Download
1 / 83

???? ????? ??? ???????? ? ???? ????????? ????? ???? ???????? ? ?????????? ???? ????????. - PowerPoint PPT Presentation


  • 83 Views
  • Uploaded on

Овај албум сам саставио у знак поштовања према свим јунацима и мученицима наше историје.

loader
I am the owner, or an agent authorized to act on behalf of the owner, of the copyrighted work described.
capcha
Download Presentation

PowerPoint Slideshow about '???? ????? ??? ???????? ? ???? ????????? ????? ???? ???????? ? ?????????? ???? ????????.' - genera


An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript
5246867

Овај албум сам саставио у знак поштовања према свим јунацима и мученицима наше историје.

Надам се да ће ова презентација подсетити читаоца да је јада и несреће било и раније.. али да је било и великих делаи хероја који нису прихватили пораз и нестанак, без обзира на величину силе која их је напала.

В. Маринковић



5246867

Почетак Великог рата Лазара (1937- 2004)


5246867

На Видовдан, 28.јуна 1914. године у Сарајеву убијен је аустроугарски престолонаследник, надвојвода Франц Фердинанд. Атентат је извршио омладинац Гаврило Принцип, са два хица из револвера. Том приликом смртно је страдала и престолонаследникова супруга, војвоткиња Софија Хоенберг. Пола сата раније, на престолонаследников аутомобил, бомбу је бацио Недељко Чабриновић, али је надвојвода тог пута остао неповређен. Оба атентатора су одмах била ухваћена.

Овај догађај је покренуо оружани сукоб, до тада највећих размера у свету. Снажна напетост међу великим силама је постојала, међутим, зантно раније а за рат се само тражио повод.


5246867

Престолонаследник бечког двора, Франц Фердинанд са супругом Софијом у Сарајеву одмах после неуспелог Чабриновићевог атентата.


5246867

Аустријски полицајци, уз помоћ цивила, ухватили су атентатора на Франца Фердинанда – младог Гаврила Принципа


5246867

Аустро-Угарска је искористила атентат на Франца Фердинанда за објаву рата Србији. Ова фотографија представља суђење у Сарајеву 1914. С лева на десно у првом реду седе: Трифко Грабеж, Недељко Чабриновић, Гаврило Принцип, Данило Илић и Мирко Јовановић.



5246867

  • Ултиматум почетком 20.века.

  • Уз опширну оптужбу Србије, изложену око основне тезе да се “идеја о атентату родила у Београду, да су оружје и муницију дали официри и чиновници чланови Народне одбране, и да су пребацивања у Босну извеле старешине српске пограничне службе” аустроугарске власти су сачиниле ултиматум у десет тачака којим се, измећу осталог, захтевало:

  • Да се на територији Србије изврши истрага о атентату и да у тој истрази учествују “органи које буде делегирала царско-краљевска влада”,

  • Да се распусти “Народна одбрана” и сличне организације

  • Да влада Србије забрани све публикације које пишу против Аустро- Угарске.


5246867

Фрања Јосиф почетком 20.века.I, цар Аустро-Угарске.

Током првих дана после атентата, целокупна аустроугарска дипломатија је загревала атмосферу говорећи да су “београдске интриге нездрживе”, да је реч о “систематском великосрпском раду подривачког карактера”, да се Србијиним “опасним настојањима може учинити крај једино безобзирним наступом”

И поред све упорности аустроугарских органа да открију траг који би бар донекле указао да су у атентат били уплетени и меродавни органи Србије, чињенице су говориле супротно.


5246867

Ултиматум почетком 20.века.

Ултиматум је очевидно тежио да дубоко понизи Србију али и да, што је било најбитније, створи начине кроз које би Монархија могла да суштински наруши независност Србије. Дозвола аустроугарским органима да учествују у истрази, на пример, није само правно и морално вређала независност Србије, већ је давала могућност Аустро-Угарској да под видом истраге ухапси било које лице у Србији (чак и самог Краља) и да продре у све установе српске државе.

Ултиматум је био срочен тако да не буде прихваћен.


5246867

Ултиматум почетком 20.века.

Британски државни секретар за спољне послове, сер Едвард Греј је аустроугарском амбасадору, после читања ултиматума рекао:

“Ово је најужаснији документ који је једна држава икад уручила другој држави”

Руски министар спољних послова, Сергеј Сазонов је амбасадору Аустро- Угарске рекао:

“ Знам шта хоћете. Хоћете рат са Србијом... Ви у Европу подмећете пожар. Хоћете рат и спаљујете мостове за собом. Види се колико сте “мирољубиви” пошто Европу бацате у огањ”


5246867

Сви у одбрану земље: демонстрације у Београду на вест о аустроугарском ултиматуму.


