srpski jezik vrste re i n.
Download
Skip this Video
Loading SlideShow in 5 Seconds..
Srpski jezik Vrste reči PowerPoint Presentation
Download Presentation
Srpski jezik Vrste reči

Loading in 2 Seconds...

play fullscreen
1 / 24

Srpski jezik Vrste reči - PowerPoint PPT Presentation


  • 865 Views
  • Uploaded on

Srpski jezik Vrste reči. Nikolić Petar Dejana Stojanovski. Promenjive vrste reči. Nepromenjive v rste reči. Vrste reči. Promenjive vrste reči. -Imenice. -Zamenice. -Pridevi. -Brojevi. -Glagoli. Nazad. Nepromenjive vrste reči. -Prilozi. -Predlozi. -Uzvici. -Veznici. -Rečce.

loader
I am the owner, or an agent authorized to act on behalf of the owner, of the copyrighted work described.
capcha
Download Presentation

PowerPoint Slideshow about 'Srpski jezik Vrste reči' - ethan


An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript
srpski jezik vrste re i

Srpski jezikVrste reči

Nikolić Petar

Dejana Stojanovski

vrste re i
Promenjive vrste reči

Nepromenjive vrste reči

Vrste reči
slide3

Promenjive vrste reči

-Imenice

-Zamenice

-Pridevi

-Brojevi

-Glagoli

Nazad

slide4

Nepromenjive vrste reči

-Prilozi

-Predlozi

-Uzvici

-Veznici

-Rečce

Nazad

slide5
Imenice su reči kojima je svojstvena kategorija predmetnosti, opredmećeno svojstvo i opredmećeni proces. Njima imenujemo pojave spoljašnjeg sveta i našeg unutrašnjeg doživljavanja.
  • Imenice se dele na:
    • zajedničke - označavaju skup predmeta koji imaju neke zajedničke osobine
    • vlastite - služi kao ime svakom pojedinom čoveku, životinji, geografskim pojmovima
  • Imenice se još dele i na:
    • konkretne (stvarne) - označavaju sve ono što je opipljivo (bića, predmete)
    • apstraktne (nestvarne) - označavaju osobine, osećaje, stanja, fizičke i duhovne moći, radnje, prirodne i društvene pojave

Napred

Nazad

slide6
Imenice u srpskom jeziku razlikuju rod, broj i padež.
  • Rod može biti muški, ženski i srednji.
  • Osim toga, u srpskom jeziku postoje i zbirne imenice.
  • Npr. imenica cvet je jednina, cvetovi množina, a zbirna imenica je cveće.
    • drvo, drveta, drveće;
    • snop, snopovi, snoplje...

Nazad

zamenice
Zamenice
  • Zamenice mogu biti:

-Imeničke

-Pridevske

Nazad

slide8
Imeničke zamenice
  • Imeničke zamenice zamenjuju imenice. U rečenici su samostalne, a vrše službu subjekta ili objekta.
  • Imeničke zamenice se dele na:
  • Lične
  • Nelične
  • Lične imeničke zamenice
  • Lične imeničke zamenice imaju rod (muški, ženski ili srednji) i broj (jednina ili množina).
  • Jednina:
  • 1. ja
  • 2. ti
  • 3. on (muški rod), ona (ženski rod), ono (srednji rod)
  • Množina:
  • 1. mi
  • 2. vi
  • 3. oni (muški rod), one (ženski rod), ona (srednji rod)
  • Povratna lična zamenica za sva lica (promena po padežima):
  • N. - G. sebe D. sebi A. sebe/se V. - I. sobom L. sebi
  • Nelične imeničke zamenice
  • Nelične imeničke zamenice ne razlikuju lica i imaju jedan oblik koji se koristi za oba broja i sva tri roda.
  • Dele se na:
  • upitne (ko, šta)
  • neodređene (neko, nešto)
  • odrične (niko, ništa)
  • opšte (svako, svašta)

Nazad

slide9
Pridevske zamenice
  • Pridevske zamenice zamenjuju prideve. U rečenici su nesamostalne reči i imaju funkciju atributa ili dela imenskog predikata. Kao i pridevi, slažu se sa imenicom u rodu, broju i padežu.
  • Pridevske zamenice se dele na:

