Међународна искуства – посебан осврт на Холандију

1. Република Србија Агенција за безбедност саобраћаја Нина Драгутиновић-Јовановић Међународна искуства – посебан осврт на Холандију Унапређење безбедности саобраћаја по општинама у Републици Србији

2. Институционална организација безбедности саобраћаја Организациони оквир који чини основ за имплементацију мера на свим пољима безбедности саобраћаја • Визија безбедности саобраћаја • Програм и циљеви безбедности саобраћаја • Анализа ефикасности • Процес алокације ресурса

3. Визија безбедности саобраћаја • Опис жељеног стања у будућности • Дугорочни циљ, без специфичног временског оквира • Усмерава деловање и генерише идеје неопходне за остварење жељеног стања • Основ за планове и програме

4. Програми и циљеви безбедности саобраћаја • Пожељно да се заснива на визији • Конкретнији у односу на визију • Односи се на краћи временски период – 5 до 10 година • Дефинише циљеве и принципе организације рада на безбедности саобраћаја • Дефинише одговорности и финансирање • Циљеви: • Важан део програма • Квантификована дефиниција жељеног стања • Изазовни али достижни • Обично изражен преко смањења броја настрадалих

5. Анализа ефикасности • Анализа ефеката - очекивани ефекти одређене мере • Анализа трошкова и добити тзв. Cost-benefit • Упоређивање трошкова имплементације одређене мере са очекиваним добитима од спречавања незгода и смањења броја повређених њеном применом

6. Алокација ресурса • Кључна за ефикасност програма за безбедност саобраћаја • Увек треба да буде део програма за безбедност саобраћаја • Предуслови: довољно дуг временски оквир и довољан буџет • Праћење у циљу осигуравања ефикасности мера које су финансиране

7. Примери најбоље праксе – SUPREME пројекат

8. Примери најбоље праксе – SUPREME пројекат • Усвојена 1997. као потпуно нов принцип политике безбедности саобраћаја • Базира се на четири принципа: • 1.Етика • 2.Ланац одговорности • 3.Филозофија безбедности • 4.Механизам промене • Процена ефикасности:смaњење броја погинулих за четвртину до трeћину у периоду од десет година

9. Примери најбоље праксе – SUPREME пројекат Швајцарски „Федерални акциони програм за већу безбедност саобраћаја“ •Имплицитно базиран на Визији нула •Циљ: смањење броја погинулих од 50% за период од десет година •56 мера у свим областима безбедности саобраћаја •Избор мера базиран на детаљној анализи • Cистем осигурања квалитета (евалуација), имплементације и финансирања мера •Аутори програма: велики број стручњака представника професионланих оргнаизација, кантоналних и локалних управа, и политичких и пословних кругова •Ефективност: трошкови и добити сваке мере процењени унапред у терминима смањења трошкова незгода и трошкова за друштво и појединца

10. Примери најбоље праксе – SUPREME пројекат Фински ТАРВА програм • Анализа трошкова је уобичајени део процеса одлучивања у Финској • Специјалан софтверски програм • Користи се за процену ефекта инфраструктурних мера на број незгода са повређеним и погинулим • Оперативан од 1994. • Флексибилан и лак за примену • Редовно се евалуира • Користе ге финске управе за путеве и на националном и регионалном нивоу • Примењив и у другим земљама уколико су доступне информације о инфраструктури, незгодама, трошковима за примену одређених мера, као и валидирани модели незгода • Побољшава ефикасно коришћење ресурса кроз подршку имплементације мера на оним путевима где ће бити најкорисније

11. Примери најбоље праксе – SUPREME пројекат Белгијски фонд за безбедност саобраћаја • Пример за „више безбедности за мање пара“ • Примењује се од 2004. • Финансира се из казни за прекршаје • Користе га федерална и локална полиција • Користи се за финансијску подршку полицијских акција за безбедност саобраћаја усмерених на: • прекорачење брзине, • вожњу под утицајем алкохола, • коришћење појаса, • транспорт тешким теретним возилима, • опасно паркирање, • агресивно понашање у саобраћају и • викенд-сударе • Трошкови морају да се правдају и новац који није потрошен може бити враћен • Фондом управља министарство саобраћаја и унутрашњих послова • Фонд је довео до побољшања надзора за оне типове понашања за које се зна да доприносе озбиљним незгодама

12. Холандија Површина: 41500 км2 Становништво: 16,8 мил. Густина насељености:491/км2 12 административних региона 430 општина Путна мрежа: 135500 км Густина путне мреже: 57,5 км/1000км2

13. Холандски систем безбедности саобраћаја • Од 1970. број погинулих у саобраћају је у сталном опадању • Просечно годишње смањење броја погинулих у периоду од 1991. до 2010. је 4.7% • Број жртава: 640 погинулих у саобраћајуу 2010. год. • 4. месту на свету по броју погинулих на милион становника (после Малте, Шведске и УједињеногКраљевства) • 3. место на свету поризику, тј. броју погинулих по превезеном километру (после Шведске и УједињеногКраљевства)

