360 likes | 540 Views
Етногеографске карактеристике народа и народности који живе у Војводини - I. Срби, Мађари, Хрвати, Буњевци, Шокци. СРБИ. - Некадашњи Словени – Прасловени, знатно разликовали од својих потомака. високи риђи веома издржљиви многобошци примитивни гостољубиви.
E N D
Етногеографскекарактеристикенарода инародностикојиживеуВојводини- I Срби, Мађари, Хрвати, Буњевци, Шокци
СРБИ - Некадашњи Словени – Прасловени, знатно разликовали од својих потомака • високи • риђи • веома издржљиви • многобошци • примитивни • гостољубиви • груписани у племена и родове • лоши ратници (стрела, копље, штит) • вешти у грађењу чамаца и сплавова
Преци данашњих Срба су се населили у Потисје током VI века, а можда и раније. • После пада гепидске државе кренули су са Аварима према западу и југу. • Срби у Банату примили су хришћанство за време бугарске владавине. • Мађари су их називали “Тотовима”, а Србе из Рашке “Рацима”. • У другој половини XIV века Срби су живели на Фрушкој Гори и Дунаву. • Истовремено почело је насељавање Срба у Банат. • Пред појавом Турака у другој половини XV века досељава се око 50.000 Срба из Босне, а почетком XVI века досељавају се Срби из Шумадије под вођством Павла Бакића. • Највећа колонизација Срба забележена је 1689-1690.под вођством српског патријарха Арсенија Чарнојевића око 60-70.000 Срба морало повући у Угарску. Населили подручје између Тисе и Драве, допирући чак до Баје, Будима, Сент Андреје и Коморана.
Формирањем Поморишке војне границе (1703.) део Срба (око Будима) се пресељава на Мориш и Тису. • Године 1737. мајор Вук Исаковић насељава своје војнике и њихове породице у околину Земуна, Митровице и Илока, а само годину дана касније то чини и Атанасије Рашковић у доњесремској Посавини и Карловцима • У периоду 1736-1737. у Срему је највећи број насеља било српских: Адашевци, Бановци, Баноштор, Батајница, Беочин, Буђановци, Буковац, Ириг, Јазак, Краљевци, Нерадин, Нештин, Путинци, Рума, Шид ... • Под вођством патријарха Арсенија Јовановића-Шакабенте неколико хиљада Срба се насељава 1739. године у Нови Сад, Земун, Карловце. • Укидањем војне границе 1750. године део породица из крајева северно од Мориша пресељава се на простор данашњег војвођанског Баната, знатан део се одсељава у Русију. • Током XIX века под налетом колониста (Немаца и Мађара) са простора Угарске, Срби из Бачке се селе у Срем, Банат, па и даље – све до Русије. • У Војводину је након II светског рата насељен знатан број становника из свих република бивше СФРЈ. • Крајем XX века на подручје Војводине долази знатан број Срба из ратом захваћених подручја бивше СФРЈ. Од укупног броја свих регистрованих ратом угрожених лица у Србији у Војводини борави 259.719 или 42%, а највећи број њих су српске националности.
65% становништва Војводине Промене броја 2011. - 1.289.635 stanovnika 2002. - Просечна старост 37,4 године 2011. - Укупна старост 41,8 година 54% у градским насељима
КУЋЕ И НАСЕЉА • Грунт (кућа, мала башта, авлија) • куће “на бразду”, дужне куће, преке куће, куће “на кључ” Фазе у изградњи Банатске куће
Ношена до краја XIX века • одликовала укусом, • једноставношћу и отменошћу • Везови у сребру и злату, • ниске дуката, дугмад од • сребра или злата НОШЊА Женска ношња • Делови: • кошуља или оплећак, • прслук, • скути, • доња и горња сукња, • реклија, • кожух, пршњак и ћурак. • На глави: • марама, џега и убрађај, • На ногама: • папуче, • опанци, • ципеле кломпе и чарапе
Капа златара и убрађај • Најдуже задржала • невесте и тек удате жене до годину дана • набављала младожењина кућа (18-22кг жита или 100-120 форинти) • израда 2-3 месеца • Меленци – Ката Лончарски, 1884. награду I реда у НС и • диплому у Будимпешти 1896. за одевне рукотворине • извезене златном жицом
