Аутори : Наставни предмет : Тема : Узраст :

1. Аутори: Наставни предмет: Тема: Узраст: • Жељaна Лукић Радојичић ОШ “Милан Ракић” Мионица • Катарина Чарапић, ОШ ““Милан Ракић” Мионица • Оливера Петровић, ОШ “Милан Ракић” Мионица • српски језик, ликовна култура • Роман “Бела Грива” • 4. разред Кликните овде за унос приказа часа у Word документу!

2. РОМАН • „У светове из неких прича лако је ући: то поље смо видели, на том имању смо живели, на тој реци пецали.Други су компликованији.Да би смо ушли, потребан је способан писац да отвори врата, паметан приповедач да нас увуче у радњу или ПРОНИЦЉИВ НАСТАВНИК КОЈИ ЋЕ ЗА ПРИЧУ ОСМИСЛИТИ ПРИВЛАЧАН КОНТЕКСТ“.(Lari Svarc i Dejvid Bud БЕЛА ГРИВА

3. Сажетак рада • 1. корак: (Карактеризација ликова, домаћи задатак) -Ученици извлаче сличице на којима су дечак, деда, ловокрадица и бели коњ који представљају ликове из романа. Групе добијају истраживачке задатке за домаћи рад. • 2. корак: (мотивација„Под туђим огртачем“) -На основу истраживачких задатака које су имали за домаћи рад, ученици добијају мотивациони задатак да од натрон папира направе огртач за лик из романа чију су сличицу извукли претходног дана. По огртачу лепе, цртају и пишу карактерне и физичке особине личности о којој су истраживали). • 3. корак: (Прављење плана препричавања) -Ученици извлаче картице са бројевима од један до дванаест. Пошто одељење броји 23 ученика добијамо 12 парова с тим што једном пару придружујемо ученика који је остао без картице. На картицама се уз бројеве налазе и називи делова романа. Сваки пар добија штампан текст целине коју је извукао. Задатак је да за добијену целину направе план препричавања у 10 теза. • 4. корак: (обрада романа Бела Грива)- доживљај, начин приповедања, тема, поруке, утисци. • 5. корак:Осветљавање ликова и њихових међусобних односа путем групног облика рада - обрада. • 6. корак: (Писмено изражавање „Преузимање драмске улоге“, домаћи задатак) -Ученици се помоћу картончића деле на четири групе. Свака група добија започету причу из угла улога као што су: чувар успомена, сведок неког догађаја, особа која доноси одлуку и улога приповедача. • 7. корак: (Интервју из угла улоге, усмено изражавање) -Групе по сопственом нахођењу размењују огртаче и на основу карактерних и физичких особина излистаних на огртачу праве интервју за личност чији су огртач добили. • 8. корак: ( “Наш роман у стрипу”, домаћи задатак-) -Сваки пар je на првом часу добио траку дужине 1м и ширине 5цм савијену на 10 једнаких делова на чијој је полеђини написао план препричавања у 10 теза. Парови сада добијају задатак да са друге стране осмисле стрип којим ће илустровати целину којом су се бавили у току претходних часова. • 9. корак: (Управни говор, вежбање) – Парови на осмишљеном стрипу доцртавају облачиће у које уписују монолог или дијалог на основу осмишљених цртежа. • 10. корак: (Драматизација романа “Бела Грива”’- ванаставна активност) – Ученицима се усменим путем дају упутства за осмишљавање сценарија представе “Маштом до нове Беле Гриве”. Овај корак је планиран да се реализује до краја школске године.

4. Општи циљи мотивација • Општи циљ:Организовање активног рада на роману Бела Грива у циљу унапређивња ученичких кометенција у разумевању текста. • Мотивација: ученицима је неколико часова пре обраде романа прочитан одломак који говори о сусрету дечака Фолка и Беле Гриве. Тада су добили и истраживачке задатке који имају сврху да их мотивишу за читање романа у целини, али и припреме за час обраде овог дела. • Обрађујући овај роман кроз карактеризацију ликова, осветљавање ликова и њихових међусобних односа, причање из угла улоге, састављање интервјуа за добијени лик, прављење плана препричавања, употребу управног говора кроз стрип као савремено наставно средство постигнуто је

