1 / 118

Инфективна и васкулна обољења, тумори и трауматска оштећења ЦНС

Инфективна и васкулна обољења, тумори и трауматска оштећења ЦНС. 5. предавање. Инфективна обољења ЦНС. З апаљења ЦНС могу да захвата било коју структуру која се у њему налази Захваћеност можданих овојница - менингитис меке можданице лептоменингитис тврде можданице пахименингитис

garnet
Download Presentation

Инфективна и васкулна обољења, тумори и трауматска оштећења ЦНС

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Инфективна и васкулна обољења, тумори и трауматска оштећења ЦНС 5. предавање

  2. Инфективна обољења ЦНС • Запаљења ЦНС могу да захвата било коју структуру која се у њему налази • Захваћеност можданих овојница - менингитис • меке можданице лептоменингитис • тврде можданице пахименингитис • Запаљење целог мозга је енцефалитис • Када је захваћена само сива маса мозга - полиоенцефалитис • када је захваћена само бела маса мозга - леукоенцефалитис

  3. Инфективна обољења ЦНС • Фокално запаљење мозга – церебритис • Запаљење кичмене мождине – мијелитис • Истовремено запаљење две или више структура: менингоенцефалитис, енцефаломијелитис, менингомијелитис, менингорадикулитис или менинго-мијело-полирадикуло-неуритис • Узрок (етиологија) запаљења може да буде: • вирусна инфекција • бактеријска инфекција • гљивична инфекција • паразитарна инфекција • инфекција прионима

  4. Вирусни менингитис • Најчешће у лето и јесен, чешће захвата млађе особе • Клиничка слика: повишена температура, грозница, знаци иритације менинга, главобоља, фотофобија некад и др. • Цереброспинални ликвор (ЦСЛ) показује налаз карактеристичан за запаљење: повишен број ћелија - плеоцитоза (5 и више ћелија у мм3) • У овом типу запаљења ћелије су лимфоцити и има их до 1000 у мм3 • Протеини су нормални или постоји лака хиперпротеинорахија • Изазивачи могу да буду многи вируси, а најчешће EBV, HSV и HZV • Терапија је симптоматска, а прогноза је одлична

  5. Бактеријски менингитис • Бактеријски менингитис је веома тешко обољење код кога је смртност без терапије 95%, а уз антибиотску терапију око 5% док око 15% преживелих има тешке последице • Ширење инфекције из горњих дисајних путева или хематогено (путем крви) • Најчешће Neisseria meningitidis и Streprococcus pneumoniae • Када постоји имуносупресија (смањен имуни одговор као код примене имуносупресивне терапије код карцинома, системских болести везивног ткива и слично) изазивач је обично Listeria monocytogenes • Код повреда главе и неурохируршких операција узрочници су Streptococcus B и Staphyllococcus aureus

  6. Бактеријски менингитис • Клиничка слика: главобоља, повишена температура, фото-, фоно- и осмофобија (смета им светлост, звук и мириси), епилепсија, закочен врат и квантитативни поремећаји свести • Кома је лош прогностички знак • Компликације: едем мозга, хидроцефалус, вентрикулитис (запаљење можданих комора), церебритис (ограничено запаљење мозга), васкулитис (запаљење крвних судова), тромбоза венских синуса, хернијација и инфаркт мозга

  7. Бактеријски менингитис • У ЦСЛ се констатује повишен притисак (>180 mmH2O) и многобројни полиморфонуклеари (и до 100.000 у мм3), хиперпротеинорахија до 5 g/L и хипогликорахија (<0,5 гликемије) • Неопходно је урадити седимент ЦСЛ (бојење по Граму), ликворску култура и антибиограм • Допунске анализе су компјутеризована томографија мозга, магнетна резонанца мозга и хемокултура и рутинска лабораторија крви и урина и титар антитела на бактерије

  8. Бактеријски менингитис • Неопходна је хитна антибиотска терапија и то одмах после лумбалне пункције, не чекајући друге допунске анализе • Ово је узрочна (етиолошка) терапија јер делује на узрок обољења (бактеријска инфекција) • До добијања антибиограма дају се Cephtriaxon (1-2g / 12h i.v.) или Cefotaxim (1-2g/ 4h i.v.) или Cefepim (2g / 12h i.v.), а као други антибиотик Vancomycin (1g/12 h i.v.), ређе и трећиRifampicin: 200mg/8h i.v. • По потреби по добијању антибиограма терапија се коригује • Даје се и симптоматска терапија по потреби (делује на симптоме – испољавања болести): антиепилептик, антиедематозна терапија, седативи, и др.

