M a 2012
Download
1 / 21

Карактеристике актуелних макроекономских кретања - PowerPoint PPT Presentation


  • 75 Views
  • Uploaded on

M акроекономск a кретања и мере монетарне политике - стање и перспективе – септембар 2012. године. Карактеристике актуелних макроекономских кретања. Основне карактеристике: Висок фискални дефицит и растући јавни дуг;

loader
I am the owner, or an agent authorized to act on behalf of the owner, of the copyrighted work described.
capcha
Download Presentation

PowerPoint Slideshow about ' Карактеристике актуелних макроекономских кретања' - gretchen-herrmann


An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript
M a 2012

Mакроекономскa кретањаи мере монетарне политике - стање и перспективе –септембар 2012. године


Карактеристике актуелних макроекономских кретања

Основне карактеристике:

  • Висок фискални дефицит и растући јавни дуг;

  • Неповољни екстерни услови: светска криза и криза јавног дуга у ЕУ, турбулентна кретања на светским тржиштима;

  • Неповољни метеоролошки услови: погоршање енергетског биланса и биланса хране.

    Основне последице на економију Србије:

  • Редукција економског раста, запослености и агрегатне тражње уз задржавање високог спољнотрговинског и текућег дефицита платног биланса;

  • Недовољна спремност за улагања у Србију и тешкоће у финансирању текућег дефицита платног биланса и државе;

  • Притисци на домаћа финансијска тржишта, посебно депрецијацијски;

  • Раст инфлације по основу раста цена хране, регулисаних цена и претходне депрецијације;

  • Јачање ризика по финансијску стабилност.

    Основне карактеристике економске политике у наредном периоду:

  • Смањење експанзивности фискалне политике: редукција дефицита, са приходне и расходне стране, са циљем враћања јавног дуга у оквире утврђене фискалним правилима;

  • Промене у рестриктивности монетарне политике у највећој мери зависно од инфлационих очекивања;

  • Структурне политике са нагласком на јачање доприноса нето извоза економском расту;

  • Посебна пажња се мора посветити финансијској стабилности.


Економска активност: благи раст БДП-а у Т3

Графикон1.Кретање БДП-а

(десезонирано, I 2006=100)

Економска активност у Србији је погођена кризом у зони евра.

Након пада у Т1 2012. од 0,6%, БДП је у Т2 забележио раст 0,7%.

У Т3 очекујемо благи раст БДП-а од 0,1% дсз.


Економска активност: пословни и радни услови и очекивања

Графикон 2.Биланси оцена пословних/радних услова

у Србији*

Графикон 3.Биланси очекивања у погледу кретања производње

и промета – сектор привреде*

  • Сви сектори и даље перципирају тренутне пословне и радне условекао негативне.

  • Сектор привреде очекује краткорочни раст производње и промета.


2012 0 5 2013 2 5
Економска активност: раст БДП-а у 2012. -0,5%, а у 2013. 2,5%

Графикон4. Пројекцијараста БДП-а (изавгустовскогИоИ)

(међугодишњестопе, у %)

Пројекција за 2012. је ревидирана услед изузетно лоше пољопривредне сезоне (ефекат ниже пољопривредне производње на БДП је 1,0 п.п).

У 2013. години очекујемораст од око2,5%, пре свега по основу ниске базе у пољопривреди (ефекат +1,0 п.п) и раста производње у аутомобилској и пратећим индустријама (ефекат око +1,0 п.п).

Претпоставке: опоравак економске активности код спољнотрговинских партнера и фискална консолидација.


Економска активност: потенцијална екстерна тражња


Економска активност: извори раста БДП-а

Графикон5. Доприноси годишњем расту БДП-а

(у процентним поенима)

  • Раст у 2013. ће бити вођеннетоизвозом, услед експанзијеизвозних сектора (доприноси компоненти: C -0,4 I +1,3 G -0,7 NX +2,3).


Економска активност: промене у структури употребе БДП-а

Графикон6. СтруктураБДП-а

(у %)

Смањење удела потрошње и раст нето извоза.


Спољнотрговинска активност: нижа покривеност увоза извозом

Покривеност увоза извозом порасла је са око 45% у периоду пре кризе 2008. на 59,3% у јулу (мерено 12-месечним покретним просеком).

Извоз је тренутно 13,5% изнад преткризног нивоа, а увоз испод 13,6%.

Графикон7.Робнаразмена

(десезонираниподаци у еврима, 2008=100)


Платни биланс: могућности финансирања текућег дефицита

Раст текућег дефицита платног биланса и мање могућности његовог екстерног финансирања.

