ECO EDU
Download
1 / 44

Александар M. Јововић , дипл.маш . инж . - PowerPoint PPT Presentation


  • 84 Views
  • Uploaded on

ECO EDU «Школа као партнер у заштити животне средине» БЕОГРАД 09-11. април 2008. Израда плана за имплеметацију Столкхомске конвенције о дуготрајним органским загађивачима ( POPs ) Ненамерно емитовани POPs са освртом на проблем паљења отпада и контејнера.

loader
I am the owner, or an agent authorized to act on behalf of the owner, of the copyrighted work described.
capcha
Download Presentation

PowerPoint Slideshow about ' Александар M. Јововић , дипл.маш . инж .' - ebony-bowen


An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript

ECO EDU

«Школа као партнер

у заштити животне средине»

БЕОГРАД 09-11. април 2008.

  • Израда плана за имплеметацију Столкхомске конвенције о дуготрајним органским загађивачима (POPs)

    Ненамерно емитовани POPs са освртом на проблем паљења отпада и контејнера

Александар M. Јововић, дипл.маш.инж.


  • РС је добила донацију GEF/UNEP за POPs Пројекат како би испунила своје обавезе у спровођењу Стокхолмске конвенције, а пре свега у припреми Националног имплементационог плана.

    • Циљ Конвенције је увођење системског праћења и надзора над производњом и употребом POPs, а затим и поступан престанак њихове употребе.


Ми смо данас овде да би...

Вам објаснили зашто израђујемо Национални имплементациони план за Стокхолмску конвенцију, зашто вршимо попис оних који поседују PCBs уређаје и отпад, POPs пестициде и оних које емитују ненамерно произведене POPs хемикалије...


...и обавестимо вас

Које нас/вас обавезе чекају када ратификујемо Стокхолмску конвенцију као и које нас обавезе чекају према домаћим прописима а које се тичу управљања POPs хемикалијама


О којим једињењима данас говоримо?

Која то њихова својстава чине да она постану једна од главних тема у области заштите животне средине а за које је потребно глобално решење?


Обухваћена једињења су говоримо?:

  • полихлорисанидибензо-п-диоксини (PCDD) идибензофурани (PCDF), уобичајено познати као диоксиниифурани,

  • полициклични ароматични угљоводоници (PAH),

  • полихлорисани бифенили (PCB),

  • хексахлорбензени (HCB).


Полихлоровани бифенили говоримо?PCBs

ТОКСИЧНИ ЕФЕКТИ који су последица излагању PCBs, и код људи и код животиња, обухватају ефекте на јетру, штитну жлезду, кожу и очи, имуни систем, поремећаје у развоју нервног система, репродуктивну токсичностикарциногеност.

Детекција PCBs у крви, масном ткиву и млеку указује на изоженост опште популације овим хемикалијама.


Диоксини и фурани су у узорцима присутни као мешавине различитих конгенера.

Токсичност мешавина диоксина и фурана изражава се с обзиром на токсичност 2,3,7,8,-TCDD.

TEQ = ∑([PCDDi x TEFi]n) + ∑([PCDFi x TEFi]n)

У UNEPO-овој методологији користи се интернационални модел токсичне еквивалентности


Полихлоровани дибензо- присутни као мешавине различитих конгенера.п-ДИОКСИНИ

2,3,7,8-TCDD је најтоксичније и највише проучавано једињење међу PCDDs, и уједно служи као прототип за проучавање «диоксину-сличних» једињења.

Ефекти који су повезани са експозицијом 2,3,7,8-TCDD подразумевају

  • развој карцинома,

  • дермалне ефекте (хлоракне),

  • ефекте на јетру, штитну жлезду, кардиоваскуларни, респираторни, имуни и репродуктивни систем и неуротоксичне ефекте.

    У бројним студијама је код радника експонованих високим дозама, показано значајно повећање морталитета услед развоја карцинома.

    Експерименталне студије након краткотрајне или дуготрајне експозиције указале су такође на бројне ефекте укључујући и летални.