5. Циљеви часа • упознавање ученика са садржајем романа путем креативног приступа садржајима књижевног дела како би се ученицима омогућило сврсисходније и функционалније савладавање садржаја романа Бела Грива.. • упознавање ученика са садржајем романа “Бела Грива”. • откривање карактеристика ликова (поступци, речи, изглед, особине), радњи, догађаја, природних појава и описа; • уочавање и именовање садржинских целина романа и стварање плана. • запажање чинилаца који у разним ситуацијама делују на поступке главних јунака (спољашње и друштвене околности, унутрашњи подстицаји - осећања, намере, жеље); • развијање способности за причање у дијалошкој форми; уношење дијалога, управног говора у структуру казивања - по заједнички сачињеном плану.; • решавање проблемских питања која су подстакнута доживљајем текста; • савладавање основа методологије израдеинтервјуа. • развијање свести о значају и потреби неговања пријатељства; • развијање љубави према животињама; • подстицање и неговање свести о очувању природе; • богаћење речника и неговање истраживачког духа и подржавање радозналости и креативности;

6. Домаћи задатак: Карактеризација ликова • Двадесетак дана пре обраде романа ученицима се чита одломак у циљу мотивације за читање дела у целини.

7. Подела на групе Извлачимо по једну сличицу и тражимо чланове своје групе. Бела Грива АнтониоФолко Газда фарме

8. ПОД ТУЂИМ ОГРТАЧЕМ(домаћи задатак) Истраживачки задатак: Ваш задатак је да код куће читајући роман Бела Грива посебну пажњу обратите на лик чију сте сличицу извукли при формирању група. Издвојте све физичке и карактерне особине тог лика и разврстајте их у приложену табелу.

13. НЕПОЗНАТЕРЕЧИ Групе које су завршили огртаче нека се окупе у пету групу и на заједничком плакату упишу непознате речи из својих истраживачких задатака трудећи се да се речи не понављају два пута. • КОРБАЧ • ВРЉИКА • ЂЕМ • ПУРПУР • УЗЕНГИЈЕ • МАМУЗЕ • ФАРАНДОЛА • МАНАДА • ГАРДИЈАН • МАЈУР • ЧУН • Бич, направа за тучу животиња • Тањи део стабла у огради • Метални део на узди коју коњ држи у устима • Најфинија љубичасто-црвена • Део јахаћег прибора у који јахач ставља ноге • Метални део на јахачким чизмама • Жива провансалска игра • Пољско имање • Кротитељ дивљих коња • Мало пољско имање • Чамац

14. Обрада романа БЕЛА ГРИВА Рене Гијо

15. Двочас • 1. корак 15 минута: • Домаћи задаци • Упутство за израду огртача • Израда огртача на основу домаћег задатка • Презентација огртача • 2. корак5минута: • Најава циља часа- емоционални доживљај романа путем анкете • Подаци о писцу • 3. корак 15 минута • План препричавања • 4. корак 45 минута: • Тема романа • Ликови (осветљавање ликова и њихових односа путем групног облика рада) • Поруке • 5. корак 5 минута: • Размена огртача (групе по жељи размењују огртаче) • Домаћи задатак (упутство за индивидуалну припрему за наредни час када ће групе правити интервју са ликом чији су огртач добили)

16. Мотивација „Под туђим огртачем“ • На основу истраживачких задатака које сте имали за домаћи рад, за лик из романа чијим сте се карактерним и физичким особинама бавили направите огртач од натрон папира.. По огртачу можете лепити, цртати и писати карактерне и физичке особине личности помажући се таблицом коју сте урадили код куће. Огртач Беле Гриве Фолков огртач Газдин огртач Антоније огртач

17. Роман “Бела Грива” Рене Гијо 1. Емоционални доживљај романа у целини. Док си читао роман, доживљавао си различита узбуђења, обузимали су те различити осећаји. На приложеном листићу наведени су различити начини доживљаја романа. Заокружи оне који изражавају твој начин доживљавања овог дела.

18. Карактеристике романа као књижевне врсте На основу поређења између овог романа и последње приповетке коју смо учили, уочите нека основна својства романа као књижевне врсте: да је то дужа књижевна форма; да се одликује већим присуством ликова, догађаја, мотива; да има више главних догађаја и токова којима тече радња; Структура романа Циљ постављених питања јесте да ученике подсети плана препричавања који су радили, на основу чега ученици закључују да се роман састоји из 12 композиционих целина и да је план препричавања послужио да лакше и функционалније уоче и запамте главне догађаје у роману. Форма приповедањаС обзиром да је акценат стављен најпре на прво поглавље романа, ученици закључују да ту имамо обраћање у другом лицу једнине, чиме приповедач алудира директно на читаоца, али не било ког, већ Фолковог вршњака и има за циљ да га уведе и заинтересује за причу, а онда приповедање тече у трећем лицу множине, односно поприма наративни ток, који се често прекида дијалозима дајући приповедањуузбудљивији тон.