  9. Мождани апсцес • Фокално (жаришно) запаљење мозга са појавом гноја. • Морталитет и уз терапију је око 25% • Бактерије улазе у мозак из параназалних синуса, средњег ува или хематогено из плућа • Узрочници су анаероби, ентеробактер, стафилококус и друге бактерије и гљивице • Фазе развоја ових промена су фаза церебритиса, потом апсцес, а на крају се формира капсула • Јављају се повишена телесна температура, епилепсиај, главобоља, сомноленција и фокални знаци оштећења мозга, а повишен је интракранијални притисак

  10. Мождани апсцес

  11. Мождани апсцес • Обавезно се раде компјутеризована томографија (КТ) и магнетна резонанца (МР) мозга • Терапија апсцеса је хируршка и антибиотска • Исход у многоме зависи од односа вируленције узрочника и имуног одговора домаћина

  12. Апсцес и емпијем • Када се гној формира у субдуралном простору настаје субдурални емпијем • Када се гној формира у епидуралном простору епидурални апсцес (он углавном у кичменом каналу) • Терапија је антибиотска и хируршка

  13. Туберкулозни менингитис • Туберкулозни менингитис захвата базалне менинге и чести су васкулитис, инфаркт, фиброза и хидроцефалус • Клиничка слика: слабост, грозница, повишена температура, главобоља, мијалгија (болови у мишићима) • Прегледом се налазе укочен врат, квантитативни поремећаји свести и фокални неуролошки испади • У ЦСЛ се налази 200-300 мононуклеарних ћелија у мм3, хиперпротеинорахија и хипогликорахија • У терапији су користе туберкулостатици, у почетку четири истовремено (изонијазид + рифампицин + пиразинамид + етамбутол или стрептомицин) уз постепено смањивање броја туберкулостатика

  14. Туберкулозни менингитис

  15. Криптококни менингитис • Cryptococcus neoformans - најчешћи гљивични менингитис • Развија се субакутно или хронично • Респираторна инфекција која се шири хематогено • Чешће је присутан код имунокомпромитованих особа • ЦСЛ: лимфоцитна плеоцитоза, хиперпротеинорахија и хипогликорахија • Одређује се polymerase chain reaction (PCR) у ЦСЛ на узрочник • У клиничкој слици доминирају слабост, главобоља, повраћање (вомитус), фокални неуролошки знаци, а специфично за криптококну инфекцију ЦНС су сметње вида (грануломатозна инфилтрација оптикуса) • У терапији се користе фунгициди

  16. Тетанус • Узрочник тетануса - Clostridium tetani ослобађа токсин тетаноспазмин услед чега настају фокални или генерализовани спазми мишића • Инфекцију преносе споре које доспевају у убодне ране и др. • Повреде главе: тризмус, офталмоплегија и периферни фацијалис • Генерализована форма тетануса има смртност од око 50% • Спазам масетера, прогресиван развој укочености врата, потом општа до опистотониуса трупа, раздражљивост и психомоторни немир, • Пароксизмални тонички спазми, спонтано или у одговор на спољне дражи

  17. Тетанус • Одмах се даје антитетанусни серум, да се неутралише токсин који још није ушао у нервни систем, а метронидазол је антибиотик избора • Примењује се интензивна нега са давањем седатива, миорелаксанаса и механичком вентилацијом • Смртност углавном наступа услед касних компликација

