1 / 40

Prvo i drugo poglavlje

SREDA, 7. mart . Prvo i drugo poglavlje. INVESTICIJE. U MAKROEKONOMIJI SE  INVESTICIJAMA SMATRAJU SAMO ONI TOKOVI KOJI VODE STVARANJU NOVOG KAPITALA (I=∆K) Dakle, pazite! U investicije će spadati:

coy
Download Presentation

Prvo i drugo poglavlje

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. SREDA, 7. mart Prvo i drugo poglavlje

  2. INVESTICIJE • U MAKROEKONOMIJI SE  INVESTICIJAMA SMATRAJU SAMO ONI TOKOVI KOJI VODE STVARANJU NOVOG KAPITALA (I=∆K) • Dakle, pazite! U investicije će spadati: • investicije u osnovna sredstva, to je kada preduzeća kupuju (u zemlji ili inostranstvu, svejedno) postrojenja i opremu; • investicije u stambeni prostor, to je kad domaćinstva kupuju nove stanove, kuće, itd. • investicije u zalihe (ako se zalihe smanje, ova komponenta biće negativna)

  3. u dnevoj štampise u “investicije” ubraja i kupovina postojeće imovine ili finansijskih instrumenata.  • to je preraspodela, a ne investicija • dakle, ni strane direktne investicije  -   ne moraju biti investicije u makroekonomskom smislu! • Preciznije, ako je reč o kupovini nove opreme i novih postrojenja, jedino tada je transakcija tekuća i dolazi do rasta BDP, usled rasta I iz izraza Y=C+I+G+NX.  Sve druge kupovine, samo predstavljaju prenos vlasništva! Tehnički, to se beleži ovako.

  4. Portfolio investicije • predstavljaju kupovinu ili prodaju • inostranih obveznica, akcija ili drugih hartija od vrednosti, • što spada u trgovinu finansijskom imovinom i nikada ne uvećava BDP • dakle, to nisu investicije u makroekonomskom smislu • ali zabuna nastaje jer se one pod tim imenom beleže u kapitalnom delu platnog bilansa ... tu ima i teškoća druge vrste...  ali ide nekako,,,

  5. Dinamika • Pravilo 72 • Ako podelite broj 72 sa nekom stopom rasta dobijate vreme za koje će se originalna veličina udvostručiti • t = 72/r • Ako uzimam kredit na 10 godina uz kamatu 7%, iznos kredita koji vraćam je dvostruko veći od pozajmljenog iznosa

  6. dostizanje

  7. Primer: Srbija i Grčka

  8. 6000 4400

  9. A tek što su rezultati nestabilni…

  10. Kina - bila najrazvijenija na svetu pre nekih 700 godina.

  11. U normalnim vremenima, inflacija je tesno vezana za fazu privrednog ciklusa Stopa inflacije je obično prociklična: raste u periodima ubrzanja privredne aktivnosti i padasa njenim usporavanjem. Stepen iskorišćenosti kapaciteta - dobar indikator cikličnih kretanja. Nasuprot tome, stopa nezaposlenosti je kontraciklična

  12. Kolika će biti stopa inflacije • Ako zamrzavate cene? • Limitirate marže? • Putin • Petrović

  13. DVA KANALA UTICAJA FINANSIJSKIH TRŽIŠTA NA REALNU EKONOMIJU • investicije su prvi kanal • Drugi je • potrošnja domaćinstava. Kada cene akcija rastuljudi smatraju da su bogatiji i troše više. • Šta je osnovna karakteristika finansijskih tržišta? • izrazita fleksibilnost cena

  14. Koje još poznajete tržište na kome su cene fleksibilne? • Tržište nekretnina • Devizni kursevi • Kamatne stope • Cene akcija

  15. Dinamika: Hoće li zemljotres, tj. predstojeća rekonstrukcija u Australiji povećati BDP? Kratak odgovor je – neće. • Pitanje je u stvari ie li razaranje dobro za privredu "Are Wars Good for the Economy? Ili na linku broken window • Ovih 200 milijardi dolara za rekonstrukciju MORAJU ODNEKUD DA DOĐU – oni nisu rezultat tehničkog progresa • Novac za rekonstrukciju je novac koji NIJE POTROŠEN NEGE DRUGDE, svaki dolar ima oportunitetni trošak, tj. neku izgubljenu dobit