19. Роман “Бела Грива” Рене Гијо • Емоционални доживљај романа у целини. • Композиционе целине • Чергари • Отмица • Стари гардијан Антонио • Бели витез • Плен • Кад се снови остваре • Пролећни витешки турнири • Бела Грива је нестао • Свечаност у Арлу • Господар коња • Као у лепом сну

21. Осветљен однос између Фолка и Беле Гриве (друга група) • Први сусрет дечака и коња обележен је Фолковим одушевљењем, узбуђењем, занесеношћу, задивљеношћу, да би ова осећања веома брзо била замењена страхом, огорчењем, немоћи, болом, тугом док посматра сурову сцену са коњокрадицама; • Бела Грива је доживео велики и ненадокнадив губитак, који значи први сусрет са злом и неправдом коју људи наносе коњима. То доприноси да се Бела Грива осети усамљен, изгубљен, у страху, да постане неповерљив према свима, па чак и према Фолку не прихватајући његову помоћ и пријатељство у том тренутку; • Фолко је за пријатељство Беле Гриве спреман да претрпи и најтеже муке, што говори да осећа према њему безграничну љубав, разумевање и духовну блискост, а истовремено видимо колико је Фолко упоран, истрајан и непоколебљив у својој намери (новооткривене особине ученици додају претходним, записујући и Фолкова осећања);Бела Грива све време осећа да му је дечак пријатељ, али његова дивља природа, као и ружно и болно искуство му не дозвољавају да му укаже своје поверење, већ дозвољава Фолку да му се приближи постепено да би тек у тренутку када је рањен и повређен сам дошао знајући да му је Фолко једини пријатељ који ће му указати помоћ; • Фолка и Белу Гриву у тренутку смртне опасности везало је вечно и нераскидиво пријатељство и њихова је љубав у том тренутку постала толико јака одолевши и најтежој препреци; • Бела Грива је поносан, слободољубив, неукротив, необуздан, достојанствен… ( ученици у свеску записују особине Беле Гриве и осећања према Фолку)

22. Осветљен однос између Антониа, Фолка и деде Еузибиа(трећа група) • Фолко у Антонија има пуно поверење и са њим осећа духовну блискост, јер зна да стари гардијан воли коње и живи за њих и да је то нит која их повезује. • Деда Еузибио је неко ко Фолка безгранично воли, али његову опседнутост коњима не схвата, јер је реалан и сматра да је једино поуздано и сигурно занимање занимање рибара. • Истовремено деда Еузибио је због велике љубави према унуку слаб на његове жеље и прећутно му одобрава његову занесеност. • Антонио и Еузибио су две супротности, две различите природе, један занесењак, слободоумна, неспутана душа, а други реалан, трезвен, скроман и заједничка им је љубав према Фолку. • Однос између Антонија и Фолка је пун љубави, поверења и разумевања. Између њих постоји духовно сродство и повезаност, јер дечак једино њему може да повери своја страховања, надања, жеље, тајне знајући да ће га он увек разумети и помоћи. • Гардијан Антонио помаже Фолку у потрази за Белом Гривом, водећи га у Арл да би га развеселио, и одвукао му мисли у другом правцу, али и да би Фолко више научио о коњима кроз разговор Антонија и његовог пријатеља Ђузепеа. • Пријатељство је извор снаге, воље и подршке. Пример пријатељства између Антониа и Фолка показује нам колико подршка пријатеља помаже у превазилажењу невоља улепшавајући нам тешке животне ситуације.

