1 / 61

Puno toga na E

Puno toga na E. ELEKTRONSKA TRGOVINA. ELEKTRONSKA TRGOVINA.

csilla
Download Presentation

Puno toga na E

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. Puno toga na E

  2. ELEKTRONSKA TRGOVINA

  3. ELEKTRONSKA TRGOVINA • Elektronska trgovina je izraz koji se upotrebljava da opiše trgovinu na Internetu, odnosno trgovinu kroz Internet, uključujući transakcije među preduzećima, elektronsku maloprodaju, digitalizaciju novčanih tokova i transmisiju digitalizovanih podataka. lektronsko poslovanje

  4. ELEKTRONSKI MARKETING

  5. Šta je to elektronski marketing? Elektronski marketing je on-line realizacija marketing strategije I marketing aktivnosti, kako bi proizvođači roba i usluga zadovoljili potrebe svojih kupaca na efikasan način lektronski marketing

  6. Novikoncept, noveprocedura, nova pravila… ili Staro vino u novoj boci? lektronski marketing

  7. Šanse za marketare: • Istraživačko-analitički; • Komunikativno-promotivni; • Poslovno-komercijalni • Prednosti za potrošače lektronski marketing

  8. Najščešće korišćene tehnike marketinga u online okruženju: • Baneri (statički i dinamički); • Web kuponi-markice • Ankete na Webu • E-mail marketing (dobrovoljni i nedobrovoljni); • Virusni marketing • Publicitet na Interenetu (učestvovanje u kreiranju koncepta Internet prisustva; kreiranje sadržaja koji se predstavljaju on-line; Plasiranje članaka u drugim medijima;Kontakti sa medijima na sopstevnom sajtu); • Marketing na principu slobodnog vremena pri učitavanju web strana (Pop-Up prozori na besplatnom web hostingu)... • Forumi • Sponzorisani linkovi na pretrazivacima • … lektronski marketing

  9. BANER-AT&T • Animacije • Humoristicki elementi • Provokativna pitanja • Logo • Besplatne ponude… • Fraze tipa: kliknite ovde - NE http://www.hitbox.com http://www.webstat.com http://www.web-stat.com http://www.netstat.com

  10. VIRUSNI MARKETING • Obezbediti nesto besplatno • Obezbedite jednostavan transfer virusa • Obezbedite resurse za sirenje virusa * ** ******* *********

  11. PROIZVOD/CENA/PROMOCIJA/DISTRIBUCIJA lektronski marketing

  12. ELEKTRONSKO BANKARSTVO I INSTRUMENTI ELEKTRONSKIH PLACANJA

  13. ELEKTRONSKO BANKARSTVO Banke su dinosaurusi!!! Sve banke su “inžinjerske infrastrukture” predvođene ekonomistima! Elektronsko bankarstvo (e-bankarstvo) je novi vid racionalizacije bankarskih potencijala i definiše se kao skup raznovrsnih načina izvođenja finansijskih transakcija upotrebom informacione i telekomunikacione tehnologije. Sta je doprinelo razvoju elektronskog bankarstva? Kako je sve pocelo?

  14. Struktura elektronske banke

  15. Vrste bankarskih usluga elektronskimputem • pristup informacijama, pregled stanja na računima i elektronsko plaćanje računa; • obrada, izmena i pružanje korisnih informacija i novi kontakti; • višesmerne komunikacije; • usluge prenosa struktuiranih podataka; • usluge prenosa nestruktuiranih podataka; • sistemske usluge; • transferi sredstava sa računa na račun; • međubankarski transferi; • menjački poslovi; • elektronska procedura dodele kredita; • otplate kredita…

  16. Vrste elektronskih bankarskih poslova • Elektronski vođeni međubankarski poslovi • Elektronsko vođeno poslovanje sa komitentima i za njihov račun

  17. Elektronski vođeni međubankarski poslovi Elektronski vođeni međubankarski poslovi zahtevaju visok stepen sigurnosti, tajnosti i postojanosti podataka, kao i visok stepen efikasnosti u disponiranju finansijskim aktivama. . NETTING SISTEMI RTGS SISTEMI

  18. Elektronski vođeni međubankarski poslovi NETTING SISTEMI CHIPS (engl. Clearing House Interbank Payments System) FEDWIRE (engl. Federal Reserve Wire Transfer System) CIS (engl. Swiiss Interbank Clearing System) RIX TARGET (engl. Trans-European Automated Real-time Gross settlement Express Transfer) SWIFT (engl. Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunications) RTGS SISTEMI

  19. Elektronski vođeni međubankarski poslovi

  20. Elektronski vođeni međubankarski poslovi

  21. Elektronski bankarski sistemi za poslove sa komitentima • Elektronski vođeni poslovi sa komitentima i za njihov račun realizuju se na četiri načina: • upotrebom automatskih samouslužnih šaltera (ATM) i/ili keš dispanzera-bankomata (CDs): • kroz elektronsko bankarstvo na daljinu; • kroz Internet bankarstvo; • kroz mobilno bankarstvo (M-bankarstvo).