2,3,7,8-TCDD - 2,3,7,8-тетрхлородибензо-p- диоксин


Полихлоровани дибензо- присутни као мешавине различитих конгенера.п-ФУРАНИ

Неколико студија је испитивало карциногени потенцијал фурана. Показано је да фурани могу деловати као тумор промотери утичући тако на хемикалије које су иницијатори развоја тумора.

Највећи броју студија урађен је са 2,3,7,8-тетрахлордибензо фураном и 2,3,4,7,8-пентахлордибензо фураном, који уједно и припадају најтоксичнијим конгенерима.


Полициклични ароматични угљоводоници

Критични токсични ефекат PAH-ова је карциногени ефекат, који је установљен и код људи и код животиња. При излагању мешавини PAH-ова, код људи углавном долази до појаве карцинома плућа при инхалационој експозицији, односно карцинома коже при дермалној експозицији.

Други, некарциногени ефекти уочени су код животиња, али не и код људи са изузетком хематолошких и ефеката на кожу. Експерименталне студије су показале да PAH-ови делују пре свега на високо пролиферативна ткива, као што су коштана срж, лимфни органи, гонаде идр.


Значи угљоводоници, опасни по људе, животиње и животну средину


Каква је судбина угљоводонициPOPs хемикалија у животној средини?


Име ми је угљоводонициPOPs

И тешко ћете ме уништити


Јер осим што су отровни угљоводонициони су и перзистентниодносно отпорниили дуготрајаниу животној средини



  • Токсичне угљоводоницихемикалије

  • Животиње (документовано) - репродуктивна токсичност, карцином, дисфунционалност имуног и репродуктивног система

  • Људи: карцином, дефекти код рођења, проблем плодности, повећана осетљивост на болести и чак смањење интелигенције

  • (најугроженији су фетус и бебе кад су изложене кроз плаценту, мајчино млеко и на друге начине)

Дуготрајне

Перзистентне

Дуготрајност је способност супстанце да опстане у животној средини дуг период времена а да се при томе не промени.

Дуготрајне супстанце су отпорне на хемијску, фотохемијску, термичку и биохемијску разградњу.

Ово омогућава кружење у животној средини и акумулацију у земљишту, стенама и живим организмима.

Биоакумулативне

(акумулација у живим организмима) сакупљајусе и концентришу у живим организмима, директно из животне средине или кроз ланац исхране

POPs

Преносе се на велике раздаљине

То је потенцијал супстанце да се преноси на раздаљине од стотину до хиљада километара далеко од њихових оригиналних изворишта, где се никада нису производили или користили (на пример Артик и Антартик)


Карактеристике са становишта заштите животне средине

  • Токсичност

  • Акутно или хронично токсични (најтоксичнији 2,3,7,8-TCDD), мутагени, канцерогени, тератогени

  • Постојаност – веома постојани, високо липофилични, ниске испарљивости, теже акумулацији у ланцу исхране

  • Транспорт – преносе се, у атмосфери, на велика растојања (у гасовитој фази) и на краћа растојања (у честичној фази)


Како заштите животне срединеPOPs доспева у људско тело?


Stockholm convention on persistent organic pollutants pops

СТОКХОЛМСКА КОНВЕНЦИЈА о дуготрајним органским загађујућим супстанцама STOCKHOLM CONVENTION on Persistent Organic Pollutants- POPs

www.pops.int


Конвенција је ступила дуготрајним органским загађујућим супстанцама

на снагу 2004. године

Србија

је

потписала Конвенцију али није ратификовала

152 земаља потписница 141 земаља које су ратификовале


Pops e
Конвенција налаже мере за потпуно искључивање POPs хемикалијаиз употребe и свих медија животне средине(ове обавезе је преузела и РС)

  • Забрана производње, употребе, увоза и извоза POPs хемикалија

  • Идентификација залиха и отпада (POPs пестицида и PCBs) и PCBs уређаја у употреби

