Zakon komparativnih prednosti

1. Zakon komparativnih prednosti 2. predavanje, 23. februar

2. Novosti Funkcioner Demokratske strane Dragan Đilas ocenio je da je kurs evra od 95 dinara "ravan katastrofi" i pozvao je guvernera da reaguje. Đilas, koji je i gradonačelnik Beograda, rekao je da je "dužnost guvernera Narodne banke Srbije i države da spreče strane banke da iznose evre iz Srbije". "Kada vam evro skoči sa 75 na 95 dinara za 45 dana, onda to sve živo poremeti u ovoj zemlji, meni niko ne može da objasni kako je sada moguća tolika tražnja za evrima, a nije je bilo", rekao je Đilas.

3. Objašnjenje Izostala su 3 priliva Doznake Strane direktne investicije Izvozni prihodi (US Steel i ostali) Ako ponuda evra pada, cena mu raste A zabrana iznošenja? p 2 1 q

4. Šta se desilo? • Da ne bi smanjivale obim kredita u zemlji banke su se zadužile u inostranstvu • Banke se nakon toga razdužuju, što se tumači kao „iznošenje" deviza.

5. Srbija, februara2009: gde smo sada?

6. Ključne makroekonomske varijable • proizvodnja, • cene, • zaposlenost • saldo spoljnotrgovinskog bilansa.

7. Kako je izgledalo nakon uvodjenja sankcija

8. Kako je izgledalo kasnije

10. Tabela pokazuje ostvarene stope rasta industrijske proizvodnje u posmatranim zemljama, u definisanom intervalu. Poslednja kolona ukazuje za koliko jugoslovenske stope rasta zaostaju za onima koje bi omogu}Ile da se SR Jugoslavija vrati na nivo iz 1989. gdine. Tabela pokazuje ostvarene stope rasta industrijske proizvodnje u posmatranim zemljama, u definisanom intervalu. Poslednja kolona ukazuje za koliko jugoslovenske stope rasta zaostaju za onima koje bi omogu}Ile da se SR Jugoslavija vrati na nivo iz 1989. gdine. [1] Stope rasta industrijske proizvodnje koje bi odgovarale onima koje su postizale navedene zemlje u periodu 'izvla~enja" iz krize. Po sebi se razume da na{e nisu dvostruko ve}e od najve}e u Evropi, ve} skoro -sa izuzetkom Francukse - dvostruko naje od najmanje stope ostvarene u periodu koji je uporediv sa na{im. [1] Stope rasta industrijske proizvodnje koje bi odgovarale onima koje su postizale navedene zemlje u periodu 'izvla~enja" iz krize. Po sebi se razume da na{e nisu dvostruko ve}e od najve}e u Evropi, ve} skoro -sa izuzetkom Francukse - dvostruko naje od najmanje stope ostvarene u periodu koji je uporediv sa na{im.

11. NIVO RAZVIJENOSTI

16. Ali veličina zemlje se određuje prema gustini BDP

18. Cene i kurs – to su sve cene!

19. Zašto je inflacija manja nego što statistika prikazuje • Supstitucija proizvoda iz korpe – ako poskupe pomorandže, kupovaće se više jabuke ... Pošto je ICM bazni indeks, ovakvo smanjenje pondera nekih proizvoda se neće videti. • Kvalitet raste – vremenom kvalitet proizvoda raste – npr. automobilske gume, smanjuju troškove vožnje ali se to ne vidi iz ICM • Novi proizvodi – nema ih u korpi • Outlet – rasprodaje i kineska roba- sve se to ne vidi • U SAD se procenjuje da CPI za 1% precenjuje inflaciju

20. Visoka inflacija • EU – < 2% • Visoka inflacija- sve preko 10% • Hiperinflacija. Preko 50% mesecno, ali da traje preko 1 god.

21. Uzrok inflacije

22. Ali i nije tako loše ...

24. A i doznake su sve veće

26. A onda je nezaposlenost svakako ogromna

28. U Srbiji svaki šesti zaposleni u društvenom sektoru uopšte i ne prima nikakvu zaradu

29. 40% viška zaposlenih u društvenom sektoru

30. I PREMALI IZVOZ

31. ИЗВОЗ И УВОЗ ПО СЕКТОРИМА И ОДАБРАНИМ ОДСЕЦИМА СМТК – рев. 3, Јануар-децембар 2007. ИЗВОЗ у мил. USD УВОЗ www.statserb.sr.gov.yu pub@statserb.sr.gov.yu www.statserb.sr.gov.yu pub@statserb.sr.gov.yu

32. ИЗВОЗ И УВОЗ ПО СПОЉНОТРГОВИНСКИМ ПАРТНЕРИМА, Јануар-децембар 2007. ИЗВОЗ у мил. USD УВОЗ www.statserb.sr.gov.yu pub@statserb.sr.gov.yu www.statserb.sr.gov.yu pub@statserb.sr.gov.yu

34. СПОЉНОТРГОВИНСКА РОБНА РАЗМЕНА РЕПУБЛИКА СРБИЈА, Децембар 2007. www.statserb.sr.gov.yu pub@statserb.sr.gov.yu

35. Dužnička kriza kuca na vrata?

36. dug Srbije nije veliki, ali da Srbija ima eksremno mali kapacitet vraćanja duga iz tekućeg deviznog priliva.

40. Ovde su od pomoći SDI

42. Najveće izvozne firme u Mađarskoj • Tamo je 25% industrijske proizvodnje, 40% izvoza +70.000 zaposlenih koncentrisano u 10 firmi • Philips Magyarorsag • Nokia komarom • GE Hungary • Samsung Electronics • Electrolux • Siemens nemzeti • Videoton • Sony Hungaria • Sanyo Hungary • Ericson Magyarorsag • Najveći broj firmi su podizvođači velikih izvoznika

43. Šta hoće taj MMF

44. IRSKA • Intel • Dell • Pfizer (Lipitor, anti-holesterol terapija) • HP su firme koje čine 90% irskog izvoza

45. Pravosuđe Zakoni (stečaj) Ukidanje partijske svojine nad javnim preduzećima Kako se to postiže

46. A dotle – premali izvoz

48. JESMO LI NEGDE TEŠKO POGREŠILI? –METODI PRIVATIZACIJE

49. ŠTA ĆE BITI SA OLIGARSIMA?