5246867

Објава рата демонстрације у Београду на вест о аустроугарском ултиматуму.

Одговор Владе Србије на ултиматум је био достојанствен и крајње попустљив.

Прихваћена је детаљна истрага над службеним лицима у сектору Шабац- Лозница у циљу утврђења истине о атентату, прихваћено је да се аустроугарској страни пруже сва обавештења о току истраге.

Понуђена је објава наредбе у службеним Српским новинама у којој би се забранила свака пропаганда против Аустро- Угарске.

Понуђено је распуштање организације “Народна одбрана” иако аустроугарска страна није доставила конкретне доказе.

Влада Србије је, у случају да Аустро- Угарска не буде задовољна одговором, чак понудила да се решење спора тражи пред Међународним судом у Хагу.

Али улазак страних оружаних снага на своју територију није допустила.


5246867

Објава рата демонстрације у Београду на вест о аустроугарском ултиматуму.

Аустроугарску страну одговор Србије није много занимао. Имали су изговор да српска влада није прихватила свако слово њиховог ултиматума и требало је још само да објаве рат.

Објава рата је уследила 28.јула. Послата је – обичним телеграмом.

Ујутру, 28.јула, пре него што је Србији стигла објава рата, Црна Гора је прогласила мобилизацију упркос настојањима Беча да је одвоји од Србије и да је приволи на неутралност обећањима о новчаној помоћи и територијалним проширењима. Међутим, постојало је исувише показатеља да Монархија нема намеру да поштује независност Црне Горе.

Црногорски краљ, Никола Петровић је упутио српском регенту, Александру поруку солидарности: “..Наш ће Српски народ из овог великог и наметнутог му искушења победнички изаћи и обезбедити своју сјајну будућност. Моји Црногорци су већ спремни на граници да гину у одбрани наше независности.”


5246867

Врховни командант српске војске, регент Александар Карађорђевић је у свом ратном прогласу рекао:

“На нашу Србију насрнуло је велико зло. Аустро- Угарска нам је објавила рат... Невоље наше Краљевине и нашег народа са Аустријом нису почеле од јуче... Моја је Влада одговарајући жељама народа и потреби мира коју не осећа само Србија већ и цела Европа, хтела избећи по сваку цену сукоб и зато је изашла у сусрет аустроугарској Влади до крајњих граница попустљивости преко којих не може ићи ниједна независна држава... Ја сам принуђен позвати све моје драге и храбре Србе под српску тробојку...Срби, браните свом снагом своје огњиште и српско племе!”


5246867

Нека у памћењу Срба остане и проглас који је црногорски краљ Никола Петровић објавио свом народу 6.августа:

“Црно-жути барјак, који од давних времена као мора притиска душу југословенског народа, развио се да тај народ сада потпуно уништи, да његове слободне представнике Србију и Црну Гору прегази... Аустрија је објавила нашој драгој Србији рат, објавила га је нама, објавила га је Српству и цијелом Словенству... Ко је јунак и слиједи корацима два стара српска краља, да гинемо и крв прољевамо за јединство и слободу златну...

Ми смо хтели мир, а наметнут нам је рат. Примите га као и увијек, примите га српски и јуначки”


5246867

Објава рата проглас који је црногорски краљ Никола Петровић објавио свом народу 6.августа:

“Локализовани” рат који је желела Аустро- Угарска трајао је само три дана, јер је објава рата брзо проузроковала оружани сукоб широких размера. Да се тако догоди побринуо се немачки Рајх који је осетио да је жељени рат надомак руке.

Кад је стигла вест о објави рата Србији, из Берлина су почели да лете ултиматуми и објаве рата: Русији 1. августа, Француској 3. августа, Белгији 5. августа. Белгију су немачке трупе иначе напале већ ујутро претходног дана. Даље је деловао аутоматизам савеза заснован на дубоком и оштром сукобу много старијег датума.. Велика Британија објављује 5.августа рат Немачкој а 13. августа Аустро- Угарској. Објавама рата се прикључују Русија и Француска. Силама Антанте придружио се и Јапан, објавом рата Немачкој, 23. августа.


5246867

Смотра аустроугарских трупа (тзв. “казнена експедиција”) у Сарајеву пред одлазак на фронт против Србије у лето 1914.


