p edago ka psihologija u enje n.
Download
Skip this Video
Loading SlideShow in 5 Seconds..
P edagoška psihologija Učenje PowerPoint Presentation
Download Presentation
P edagoška psihologija Učenje

Loading in 2 Seconds...

play fullscreen
1 / 27

P edagoška psihologija Učenje - PowerPoint PPT Presentation


  • 443 Views
  • Uploaded on

P edagoška psihologija Učenje. P rof. D r Nada Korać P edagoški fakultet u Jagodini U niverztet u Kragujevcu. BIHEJVIORIZAM. UČENJE ključni faktor razvoja → negacija ideje razvoja Promene nastale isključivo učenjem nisu razvojne , jer :

loader
I am the owner, or an agent authorized to act on behalf of the owner, of the copyrighted work described.
capcha
Download Presentation

PowerPoint Slideshow about 'P edagoška psihologija Učenje' - gloriann-stevens


An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript
p edago ka psihologija u enje

Pedagoška psihologijaUčenje

Prof. Dr Nada Korać

Pedagoški fakultet u Jagodini

Univerztet u Kragujevcu

bihejviorizam
BIHEJVIORIZAM

UČENJEključni faktor razvoja → negacija ideje razvoja

Promenenastaleisključivoučenjemnisurazvojne, jer:

nisuireverzibilne(onošto se nauči, može se zaboraviti),

ne morajubitikumulativne(mogućnostučenja "izjednogputa“)

ne morajubitikvalitativne(npr.učenjenapamet).

Nema fiksiranog redosleda → NEMA STADIJUMA

Dajte mi tuce zdravih, dobro građenih beba da ih podižem na način kako ja odredim, pa garantujem da ću od svake od njih, nasumično, uspeti da stvorim bilo koji tip specijaliste za koji se opredelim – lekara, advokata, trgovca, direktora a, naravno, čak i prosjaka ili lopova, nezavisno od talenta, sklonosti, sposobnosti, poziva ili rase njihovih predaka.

J. Watson, 1924

oblici u enja
Oblici učenja

senzitizacija

povećana osetljivost organizma na ponajvljanje intenzivnih i opasnih draži

habituacija

smanjena osetljivost na ponavljanje nebitnih draži

utiskivanje(imprinting – C. Lorenz)

uslovljavanje

klasično i instrumentalno

opservaciono učenje

po modelu i vikarijsko

učenje uviđanjem

verbalno učenje

klasi no respondentno uslovljavanje
Klasično (respondentno) uslovljavanje

Иван Петрович Павлов

Ruski fiziolog, Nobelova nagrada za medicinu 1904

Mogućnost USLOVLJAVANJA VIŠEG REDA

uparivanjem uslovne draži s novom neutralnom draži

uslovna reakcija

bezuslovna (prirodna) draž

bezuslovna reakcija

ponavljanje

uslovljavanje

uslovna draž

neutralna draž

nema reakcije

emocionalno uslovljavanje
Emocionalno uslovljavanje

Specijalni slučaj klasičnog uslovljavanja

John B. Watson

Ispitanik: Albert, 9 meseci

ND: beli pacov, zec, majmun, pas, maska s kosom i bez nje, klupče bele vune

BD: snažan udarac o gong

7 uparivanja tokom 2 nedelje

generalizacija draži

beli zec, pas, beli mantil, grudvica vate, Votsonova seda kosa

posle pauze (31 dan) uslovna reakcija i dalje prisutna

planirano razuslovljavanje nije izvedeno

Implikacije: ΨA tumačenje emocija, etičke dileme

klasi no uslovljavanje neke prakti ne implikacije
Klasično uslovljavanje: neke praktične implikacije

Mogućnost emocionalnog uslovljavanja iz jednog puta

Sličnost BD i ND olakšava uslovljavanje:

Koga su zmije ujedale, i guštera se plaši

Teže uspostavljanje UR ako se ND nekoliko puta zadaje bez uparivanja sa BD

strah od lekara, strah od ispitivanja – povratna informacija bez negativne ocene ...