  16. Prvi –rast u eur, drugi- stope rasta Vidim trend I još nešto Vidim cikluse

  17. Nezaposlenost:kontraciklična, zaostajuća varijabla Inflacija je prociklična ali zaostajuća varijabla, dostiže vrh jedan kvartal nakon što ga BDP već dostigne. Kratkoročna kamatna stopa i zaposlenost su strogo prociklični.

  18. P – peak,vrh; T-through, dolja Proizvodnja, zaposlenost, plate,velikoprodajne cene i kamatnestope su prociklične i koincidirajuće, dok su maloprodajne cene blagokasneća varijabla.

  19. “Morski” i “slatkovodni” ekonomisti • Kejnzove stavove zastupaju „morski” ekonomisti - (Harvard, MIT, Jejl, Stanford, Berkli). • „Slatkovodni” – monetaristi iz Čikaga, Ročestera ili Minesote. • U Evropi manje očigledno: • britanski i francuski ekonomisti više • naginju kejnzijancima • nemački i švedski ekonomisti -monetaristi

  20. Poslednjih godina – renesansa kejnzijanizma • političari u Francuskoj iNemačkoj se zalažu za aktivniju fiskalnu i monetarnupolitiku. • Kasnije ćete u ovoj knjizi naći objašnjenje zbogčega novi naglasak na aktivističke politike u stvari predstavljaposledicu zajedničke evropske valute, evra, koji jeuveden 1999. godine.

  21. Kružni tok dohotka Porezi (C+I+G+X-Z)=Y Bruto domaći proizvod = (Y-T) Privatni dohodak C+I+G-Z Transferi Javne nabavke (G) Štednja (S) C+I+G Izvoz (X) Consumption (C) C+I Neto porezi (T) Država (T-G) Investment (I) Uvoz (Z) Privatni sektor Ostatak sveta (S-I) (X-Z)

  22. X-Z G I C Figure 2.3 (a) Počinjemo tako što sabiramo (agregiramo) sve na finalna dobra i usluge proizvedene u zemlji

  23. X-Z G I GDP C Figure 2.3 (b) Ovu sumu nazivamo bruto domaćim proizvodom (BDP)

  24. X-Z Amortizacija G I BDP NDP C Kada oduzmemo amortizaciju, dobijamo neto domaći proizvod

  25. X-Z Amortizacija Posredni porezi G I BDP NDP C Tržišne cene razlikuju se od faktorskih cena za iznos posrednih poreza (i subvencija)

  26. X-Z Amortizacija Posredni G porezi I BDP NDP Nacionalni C dohodak Nacionalni dohodak je dohodak proizvodnih faktora

  27. X-Z Amortizacija Posredni G porezi I BDP NDP Lični Nacionalni dohodak C dohodak Da (minus neisplaće-ne zara-de, korpo-rativni porezi, doprinosi za soci-jalno osiguranje)

  28. X-Z Amortizacija Posredni G porezi I BDP NDP Lični Lični Nacionalni dohodak raspoloživi C dohodak dohodak ...

  29. Lični raspoloživi C dohodak ...koji se S

  30. X-Z Amortizacija Posredni G porezi I BDP NDP Lični Lični Nacionalni dohodak raspoloživi C dohodak dohodak

  31. da li jebudžetski deficit izazvan pozitivnom neto privatnomštednjom, • da li je rastom izvoza stvorendohodak koji rezidenti jednostavno stavljaju na štednju, odnosno • da li je pad domaće investicionepotrošnje izazvao recesiju koja je smanjila uvozi poreske prihode, stvarajući tako suficit tekućegbilansa i/ili budžetski deficit.

  32. Tabela 2.7 Ključna bilansna jednakost 2006. godine(% BDP) Tabela2.7 Bilansne jednačine u 1999 (% of GDP)

More Related