5246867

Радомир Путник (1847-1917), (тзв. “казнена експедиција”) у Сарајеву пред одлазак на фронт против Србије у лето 1914.војник ивојсковођа српске војскепуних четрдесетгодина. Родио се у Крагујевцу. Војничко звање јестекао наАртиљеријској школи у Београду. После многих распореда инапредовања у служби, 1903.годинепостављен је за начелникаГлавног генералштаба. Творац је модернесрпске војске. У оквирушколовања официра увео јерешавањетактичкихзадатака. Војскује осавременионовим наоружањем, на кључна места јепоставиоталентоване официреи ниједозволио дасе политикаумеша у редовевојника. СаЖивојином Мишићемприпремиојесве ратнепланове заБалканске ратовеи Први светски рат. Од 1912. до 1916. године био јеначелник Врховне команде. После Кумановске биткепостао је први српски војвода.


5246867

Церска битка (тзв. “казнена експедиција”) у Сарајеву пред одлазак на фронт против Србије у лето 1914.

Церска битка вођена јеизмеђу аустроугарских и српских снагау рејонупланине Цер, од 12. до 14. августа 1914. године.

Знајући даАустро-Угарскаприпремавелику летњуофанзиву на Србију, српска Врховнакомандаприпремаласе за тактичко-оперативнадејства и контраофанзиву. Процењујући даће главнинааустроугарскихснага ударити са севераи долином Мораве, док ћепомоћне снагенадирати са западаод Дрине, Команда јесвоје снаге распоредила наследећи начин: Прва армија, под командомгенерала Петра Бојовића, налазила се напросторуГроцке, Смедеревске Паланке, Раче и Тополе. Друга армија, под командомгенерала Степе Степановића, налазила се у рејонуОбреновца, Лазаревца и Аранђеловца. Трећа армија, под командомгенерала Павла Јуришића - Штурма, штитила је севернуи северозападнуграницу од ушћа Колубаре до Љубовије, док се Ужичка војска, под командомгенерала Милоша Божановића, налазила у рејону Ужица, да би контролисалаправце којиод Вишеградаи Бајине Баштеводе долином Западне Мораве.


5246867

Церска битка (тзв. “казнена експедиција”) у Сарајеву пред одлазак на фронт против Србије у лето 1914.

Насупрот српским снагама, Пета армија Аустро-Угарске, под командом генералаФранка, налазила се напростору Бијељина, Зворник, Прибој, Брчко. Шеста армија, под командом генерала Поћорека, била је груписана урејону:Власеница, Рогатица, Калиновик, Сарајево, док се Друга армија, под командомБем-Ермолија, налазила у Срему и Банату. Аустроугарскакомандаглавнину снагаконцентрисала је на Дрини, одлучујући се за северозападнистратегијски правацшто је донеклеизненадило српску Врховну команду. Уочавајући стратешкуважност планине Цер, а према тренутном распоредуснага, командант Друге армијеСтепа Степановићизрадио јеплан дејстваДруге армијепо главном стратешком правцу, као и плансадејства Треће армијеи делова Прве армије (Моравске II и Тимочке I дивизије).


5246867

Пред ватрени окршај: трупе Моравске дивизије првог позива запоседају аде на Дрини у августу 1914. године.


5246867

Српски артиљерци у галопу извлаче топ уз падине Цера у сусрет непријатељу.


5246867

Церска битка извлаче топ уз падине Цера у сусрет непријатељу.

До првог окршајана планини Цердошло је у ноћи 15. на 16. август измеђуделова 21. аустроугарске дивизијеи делова Комбиноване дивизије. У огорченим ноћнимборбама код селаТекериша, Срби су приморалиаустроугарске снаге на повлачење. Али, сутрадан ујутро, 9. аустроугарскадивизија угрозилаје лево крилоКомбиноване дивизије иприморала је да се повуче. Фронт се стабилизоваонаконинтервенцијекоманданта Степекоји је увођењемМоравске I дивизије одбацио 9. аустроугарскудивизију и заузео Беглук. Коњичка дивизијадејствовала јеса снагама Друге армијеи Шумадијске I дивизије. Повлачење преко Дринеразбијенеаустроугарскеснагеотпочеле суу ноћи 19. на 20. августи наставиле цео сутрашњи дан.

Због изузетних заслугау руковођењу и командовању у Церској бици, командантДруге армијеСтепа Степановић унапређен је у чин војводе. Ta прва победасавезника у Првом светском ратуафирмисала јекоманданта Степу, и битноојачала и моралсавезничке војске.