23. ОСВЕТЉЕН ОДНОС ИЗМЕЂУ АНТОНИА, ФОЛКА, БЕЛЕ ГРИВЕ И ГАЗДЕ (четврта група) • Антоние је био значајан за Фолка као подршка и помоћ, али и као добар и искусан познавалац коња, јер већ при првом сусрету у Белој Гриви види вођу чопора, разуме његову потребу да се стално бори и правда је неправдом која га је у детињству задесила. • Антонио коње доживљава као људе, јер поступке Беле Гриве тумачи са људског становишта. • Он своје искуство жели да пренесе на дечака упућујући га у начине како да разуме и схвати језик и поступке коња. • Антонио је искусан, нежан, пажљив, брижан, поуздан, осећајан, праведан, Фолков велики пријатељ. • Газда је дрзак, бахат, похлепан, неумољив, себичан, дволичан, не држи дату реч. • На крају романа газда се каје (‘’Врати се, дечаче! Твој је’’), али тада је касно и схвата да не може увек бити онако како он жели и да је љубав између дечака и коња и њихова жеља за слободом јача од свих препрека. • Љубав је јача од свега, а да је заиста тако показује и поступак Беле Гриве и Фолка на крају романа, јер су они показали да су једна целина и да њихово пријатељство нико и ништа не може раскинути.

24. Завршни део часа • Судбина Фолка и Беле Гриве • Шта су то одлучили Фолко и Бела Грива на крају романа? • Шта су својом одлуком да оду у Рону Фолко и Бела Грива показали газди? • Како бисте ви реаговали да се нађете у сличној ситуацији? Какву бисте ви одлуку донели? • Шта мислите шта се са њима догодило? • Може ли неко да исприча неко своје виђење овог догађаја које не мора бити у складу са крајем у роману! • Помоћу одговора до којих сте дошли решавајући последња питања унутар група издвојите поруке романа и запишите на таблу!

25. Роман “Бела Грива” (Рене Гијо) • Емоционални доживљај романа у целини • План препричавања • Начин приповедања • Осветљавање ликова и њихових односа • Поруке романа: • Пријатељство између дечака и дивљег коња је јаче од свих препрека. • Птица без слободе, к’о риба без воде. • Љубав је јача од свега. • Пријатељство даје снагу, вољу и подршку. • Силом се не може постићи циљ.

26. РАЗМЕНА ОГРТАЧА ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Разгледајте огртаче које сте добили од друге групе. Ваш задатак је да се кући путем романа Бела Грива додатно информишете о лику чији сте огртач добили. Када се добро упознате са добијеним ликом, замислите да сте новинар и да имате прилику да са њим уживо разговарате. Смислите питања која би сте му поставили, а потом замислите и одговоре које би вам дао. Запишите у свеску најмање једно питање и један одговор.

27. ТРЕЋИ ЧАС Интервју: усмено и писмено изражавање • корак: преглед домаћих задатака • корак: лепљење стикера на огртаче са припремљеним питањима за интервју • корак: групни одабир репрезентативних питања • корак: прављење редоследа питања у интервјуу • корак: представници група у улози новинара и ликова из романа • корак: реализација интервјуа • корак: дискусија

28. Групна листа питања за интервју • Питања која сте припремили за домаћи рад препишите на стикере (једно питање-један стикер) и залепите их на дно добијеног огртача. Шта нам можеш рећи о своме де тињству? Шта би поручио коњокра дицама? Мислиш ли на Белу Гриву? Шта је то што ти се допало код тог дивљег белог коња? С ким живео у мајуру? Зашто си се везао за Антонија?

29. ИНТЕРВЈУ СА БЕЛОМ ГРИВОМ Новинар: Поштована Бела Гриво како сте добили име? Бела Грива: Име сам добио од јединог људског бића којем сам веровао и које ме је искрено волело. Новинар: Зашто кажете да је то једино биће којем сте веровали. Значи ли то да никоме од људи нисте веровали? Бела Грива: Да управо тако. Људи су ме углавном мучили, од њих никада ништа лепо доживео. Новинар: Који су то лепи тренуци из вашег живота које никада нећете заборавити? Бела Грива: Па пре свега нећу заборавити слободу у којој сам уживао, али и познанство са малим сиромашним дечаком. Новинар:Шта је то што је спајало тебе и малог Фолка? Бела Грива: Па пре свега љубав према природи. И он и ја смо волели и уживали у њој. Али и губитак мајке нас је приближио. Мислим да ме је он највише разумео када сам патио после њеног губитка јер је и сам одрастао без родитеља. Новинар:Зашто си поступио онако када си се нашао у пожару? Да ли је то било једино решење? Бела Грива: Да, било је то једино решење да ме ме ти зли људи оставе на миру. Они су помислили да смо се и ја и дечак утопили у Рони, али прича је много лепша, а ви то сигурно већ знате. Нека мој и Фолков живот након одласка у Ронине таласе остане мала тајна. А свако од вас нека замисли онако како се њему допада.