кошуља, • гаће, • прслук, • Сурдум (кабаница) , • кошуљац, • реклија, • сукња, • чакшире, • кожух, пршњак, • кожне чакшире • опаклија. • На глави • шешир и • шубару, • на ногама • папуче, • опанке • чизме. Мушка ношња
ОБИЧАЈИ • Божићни празници: • Божићне покладе – 27. новембра • Материце – две недеље пред Божић • Очеви – недељу дана пред Божић • Бадњи дан – 6. јануар • бадњак • бадња вечера • коринђаши • Божићни ручак • кађење, молитва, свећа • ломљење колача • ручак • чесница • Мали Божић или Нова Година • василица или васиљица
Ускршњи празници: • Врбица – недељу дана пре Ускрса • Беле покладе • Велики петак • фарбање јаја • Мали Ускрс – 7 дана после Ускрса
Буклије • Учесници свадбе: • младенци • кум и стари сват (сведоци на венчању) • војвода (младожењин зет) • баша (младожењин ујак) • кључари (они који воде рачуна о гостима) • редуше (комшинице, задужене за јела) • кртани (младожењини другови) • девер (младин брат) • ручни девер (младожењин брат, који “купује” младу) • наконче или накоњче (мушко дете) • Рођење • 6 недеља нема посете • црвени конац • прва вода • крштење • девојка се проси црвеном јабуком и златником • проводаџије или наводаџије • “мала јабука” – само родитељи • “велика јабука” – веридба • буклије • Свадба • момак гађа јабуку • невеста баца јабуку преко рамена • “куповина младе” • “лажна млада” • “чепање” • “Кец куме, изгоре ти кеса!” – суђеник • бидермајер • захтеви кума после венчања • прескакање корита • сито • ношење младе преко прага • “материна погача” • Сахрана • ново одело • “бдење” • најдражи предмети • “даћа” • 7 дана, 40 дана, 6 месеци, година
Народно коло • коларићу панићу, • ласте проласте, • елечкиње барјачкиње, • бубалице, • лончићи, • мачке и миша, • разне игре лоптом • “недељом у колу” • Циганчица • Ја сам Јовицу • Тодоре • Сиротица ДОМАЋА РАДИНОСТ Ткани пешкир – део девојачке опреме -
Етно манифестације српског становништва • Бач - “Сусрет крајишника” • Банатско Карађорђево (Житиште) - “Карађорђевачка прела” • Бачка Топола – "Нашем роду и потомству" • Врбас - "Крајишко вече“ • Зрењанин – "Банатске вредне руке" • Зрењанин – “Личко вече” • Младеново (Бачка Паланка) - “Крајишки дани” • Рума – "Златне руке Срема" • Сивац (Сомбор) - "Ивањско цвеће" • Сивац (Сомбор) – Етно-вече • Пригревица (Апатин)- "Дан колонизације" • Ченеј (Нови Сад) - “ПЧЕСА” Фестивал “ Ивањско цвеће”
МАЂАРИ • воде порекло од монголске расе • почетком IХ века из своје домовине са обала реке Иртиш у Сибиру и идући ка западу, • прешли у Европу и населили се у крају северно од Црног мора између Дона и Дунава • (сматра се да је било око 20.000 коњаника) • Потиснути од Печенега из овог краја, они су под Арпадом 895-6. године прешли Карпате • и спустили се у Панонску низију. • Прекретницучини примање хршћанске вере и круне из Рима. Године 1000. добио је • мађарски владар Стефан из Рима краљевску круну са титулом “апостолски”. • Мађари су успели да наметну словенима свој језик, а делимично и своје моралне и духовне • особине; али су од Словена примили физичке карактеристике. • На простору Војводине били су бројно најјачи све до Мохачке битке 1526. када се испред Турака • повлаче на север. • Колонизације већих размера почињу 1745. године и током XVIII века • У XIX веку колонизације попримају већи интензитет, • нарочито после Аустро-Угарске нагодбе 1867. године. • У току II светског рата у силом напуштене колоније на подручје Војводине • насељено је око 15.000 Мађара • Ови колонисти су населили 28 насеља у Бачкој.