У Церској бицисрпске снагеизгубиле су више од 16.000 војника, док суаустроугарскигубици износилиоко 25.000 погинулих.


5246867

Заробљени топови и друга ратна опрема изложени у Текеришу после битке на Церу.


5246867

Од 1874. опрема изложени у Текеришу после битке на Церу.године када је постао питомацАртиљеријске школе, до 1919., када сеповукао из активне службе, војводаСтепа Степановић (1856-1929). је пуних 45 година, неустрашиво ишаоратнимстазама Српске војске. Учесник је српско-турских ратова (1876-1878.), као питомац-наредник, касније потпоручник. У првом Балканском рату (1912-1913.) командовао је Другом армијом. Опсада и заузимањеЈедрена, као и заробљавањевише од 60.000 Турака само су неки од успехаДруге армије и њеног команданта.

У чин војводе унапређен је 29.августа 1914.године после величанствене победе у Српске војске Церској бици,.


5246867

Колубарска битка опрема изложени у Текеришу после битке на Церу.

Колубарска биткаједна је од највећихи најзначајнијих битакаизмеђу српске и аустроугарскевојске у Првомсветском рату. Вођена је 30 данана фронту од 200 километара, против два пута бројнијеи немерљиво боље опремљеног непријатеља.

Колубарска биткапочела је завршеткомбитке на Дрини, 16. новембра 1914. године, када су аустроугаске снагеодбациле српскетрупе на десну обалуКолубаре и Љига. Пошто је командантПрве армијегенерал Петар Бојовићбио рањен, на његово место постављен је генерал Живојин Мишић.

Колубара


5246867

Колубарска битка опрема изложени у Текеришу после битке на Церу.

С обзиром да је Прву армију преузеоу тренуцима њеног повлачењаи схватајући да биучинио велику грешкуако би је и даљеповлачиос положаја на положајбранећи сваку стопу земље, генерал Мишићје, противно наредбиВрховне команде, одлучио да Прву армијуизвуче изнепосредног додира с непријатељем. Због тога, и ради скраћивањафронта,Врховна команда српске војскенаредила је да се напусти Београд. Фронт српске војскебио је окренут ка западу, па је Шеста аустроугарска армија, после заузимања Београдазауставила пробој фронта, очекујући главни напад своје Пете армијеиз правца Београда, иза леђасрпских армија. Настало је затишје, а за то времеПрва српскаармија се средила, попунила људством и муницијоми послезавршних припрема, 3. децембра кренула у напад.


5246867

Краљ Петар опрема изложени у Текеришу после битке на Церу.I обилази положаје у време битке на Колубари


5246867

Колубарска битка опрема изложени у Текеришу после битке на Церу.

У тренутку када суевропске телеграфске агенцијаочекивале вести осломусрпске војскеи када је Пета аустроугарскаармија приређиваласвечану парадуу Београду, отпочела је великапротивофанзива целокупнесрпске војске. На планини Сувобор,Прва српска армија пробилаје фронт Шестеаустроугарске армијеи почела надирањепрема Ваљевуи заузела га, избилана обале Дрине и Савекод Шапцаи ослободила Београд 15. децембра 1914. године. Тако је Српска војскаостварила највећу победуу Првом светском рату.

Колубарска биткаушла је у историју ратовања као јединствен примерда се војска, којој је предвиђен потпун слом, за кратко време реорганизује, пређе у контраофанзивуи нанесе непријатељу одлучујући пораз.


5246867

Живојин Мишић опрема изложени у Текеришу после битке на Церу., (1855. - 1921.) je најславнији српски војводаи најталентова- -нијивојсковођа српске војске. Учесник свих ратовакоје је Србија водилау периоду од 1876. до 1918. године. Пред балканске ратовебио је помоћник начелникаштаба Врховне командегенералаРадомира Путника. Живојин Мишићје, узРадомира Путника, Степу Степановићаи Петра Бојовића, творац српске војне доктрине. За победу у кумановској бициунапређен је у чин генерала. По преузимању команде над Првом армијом,смелом, тактички бриљантномоперацијом, у бици на Колубарипобедио јеаустроугарску војскуи извојевао највећупобеду српске војске у историји. За тупобеду добио је највиши чин у српској војсци, чин војводе.


5246867

Оскар Поћорек, (1853-1934) аустроугарски генерал, у телеграму својим претпостављенима у Бечу:

“Продужење офанзиве у Србији прекинуто је, на жалост, пре постигнутог циља јер је српски противудар био толико јак да се 15. и 16. корпус нису могли одржати.”