  18. Паразитозе централног нервног система • Паразитозе ЦНС изазивају: • Tenia echinococcus • Taenia solium – Cysticercus • Toxoplasma gondii • Trichinella spiralis • Ехинококоза и цистицеркоза су фокалне инфекције • Најчешћа је олигосимптоматска клиничка слика: главобоља и/или епилепсија • Неопходно је доказивање паразита помоћу КТ и МР мозга, рентгена плућа, ултразвука јетре и титрова антитела у крви и ЦСЛ • Терапија је евентуално хируршка уз давање албендазола или празиквантела уз симптоматску терапију (антиепилептици и друго)

  19. Токсоплазмоза мозга

  20. Живе цисте са сколексима

  21. Вирусни енцефалитис • Вирусни енцефалитис је најучесталији тип енцефалитиса и може да буде епидемијски (средњеевропски, руски, еквини и др.) изазван арбовирусима и спорадични (најчешће је узрочник herpes simplex тип I) • HSV I енцефалитис се испољава са: • повишеном телесном температуром, грозницом, поремећајима свести, главобољом, епилепсијом, фокалним неуролошким знацима и психијатријским испољавањима • Запаљење захвата базални темпорални и фронтални режањ • Морталитет је веома висок, чак око 70%

  22. HSV I енцефалитис

  23. Вирусни енцефалитис • У ЦСЛ је карактеристична лимфоцитна плеоцитоза (10-1000/мм3), блага хиперпротеинорахија и позитиван олигоклонални одговор док је гликорахија нормална • Најпоузданији доказ узрочника је PCR техника на HSV I • Терапија је ацикловир 30мг/кг/24х подељено у три дозе (на 8 х) током 14 дана и симптоматска терапија

  24. Неуросифилис • Узрочник сифилиса (луеса) је Treponema pallidum (бледа спирохета) • Три стадијума: • 1. ulcus durum • 2. макулопапулозна оспа • 3. прогресивна парализа и табес дорзалис • Рана ЦНС пенетрација → менингитис (чешће асимптоматски) → латентни период (→) терцијерни стадијум, неуросифилис: менинговаскулни и паренхимски (табес дорзалис и прогресивна парализа 10-30 година после примарне инфекције)

  25. Неуросифилис • Прогресивна парализа: главобоља, измене личности, деменција, поремећаји спавања, инфаркт мозга (МР, КТ), фокални неуролошки знаци и запаљенски синдром у ЦСЛ • Нелечена прогресивна парализа се завршава смртно за 3 године • Табес дорзалис: ланцинишући болови, атаксија (дубоки сензибилитет), сметње сфинктера (млитава парализа), хипорефлексија, хипотонија, Argyll Robertson-ова зеница и болне табетичне кризе (епигастријум, ректум, бешика и др.)

  26. Неуросифилис • Доказују се антитела на бледу спирохету у крви и ликвору • Терапије је Пеницилин Г 12-24 милиона јединица и.в. подељено у 6 доза 2- 3 недеље или прокаин пеницилин 2,4 мил.јединица и.м. 2-3 недеље

  27. Примарни сифилис – ulcus durum

  28. Раш у секундарном сифилису

  29. Инфаркт код менинговаскулног луеса

  30. Лајмска неуроборелиоза • Узрочник Лајмске болести је Borrelia burgdorferi • Инфекција се преноси убодом зараженог крпеља који је провео накожи домаћина најмање 24 сата • Инфекција се шири локално и хематогено • Болест пролази кроз три стадијума: • рана локализована болест • рана дисеминована болест • касна дисеминована болест

  31. Лајмска неуроборелиоза • Одређују се антитела на узрочник у серуму и ЦСЛ паралелно • Болест се јавља у пролеће и лето • У првом стадијуму постоје локалне промене на кожи - Erythema migrans који може и да изостане • У другом стадијуму јављају се болни менингорадикулитис, менингитис, енцефалитис, кранијално моно- (VII, VIII ...) и полинеуритис и мијелитис • У трећем стадијуму се јаљају прогресивни енцефаломијелитис, енцефалопатија и неуропатија • Терапија избора је Ceftriakson 1 г на 12 сат и.в. 2-4 недеље

