ФОРМУЛЕ И ЈЕДИЊЕЊА

1. ФОРМУЛЕ И ЈЕДИЊЕЊА

2. Хемијски знаци (симболи) – служе за означавање хемијских елемената. • Симболе које данас користимо увео је почетком ХlХ века Ј.Ј. Берцелијус. • За хемијски знак елемената узето је прво (велико) слово његовог латинског назива. У случају када називи више елемената почињу истим словом додаје се још мало слово из његовог имена.

4. Сваки симбол елемента одређује један његов атом 4 Fe Коефицијент

5. Хемијске формуле- служе за означавање молекула хемијских елемената и хемијских једињења. • Хемијске формуле елемената- приказују број атома исте врсте који чине молекул. • Да би формулом представили неки елемент потребно је написати симбол тог елемента, а у доњем десном углу дописује се број који показује колико је атома тог елемента везано у молекулу ( индекс ). O2 ; H2 ; N2 ; Cl2 ; S8 ; P4 Индекс

7. Хемијске формуле и једињења- приказују врсту и број атома који чине молекул датог једињења. • Хемијска формула представља један молекул и показује њен квaлитативан(одговор на питање ИМА) и квантитативан(одговор на питање КОЛИКО) састав. H2SO4 Kвалитативни састав- у састав сумпоре киселине улази: водоник, сумпор и кисеоник . Квантитативни састав-2 H ; 1 S ; 4 O • Ако испред формуле пишемо број, он означава број молекула и назива се коефицијент. 6N2

8. MnO P2O5 KCl 3-metil-2-buten-1-ol

9. ХЕМИЈСКЕ ЈЕДНАЧИНЕ При хемијским променама, за разлику од физичких промена мења се састав супстанце. Тако настају нове супстанце са другачијим особинама. Хемијске једначине служе за представљање хемијских реакција симболима и формулама. Хемијске реакције су процеси при којима се: мења састав супстанци мењају хемијске особине супстанци

10. Свака једначина приказује супстанце које ступају у реакцију (тзв. реактанти) и супстанце као производ те реакције. • На левој страни хемијске једначине пишу се симболи односно формуле реактаната, а на десној страни симболи односно формуле супстанци које настају као производ. • Стране у хемијској једначини раздваја стрелица. РЕАКТАНТИ ПРОИЗВОДИ ИЛИ ПРОДУКТИ

11. У свакој хемијској реакцији укупна маса супстанце се немења (заком о одржању масе)- укупан број атома и врста атома се немења. • Број атома и врста атома мора бити исти на левој и десној страни хемијске једначине. Натријум- нитрат + сумпорна киселина натријум- сулфат + азотна киселина 2NaNO3 + H2SO4 Na2SO4 + 2 HNO3

12. ОН- - хидроксидS- - сулфид

15. МОЛ И МОЛАРНА МАСА • Атоми и молекули су врло малих маса па тако у обичајеним хемијским експериментима учествује велики број атома и молекула. Договором усвојено је да се група атома или молекула која се састоји од 6,022*1023 честица назива мол и буде јединица за количину супстанце. • Физичка величина која одерђује број честица супстанци је КОЛИЧИНА СУПСТАНЦЕ, а ознака је n, мерна јединица mol. m n= M

16. Елементарне јединке или честице супстанци могу бити: атоми, молекули, јони, електрони или атомске групе дефинисане формулом супстанци. • Један мол је количина супстанце која садржи онолико честица колико има атома(елементарних јединки) колико има атома у 12g угљениковог изотопа С-12. • Број атома у 12 g угљениковог изотопа С-12 је 6,022*1023 и назива се Авогадров број обелажава се са NA, мерна јединица mol-1. • NA= 6,022*1023 mol-1 6,022 *1023 mol • Маса Авогадров број честица (једн мол) бројчано одговара релативној атомској маси када је супстанца у елементарном стању, односно релативној молекулској маси за једињења и молекуле елемента.

17. МОЛАРНА МАСА (М)- представља масу количине материје од једног мола одговарајућих честица. • Моларна маса је физичка величина која се дефинише као однос масе и количине супстанце. m M= [kg/ mol; g/ mol] n • Моларна маса се израчунава множењем бројчане вредности бројчане вредности њене релативне атомске, односно молекулске масе мерном јединицом g/ mol. М=Ar* g/ mol атом M=Mr* g/ mol молекул

18. ПРИМЕР 1 : Израчунати моларну масу азот(V)- оксида N2O5. М(N2O5)= Mr(N2O5) *g/ mol Mr(N2O5)= 2Ar(N) + 5Ar(O)= 2 * 14,01 + 5* 16,00= 108,02 g/mol • ПРИМЕР 2: За реакцију су потребна 0,2 mola бакар(ll)- оксида. Колико те супстанце треба одмерити на ваги? n(CuO)= 0,2 mol m(CuO)= ? m n= M m= n*M M(CuO)= Ar(Cu) + Ar(O)= 63,55 + 16,00= 79,55 g/mol m= 0,2 mol* 79,55 g/mol= 15,91 g

19. МОЛАРНА ЗАПРЕМИНА • Запремина коју заузима један мол молекула било које гасовите супстанце под нормалним условима износи 22,4 dm 3 и назива се моларна запремина(Vm), мерна јединица m 3/ mol; dm 3/mol (нормални услови : 00С ,101325Pa) • Моларна запремина(Vm) дефинише се као однос запремине гаса (V) и његове количине супстанце (n). V Vm = n • Моларна запремина реалних гасова су приближно једнаке 22,4 dm 3/ mol Vm= 22,4 dm 3/mol

20. ПРИМЕР 1:Израчунати колико се молова кисеоника налази у челичној боци запремине 10 dm 3, на температури од 150С и притиску 101325 Pa. V= 10 dm 3 t= 150C p= 101325 Vm= 23,6 dm3/ mol n(O2)= ? V n( O2 ) = Vm 10 dm 3 n = = 0,42 mol 23,6 dm3/ mol

21. Моларне запремине идеално гаса на различитим температурама

22. ДОМАЋИ РАД 1. Написати хемијску једначину Бакар(ll)- сулфат +натријум- хидроксид бакар(ll)хидроксид + натријум- сулфат 2. Израчунати моларне масе следећих једињења: а) КCl б ) HNO3в ) (NH4)2CO3 3. Колико се molova воде налази у 100 g те супстанце? 4. Израчунати коју запремину заузима 1kg водоника при нормалним условима.