-Prisvojene

-Pokazne

-Upitno odnosne

-Neodredjene

-Odrične

-Opšte

Nazad

slide10
Prisvojne zamenice
  • Prisvojne (posesivne) pridevske zamenice označavaju pripadanje bića i predmeta pojedinim licima.
  • Jednina:
  • 1. lice: moj, moja, moje; moji, moje, moja;
  • 2. lice: tvoj, tvoja, tvoje: tvoji, tvoje, tvoja;
  • 3. lice: njegov, njegova, njegovo; njegovi, njegove, njegova
  • Množina:
  • 1. lice: naš, naša, naše; naši, naše, naša;
  • 2. lice: vaš, vaša, vaše; vaši, vaše, vaša;
  • 3. lice: njihov, njihova, njihovo; njihovi, njihove, njihova
  • Povratne prisvojne zamenice označavaju da objekat pripada subjektu:
  • jednina: svoj, svoja, svoje; množina:
  • svoji, svoje, svoja.

Nazad

slide11
Pokazne zamenice
  • Ovim zamenicama se upućuje na bića i predmete i njihove osobine.
  • 1. lice:
  • za bića i predmete: ovaj, ova, ovo; ovi, ove, ova;
  • za veličinu: ovoliki, ovolika, ovoliko; ovoliki, ovolike, ovolika;
  • za osobinu: ovakav, ovakva, ovakvo; ovakvi, ovakve, ovakva;
  • 2. lice:
  • za bića i predmete: taj, ta, to; ti, te, ta;
  • za veličinu: toliki, tolika, toliko; toliki, tolike, tolika;
  • za osobinu: takav, takva, takvo; takvi, takve, takva;
  • 3. lice:
  • za bića i predmete: onaj, ona, ono; oni, one, ona;
  • za veličinu: onoliki, onolika, onoliko; onoliki, onolike, onolika;
  • za osobinu: onakav, onakva, onakvo; onakvi, onakve, onakva;

Upitno - odnosne zamenice

  • Upitne i odnosne zamnice imaju iste oblike, ali različita značenja u rečenici. Upitne zamenice se koriste u upitnim rečenicama, a odnosne se odnose na neku drugu reč u rečenici.
  • Primer:
  • Čija je ovo knjiga? (upitna zamenica u upitnoj rečenici)
  • Čitam knjigu koju je napisao Branko Ćopić. (odnosna zamenica)
  • za bića i stvari: koji, koja, koje; koji, koje, koja;
  • za veličinu: koliki, kolika, koliko; koliki, kolike, kolika;
  • za osobinu: kakav, kakva, kakvo; kakvi, kakve, kakva;
  • za pripadnost: čiji, čija, čije; čiji, čije, čija;

Nazad

slide12
Neodređene zamenice
  • Neodređene pridevske zamenice ukazuju na nepoznatu ličnost ili premdet, nepoznate osobine imenice uz koju stoje.
  • za stvari i bića: neki, neka, neko; neki, neke, neka;
  • za veličinu: nekolik, nekolika, nekoliko; nekoliki, nekolike, nekolika;
  • za osobinu: nekakav, nekakva, nekakvo; nekakvi, nekakve, nekakva;
  • za pripadnost: nečiji, nečija, nečije; nečiji, nečije, nečija;

Odrične zamenice

  • Odrične pridevske zamenice odriču da se nekog ili nečeg tiče ono što se iznosi u rečenici.
  • za stvari i bića: nikoji, nikoja, nikoje; nikoji, nikoje, nikoja;
  • za osobinu: nikakav, nikakva, nikakvo; nikakvi, nikakve, nikakva;
  • za pripadnost: ničiji, ničija, ničije; ničiji, ničije, ničija;

Opšte zamenice

  • Opšte pridevske zamenice upućuju na sva lica, predmete i osobine o kojima se govori.
  • za stvari i bića: svaki , svaka, svako; svaki, svake, svaka;
  • za osobinu: svakakav, svakakva, svakakvo; svakakvi, svakakve, svakakva;
  • za pripadnost: svačiji, svačija, svačije; svačiji, svačije, svačija;
  • ma koji, ma čiji, ma kakav, ma koliki
  • bilo koji, bilo čiji, bilo kakav, bilo koliko
  • koji god, čiji god, kakav god, koliki god

Nazad

pridevi
Pridevi
  • Pridevi su reči koje označavaju osobinu pojma označenog imenicom uz koju stoje. Oni spadaju u promenljive vrste reči. Nisu samostalne, a u rečenici vrše službu atributa ili dela imenskog predikata. Pridevi rod, broj i padež dobijaju od imenice uz koju stoje.
  • Pridevi se dele na:
  • Opisne, koji označavaju osobine imenica uz koje stoje.
  • Prisvojne, koji označavaju pripadanje imenice uz koju stoje nekome.
  • Gradivne, koji označavaju od čega je načinjena imenica uz koju stoje.
  • Vremenske, koji označavaju imenicu po vremenu.
  • Mesne, koji označavaju na koje se mesto odnosi imenica uz koju stoje.