до 1526. године – најбројније становништво Војводине данас 14,28% Промене броја Ј -6,9‰ Просечна старост – 41,2 године 2011. – 251.136
Детаљи из етно-куће у Сајану Апсолутна већина: Ада, Бачка Топола, Бечеј, Кањижа, Мали Иђош, Сента, Чока 1991. Кавило и Мали Песак – чисто мађарска 2002. Мали Песак
Мађарска ношња из периода 1920-1930. година Мушка ношња • кошуља • прслук са сребрним дугмадима • кожух • опаклија • кабаница • шубара • црни шешир, искићен цвећем или траком • папуче • опанак • чизме • (мушке искључиво црне, женске такође црне, • а код млађих девојака – црвене) Женска ношња • три подсукње (после удаје ношњи се сваке године додавала још по једна • подсукња, док их не би било седам). • горња сукња • блуза је везена пуним везом са “шлингом” на крагни и рукавима • везена бела кецеља богато опшивена чипком • девојке носиле венац од цвећа, који се завршавао тракама • удате жене су носиле капу “фићулу” преко које долази велика марама • штрикане чарапе • лаковане ципеле • шарене зепе дечија ношња
ОБИЧАЈИ Божић Обичајни наступи обично почињу већ око 13. децембра и трају до поноћне мисе у локалној цркви 24. децембра. • предбожићни пост • коринђање • 24.12. • на сто се простире нов, некоришћени столњак • ставља се цео хлеб или колач • испод стола се стављале семенке, сено, да буде богат род и да домаће животиње буду здраве • понекад се ставе и алати да и са њима буде среће • јела: Орах, јабуке, мед, бели лук, пасуљ, грашак, насуво са маком • једу се у одређеном редоследу и сви укућани морају да једу од свега • Први дан Божића 25.12., за Мађаре је дан породице
Ускрс • Цветна недеља (Virágvasárnap) • успомена на Исусов улазак у Јерусалим • врба, која се носи у цркву да се освети, • затим по разним веровањима, • се ставља на капију и на врата штале Велика недеља траје од цветне недеље до недеље Ускрса • Велики четвртак - зелени четвртак, • обично се спрема неко зелено јело (често спанаћ) • Није се палио пламен, а купање је имало велики значај • Велики петак • петком се није јело месо, • није се месио хлеб (јер би се по веровању тај хлеб претварио у камен) • Велика субота фарбање јаја. У недељу није се кувало, чистило, шило Храна је била традиционална, шунка, јаје, колач и вино. поливање
Остали празници Свадба • Сви Свети (01.11.) • Дан Мртвих(02.11.) • Дан Светог Мартона (11.11.) • Дан Свете Елизабете(19.11.) • Каталин-дан(25.11.) • Андраш–дан(30.11.) • Адвент • Света Борбала (04.12.). • Свети Миклош–Микулаш (06.12.). • Луца–дан (13.12.). • Иштван (26.12.). • Јанош– дан (27.12.). • Ситни свеци (28.12.). • Силвестер (31.12.). • Нова Година (01.01.). • Свећење воде (06.01.) • штафир • Фифери (позивари који су окићени пешкиром • и носе украшени штап) поздрављају госте (4) • деверуше ките сватове рузмарином (4) • фиферима се поставља питалица, имају права • три пута да погађају, и кад погоде, добијају младу • млада и младожењини сватови прелазе код њега у кућу • младини сватови остају у младиној кући • на улазу у кућу их чекају са тањиром на којем је • мед и једна кифла, кифлу треба да вуку свако • на своју страну док се не покида, • онај који добија већи део, тај ће бити глава куће • Кифла се умаче у мед, а тањир треба да падне и да се разбије • обичај игре с младом • младожења утрчава и отима младу • млада се пресвлачи у црвену хаљину, припасује белу кецељу • и обува папуче • сви одлазе у младину кућу где се опет одвије игра са младом Рођење • по рођењу бебе се крсте у цркви • носи окићена свећа • мајка - за то време крштења, кува, шије пере, везе ... Сахрана – веома слична као код Срба
Етно манифестације мађарског становништва • “Ђенђеш Бокрета” • “Дуриндо” (Durindo – Gyongyos bokreta") • Бечеј – општинска смотра фолклора • Бечеј - “Kőketánc” • Кањижа - Божићни програм • Кањижа – “Дан мађарске културе”, 22. јануар • Сента – “Дан мађарске културе”,22. јануар • Чока – Манифестација "Tanchaz“ • Сајан (Кикинда) - "Ускршње свечаности" • Мужља (Зрењанин) – “Буч” сеоска слава
ХРВАТИ, БУЊЕВЦИ, ШОКЦИ Данашњи Буњевци су становници јужних обронака Велике Капеле, Велебита и делова западне Лике и представљају један од најстаријих слојева горштака динарско велебитских планина. • О пореклу имена Буњевци: • по реци Буни крај Мостара • од глагола "Бунити се" • Шокци и Буњевци се масовније насељавају у сверену Бачку • као и на феудална имања католичке цркве у Банату, где као кметови обрађују земљу • мање групе Шокаца живеле су још 1543. године у Обровцу и Плавни • Буњевци су се у већем броју доселили 1622. године • име Буњевац се први пут помиње 1622. године као име већег села у Бачкој • већи број Буњеваца сели се у Подунавље, од Баје до Будима и Естергома • након турског пораза у Лици (1687-1693.) повлаче се ка истоку • и оснивају своја насеља у Славонији, Баји, Суботици, Сомбору, Милетићу, Бајмоку, • Таванкуту, Будиму, Сентандреји и Ерду. • по неким историјским изворима главнина Буњеваца се населила у околину Суботице 1688; • а у Суботицу 1687. године.