  22. ATM • polaganja novca na račun; • podizanja gotovine sa računa; • prenosa sredstava sa računa na račun i plaćanja sa različitih računa; • dobijanja izveštaja o stanju na računima; • bezgotovinska plaćanja; • dopuna kredita za mobilne telefone i izdavanje drugih medijuma; • dobijanje informacija o kursu, kamatama i sl.; • neprekidni konsalting sa osobljem banke putem videokonferencije; • procesiranje dokumenata (čekova i drugih transakcionih formulara); • očitavanje bar koda i sl.

  23. ATM • 6400 4300 obradjenih transakcija u istoj jedinici vremena • 3.75$ 4.38$ cena transakcija ATM mreze

  24. KUĆNO (HB) I KANCELARIJSKO BANKARSTVO (OB) Kućno bankarstvo se zasniva na kombinovanoj upotrebi programa za lične finansije i programa za elektronska plaćanja.

  25. INTERNET BANKARSTVO Prva virtuelna banka-SFNB (kasnije Royal Bank of Canada) Nivoi prisutnosti???

  26. Deset vodećih Internet banaka

  27. MOBILNO BANKARSTVO Mobilno bankarstvo omogućava izvršavanje transakcija putem prenosnih računara, digitalnih ličnih organizatora i mobilnih telefona.

  28. Uporeni prikaz

  29. Elektronsko bankarstvo stanje i perspektive • Problemi merenja efekata: • Veza između implementacije informaciono-telekomunikacione tehnologije i opšte ekonomske predstave tek počinje biti razumljiva; • Postoji deficit u pogledu metodologije za merenje stepena povrata investiranih sredstava (Return of Investment); • Efekti koji se proučavaju na nivou banaka teški su za agregiranje; • Nemoguće je prilikom proučavanja i procene razdvojiti poslovne efekte banaka koje se ozbiljno bave elektronskim bankarstvom od poslovnih efekata banaka koje eksperimentišu ili zarađuju na bazi špekulativnih radnji; • Teško je razdvojeno posmatrati, proučavati i upoređivati faktore koji utiču na rast elektronskog bankarstva u segmentu biznis–potrošač i faktore drugačije prirode koji utiču na elektronska plaćanja u segmentu biznis-biznis.

  30. Elektronsko bankarstvo stanje i perspektive • Faktori od kojih zavisi buduci razvoj: • opštih ekonomskih uslova; • stanja na strani ponude i tražnje u bankarskom elektronskom okruženju; • spremnosti mrežne konfiguracije da podrži komercijalne transakcije na svim nivoima različite jačine i složenosti; • nepredvidivih kretanja tehnoloških prodora; • svetskog monetarnog i fiskalnog ambijenta; • pravne regulative; • aktivnosti Vlada i pojedinih međunarodnih organizacija i institucija; • difuzije trgovine u segmentu biznis-biznis...

  31. INSTRUMENTI ELEKTRONSKIH PLAĆANJA

  32. elektronski novac je bilo koje sredstvo elektronskog plaćanja, bilo koji oblik, medijum ili sistem koji obezbeđuje plaćanje na nacin sto vrsi transfer informacija E-novac može biti »valuta« pohranjena na fizičkom medijumu kao što su kartice, bonovi i sl., ali može postojati i kao niz prenosivih cifara u nekom vidu elektronskog uređaja za čuvanje podataka. Takođe, može biti »upakovana« informacija koja se prenosi računarskim mrežama.

  33. Platne kartice Elektronski čekovi Softverski novac

  34. PLATNE KARTICE 1914 - Western Union 1950 - Diners predstavio prvu charge karticu; 1958 - Bank of America predstavila prvu bankovnu karticu (Bank Americard); 1965 - Eurocard ustanovljen u Belgiji; 1967 - Osnovana Međubankarska organizacija za kartičarstvo (Interbank Card Association) od strane američkih banaka; 1968 - Interbank Card Association (ICA) i Eurocard oformili savez; 1974 - osnovan Eurocheque International; 1977 - Bank Americard postala Visa International; 1979 - ICA postaje Mastercard International; 1988 - MasterCard postaje deoničar u Eurocard Interantional & EPSS; 1992 - Eurocard, Eurocheque & EPSS su se spojili u Europay International; 2003 - Europay International nestaje u spajanju s MasterCard International i postaje MasterCard International...