  32. Ixodes ricinus (Европа) ларванимфаадулт мужјакадулт женка 1,5-2 mm 4 mm По једном се хране крвљу у сваком од 3 стадијума

  33. Erythema migrans 5 – 75 cm у пречнику

  34. Спора вирусна инфекција • Прогресивна мултифокална леукоенцефалопатија (ПМЛ) - узрочник је JC papovavirus • Субакутни склерозирајући паненцефалитис (ССПЕ) – узрочник је вирус морбила • Прогресивни рубела паненцефалитис – рубела вирус, • Human immunodeficiency virus - HIV 1 и • Human T cell lymphotrophic viruses HTLV-1

  35. Прогресивна мултифокална леукоенцефалопатија • Прогресивна мултифокална леукоенцефалопатија је фатална демијелинизујућа болест настала као реактивација латентне инфекције JCV (у оквиреу Acquired immune deficiency syndrome - AIDS и код имуносупримованих особа)

  36. ПМЛ – Неуроимиџинг • Карактеристичне промене у белој маси позади паријето-окципитално, без пребојавања и мас ефекта

  37. Субакутни склерозирајући паненцефалитис • У ери вакцине изузетно ретка болест, изазвана вирусом морбила – углавном код деце млађе од 12 година • Постепено настају проблеми у школи и промене понашања, непослушност и заборавност • После неколико месеци настају моторни поремећаји (симетрични, ритмични, миоклонизми), пирамидни и екстрапирамидни поремећаји, кортикално слепило, деменција и на крају мутизам, децеребрација, квадриплегија и кома • Смрт наступа после 1 - 3 године • У око 70% случајева AIDS-а настају неуролошки поремећаји: акутни асептички менингитис, акутна енцефалопатија и леукоенцефалитис

  38. Васкулна обољења централног нервног система • Снабдевање мозга крвљу (васкуларизација) обављају два система: • 1. Каротидни систем (a.carotis communis и a.carotis interna) за хемисфере великог мозга и • 2. Вертебро-базиларни систем (аа.vertebrales и a.basilaris) за задње делове мозга (окципитални режањ), мали мозак и мождано стабло • Ова два система су повезани (анастомоза) преко Willis-овог полигона

  39. Цереброваскулна обољења • Цереброваскулне болести су обољења мозга услед поремећаја мождане циркулације • Ове болести су веома честе и представљају трећи водећи узрок смрти после срчаних и малигних болести • Најчешћи су узрок инвалидитета код особа старијих од 60 година

  40. Цереброваскулна обољења • Најчешће васкулно обољење мозга је мождани удар (МУ; тзв. шлог) односно инфаркт мозга, који може да се испољи као: • исхемијски МУ (зачепљење мождане артерије тромбом – угрушком) (око 85% МУ) или као • мождано крвављење (интрацеребрално, субарахнодално) (око 15% МУ)

  41. Цереброваскулна обољења • МУ је акутни губитак неуролошких функција услед неадекватног дотока крви у мождано ткиво • Део мозга који је остао без прилива крви, уколико се циркулација не успостави довољно брзо (за неколико минута), изумире, односно настаје инфаркт мозга • Сметње могу да буду и пролазне што се назива транзиторни исхемијски атак (ТИА) • Сметње у оваквим случајевима по правилу трају до једног сата

  42. Фактори ризика за настајање МУ • Повишен крвни притисак • Шећерна болест (дијабетес мелитус) • Атријална фибрилација • Пушење • Хиперлипидемија • Атеросклероза • Старије животно доба • Мождана анеуризма • Породична појава МУ • Хиперхомоцистеинемија • Низак ниво витамина Д3 у крви и • Претходна цереброваскулна болест

  43. Атеросклероза великих артерија • Атеросклероза великих артерија са високим степеном сужења (стеноза) или зачепљењем (оклузија) може да доведе до прекида циркулације у мозгу или због значајног сужења уз пад крвног притиска или због руптуре атеросклеротског плака • Услед довољно дугог недостатка дотока крви изумире мождано ткиво (инфаркт мозга)

More Related