370 likes | 635 Views
КОСМОС И ЗЕМЉА. - V разред основне школе -. Припремио: проф. Радосав Седларевић. ВАСИОНА И ЗЕМЉА. Васиона Галаксија и Млечни пут Сазвежђа Звезде Сунчев систем Планете Сателити Астероиди Комете Метеороиди Облик и величина Земље. ВАСИОНА - КОСМОС.
E N D
КОСМОС И ЗЕМЉА - V разред основне школе - Припремио: проф. Радосав Седларевић
ВАСИОНА И ЗЕМЉА • Васиона • Галаксија и Млечни пут • Сазвежђа • Звезде • Сунчев систем • Планете • Сателити • Астероиди • Комете • Метеороиди • Облик и величина Земље
ВАСИОНА - КОСМОС • ВАСИОНА или КОСМОС јесте бесконачан велики простор у коме се налази бесконачан број небеских тела ( Космос на Грчком значи “ ред” или “ поредак”). • ГАЛАКСИЈА или ГАЛАКТИКА ( МЛЕЧНИ ПУТ) је Звездана скупина од преко 100 милијарди звезда, облика диска пречника око 100 000 светлосних година и ширине око 30 000 светлосних година.
ВАСИОНА - КОСМОС • САЗВЕЖЂЕје групација великог броја звезда. Наше небо астрономи деле на 88 сазвежђа са строго подељеним границама( бик,змија, орион,велики пас, велика кола, рибе...). • Светлосна годинаје пут који пређе светлост за годину дана, путујући брзином од 300 000 км/1 сек. • Звездесу усијана небеска тела, имају своју светлост и топлоту. Деле се на: велике (црвени џинови), средње (жуте) и мале ( бели патуљци).
ОСТАЛА НЕБЕСКА ТЕЛА • Планетесу хладна небеска тела, а светлост и топлоту добијају од Сунца. У Сунчевом систему има их 8. • Сателитису васионска тела која круже око планета. Има их више десетина ( откривених преко 80), а највише их има Јупитер ( 40), Сатурн (36), Земља ( 1- месец).Поред природних, Космосом се креће и на 100-не вештачких сателита.
ОСТАЛА НЕБЕСКА ТЕЛА • Комете ( “Звезде репатице”)су светла небеска тела код којих разликујемо главу ( језгро) и реп ( светли траг). Састављена је од тврдих стена, прашине и замрзнутих гасова. Комете имају своје путање ( Хелијева комета појавњује се сваке 76-те године; Хејл-Бопова се појављује сваке 3 100 година). • Метеороиди (“Звезде падалице”)су чврста тела најразличитијих облика и величине. • Астероиди или “ мале планете”су мала небеска тела или космичких стена, којих има велики број ( досада је регистровано преко 20 000 астероида).
ПИТАЊА • Дали се звезде налазе на истој удаљености од Земље? • Шта су звезде и која нам је звезда најближа? • Објаски значење речи Космос? • Шта је Галаксија или Млечни пут? • Шта је светлосна година? • Како делимо звезде по величини ?
СУНЧЕВ СИСТЕМ - V разред основне школе - Припремио:проф. Радосав Седларевић
СУНЧЕВ СИСТЕМ • Сунчев систем чине Сунце са својим пратиоцима ( небеска тела која се крећу око нега); 8 великих планета, више хиљада малих, 80-ак природних сателита, мноштво комета, милијарде метеора и милијарде астероида.
Анимација кретања Сунчевог система
СУНЦЕ • СУНЦЕје мања звезда, која својом топлином омогућава живот на нашој планети. Његов пречник је 109 пута већи од Земље, а запремина за 1 300 000 пута. • Од Земње је удаљен свага 8 минута и 18 секунди светлосне године или око 150 000 000 км. Преставља усијану гасовиту лоптасту масу са просечном температуром на површини од око 6 000°C.
ПЛАНЕТЕ (ТОПЛЕ) • МЕРКУР најближа планета Сунцу, удаљена свега 58 милиона километара, пречника 4 800 км, на чиојој се површини температура мења од – 170 до + 500°C. • ВЕНЕРА удаљена од Сунца око 108 милиона километара, пречника око 12 200 км. са температуром на површини од – 25 до + 400°C. • ЗЕМЉАтрећа по реду , удаљена око 150 мили. км. пречника 12 757 км. и температуром од – 80 до + 90°C. Има један природни сателит. • МАРС- Црвена планетаудаљена јеод Сунца око 228 мило. км. пречника 6 800 км, са температуром око – 50 до – 90 °C.Има два природна сателита.
ПЛАНЕТЕ (ХЛАДНЕ) • ЈУПИТЕР удаљен од Сунца око 778 мил. км. пречника 142 700 км. ( највећа планета), температура од – 140 до – 210°C. Има 14 већих природних сателита и око 26 мањих ( 40). • САТУРН други по величини, удаљен од Сунца око 1 426 мил. км. ( 1 час и 20 мин.), пречника 120 800 км. Препознаје се по прстену и има 10 већих и око 26 мањих природних сателита ( 36). • УРАНудаљен око 2 869 мил. км. Пречника око 49 700 км. Поседује 5 природних сателита. • НЕПТУНудаљен од Сунца око 4 496 мил. км. Пречника око 44 600 км, са 2 природна сателита.
МЕСЕЦ • МЕСЕЦ– природни Земљин сателит 14 пута мањи од Земље, а удаљен “само” 380 000км. Месец нема атмосферу ( ваздух), његову површину покривају стене, прашина и стакло, са расчлањеним рељефом ( планине “мора”, кратери...). • Месец има тројако кретање: око своје осе, око Земље и са Земљом око Сунца. Кретање око своје осе и Зермље има приближно исто време ( 29 дана, 12 сати и 44 минута) па је због тога увек према Земљи окренут истом страном.