После сјајних победа српских војника у Колубарској бици из бечких највиших кругова Поћореку је препоручено да изврши самоубиство.

“Убићу се, али тек онда када ма који други аустријски генерал победи српску војску”, узвратио је Поћорек.


5246867

Искушења аустроугарски генерал, у телеграму својим претпостављенима у Бечу:

Највећа ратна искушења тек су се надвијала над Србијом. У септембру 1915., у Срему и североисточној Босни прикупљала се аустроугарска Трећа армија, у јужном Банату немачка 11. армија, у западној Бугарској бугарска Прва армија а јужније од ње Друга армија. Свим овим трупама, укупно 800.000 савремено опремљених људи, са ваздухопловним јединицама у свом саставу, командовао је немачки генерал- фелдмаршал Аугуст фон Макензен који се у дотадашњем рату показао као један од најспособнијих немачких војсковођа.

Исцрпљена Србија је према нападачу могла да изведе највише 300.000 војника, највећим делом новомобилисаних и старијих, развучених на 1.000 километара фронта да би сачекали напад са севера, запада и истока...


5246867

Фелдмаршал Хинденбург, цар Виљем II, генерал Лудендорф у данима када су још увек сањали о победи Немачке (1917)

Виљем II,(1859-1941) немачки цар:

“..Хероји, ја вас шаљем у један нов рат против једне мале, али врло храбре нације. То су Срби који су у току три непосредна рата – против Турске, Бугарске и Аустро-Угарске, дали свету доказе високих ратничких врлина и највећих војничких способности..”


5246867

Аугуст фон Макензен (1849-1945) немачки фелдмаршал:

“..Ви не полазите ни на италијански, ни на руски, ни на француски фронт. Ви полазите у борбу против једног новог непријатеља, опасног, жилавог, храброг и оштрог.

Ви полазите на српски фронт и на Србију, а Срби су народ који воли слободу и који се бори и жртвује до последњег.

Пазите да вам овај мали непријатељ не помрачи славу и не компромитује досадашње успехе славне немачке армије.”


5246867

Аустроугарске трупе прелазе Саву код Београда у јесен 1915.


5246867

Трупе последње одбране чекају непријатеља да приђе на блиско одстојање


5246867

Слом одбране непријатеља да приђе на блиско одстојање

Великаофанзива здружених немачко-аустроугарских снага почела је 6.октобра 1915.године снажним артиљеријским нападом на Београд. Током тог дана на Београд се сручено око 30.000 граната.

Непријатељска офанзива се није одвијала према плану. После две недеље борби, Макензенове трупе су успеле да уђу тек око 30 километара у дубину Србије,трпећи велике губитке. 14.октобра, са истока у напад су кренули и Бугари, практично ударивши у леђа српску одбрану. Међутим, српска Друга армија је њихову Прву армију брзо приковала за место наневши јој тешке губитке.

Због оваквог развоја догађаја, немачки Генералштаб је закључио да је неопходно довести нова појачања у Србију, без обзира на несташицу трупа на свим осталим фронтовима.


5246867

Погинули војници и старешине 13.пука у борби на Торлаку 13.октобра 1915. године


5246867

Слом одбране 13.пука у борби на Торлаку 13.октобра 1915. године

Са француског бојишта доведен је Алпски корпус и укључио се у борбе последњих дана октобра 1915, а истовремено је на српско бојиште пребачена и аустроугарска 10. брдска бригада.

Срби су под сталним притиском јаких непријатељских снага одступали корак по корак, а уз војску се борило и становништво. Али, снага одбране је копнила... Савезничке снаге у региону су биле малобројне, а апели за помоћ су остали без одјека. Србија је у том тренутку уз себе стварно имала само Црну гору чија је војска и даље успешно задржавала аустроугарске снаге, a да би заштитио бокове србијанске војске, сердар Јанко Вукотић је са Санџачком војском стално ширио свој фронт и чак преузео одбрану на потезу Чачак- планина Јавор.

На дан 10.октобра, непријатељ је већ био у Ивањици, Краљеву, Трстенику, Александровцу, Врању... Прилике су постајале све безизгледније.


5246867

Слом одбране 13.пука у борби на Торлаку 13.октобра 1915. године

Влада и Врховна команда су тада одлучиле да се изврши повлачење до албанске обале, о томе су обавестиле Савезнике и тражиле да на места према којима се крећу српске трупе пошаљу храну и опрему.