Napred

Nazad

slide14
Pridevski vid
  • Pridevski vid je gramatička kategorija koju imaju samo pridevi. Postoje dva pridevska vida:
  • Određeni pridevski vid
  • Neodređeni pridevski vid
  • Poređenje (komparacija) prideva
  • Poređenje prideva je iskazivanje različite zastupljenosti neke osobine kod imenice uz koju stoji pridev. Postoje dva stepena poređenja. Porede se samo opisni pridevi.
  • Pozitiv je osnovni oblik prideva
  • Komparativ je prvi stepen poređenja prideva. Gradi se dodavanjem nastavaka -ji, -iji, -ši na pozitiv.
  • Superlativ je drugi stepen poređenja prideva. Gradi se dodavanjem nastavaka naj- ispred komparativa.
  • Primer:
  • loš - lošiji - najlošiji
  • Nepravilna komparacija:
  • dobar - bolji - najbolji
  • zao - gori - najgori
  • mali - manji - najmanji
  • velik - veći - najveći
  • Pravopisna pravila kod superlativa
  • Kada komparativ počinje suglasnikom J, dozvoljeno je udvojeno pisanje suglasnika J.
  • jak - jači - najjači

Nazad

brojevi
Brojevi
  • Brojevi su vrste reči koje u srpskom jeziku spadaju u kategorije promenljivih i imenskih vrsta reči (promena reči se vrši kroz padeže).
  • Dele se na:

-Osnovne kardinalne ili glavne (jedan,dva,tri)

-Redne (prvi,drugi,treći)

-Zbirne (dvoje,troje,četvoro)

-Najčešće stoje uz imenice,a sa njima se jedino redni brojevi slažu u rodu,broju i padežu.

Nazad

slide16
Osnovni brojevi
  • Od osnovnih brojeva, promenljivi su samo brojevi od jedan do četiri. Brojevi jedan i dva imaju posebne oblike za različite rodove — jedan/jedna/jedno i dva/dve/dva. Osnovni broj jedan se obavezno menja kroz padeže (jedan, jednoga, jednome...).
  • Trebalo bi kroz padeže menjati i osnovne brojeve dva, tri, četiri, ali u praksi to retko ko čini. To se tiče dveju žena/dvaju ljudu, u praksi će se uglavnom čuti kao To se tiče dve žene/dva čoveka iako se ne smatra ispravnim oblikom. Međutim, većina ljudi upotrebiće ispravan oblik u slučajevima kao što je: Dajte nama troma/nama trima.
  • Redni brojevi
  • Redni brojevi nastaju od osnovnih, dodavanjem pridevskih nastavaka za rod:
  • šest → jedn. šesti, šesta, šesto.
  • Izuzetak su brojevi prvi, drugi, treći i četvrti, koji nastaju od posebnih osnova. Redni brojevi se obavezno menjaju kroz padeže: prvi, prvog(a), prvom(e); sto osmoga, sto osmome...
  • Zbirni brojevi
  • Zbirni brojevi nastaju od svih osnovnih, sem od broja jedan i onih složenih brojeva koji se završavaju njime (dvadeset jedan, sto trideset jedan). Na osnovu kardinalnog broja dodaje se nastavak -oro, počev od broja četiri. Od broja dva zbirni broj glasi dvoje, a od broja tri troje.

Nazad

glagoli
Glagoli
  • Glagoli su reči koje označavaju radnju (pevati, crtati, pisati), stanje u kome se neko ili nešto nalazi (spavati, sazreti) ili zbivanje u prirodi (sevati, grmeti, naoblačiti se). To su nesamostalne reči. U rečenici vrše službu predikata, a glagolski prilozi sadašnji i prošli vrše službu priloga za vreme. Promena glagola se naziva konjugacija.
  • Glagoli se menjaju kroz:
    • Lica - 1., 2. i 3.
    • Brojeve - jednina i množina
    • Rodove - muški, ženski i srednji (rodove imaju samo glagolski pridevi)
    • Načine (dva glagolska načina)