Gašenje UR je brže ako su BD i UD uvek zadavani zajedno

(v. režime potkrepljenja)

instrumentalno operantno uslovljavanje
Instrumentalno (operantno) uslovljavanje

E.L. Thorndike

Ispitivanje adaptivnog ponašanja životinja pri rešavanju problema

ponašanje kao instrument za postizanje cilja

zakon vežbe

Ponavljanje UR učvrstiće vezu između S i R

zakon efekta

Radnje se učvršćuju ili eliminišu zavisno od svojih efekata

postupnost, nema uvida

potkrepljenje pojam vrste i uloga u u enju
Potkrepljenje: pojam, vrste i uloga u učenju

B.F. Skinner: oblikovanje ponašanja

nagrađivanje uspešnih aproksimacija željenog ponašanja (Skinerova kutija)

posledica (efekat) koja povećava verovatnoću pojave nekog ponašanja

Primarno -zadovoljavane primarnih potreba

Sekundarno - uparivanjem s primarnim ili već usvojenim sekundarnim potkrepljivačima

  • Socijalno - pažnja, pohvala, osmeh, zagrljaj ...
  • Potkrepljujuće aktivnosti - pristup igračkama, interesantnim aktivnostima

(v. Premackovo načelo)

  • Simboličko potkrepljenje – ocene, novac, publicitet ...

POTKREPLJENJE

vrste potkrepljenja i kazna
Vrste potkrepljenja i kazna

POZITIVNO

povećava verovatnoću nekog ponašanja jer

dovodi do pozitivnih (prijatnih) posledica

namerno i nenamerno (u porodici, u školi, medijima ...)

povećava verovatnoću nekog ponašanja jer

uklanja ili smanjuje neprijatne draži

smanjuje verovatnoću nekog ponašanja

zadavanjem

uskraćivanjem

Pitanje interpetacije potkrepljenja kao nagrade / kazne

NEGATIVNO

KAZNA

re imi potkrepljenja i otpornost na ga enje
Režimi potkrepljenja i otpornost na gašenje

Za ODRŽAVANJE već usvojenog ponašanja:

FIKSIRANI INTERVAL

FIKSIRANI RACIO

VARIJABILNI NTERVAL

VARIJABILNI RACIO

KAZNA

neposredno nakon ponašanja

dosledno

Smanjuje verovanoću nepoželjnog ponašanja ali ne dovodi do novih poželjnih obilka (samo potkrepljenje)

potkrepljenje i kazna primena u koli
Potkrepljenje i kazna: primena u školi

DA:

jasna povezanost sa ponašanjem

potkrepljivače birati primereno učenicima

primenjivati dosledno

nagrađivanje zavisno od zainteresovanosti učenika

(v. intrinzička i ekstrinzička motivacija)

imati u vidu moguće interpretacije od strane učenika

NE:

bezrazložna upotreba (i potkrepljenja i kazne)

domaći zadatak kao kazna

primedba na ličnost umesto na ponašanje (v. JA-poruke)

u enje uvi anjem
Učenje uviđanjem

Rešavanje problema uviđanjem

Ostvarivanje novine u ponašanju

Otkrivanje novih sredstava za postzanje cilja

naglo

bez ponavljanja grešaka

uviđanje ODNOSA u datoj situaciji

INTELIGENTNO rešavanje problema

objektivni znaci uvi anja
Objektivni znaci uviđanja

AHA – DOŽIVLJAJ

usmereno, direktnodolaženje do cilja

bez ponavljanja neuspešnih radnji u istoj probemskoj situaciji

isti princip rešenja u sličnoj situaciji (grančica, krpa)

izgrađivanje sredstava (spajanje štapova, ređanje sanduka)

W. Köhler

majmuni, mačke, zečevi, psi ...

verbalno u enje i zaboravljanje
Verbalno učenje i zaboravljanje

Ebbinghaus: asocijacionistička teorijaZapamćivanje zavisi od vrste i snage asocijacija između novog i starog znanja

Zaboravljenje je spontano brisanje tragova naučenog u mozguProučavanje čistogučenja i pamćenja (na koje ne deluje postojeće znanje - besmisleni slogovi)

  • Faktori uspešnog učenja
  • glasno ponavljanje
  • podela na manje celine
  • serijalni učinak (početak i kraj)
  • dužina učenja (i plato)
  • zaboravljenje najbrže neposredno posle učenja
  • uloga smislenosti i međusobne sličnosti gradiva
smislenost gradiva i pam enje pa nja 1
Smislenost gradiva i pamćenje / pažnja (1)

nos

mera

kada

rog

lim

ključ

mastan

žaba

volan

mlada

kus

riv

mak

kos

ten

mur

pul

feh

bac

lag

kit

nije

riba

već

morski

sisar

i

najveća

postojeća

životinja

smislenost gradiva i pam enje pa nja 2
Smislenost gradiva i pamćenje / pažnja (2)