25.новембра 1915. године, Врховна команда је издала наређење о повлачењу у коме је стајало:

“Настао је тренутак када се стицајем прилика морамо повлачити кроз Црну Гору и Албанију... Стање војске је уопште неповољно... Капитулација би било најгоре решење јер се њоме губи држава... Једини је спас из ове тешке ситуације повлачење на јадранско приморје. Ту ће се наша војска реорганизовати, снабдети храном, оружјем, муницијом, оделом, и свим осталим потребама које нам шаљу наши Савезници, те ћемо опет представљати једну чињеницу са којом ће и наши Савезници морати рачунати. Држава није изгубила своје биће, она и даље постоји, иако на туђем земљишту доклегод је ту владалац, влада и војска... У овим тешким данима наш спас је у истрајности, стрпљењу и крајњој издржљивости свију нас, с вером у коначан успех...”


5246867

Везиров мост у Албанији, 1915. 13.пука у борби на Торлаку 13.октобра 1915. године

Жозеф Жофр, (1852-1931) француски маршал:

“...Повлачење наших савезника, Срба, у околностима у којима је извршено, превазилази по страхотама све што је у историји да сада као најстрашније забележено...”


5246867

Српски војници носе свог оболелог војсковођу, Радомира Путника у носиљци преко беспутне Албаније крајем новембра 1915.

После реорганизацијеСрпске војске на Крфу 1916. године, физичкиизнемогао војвода Путникупућен је на лечењеу Ницу, али није дочекаода се врати у ослобођену земљу. Умро је у мају 1917. године у 70. години. Иза њега је остао мит o непобедивости Српске војске, као једнеод најчувенијих армијасвета Првог светског рата.


5246867

Кратак одмор после пешачења кроз снежне намете

На Чакору 1915: “Пожурите људи, деци је хладно”


5246867

Нападнути с леђа... снежне намете

Током повлачења, арнаутске заседе су представљале сталну опасност


5246867

На крају великог пута... снежне намете

У то време, од јануара 1916. године једна слика је обилазила свет. Преносиле су је новине, свуда је изазивала сентиментлно расположење, јер је уз слику ишао потпис:

“Овај војник је симбол патње и страдања српског народа”

Речено је, при том, да је слика начињена на острву Видо, које ће убрзо добити још један назив – Острво смрти.

На слици је војник Чедомир Поповић из села Барзиловице код Лазаревца.

У време фотографисања имао је двадесет година живота..и двадесет седам килограма тежине.


5246867

Фелдмаршал Ерих фон Фалкенхајн (1861-1922), начелник штаба немачке Врховне команде у зиму 1915.године:

“..Пошто српска војска више не постоји, него постоје само њени бедни остаци који су се разбегли у дивље албанске и црногорске планине, где ће без хране, а по зими, наћи смрт, то су прекинуте даље операције и неће се више издавати извештаји са балканског ратишта.”



5246867

Аустријски официр код кога је пронађена ова фотографија са призором вешања грађана Крушевца 1916.године, написао је на њеној полеђини потресне и опомињуће речи: “Наши у Србији”


5246867

Кости, од стране Бугара масакрираног српског становништва у Сурдулици.


5246867

Краљ Петар масакрираног српског становништва у СурдулициI после повлачења из земље је носио браду и забранио обележавање свог рођендана у знак жалости за поробљеном отаџбином.


5246867

Чамци препуни српских умрлих војника непрестано су са острва Вида одлазили на пучину, где су умрли спуштани у море, у тзв. “Плаву гробницу” јер није било услова да се сахране на копну.


5246867

Јединствен пример у историји да су се сви покретни елементи једне државе склонили на туђу територију да би наставили рат: министри српске владе и посланици народне скупштине на Крфу 1916.године


5246867

Никола Пашић, председник Српске владе и министар иностраних дела.


5246867

Територије обећане Србији према Лондонском споразуму.


5246867

Опорављене пешадијске јединице српске војске на маршу из логора на Крфу до укрцних лука на путу за Солун.


5246867

Српски војници упознају се са новим наоружањем по доласку на Солунски фронт


5246867

Солунски фронт новим наоружањем по доласку на Солунски фронт

Да би олакшали ситуацијуна источном и западном фронту, савезнички стратезиформирали су јужни – Солунски фронт, а Српској војсци одредиличување стратешки најважнијег правца. Српска војска била је распоређенаизмеђу Вардара и Пелагоније. На Солунском фронтуналазиле су се јошфранцуске, британске, италијанске и руске снаге. Насупрот њима биле суаустроугарске, немачке и бугарске снаге. Србија је на том фронту имала 125.000 бораца распоређениху шест пешадијских и једну коњичку дивизију.