  35. Elektronski ček

  36. PREDNOSTI • veća fleksibilnost u upravljanju sa čekom; • sposobnost brze verifikacije dostupnih sredstava; • povećana sigurnost usled korišćenja digitalnog potpisa; • lakša integracija u sistem elektronskih narudžbi i u procese naplate; • laka i brza isporuka korisniku ili putem maila ili putem kodiranog interaktivnog dialoga; • smanjuju se troškovi opreme koja je potrebna za servisiranje papirnih čekova; • smanjuje se manuelni rad koji je potreban za servisiranje papirnih čekova; • povećana brzina transakcija; • smanjuju se poštanski troškovi slanja čekova; • mala osetljivost na eventualne probleme u mreži ili na nekom njenom čvoru; • stvara se tehnološka baza za rad sa drugim finansijskim instrumentima i sl.

  37. Softverski novac Elektronska gotovina Mikroplacanja

  38. Elektronska gotovina-problemi • Problem dvostruke potrošnje • Nepogodnost za mala plaćanja • Nemogućnost usitnjavanja elektronske gotovine • Lakše pranje novca • Neprenosivost elektronske gotovine

  39. Mikroplacanja Elektronska gotovina on-line plaćanja i off-line plaćanja. 567435890246

  40. Privatni elektronski novac • Privatni elektronski novac i monetarna politika • Privatni elektronski novac i IS/LM model • Privatni elektronski novac i senjoraž Centralne banke • Privatni elektronski novac i kreditna politika • Privatni elektronski novac i konvertabilnost • Privatni elektronski novac i poreska politika • Privatni elektronski novac i devizni kursevi

  41. ELEKTRONSKEBERZE Oduševljenje na Wall Street-u zbog svega što je u vezi sa Internetom počelo je 1996. godine – "Netscape je konačno stigao na Berzu". Kako je sve to počelo? EDGAR! Danas: Berze sve više poprimaju karakter virtuelnih, a ne fizičkih institucija u kojima je pristup informacijama u velikoj meri pojednostavljen i uprošćen. Brokeri ne moraju više da se okupljaju na berzanskom parketu, već sva događanja mogu pomno posmatrati na računarima od kuće, kancelarije ili bilo kog dela sveta, daleko od drugih brokera i samih berzi. Funkcionišu dakle po principu rada na daljinu (engl. Teleworking), prestaju biti ljudi sa "malim tajnama zanata", a tradicionalna znanja zamenjuju znanjima i veštinama rada sa umreženim računarima. lektronsko poslovanje

  42. ELEKTRONSKE BERZE • Kada je u pitanju trgovina hartijama od vrednosti, Internet je upotrebljiv na više načina. Uopšeteno govoreći, on je: • Najnoviji i potencijalno najbolji kanal za plasiranje finansijskih informacija (E*Trade i Pawws Financial Network, Pc Quote On-line… ) • Najprikladnije sredstvo za pružanje pomoći kod dileme: "Investirati u konkretan posao ili ne?“(Microsoftov Investitor, Informed Investitor … ) • Virtuelni prostor za trgovanje H.O.V.(Charles Schwab ) lektronsko poslovanje

  43. ELEKTRONSKE BERZE Kako se obavlja on-line trgovanje hartijama od vrednosti? 1. 2. 3. . . . Sigurnost!!!!!!!!! ocenjivačke kuće ( engl. Independent Evolution House). lektronsko poslovanje

  44. KOMPJUTERSKI SISTEMI REZERVACIJA Visekorisnicki sistemi rezervacija Elektronske rezervacije (engl. Computer Reservation System, CRS) su još jedna od bitnih kategorija elektronskog poslovanja u segmentu biznis-potrošač. Elektronske rezervacije imaju primenu u: Turizmu Avio saobraćaju Ostalim delatnostima (sportu, kulturi, obrazovanju...) lektronsko poslovanje SABRE, AMADEUS, GALILEO...

  45. Uloga i znacaj e-governmenta

  46. Reformski zadaci koji se sprovode pre ili u toku elektronizacije rada drzavne uprave: • Definisati poslovni model funkcionisanja svih organa, • institucija i drzave • 2. Definisati procedure za obavljanje svakog posla • 3. Resiti problem radnih mesta.

  47. Polazno stanje-zatvoreni administrativni “silos”: Sudstvo Zdravstvo Opstine MUP ... Kreiranje politike Administracija Odnosi sa klijentima

  48. Prelazno resenje: Sudstvo Zdravstvo Opstine MUP ... Kreiranje politike Administracija Odnosi sa klijentima

  49. Model “jedinstvenog saltera”: Sudstvo Zdravstvo Opstine MUP ... Kreiranje politike Jedinstveni salter Administracija Odnosi sa klijentima Drzavni+privatni sektor

  50. Put do vrha piramide

More Related