  • Третирање POPsотпада на адекватан начин

  • Идентификација и квантификација емисија ненамерно произведених POPs хемикалија

  • Смањивање или потпуна елиминација ненамерно произведених POPs хемикалија

  • Идентификација и ремедијација контаминираних подручја


Други међународни уговори који се тичу управљања POPs хемикалијама


Од се тичу управљања 36

земаља

ратификовало

28

UNECE Протокол о дуготрајним органским загађујућим супстанцама- POPs протокол

(Протокол Конвенције о прекограничном загађивању ваздуха на великим удаљеностима)

Србија није ратификовала овај протокол


Unece
UNECE се тичу управљања Протокол о регистру испуштања/емисија и њиховом преносу(Протокол Архуске конвенције о приступу информацијама)


ИЗВОРИ се тичу управљања


Pcdd f s
PCDD/F се тичу управљања s

  • се не појављују у природи,

  • настају као:

    • нежељени споредни продукти у индустријским процесима прераде и производње,

    • Сагоревању готово свих органских материјала у присуству хлора или његових органских или неорганских једињења

  • потенцијални извори PCDD и PCDF су између осталих:

    • термоенергетска постројења,

    • комерцијални и технички производи (пестициди, полихлорисани бифенили),

    • производња метала (из рециклираног материјала),

    • саобраћај (бензин с оловом, уља),

    • индустрија пулпе и папира (избељивање пулпе хлором),

    • инсинерација отпада (недовољно висока температура),

    • пожари (неконтролисани услови сагоревања) итд.


Pah s
PAH се тичу управљања s

  • највећа емисија PAHs је током некомплетног/непотпуног/лошег сагоревања дрвета и других енергената (мала ложишта, термоелектране),

  • индустријски дим, дим цигарета, шумски пожари...

  • затим возила (бензин, керозин)

  • неки од PAHs су интермедијери у индустријским процесима производње боја, пластике, синтетичких влакана...

  • неки од PAHs се производе и користе као део процеса у хемијској индустрији

  • PAHsсу саставни део пепела


PCB се тичу управљања

  • у животну средину доспевају људском активношћу

  • у земљиште – акциденталним цурењем, просипањем, са депонија које га дарже, као и разношењем муља

  • у воду– акцидентом, цурењем из хидрауличних флуида, као и спирањем земљишта,

  • у атмосферу– са неуређених депонија, цурењем из старих електричних уређаја...

  • Највећи део у ваздуху је услед испаравања са земљишта или воде.


HCB се тичу управљања

  • коришћен као пестицид у прошлости

  • коришћен и као фунгицид на семенима лука, пшенице, шећерне трске,

  • сада успутни продукт током производње органских растварача, других супстанци које садрже хлор и пестицида

  • настаје и приликом сагоревања комуналног отпада

  • Користи се за ираду менаварске муниције, пиротехничких мешавина и синтетичког каучука

  • у ваздух доспева употребом пиротехничких средстава


Zagadjuju}a komponenta се тичу управљања

Zagadjuju}a komponenta

Zagadjuju}a komponenta

2000/76/EC

2000/76/EC

2000/76/EC

SL. gl. RS 30/97

SL. gl. RS 30/97

SL. gl. RS 30/97

3

3

3

5

5

5

Čvrste čestice, mg/m

10

10

10

Pb 0.5

Pb 0.5

Pb 0.5

3

3

3

Pb+Cr+Cu+Mn, mg/m

Pb+Cr+Cu+Mn, mg/m

Pb+Cr+Cu+Mn, mg/m

Cr 0.5

Cr 0.5

Cr 0.5

ukupno 0.5

ukupno 0.5

ukupno 0.5

Cu 0.5

Cu 0.5

Cu 0.5

3

3

3

Ni+As, mg/m

Ni+As, mg/m

Ni+As, mg/m

Mn 0.5

Mn 0.5

Mn 0.5

Cd + Tl 0.05

Cd + Tl 0.05

Cd + Tl 0.05

3

3

3

0.05

0.05

0.05

Cd+Hg, mg/m

Cd+Hg, mg/m

Cd+Hg, mg/m

Hg 0.05

Hg 0.05

Hg 0.05

3

3

3

HCl, mg/m

HCl, mg/m

HCl, mg/m

10

10

10

3

3

3

HF, mg/m

HF, mg/m

HF, mg/m

1

1

1

3

3

3

SO

SO

SO

, mg/m

, mg/m

, mg/m

50

50

50

2

2

2

CO

CO

CO

50

50

50

3

3

3

0.1 (ukupni)