14. Холандија – “земља сунцокрета”

15. Холандија – “земља сунцокрета” • SUNflower- студија: Sweden, the United Kingdom and the Netherlands • Све три земље имају мере усмерене на: • Вожњу под утицајем алкохола • Прекомерну брзину • Коришћење појаса • Безбедније путеве • Али се мере разликују • Све три земље кванитификују циљеве: • Дефинисан проценат смањења броја погинулих у дефинисаном периоду

16. Холандска визија “Одрживе безбедности” • Примењује се од раних 1990-тихна свим нивоима: националном, регионалном и локалном нивоу • Циљ: превенција незгода, а уколико се ипак догоде, минимизирање њихових последица • Идеја у основи: људи су ти који греше и који су физички рањиви • Пет основних принципа: • Функционалност • Хомогеност • Предвидљивост • “Опростивост” • Свесност државе • Ефективност: 6% мање погинулих и повређених на националном нивоу • Трошкови: високи, али се могу комбиновати са буџетом за редовно одржавање

17. Политика безбедности саобраћаја у Холандији • 1998. Закон о саобраћају и превозу • Национални план за транспорт и саобраћај тзв. NVVPNationaal Verkeers- en Vervoerplan • Обухвата све форме саобраћаја и транспорта • Локалне управе морају доносити своје локалне планове, а који морају бити засновани на националном плану

18. Национални план за транспорт и саобраћај тзв. 'Nota Mobiliteit' (донет 2005.) Стратешки план за безбедност саобраћаја 2008-2020 (донет 2008.) Акциони програм за безбедност саобраћаја (двогодишњи) Политика безбедности саобраћаја у Холандији

19. Национални план за транспорт и саобраћај • Генерална филозофија: „децентрализуј све што можеш, централизуј само шта мораш“ • Одговорност владе: • Уређење државних путева првог реда • Опште мере као што је доношење закона, вођење кампања и полицијски надзор • Помоћ локалним управама кроз знање и финансије • Одговорност локалних управа: • Доношење локалних планова за саобраћај и транспорт који садрже мере за: • Уређење путева на локалној територији (путеви другог и трећег реда) • Утицање на понашање кроз кампање, едукацију и полицијски надзор • Остале главне линије националног плана: • Примена иновативних технологија • Безбедно уређење простора • Добро одржавање • Боља (интер)националана сарадња 

20. Квантификација циљева • Суштински чинилац политике националног плана за безбедност саобраћаја из 2005. • Прва кванитифкација циљева још у 1980-тим: • 1985. =>-25% погинулих у 2000. • 1986. => -50% погинулих у 2010. • Циљ постављен 2005. • Максимално 750 погинулих 2010. • Максимално 500 погинулих 2020.

21. Финансирање • Финансирање регионалне безбедности саобраћаја регулисано од 2005. Oпштим планом финансирања саобраћаја и транспорта • Регије саме одређују намене новца унутар буџета • Максимални регионални допринос је 50% од укупних трошкова одређеног пројекта

22. Стратешки програм за безбедност саобраћаја 2008 -2020 • Детаљна разрада националног плана • Базира се на три стуба: • Међусобна сарадња • Интегрални приступ • Одржива безбедност • Додатно пооштравање циљева: са 580 на 500 погинулих у 2020. • Две специфичне циљне групе нове политике: • Строжији третман „небезбедних“ • Боља заштита рањивих учесника у соабраћају

23. Акциони програм безбедности саобраћаја • Заједнички продукт свих управљачких нивоа: државног, провинцијског, окружног, општинског • Одређују се извршиоци појединих активности • Генеричке мере • Специјалне мере посебно фокусиране на 13 група: пешаци, бициклисти, незгоде са једним учесником, деца, стари, возачи, почетници, возачи мопеда, мотоциклисти, алкохолисани возачи, возачи под утицајем дрога, лекова и умора, возачи са прекршајима брзине, путеви у насељу (50 км/час), путеви ван насеља (80 км/час), теретни саобраћај и доставна возила (превоз за сопствене потребе)

24. Провинцијски ниво – Стратешки план за безбедност саобраћаја Дренте 2011- 2020 Површина: 2 642 км2 Становништво: 490 000 Густина насељености:185/км2 12 општина

25. Садржај 1. Повод и циљ5  1.1 Мисија 8  1.2 Циљ 8 2. Полазне тачке стратегије9  2.1 Први стуб: одржива безбедност 9  2.2 Други стуб: сарадња 10  2.3 Трећи стуб: интегрални приступ 11 3. Дрентски приступ12  3.1 Основе дрентског приступа 12 4. Фокуси16  4.1 Анализе и трендови у Дрентеу 16  4.2 Дрентски фокуси 20  4.3 Приступ 22 5. Имплементација23 Прилог 30