МЕСЕЦ • Пречник Месеца је 4 пута мањи од Земље (3 476км) са температурама од + 120°C (осветљена страна) до - 160°C ( страна у сенци). • Месечеве мене су појава промена односа осветљеног дела и сенки посматрана са Земље. Разликујемо 4 фазе: млад месец(младина), прва четврт, пун месец, друга четврт и свака траје по 7 дана, 9 сати и 11 минута.
ПИТАЊА • Која небеска тела чине Сунчев систем? • Наведите планете Сунчевог система? • Шта је основни извор топлоте на Земљи? • Како се креће Месец? • Које су главне одлике планета Земљине групе и џиновских планета сличних Јупитеру? • Где се налази Земља у бескрајно великој васиони?
ОБЛИК И ВЕЛИЧИНА ЗЕМЉЕ - V разред основне школе - Припремио: проф. Радосав Седларевић
ОБЛИК ЗЕМЉЕ • Облик Земљеје лоптаст, а прве доказе записао је Аристотел у 4 веку п.н.е. Ератостен је у 3 веку п.н.е. први тачно одредио обим Земљине лопте. • У средњем веку ( 1519 – 1522г.)Магелан је непобитно доказао да је Земља лопта опловивши је. • Исак Њутнје крајем 17 и почетком 18 века мерењем доказао да Земља није идеална лопта већ елипсоид, која је на екватору мало испупчена а на половима спљоштена.
ВЕЛИЧИНА ЗЕМЉЕ • Земља спада у мања небеска тела.Пречник 12 742 км.по екватору 12 757 км. А по оси полова 12 714 км.( разлика је 43 км.). • Обим Земљеизноси 40 009 км. • Површина Земњеизноси 510 мили. км², од које 149 мили. км² ( 29%) је копно, а 361 мили. км² (71%) захвата водена површина. • Земља се окреће око замишљене осе ( Земљина оса) која пролази кроз тачке географског пола (јужни и северни пол), а замишљена линија која дели Земљу на две половине назива се екватор.
Океани и континенти • Копнену површину чине 7 континената: Европа (10 500 000км²), Азија (44 500 000км),Африка(30 170 000 км²),С. Америка ( 24 200 000 км²),Ј. Америка ( 18 000 000 км²),Аустралија ( 8 900 000 км²) и Антарктик ( 13 200 000 км²).
Океани и континенти • Водена површина( светско море) чине 4 окена: Велики или Тихи (165 мили.км²), Атлански (82 мили. км²), Индијски (74 мили. км²) и Северно-ледени океан(14 мили. км²).
ПИТАЊА • Колики је пречник Земље и колика је разлика између пречника по екватору и пречника по полу? • Колики је обим Земље? • Како се назива замишњена круг који се налази на половини од полова? • Колико има континената на Земљи? • Колико има океана и који је највећи? • Наведи барем два доказа да је Земља лоптастог облика. • Који је пречник Земље дужи – екваторски или поларни?
Постанак свемира Припремио: проф. Радосав Седларевић
ПОСТАНАК СВЕМИРА • Хипотеза да је Свемир настао из једне тачке у којој је постојала материја бескрајне густине дао је Ајнштајн. • Њеном великом експлозијом ( Велики прасак) настао је наш Свемир.
Постанак свемира • Та велика експлозија, према најновијим мерењима сјаја једне врсте супернова које се налазе на различитим растојањима, десило се пре око 12 милијарди година.
КАЛЕНДАР СВЕМИРА • Бројка од 12 милијарди година даје могућност да се конструише ‘’ Календар Свемира’’. • У том календару сваки месец траје 1 милијарду година ( 12 месеци= 1 година). • Тако се на основу слика лако прати шта се у Свемиру дешавало током протеклих 12 милијарди година.
(пре 12- 11 милијарди година) Настанак Свемира у Великој експлозији Јануар Фeбруар • ( пре 11 – 10 милијарди година) Ширење усијане лопте гасовa
(пре 10 – 9 милијарди го.) Почетак обликовања громадних тела која се међусобно размичу ( пре 9-8 милијарди год.) Кондезовање дела облака и прото звезде и почетак термонуклеарне реакције Март Април
(пре 8-7 милијарди го.) Постанак наше галаксије (пре 7-6 милијарди го.) Стварање небеских тела разних врста, облика и величина Мај Јуни
(пре 6-5 милијарди го.) Настанак првих сложених молекула из гасова и звездане прашине (пре 5-4 милијарди го.) Формирање првих планета око већине звезда којих у нашој галаксији има више од 100 Јули Август
(пре 4-3 милијарди го.) Стварање Сунчевог система (9. сеп.), формирање Земље (14. сеп.),први облици живота на Земљи (25 сеп.) (пре 3-2 милијарде година) Прве стене на Земљи( 2. октоб.), настанак бактерија и плаво-зелених алги ( 9. октобра) Септембар Октобар
(пре 2-1 милијарде год.) Полно размножавање код микроорганизама (1. нове.), почетак фотосинтезе (12. нов.), прве ћелије са језгром (15. нов.) ( 1 милијарда год. до данас) Прве рибе и кичмењаци ( 19.дец.), излазак животиња на копно ( 21.дец.), диносауруси ( 24. дец.), сисари ( 26. дец.), птице ( 27. дец.),први хоминиди и гигантски сисари( 30. дец.), први људи ( 31. дец. У 22 h и 30 min.) Новембар Децембар