0.1 (ukupni)

0.1 (ukupni)

PCDD/F, ngTEQ/m

PCDD/F, ngTEQ/m

PCDD/F, ngTEQ/m

0.1

0.1

0.1

Organska jedinjenja

Organska jedinjenja

Organska jedinjenja

10

10

10

3

3

3

(kao ukupan ugljenik), mg/m

(kao ukupan ugljenik), mg/m

(kao ukupan ugljenik), mg/m

70

70

70

NOx

NOx

NOx

200

200

200

-

-

-

400

400

400

GVE из постројења за сагоревање отпада

Поређење

2000/79/EC иСлушбени гласник РС 30/97


Pcdd pcdf
Идентификација подкатегорија, постојећих активности и потенцијалних путева ширења PCDD/PCDF уж.с.


Germany air emissions pcdd f g iteq y
Germany air emissions PCDD/F постојећих активности и потенцијалних путева ширењаg ITEQ/y


Uk pah emissions t y
UK PAH emissions t/y постојећих активности и потенцијалних путева ширења



Сагледали смо тренутно стање управљања POPs у Србији

1. Сачињени су прелиминарни инвентари:

  • Ненамерно произведених POPs

  • PCBs

  • POPs пестицида

    2. Сагледано је присуство POPs у животној средини на основу постојећих мерења

    3. Припремљени су реферати на српском језику о физичким и хемијским, токсиколошким и екотоксиколошким својствима ових супстанци као и методама за узорковање и анализу;

  • Урађена је компаративна анализа домаћих прописа у односу на будуће обавезе из ове конвенције

  • Сачињен је Национални профил за управљање хемикалијама


  • Израдили акционе планове за побољшање управљања овим хемикалијама који ће бити саставни део Националног имплементационог плана ...

    Пошто смо направили пресек ситуације у вези са управљањем POPs хемикалија

    Настављамо да радимо да би...


    И то следећих акционих планова... побољшање управљања овим хемикалијама који ће бити саставни део Националног имплементационог плана ...


    • Акциони план за ненамерно произведене POPs хемикалије

      2. Акциони план за отпад од пестицида

      3. Акциони план за PCBs

      4. Акциони план замониторинг, контаминирана подручја и развој

      5. Акциони план за институционалнe и регулаторне мере за спровођење Стокхолмске конвенције, ефективност активности и извештавање

      6.Стратегија јавног информисања о POPs хемикалијама


    Министарство рударства и енергетике

    2. Министарство здрављa

    3. Министарство финансија

    4. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде

    Привредна комора Србије

    Српско хемијско друштво

    Сектор за управљање и планирање

    Одељење за интегрисано спречавање и контролу загађења IPPC

    Одељење за процену утицаја

    Одељење за управљање отпадом

    Одељење за управљање пројектима

    Одељење за хемикалије

    Сектор за контролу и надзор

    Сектор за заштиту природних ресурса

    Одељење за заштиту ваздуха

    Координациони комитет POPs пројекта

    Министарство заштите животне средине

    Консултанти задужени за израду АП

    • Мр Христина Стевановић Чарапина

    • АП пестициди

    • 2. Др Александар Јововић

    • АП ненамерно произ. POPs

    • 3. Др Олга Цветковић

    • АП PCBs

    • 4. Др Марина Илић

    • АПрегулаторне и институционалне мере

    • 5. Др Душко Благојевић

    • АП контаминирана подручја и мониторинг

    Јасминка Ранђеловић, консултант за израду ГОП у Мин. жив. средине


    ad