26. Мисија и циљ • Мисија: Дренте учинити (још) безбеднијим • Циљ: у односу на 2002. до 2020. => 45% мање погинулих (смањење са 53 на 29) • У односу на 2002. до 2020. => 34% мање озбиљно повређених (смањење са 427 на 282) • Погинули+озбиљно повређени=озбиљно настрадали • КОНКРЕТАН ЦИЉ У 2020. => максимално 189 озбиљно настрадалих

27. Полазне тачке стратегије • Одржива безбедност • Сарадња • Интегрални приступ - „човек-возило-пут“ • Инфраструктура • најважнији инфраструктурни радови већ урађени, па и највећи очекивани ефекти су већ постигнути • Треба задржати постојећи постигнути ниво безбедности кроз наставак: • Увођења „есенцијалних препознатљивих карактеристика“ • Увођења зона 60 км/час • Третирања црних тачки • Возило- провинција Дренте нема директан утицај на безбедност возила, али зато спремна за учествовање у пилот пројектима за иновативне технологије типа ИСА, навигациони системи, црна кутија • Човек – најважнији фактор, специјалан (екстра) напор да се утиче на понашање

28. Дрентски приступ Полазне тачке • одржива безбедност • сарадња, • интегрални приступ Анализа података о незгодама и трендови: • Анализа података о незгодама у периоду 2005-2009 – одредила је посебне фокусе програма • Анализа незгода према: старости учесника, врсти превозног средства, врсте пута, црне тачке, вожње под утицајем +

30. Анализе и трендови у Дрентеу (2005-2009) Старост: број повређених у различитим старосним групама Квантитативни критеријум: категорије у којима је више од 5% жртава уодносу на укупан број од 1815 захтевају посебну пажњу Закључак: групе узраста 16-17, 18-24, 25-59 и 60+ година Врста превозног средства Квантитативни критеријум: категорије са више од 5% у односу на укупан број Закључак: аутомобили, возила за доставу, мотори, мопеди, бицикли Комбинација старости и врсте превоза: Специјалну пажњу треба обратити на : • Возаче аутомобила старости 18-60+ година • Бициклисте 25 – 60+ година • Возаче мопеда старости 16 – 17 година • Возаче мотора старости 25-59 година

31. Анализе и трендови у Дрентеу (2005-2009) Врста пута: • 50 км/час • 80 км/час раскрснице, правци, кривине Црне тачке: • Деф:Минимум 20 незгода или 10 жртава у 5 година • 81 црна тачка, на које отпада 11% незгода и 9% жртава Незгоде са једним учесником: • 2005 – 2009 28% свих незгода • 939 настрадалих, од којих 69 погинулих, што је укупно 38% настрадалих

32. Анализе и трендови у Дрентеу (2005-2009) Вожња под утицајем: • Алкохола – добри резултати у односу на национални просек, није потребно предузимати посебне акције; посебна пажња на возаче почетнике старости 16 – 24 године • Лекова – тренд повећања; мора се реаговати; посебна пажња на 60+ Ризична понашања у вожњи: • Не уступање првенства пролаза код узраста 12-15 и 16-17 година • Не уступање првенства пролаза, не држање одстојања и губљење контроле над возилом код групе 18-24 и 25-59 година

33. Дрентски фокуси Главна поља деловања: • Учесници у саобраћају (рањиви и/или узрочници незгода) • Старосне групе 16-17, 18-24, 25-59, 60+ • Превозно средство • Бицикл (сви и посебно 25-59 и 60+) • Мопед (сви и посебно 16-17) • Мотор (сви и посебно 25-59) • Аутомобил (сви и посебно 18-24, 25-59 и 60+) • Возила за доставу (сви) • Инфраструктура • Путеви 50 км/час и 80 км/час • Црне тачке (раскрснице, деонице) • Остало • Незгоде са једним учесником

34. Имплементација Укрштање категорија: • Старост • Превозно средство • Инфраструктура • Понашање • Едукацијом • Инжењерингом • Полицијским надзором • Иновацијама са

35. Активности и акценти програма 2011-2020

36. Активности и акценти програма 2011-2020

37. Пројекат “Перманентне едукације” – сертификат из безбедности саобраћаја за основне школе • Примењује се од 2003. • Финансирање: • Из националног финансијског плана (1 ЕУР по становнику) • Доприноси општина (2 ЕУР по становнику) • Циљне групе: 0-4, 4-12, 12-16, возачи почетници 16-25, возачи 25-60, старији 60+ • Спец. пројекат: школама се додељује сертификат квалитета на основу ангажовања за безбедност саобраћаја • Од 300 школа, више од половине учествује, а 88 је већ добило сертификат

38. Улога “обичног” грађанина у Холандији Safe2school.com - Winner Dutch National Traffic Safety Award 2010(добитник холандске националне награде за безбедност саобраћаја за 2010. годину) управљач пута школе ђаци полиција

39. Хвала на пажњи! Улога “обичног” грађанина у Србији