2 4 1 2 8 0

1 1 0 9 0 1

0 1 1 0 3 5

u enje smislenog materijala parovi i slobodno prise anje
Učenje smislenog materijala: parovi i slobodno prisećanje

parovi

(strane reči, države i glavni gradovi, datumi istorijskih događaja)

  • načelo sve ili ništa
  • upotreba kognitivnih medijatora (posredujućih predstava)

majmun na biciklu, stolica na krovu automobila....

slobodno prisećanje (nezavisno od redosleda)

(države Balkana, ptice, planine Evrope ... )

kategorijalno grupisanje

(reči koje pripadaju istoj kategoriji spontano se grupišu zajedno)

faktori verbalnog u enja i zaboravljanja
Faktori verbalnog učenja i zaboravljanja

interferencija(inhibicija, ometanje)

retroaktivna

novo ometa staro

proaktivna

staro ometa novo

transfer

prenošenje znanja iz jednog područja u drugo

kako na interferenciju i transfer deluju:

  • SLIČNOST gradiva?
  • STEPEN NAUČENOSTI gradiva?
socijalno u enje
Socijalno učenje

A.Bandura: OPSERVACIONO UČENJE

Postavke bihejviorističkih teorija učenja +

elementi kognitivnih teorija

učenje po modelu

oponašanje drugih, bez direktnog potkrepljenja

zadržavanje olakšano verbalnim modelovanjem

(mogućnost opisivanja ponašanja rečima)

vikarijsko učenje

oponašanje ponašanja drugih, zavisno od njihovog nagrađivanja/kažnjavanja

ishodi opservacinog u enja
Ishodi opservacinog učenja
  • nova ponašanja
  • podsticanje postojećeg ponašanja
  • usmeravaje pažnje na određene aspekte okoline
  • menjanje inhibicija (redefinisanje okvira poželjnog)
  • izazivanje emocija na osnovu opažanja modela
delotvornost modela
Delotvornost modela

ključni faktor:

percepcija(potencijalnog) subjekta

  • sličnost

pol, uzrast ...

  • kompetentnost
  • privlačnost, popularnost, status, moć ...
  • prethodna uspešnost
  • kombinacije ↑
u itelj ica kao model pona anja
Učitelj(ica) kao model ponašanja
  • Ponašajte se prema učenicima onakokako želite da se oni ponašaju

poštovanje

interesovanje i entuzijazam za ono što radite

2. Modelujte veštine i istovremeno ih opisujte

3. Omogućite grupno vežbanje pre individualnog

4. Koristite vikarijsko potkrepljenje sa nekim učenicima

socijalno kognitivisti ka teorija u enja
Socijalno-kognitivistička teorija učenja

Bandura (kasnija faza)

Ljudi uče kognitivnim posredovanjem između onoga što opažaju o odnosu između ponašanja i njegovih posledica

Osnovni konitivni procesi:

Simbolizacija

Socijalna iskustva stvaraju kogntivne modele okoline i usmeravaju razmišljanje i donošenje odluka

Vikarijsko učenje

Učenje mogućih ponašanja i njihovih posledica

Prethodno razmišljanje

Akumulirano socijalno učenje daje ideje i bazu za procene i predviđanja

Samoregulacija

Stvaranje standarda moralno i socijalno prihvatljivog

Samorefleksivnost

Posmatranje sopstvenih misli i ponašanja omogućuje zaključivanje o budućnosti i utiče na lične ciljeve i aspiracije

modelovanje agresivnog pona anja eksperiment
Modelovanje agresivnog ponašanja: eksperiment

36 devojčica i 36 dečaka 3 -6 godina

E: 8 grupa (po 6 učesnika, M/Ž)

K: 1 grupa, 24 učesnika M/Ž - bez modela

žrtva: lutka Bobo

modelovanje agresivnog pona anja rezultati
Modelovanje agresivnog ponašanja: rezultati

Izloženost agresivnom modelu značajno povećava:

  • oponašanje agresivnog ponšanja (fizičkog i verbalnog)
  • nemodelovanu agresiju
  • fizičku agresiju kod dečaka, bez razlike u verbalnoj

Deca s nagresivnim modelom ispoljavaju manje agresije nego u kontrolnoj

Modelovanje kao dozvola za agresiju