Тачне податке немамо чак ни на почетку XX века, јер се Буњевци и Шокци не издвајају као посебна етничка група у оквиру спроведених пописа све до 1981. године. Промене броја 2011. Б 16.469 Х 47.033 Хрвати у Бачкој су имали апсолутну већину у седам насеља (или 4,3% од укупног броја насеља у Бачкој): Сонти, Бачком Брегу, Бачком Моноштору, Ђурђину, Горњем Таванкуту, Доњем Таванкуту и Љутову
Скица буњевачке собе Куће су у почетку грађене од набоја, а наткривене сламом, шашом или трском. Буњевачка насеља су настала уз раскрснице путева (Бајмок, Лемеш, Жедник, Ђурђин), а знатан део њих се населио у градове Куће су се кречиле изнутра и споља у пролеће, најкасније око Духова и око Велике Госпојине у августу, претежно кречом, а касније разним бојама
Буњевачка ношња Женска ношња: Кошуља скуте Турнир ( ) доња сукња горња сукња прслук прегача Ћурдија - чоја Јопка - сомот отунка марама Мушка нош ња: кошуља гаће Опанци кабаница реклија опаклија пршњак прслук кожух
Обичаји Божић • На Бадњи дан се меси велики колач божићњак који је • украшен фигурама од теста и он стоји на столу постављен • на три јабуке, а једе се тек на Нову Годину. • Уз њега на столу стоје: посуда са зеленим житом, ракија, • јабуке, лешници, ораси, суве шљиве, новац, мед и бели лук. • На Бадње вече деца и неко од старијих уносе сламу коју • распростиру по соби, а на огњишту се наложи комад дебљег дрвета. • За вечеру се једе риба, пасуљ, тесто са маком, пре јела се помоли богу, • наздрави ракијом, а потом умочи чешањ белог лука у мед и то поједе. • Интересантно је да после вечере домаћин гаси вином свећу • а постоји веровање да онај према коме крене дим неће доживети • следећи Божић. • Са друге стране сви присутни извлаче по сламку испод стола • и ко извуче најдужу тај ће и живети најдуже. • Након тога сви одлазе у цркву, а домаћин остаје у кући даје • животињама по комад јабуке. • По доласку из цркве се једу пихтије (пача) куване на Бадњи дан • Посебно интересантно на Бадње вече су вашанге тј. машкаре • (момци који се облаче на смешан начин, певају, играју и честитају) • На први дан Божића се носи рођацима и познаницима • букарица (боца вина). Материце - славље мајки Оци - дан када се славе очеви Гост пре чашћавања рецитује стихове: “Фаљен Исус газдарице! Честитам вам Материце Ја сам дош`о прико мора Да ми дате мало ора, Снашла ме је страшна мука, Да ми дате и јабука Видијо сам и оваца Да ми дате и новаца Напољу је здраво зима Молим једну чашу вина!” На ове стихове газдарица одговара: “Живи и здрави били!”
Ускрс • Велика недеља када се од среде до петка иде у цркву, а на Велику суботу се носи јело на благослов: јаја, колач, кобасице, шунка, млади лук, рен, јагњетина. • На Ускрс сви укућани заједно доручкују и то је веома свечано. • Прво се узима рен (како би се осетило да је у животу све љуто и тешко), а потом остала храна Свадбарски обичаји • Занимљиво је да је у почетку само отац (баћо) бирао девојку за сина, • а касније је укључена и мајка (нана), а и сам младожења • Најважнијепорекло њене фамилије • Просидба која је потом следила се зове ракијаре • Ракијаре испоручују жељу момка и одлазе, а тада се девојачки родитељи договарају • и сутра шаљу одговор (у случају да не пристају – враћају ракију). • Када је одговор позитиван, девојчини одлазе код младожењиних на позив да “запију” дивојку. • Од руковања – први јавни сусрет младе и младожење, сваке недеље неко са момкове стране • води девојку у цркву. Венчање се обављало најчешће понедељком, а ређе средом. • Недељу дана пре свадбе масталунџије зову у сватове, а они су ти који предводе свадбу • од младићеве куће • За њима иду кум са момком, кумови свирци, стари сват и пред њима млада заова (јенга), • а иза ње остали сватови. • Раније младина родбина није ишла на венчање
Неки од радова буњевачких сламарки
Етно манифестације • "Дужијанца" • Краљице- први и други дан Духова • “Фестивал буњевачког народног стваралаштва” • “Велико буњевачко прело” • Сонта- “Грожђе бал” • "Шокачка свадба"