Савезничка офанзива наСолунском фронтузапочела је 11. септембра 1916. године, a српске снагебиле су ангажованена правцу главног удара: Горничево - Битољ. На Кајмакчалануводила се борба прса у прса између српских и бугарских снага. Након освајања Кајмакчалана, српске снаге заузелесу 19. септембра Битољи у тим борбаманатерале Бугаре да се повуку. Српска војска је имала 30.000 погинулих.


5246867

Призор са Кајмакчалана после битке 4.октобра 1916. године


5246867

Генерал Петар Бојовић на положају

Војвода Живојин Мишић и командант британске војске у Македонији, генерал Џ.Милн.


5246867

Српска пешадија у рововима укопаним у стенама Могленских планина


5246867

Солунски фронт укопаним у стенама Могленских планина

Након борби 1916, наступило језатишје на Солунском фронту, све до 1918. године, када су више од 12.000 добровољаца са источног фронта, као идобровољци из разних крајева света стигли на фронт. Од њих је формиранаЈугословенска дивизија, иако су огромну већину људства у њој чинили -Срби. Француски војсковођа Франше д’Епере руководио је свим савезничкимснагама тог фронта. Под његовом командом 15. септембра1918. годинеотпочела је офанзива.

Јединице Друге српске армије, под командом војводе Степе Степановићаијединице Прве армијепод командом генерала Петра Бојовића, извршиле супробој бугарског фронта. Бугарска војска повлачила сепред Другом српском армијом, која је 21. септембра избила у долину Вардараи изазвала коначни сломбугарског фронта. Док су француске источне снагезаузеле Прилеп (23. септембра) и Скопље (29. септембра), јединице Друге армијеизбиле су набугарску границукод Џумрлаи Ђустендила.


5246867

Солунски фронт укопаним у стенама Могленских планина

Бугарска, поражена на бојном пољу, 28. септембра шаље своју делегацију уСолун да моли за мир. Доследно свом моралу, нудили су генералу д’Епереу да Бугарска пређе на страну Антанте и постане њен савезник!

Заробљени бугарски војници код Куманова на дан капитулације Бугарске, 29. септембра 1918.


5246867

Солунски фронт укопаним у стенама Могленских планина

Успешан продор извелаје и Прва српска армијакоја је 12. октобра код Нишаразбила 11. немачку армију и 1. новембра 1918. ослободила Београд. Ta армија, под командом генерала Петра Бојовића, за месец и по дана је, узвелике борбе, прешла око 500 километара. За то време јединице Друге армијеизбиле су на Дринуи ослободиле западни деоСрбије, француска коњицаПирот, Зајечар и Бор, а њена источна војскаПриштину, Косовску Митровицу иНови Пазар. Делови српске војскеушли су у Тирану, а италијанскакоњица у Драч. Јадранске трупеиз састава Југословенске дивизијезаједно са црногорском војском, ослободиле су Скадар, Подгорицу, Никшић и Котор.

Три дана наконослобођења престонице, српска Врховна командадонела јеодлуку даСрпска војска пређеСаву, Дунав и Дрину, а затим настави гоњењенемачких и аустроугарских снага. Убрзо, били суослобођени делови земаља подаустроугарском влашћу.


5246867

Ток пробоја бугарско-немачких положаја на Солунском фронту од 15. до 18. септембра 1918.

У тренутку почетка офанзиве, Савезници су располагали са 628,000 људи, 1.800 топова и 200 авиона, а бугарско немачка одбрана са око 626,000 људи, 1.600 топова и 80 авиона.


5246867

Петар Бојовић (1858-1945) положаја на Солунском фронту од 15. до 18. септембра 1918.Завршио Артиљеријску школу у Београду 1880.годне. Први светски рат га је затекао на дужности команданта Прве армије. Приповлачењу српске војске 1915. године, држаоје фронт премаДругој бугарскојармији.Осујетио је бугарскипродор наКосово, што је омогућилоповлачење војскепрема Албанији и Црној гори. На Солунскомфронту, његова армија је поразила Бугарекод Велеса, Овчег поља, иКуманова. Унапређен је у чин војводе 26. септембра 1918. године. Након капитулацијебугарске војске, гони 11. немачку армијуи разбивши двоструко бројнијег непријатеља, са Првом армијом 1. новембра 1918.године ослобађа Београд.


5246867

Српска коњица гони разбијеног непријатеља

Српска брзометна батерија мења ватрени положај пратећи пешадију у нападу.


