1 / 17

ЈУЖНИ ОБОД ПАНОНСКОГ БАСЕНА

ЈУЖНИ ОБОД ПАНОНСКОГ БАСЕНА. - VIII РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ -. Припремио: проф. Радосав Седларевић. ПОЛОЖАЈ ПЕРИПАНОНСКЕ СРБИЈЕ.

geordi
Download Presentation

ЈУЖНИ ОБОД ПАНОНСКОГ БАСЕНА

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. ЈУЖНИ ОБОД ПАНОНСКОГ БАСЕНА - VIII РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ - Припремио: проф. Радосав Седларевић

  2. ПОЛОЖАЈ ПЕРИПАНОНСКЕ СРБИЈЕ • Јужни обод Панонске Србије простире се између Саве и Дунава на северу, Дрине на западу, Западне Мораве на југу и западног обода Карпатско – Балканских планина на истоку. • У највећем делу то је бреговито – бртски и ниско планинси простор, површине око 22 200 км² ( 25% територије Србије). • Може се поделити на 5 мањих целина: северозападни део ( Мачва, Поцерина, Посавина, Тамнава, Колубара); западни ( Подгорина, Подриње); централни ( Шумадија); јужни ( Западно Поморавље); источни ( Велико Поморавље, Стиг и Браничево).

  3. СЕВЕРОЗАПАДНИ ДЕО ПЕРИПАНОНСКЕ СРБИЈЕ • МАЧВА- наносна низија између Дрине, Саве и Поцерине, надморске висине од 75 – 95 м. ( део дна Панонског басена). Убраја се у најплодније делове Србије. • ПОЦЕРИНА - низијски и ниско планински терен, добио име по острвској планини Цер ( 687 м). Простире се од Цера до Мачве и Посавине. • ПОСАВИНА – ниска равница, испресецана мањим речним токовима, јужно од Саве, а између Мачве, Поцерине и Колубаре. • ТАМНАВА – низија и брдско земљиште у сливу Тамнаве, између Влашића и Посавине.

  4. СЕВЕРОЗАПАДНА СРБИЈА • КОЛУБАРА– предео у сливу Колубаре. Дели се на доњу Колубару или ниску и вишу, горњу Колубару. У средишњем делу налазе се велике наслаге лигнита ( око 600 км² - 30 м дубине).

  5. Колубарски басен – копови угља

  6. ЗАПАДНИ ДЕО ПАРАПАНОНСКЕ СРБИЈЕ • ПОДРИЊЕ -део поред Дрине између Лешнице, Лознице и Бајине Баште. Чине га ниске планине ( 700 – 900 м)- Гучево, Борања, Јагодња, Соколске планине. • У Подрињу се налазе и 3 мање регије: Азбуковица ( долина Љубовађе), Јадар ( долина Јадра) и Рађевина (између Беле Цркве, Крупња и Пецке). • ВАЉЕВСКА ПОДГОРИНА – обухвата Ваљевску котлину и венац планина ( Јабланик, Медведник, Повлен – 1347 м, Маљен, Сувобор). • У овом делу рељефа има свих крашких облика ( сем крашких поља). Познат је Лелићки и Бачевачки крас ( Петничка, Рибничка печина ...).

  7. Подрињске планине Рађевина Ваљевске планине Дрина- Бајина Башта

  8. ЦЕНТРАЛНИ ДЕО ПЕРИПАНОНСКЕ СРБИЈЕ • ШУМАДИЈА – обухвата простор измеђуСаве и Дунава, Велике Мораве, Западне мораве, Дичине, Љига и Колубаре. Преставља благо заталасану површ која се дели на ниску и високу Шумадију. • Граница између ниске и високе Шумадије је река Турија ( притока Колубаре) и Луг ( притока Јасенице). • У рељефу високе Шумадије истичу се Гледићке планине, Котленик, Јухор, Црни врх, Рудник (Цвијићев врх 1 132м), Венчац и Букуља. • Ниској Шумадији припадају планине Космај и Авала. • Шумадија се дели на више мањих целина: Београдска посавина, Београдско-смедеревско подунавље, Раља и Космај, Јасеница, Качер, Гружа, Лепеница, Темнић и Левач.

  9. Авала Левач Котленик Гледићке планине Рудник

  10. ЈУЖНИ ДЕО ПЕРИПАНОНСКЕ СРБИЈЕ • ЗАПАДНО ПОМОРАВЉЕ – обухвата композитну долину Западне Мораве од Пожеге до Сталаћа (170 км), са проширеним долинама доњих токова река Скрапежа, Ђетиње, Моравице и Расине. • Основу рељефа чине котлине Пожешка, Чачанско-краљевачка, Врњачка и Крушевачка. Између њих налазе се већа и мања сужења од који је најпознатија Овчарско-кабларска клисура. • Поред саме долине Западне Мораве у ширем смислу ова регија обухвата и косјерићки, ужички и александровачки крај.

  11. З. Морава код Трстеника З. Морава код Чачка Косјерићки крај Каблар Овчар

  12. ИСТОЧНИ ДЕО ПЕРИПАНОНСКЕ СРБИЈЕ • ВЕЛИКО ПОМОРАВЉЕ – обухвата широку долину Велике Мораве од Сталаћа до ушћа у Дунав ( 120 км дуга и око 20 км широка), оивичена Шумадинским, Родопским и Карпатско –балканским планинама. • То је наносна алувијална раван испресецана меандрима, мртвајама и често плављена ( Горњовеликоморавска и Доњовеликоморавска котлина – Багрданска клисура). • СТИГ- равничарски и благо заталасани крај слива доње Млаве. У Стигу се налази Костолачки басен лигнита ( резерве око 1,5 милијарди тона). • БРАНИЧЕВО – чини алувијалну раван и побрђа око доњег Пека. Поред Дунава смештена је Рамско – голубачка пешчара ( дине 500м дуге, 60м високе).

  13. Браничево - Пек Стиг- Млава В. Морава – доњи ток В. Морава – горњи ток

  14. МАНАСТИРИ ОВЧАРСКО- КАБЛАРСКЕ КЛИСУРЕ Пећина Кађеница Црквица Светог Саве

  15. Д Е С Н А С Т Р А Н А Манастир Сретење Манастир Свете Троице Манастир Преображење Манастир Вазнесење Манастир Ваведење

  16. Л Е В А С Т Р А Н А Манастир Успење Манстир Никоље Манастир Јовање Манастир Илиње Манастир Благовештење

More Related