Графикон8.Покриће дефицита платног биланса

(умлрд.евра)


Фискална кретања: финансирања текућег дефицитасредњорочно неодржив дефицит (1/2)

Графикон 9. Консолидовани приходи, расходи и резултат

  • (% БДП-а)

Учешће консолидованог буџетског дефицита у БДП-у износило је око 5,0% у 2011, док очекивани дефицит у 2012. износи око 6,7%, што значајно прелази ниво од 4,25% БДП-а који је договорен са ММФ-ом.

Висок дефицит у П2 2012. последица је високог раста капиталних расхода, субвенција и расхода за куповину добара и услуга.

Србији је неопходна значајна консолидација у 2013. години.


Фискална кретања: финансирања текућег дефицитасредњорочно неодржив дефицит (2/2)

Графикон 10.Јавни дуг*

(млрдEУR)

(

На крају Т2 2012. јавни дуг износио је 15,3 млрд. EУР(или54,7% БДП-а), што представља раст од око 3,3 млрд. ЕУР у односу на крај 2010.

Јавни дуг Србије је нижи него у многим земљама Европе, али изнад границе дефинисане фискалним правилима од 45%.

Очекујемо да ће фискална консолидација довести прво до заустављања раста, а потом и до смањивања удела јавног дуга у БДП-у


Кретања на девизном тржишту финансирања текућег дефицита

Графикон 11. Кретање курсева одређених националних валута према евру

(Т2 2010=100)


Кредитна активност: успоравање раста

Графикон 12. Реална потраживања банака по кредитима*

(мг стопе, у %)


Инфлација: од јула 2012. године изнад горње границе дозвољеног одступања од циља

Графикон 13. Кретање инфлације

(мгстопе, у %)

Међугодишња инфлација је у августу наставила бржи раст него што се очекивало и други месец за редом се нашла изнад горње границе дозвољеног одступања од циља (5,7%).

Месечна инфлација у августу износи 1,6% и у највећој мери је последица раста цена непрерађене хране (пре свега раста цена свежег меса, и сезонски неуобичајеног воћа и поврћа), раста цена цигарета, као и нафтних деривата.

У августу је ИПЦ без енергије, хране, алкохола и цигарета трећи месец за редом изнад горње границе дозвољеног одступања од циљa. Раст ових цена је пре свега опредељен кретањем цена увозних производа, као и производа чије се кретање цена директно усклађује са девизним курсом.


Инфлација: узрок актуелног раста су поскупљења хране

Графикон 14. Доприноси мг инфлацији по компонентама

(мгстопе, п.п)

Инфлација је у августу 2012. године износила 7,9%. Расту од 5,3 п.п. у односу на април 2012. године, највише је допринео раст цена хране од 4,1 п.п. (око 76,7%).

Са графикона се јасно види да је волатилност цена у Србији у највећој мери вођена ценама хране, а последњих месеци све више и регулисаним ценама.


Инфлација: виша су поскупљења хранеинфлационих очекивања али и неизвесност (1/2)

Графикон 15. Инфлациона очекивања по секторима

(Gallup/Ipsos*)


Инфлација: виша инфлационих очекивања али и неизвесност (2/2)

Графикон 17. Дисперзија инфлационих очекивања

Графикон 16. Дисперзија инфлационих очекивања


Инфлација: НБС очекује очекивања али и неизвесност наставак раста мг инфлације у наредном периоду

Графикон 18. Пројекција инфлације (ИоИ, август 2012.)

(мг.стопе, у %)

Очекујемо да ће инфлација у наредном периоду расти и да ће максималну вредност достићи у П1 2013. године, пре свега због трошковних притисака на произвођаче хране, депрецијације из претходног периода и бржег раста регулисаних цена.

Повратак инфлације у границе дозвољеног одступања од циља очекујемо крајем 2013. године.

Ризици пројекције везани су за кретање цена хране и дешавања у међународном окружењу.


Економска и монетарна очекивања али и неизвесност полититика у наредном периоду – изазови и могућности

Фискална консолидација:

  • Смањење расхода државе (мањи приходи становништва по основу зарада и пензија, нешто већи по основу социјалних давања; мањи издаци државе куповину роба и услуга);

  • Повећање прихода (ПДВ, порез на добит…);

  • Смањење задуживања државе на домаћем и екстерном тржишту.

    • Очекивани резулатати фискалне консолидације: поступно и контролисано смањење дефицита и задужености државе, повољнија премија ризика, извесније финансирање екстерног дефицита, мањи притисак на девизно тржиште…

      Структурне политике Владе

      Монетарна политика:

  • Рестриктивност у складу са инфлаторним притисцима и потребом постизања средњорочних циљева;

  • Смањење волатилности појединих компоненти инфлације, јачање кредибилитета и стабилнија реакција монетарне политике.

    Макроекономска и финансијска стабилност од пресудног значаја.


Хвала на пажњи очекивања али и неизвесност


ad