5246867

У предаху борби, српски војници на Солунском фронту играју коло око стене са исписаним местима њихових победа и пободеним савезничким заставама.


5246867

Како би добили у времену, Немци су приликом повлачења уништавали сву инфраструктуру. Горње слике показују порушене мостове код Сталаћа (лево) и код Ниша.


5246867

Наоружани грађани Шапца протерују последње остатке окупаторских јединица из свог града

Слом Бугарске био је последњи ударац за расуло Централних сила. Одвојена од Немачке и Аустрија, клонула је убрзо и Турска.

Док је Прва армијапрелазила у Војводинудотле је Друга армијаСтепе Степановића, улазила у Босну и Херцеговину, дочекана одушевљењем окојем су сањали многи нараштаји.


5246867

У првом плану заробљени фелдмаршал Макензен, “освајач Србије” како су га називали у Немачкој, под стражом на броду близу Београда.


5246867

Франше д фелдмаршал Макензен, “освајач Србије” како су га називали у Немачкој, под стражом на броду близу Београда.’Епере (1856-1942), француски маршал, главни командант савезничких армија у Македонији од јуна 1918. до краја рата:

“..То су сељаци, скоро сви, то су Срби, тврди на муци, трезвени, скромни, несаломиви; То су људи слободни, горди на своју расу и господари својих њива...

Али дошао је рат. И ето, како су се намах за слободу земље, ти сељаци, без напора претворили у војнике најхрабрије, најистрајније, најбоље од свих. То су те сјајне трупе..због којих сам горд што сам их ја водио, раме уз раме са војницима Француске у победоносну битку за слободу њихове отаџбине...”


5246867

Последњи трзаји потпаљивача рата: цареви Аустроугарске и Немачке, Фрања Јосип и Виљем II стегнути у песници савезника (карикатура из 1918.)


5246867

Уједињење рата: цареви Аустроугарске и Немачке, Фрања Јосип и Виљем

Упоредо са преговорима о формирању нове, српско- хрватско- словеначке државе, који су већ на старту доживљавали проблеме, поједини региони су самостално проглашавали присаједињење Србији

25. новембра, у Новом Саду, Велика народна скупштина прогласила је уједињење Срема, Баната и Бачке са Србијом

26. новембра у Подгорици, Велика народна скупштина Црне горе прогласила је уједињење са Србијом

Присаједињење Србији су самостално прогласили многи градови и окрузи у Босни и Херцеговини: Бањалука, Бихаћ, Зворник, Приједор, Бијељина, Гацко, Јајце...


5246867

Делегација Баната долази у ослобођени Београд са молбом за неодложно присаједињење Баната Србији.



5246867

Политичка карта југоисточне Европе после Првог светског рата са границама земаља- наследница.


5246867

Нека се не заборави Европе после Првог светског рата са границама земаља- наследница.

Србија је у Првом светском ратуподнела највеће жртвеод свих зараћених страна. Од 737.000 војника или 24 одсто целокупногстановништва колико јемобилисала у ратује изгубила више од половине - 379.818 војника и старешина. Тако висок проценат мобилисанихније забележен у новијој историји ратовања.

У масовним злочинимаокупаторских аустроугарских, немачких и бугарскихјединица, од глади и болестистрадало је још око 800.000 деце, жена и мушкараца.

Укупно 1.340.000 изгубљених живота од 4.529.000 колико је Србија имала пред рат. Међу њима су више од половине (57,6 одсто) били мушкарци.

Малена Црна Гора, нераздвојни савезник Србије, изгубила је осмину становништва, око 50.000 људи. Посебан доприносдала је у Мојковачкој бици, јануара 1916. године, када је штитила боксрпској војсциприликом повлачења преко Албаније.

.


5246867

Свуд су остала гробља... Европе после Првог светског рата са границама земаља- наследница.


5246867

Капела на српском војничком гробљу на Зејтинлику у Солуну


5246867

Крај гробљу на Зејтинлику у Солуну


5246867

  • Литература гробљу на Зејтинлику у Солуну

  • У састављању ове презентације користио сам се следећом литературом, коју искрено препоручујем:

  • “Србија у Првом светском рату” – Андреј Митровић, СКЗ, 1984.

  • “Србија и Солунски фронт” – Петар Опачић, НИРО Књижевне новине, 1984.

  • “Овако је било (Солунци говоре)” – Антоније Ђурић, Културни центар, Г.Милановац, 1984.

  • “Обавештајац каплар Милоје” – Антоније Ђурић, Културни центар, Г.Милановац.

  • Сајт Војске Србије : http://www.vj.yu


ad