeziku, se odnosi na ljude i životinje, ali se može proširiti i na zgrade, instalacije, opremu, robu. U odnosu na neželjena unutrašnja ili spoljašnja dejstva - ugroženost, apsolutna Previsoka bezbednost je često i neracionalna , ali se visok nivo prema nekoj opasnosti može postići i jeftino napr. nema primene izuzetno opasnih materija. Zaštita je pasivni deo sistema bezbednosti a odnosi se na ono što čini “štit” na neželjenu pojavu. U sistemu bezbednosti postoje i aktivne komponente ili subjekti (sa efektom koji ima “mač”, sablja... čekić ). ugroženost povredivost otpornost, imunitet U podsisteme zaštite od požara spadaju požarno otporne konstrukcije (zidovi, međuspratne konstrukcije, vrata, klapne) kao pasivni elementi. Instalacije za automatsko gašenje (lokalno; gasovima, vodenom maglom, prahom...sprinkler se obično svrstavaju u instalacije zaštite (Fire Protection) ali po prirodi stvari spadaju u aktivne instalacije (gase požar). Slične po konstrukcije instalacije imaju zaštitnu (pasivnu) ulogu - vodene zavese i sl. Vodena zavesa ne gasi požar već deluje samo kao “štit” na određenom mestu. Instalacije tipa ’drenčer’ /za hlađenje, održavanje temperature su zaštitne . Drenčer (deluge) ? Instalacije alarmiranja su pasivne i svrstavaju se u (zaštitne - protection) mada mnoge imaju aktivne izvršne funkcije - napr. aktiviraju gašenje .. pa su više od toga ... Kako je sve više instalacija sa složenim funkcijama neumesno je insistirati da toj podela zaštitna/aktivna ... Opštije - instalacije za bezbednost /naravno ne stabilne, posebne/ Linije odbrane , zabrane U podsisteme zaštite od požara spadaju požarno otporne konstrukcije (zidovi, međuspratne konstrukcije, vrata, klapne) kao pasivni elementi. Instalacije za automatsko gašenje (lokalno; gasovima, vodenom maglom, prahom...sprinkler se obično svrstavaju u instalacije zaštite (Fire Protection) ali po prirodi stvari spadaju u aktivne instalacije (gase požar). Slične po konstrukcije instalacije imaju zaštitnu (pasivnu) ulogu - vodene zavese i sl. Vodena zavesa ne gasi požar već deluje samo kao “štit” na određenom mestu. Instalacije tipa ’drenčer’ /za hlađenje, održavanje temperature/su zaštitne .Drenčer za gašenje (deluge) spada u ? Instalacije alarmiranja su pasivne i svrstavaju se u (zaštitne - protection) mada mnoge imaju aktivne izvršne funkcije - napr. aktiviraju gašenje .. pa su više od toga ... Kako je sve više instalacija sa složenim funkcijama neumesno je insistirati da toj podela zaštitna/aktivna ... Opštije - instalacije za bezbednost /naravno ne stabilne, posebne/

  8. Veliki broj vatrogasnih službi nema ni 20% gasilačkih i sl. poslova... rade na poplavama, tehničkim udesima, transportu bolesnika (paramedikusi) .. • Negde su vojno organizovani (Pariz – volja Napoleona, niko da dirne) • Najčešće kao državna ili regionalna(okružna) policijska • i gradska opštinska (poluprofesionalna i profesionalna) • Po negde i privatne (braća Falk u Danskoj, Metro i dr.) • Inspekcijske službe ... državne, lokalne samouprave ..pojedinac ili organ (stara dilema; prednosti, mane zavisnost od svesti ljudi) • Istraga policijska ... česte mistifikacije ... Sasvim nepotrebno ... Za primer javnosti, objavljivanja studije slučaja pouke za projektante, korisnike - Britanija, Švedska,... I ažurnost u promeni propisa .. Sistematičn rad na regulativi ... Izmene i zakona mesec dana posle događaja ... Mismoreagovaliuvek kasno(zakoni ... sem 1970 – 1982.) ali je ipakdoneta’Uredba o zavarivanju’ ... Primeri zastarelosti. Varijante organizacije – stvar tradicije, opredeljena jakih ljudi – često malo racionalnog, stručnog

  9. VHI – vrlo hitne intervencije – obično do 5 (7) minuta; gusta mreža, prva pomoć, gasilački poslovi u gradu, zbrinjavanje povređenih od eksplozije ; profesija HI – hitne intervencije – za magist. vodovod, elek. napajanje, prigradske i sl. gasilačke .. vreme stizanja 10 do 20 minuta ; profesija I – intervencije – za interni vodovod, elek. napajanje, seoske i sl. gasilačke (vreme stizanja 15 – 30 min) - ulazi i privatni biznis, ekipe, licencirani ... ’dobrovoljci’ L - logistika – fakultet/akademija, škole, laboratorije /i MUP-a kao u Italiji/, Trenaž. C Pitanja organizacije – jaka hijerarhija ili disitribucija nekih ili većine ovlašćenja. - Desetak promena u Srbiji za 100 god. 3- 4 nivoa (jednosmerno, ili dvosmerno) okruž centar /15 -20/ Obraz.C • Jedan izbalansiran primer: Mađarska • obuka, uniforme, krupne nabavke, • Radi unifikacije ... metodologija. • drugostepeni organ ...državna uprava • Kadriranje, lični dohoci, sitne nabavke , • održavanje ... Samouprava pokr. centar Šta određuje mrežu i donekle organizacuju – priroda, dinamika događaja potrebna brzina reagovanja, transportne mogućnosti, novac, sujeta, (ne)poverenje u ljude ... Drž. centar Ok.C Spec.OC nikolakleut@gmail.com Priroda komunikacije: naređenja ili predlozi, logist. podrška