-Glagolska vremena

Nazad

slide18
Glagolski oblici
  • U srpskom jeziku postoji 14 glagolskih oblika i dele se na:
  • Lične (9)
  • Nelične (5)
  • Lični glagolski oblici imaju oblike sva tri lica.
  • Prezent
  • Aorist
  • Imperfekat
  • Perfekat
  • Pluskvamperfekat
  • Futur prvi
  • Futur drugi
  • Glagolski načini označavaju stav govornog lica prema još neostvarenoj radnji.
  • Potencijal
  • Imperativ
  • Nelični glagolski oblici nemaju lica.
  • Infinitiv
  • Radni glagolski pridev
  • Trpni glagolski pridev
  • Glagolski prilog sadašnji
  • Glagolski prilog prošli
  • Glagolski oblici se dele takođe i na proste i složene.
  • Prosti glagolski oblici se grade od prezentske ili infinitivne osnove i određenih nastavaka.
  • Infinitiv
  • Prezent
  • Futur prvi¹
  • Aorist
  • Perfekat
  • Imperfekat
  • Imperativ
  • Glagolski prilog sadašnji
  • Glagolski prilog prošli
  • Glagolski pridev trpni
  • Glagolski pridev radni
  • Složeni glagolski oblici se grade od pomoćnih glagola i glagolskih prideva ili infinitiva.
  • Perfekat
  • Pluskvamperfekat
  • Futur prvi¹
  • Futur drugi
  • Potencijal

Nazad

slide19
Glagolski rod (Glagoli prema predmetu radnje)
  • Glagoli se prema glagolskom rodu dele na:
  • 1. Prelazne (tranzitivne) - radnja se vrši na nekome ili nečemu i uz glagol stoji objekat (čitati knjigu, gledati televiziju)
  • 2. Neprelazne (intranzitivne) - radnja se ne vrši ni na kome i uvek je bez objekta (spavati, ići)
  • 3. Povratne (refleksivni) - uvek uz sebe imaju rečcu SE:
    • Pravi povratni - subjekat radnji vrši na samom sebi; uz glagol može stojati i SEBE i SE (kupati se - sebe, umivati se - sebe);
    • Nepravi-povratni - vršiocu vrše radnju jedan na drugom; može stajati samo kraći oblik SE (veseliti se, smrznuti se);
    • Uzajamno-povratni - više vršilaca vrši istu radnju zajedno (rukovati se, svađati se);
  • Glagolski vid (glagoli prema trajanju radnje)
  • Glagoli se razlikuju i prema trajanju radnje. Neki mogu trajati neograničeno (pisati, gledati), a nekima je trajanje ograničeno (sesti, pročitati).
  • Dele se na:
  • 1. Nesvršene (imperfektivne) - radnja traje neograničeno;
    • Učestali - radnja se stalno ponavlja (pretrčavati, dolaziti) ;
    • Trajni - radnja traje neograničeno (čitati, pisati)
  • 2. Svršene (perfektivne) - radnja traje ograničeno
    • Početno-svršeni - početak neke radnje (poleteti, zaplivati);
    • Završno-svršeni - završetak radnje (sleteti, odplivati);
    • Trenutno-svršeni - cela radnja se završila za trenutak (sesti, trepnuti);
  • 3. Dvovidske (čuti, videti, vaspitavati, ručati)

Nazad

prilozi
Prilozi
  • Prilozi stoje obično uz glagole i kazuju mesto, vreme, način, uzrok ili količinu vršenja radnje. Mogu stajati i uz prideve (veoma lep, suviše dosadan), druge priloge (vrlo rado, veoma uspešno) i imenice (mnogo dece, malo soli).
  • Prilozi su nepromenljive vrste reči ali neki od njih mogu da se porede (kompariraju). To su najčešće prilozi za način koji imaju isti oblik kao i pridevi srednjeg roda. Lepo (pridev) dete lepo (prilog) peva.
  • Prilozi za mesto, vreme i način
  • Ovde, onde, levo, desno, napred, pozadi, blizu, daleko, ovamo, tamo, napred (za mesto).
  • Odmah, danas, juče, sutra, nekada, nikada, letos, ujutru, već, tek (vreme).
  • Sporo, lako, brzo, lepo, ovako, složno (za način)
  • Prilozi za količinu i uzrok
  • Malo, mnogo, dosta, puno, još, onoliko (za količinu).
  • Zato, stoga (za uzrok).

Nazad

predlozi
Predlozi
  • Predlozi su pomoćne reči koje služe za označavanje odnosa pojedinih padežnih oblika samostalnih reči prema drugim u rečenici i za bliže određivanje tog odnosa.
  • Predlozi pokazuju odnose između predmeta i pojava. Stoje ispred imenica i ličnih zamenica koje se nalaze u određenom padežu.
  • Mogu da označavaju prostorne, vremenske, uzročne i razne druge odnose.
  • Odnos predloga prema drugim rečima u rečenici
  • Po svom značenju predlozi se slažu sa oblicima reči uz koje stoje i pokazuju njihovo odnos prema drugim rečima u rečenici, a ovaj odnos može biti:
    • prostorni (Sedi pred kućom, Livada pored reke...)
    • prema vremenu (Vraća se s proleća, budi se u zoru, šetnja pred veče)
    • uzrok (Neće da kaže iz obazrivosti)
    • cilj ili namera (Radi zaštite od groma..)
    • poređenje (Slađe je od meda)
    • način (S velikim oduševljenjem...)
    • zajednica (Pozdravio se sa svima)
    • namena (Knjige su kupljene za nagrade najboljim đacima)
    • Predlozi su: pod, kod, u, na, o, po, niz, uz, sa, iza, od, do, pred, nad, pored, između, posle, pre, nakon, oko, kroz, zbog, usled, iz, radi, za,..

Nazad

uzvici
Uzvici
  • Uzvici (interjekcije) su pojedini glasovi ili skupovi glasova koji se u jeziku upotrebljavaju da označe lična osećanja i raspoloženja, odnosno stanja: ah, jao, haj, a, o, oj. Uzvicima se spontano odgovara na utiske spoljnjeg sveta ili se istim skupom glasova u različitim okolnostima izražavaju različita značenja. Npr. ah može značiti i negodovanje i slaganje.
  • Uprkos spontanosti u njihovom stvaranju, u svakoj jezičkoj zajednici izvesni uzvici se ustaljuju, bivaju prihvaćeni od većine članova jezičke zajednice kao vezani za određena značenja. Tako se dobijaju neki ustaljeni uzvici: uh, ajoj, jao (za izražavanje straha, iznenađenja, bola); ajs, iš, šic (za tjeranje životinja)...
  • Uzvici su uslovni jezički znaci, relativno slabo ustaljeni iako ih ima koji to jesu, ali mogu služiti kao jezički materijal za stvaranje pravih reči, npr. onomatopeja (od fiju - glagol: fijukati, imenica: fijuk).

Nazad

veznici
Veznici
  • Veznici su nepromenljive reči koje služe za označavanje veze među pojedinim rečima u rečenici, kao i među rečenicama.
  • Sa gledišta morfologije pravi veznici su: i, pa, ali, da, dok, jer, ako, a nepravi veznici su: kada, već, dakle, pošto, kako. Nepravi veznici su i prilozi i pojedini oblici zamenica (upitnih i odnosnih).
  • Razlikujemo zavisne (hipotaksične) i nezavisne (parataksične) veznike. Nezavisni veznici su oni koji vezuju naporedne rečenice i mogu biti sastavni(i, ta, pa, ni, niti), rastavni (ali, no, nego, već, a) i suprotni (ili). Zavisni su oni koji vezuju zavisne rečenice (iako, mada, premda, jer, ako, dok, kako, pošto).

Nazad

re ce
Rečce
  • Rečce (partikule) čine posebnu vrstu reči, u koju se ubrajaju reči različitih funkcija, čija je osnovna karakteristika da su nepromenljive. Bliske su prilozima i veznicima; za razliku od njih, mnoge rečce izražavaju lični stav govornika prema onome što se iznosi rečenicom.
  • Rečce mogu da se dele na:
    • potvrdne i odrične: potvrdna rečca da i odrična ne;
    • upitne: li, da li, zar;
    • imperativne: neka;
    • uzvične: ala;
    • zaključne: dakle;
    • isključne: samo, jedino;
    • poredbene: kao;
    • pokazne: evo, eto, eno;
    • rečce za isticanje ličnog stava — modalne rečce: sigurno, naravno, zacelo, dakako, verovatno, valjda, možda, nipošto, uistino, zaista, zbilja;
    • rečce za posebno isticanje: upravo, baš, bar;
    • rečce za isticanje (suprotnosti): međutim, pak.
  • U rečce se još ubrajaju i: inače, takođe, uostalom itd. Vrlo bliske prilozima su rečce: još, tek, već, čak. Rečcom se najčešće smatra i enklitikase (u sklopu povratnih glagola glagola: boriti se, ljutiti se, dešavati se itd).

Nazad