30. ИНТЕРВЈУ САФОЛКОМ Новинар: Поштовани Фолко шта нам можеш рећи о своме детињству? Фолко: Моје детињство је било дивно. Живео сам у природи и од природе. Друштво су ми правиле животиње из мочваре, али најрадије се сећам мог пријатеља дивљег белог ждребета. Новинар: Мислите на Белу Гриву? Зашто сте је назвали баш тако? Фолко: Мој први сусрет са њим ме очарао а највише његова прекрасна грива која се вијорила и пресијавала на сунцу. Зато сам му дао име Бела Грива. Новинар: Шта је то што ти се допало код тог дивљег белог коња? Фолко: Па пре свега његово држање. Био је тако поносан и неустрашив, а ја сам управо ка томе тежио. Он је остао сироче али се није дао покорити иако је био сам и напуштен И ја сам био напуштен, сиромашан и тешко сам живео, али никад нисам дозвољавао да ме други због тога мање вреднују. Трудио сам се да својом снагом, трудом и храброшћу докажем колико заиста вредим. Новинар:Шта би поручио деци која читају књигу о теби? Фолко: Па поручио бих им да читајући о мом сиромашном детињству више цене своје детињство и своје родитеље, а они који живе у сличним условима као ја, да се боре за своје жеље, тако што ће постати поносни људи који знају шта желе.

31. ИНТЕРВЈУ СА ДЕДА ЕУЗИБИОМ Новинар: Поштовани деда Еузибио, ја сам новинар из Србије. Да ли би сте одвојили мало времена и сишли са чамца да обавимо један разговор? Еузибио: Само да извучем мрежу, па да искористим да је поправим док седим са вама. Новинар: Значи још увек старе поцепане мреже. Да вас онда и не питам како живите? Еузибио: Ма живим ја добро, али треба дијете да се чува, ништа се не баца, ваља поправљати, лако је бацити. Новинар: Слажем се. А, јесте ли тако и Фолка васпитавали? Еузибио: Тако, него како и могу вам рећи слушао је. Да да. Давно то беше, их какав би то човек данас био? Новинар: Знам да није пријатно причати о тој трагедији, али имате ли нешто данас да кажете? Еузобио: Нема везе, не мари. Окаменило се ово старачко срце, давно, да сине мој. Да, да, као да јуче беше. Трчкара, пеца, брине о млађем брату, али чим око склоним он нестане., па се опет појави и тако годинама, до оног момента, да. пожар, коњокрадице, Антонијо, ја..ја…ццц, ма да било је то…а коњи и даље јуре. А Фолко, е мој дечаче, моја сузо…туго и срећо… Новинар: Деда Еузибио, шта би сте поручили свим дечацима који су прочитали књигу Бела Грива и плакали због трагичног краја? Еузибио: Сви они оји су прочитали значи да су добра и вредна деца, само нека читају и уче о животу и нека се кроз живот уче само на туђим грешкама. Нека фолков поступак буде им наук како се постаје одан пријатељ, али…

32. ИНТЕРВЈУ СА КОЊОКРАДИЦОМ Новинар: Надам се да нећете и на мене бацити тај ласо. Можемо ли обавити један интервју? Коњокрадица: Ако ми кажеш шта ти је то интервју, може. Новинар: Ох извините. Ја сам новинар једног часописа о заштити природе. Интервју је у твари разговор састављен од питања и одговора. Коњокрадица: Новинари…разговор, интервју, па кава је ту разлика? Али хајде, ма шта то било, само немој да плашиш оне лепотане. Новинар: Кад смо већ код њих, зашто их хваташ? Коњокрадица: Како зашто, па од тога храним породицу, припитомим па продам, па они овако ни запто не служе, дивљи су. Новинар: Наравно да су дивљи, али тако нарушаваш природу, истребљујеш једну животну врсту. Него, како сте ви постали коњокрадица. Коњокрадица: Нисам ја никакав коњокрадица и не крадем од домаћина, ја само узимам од природе оно што ми даје, па зар ти не пецаш рибу и она је део природе. Новинар: Наравно да пецам и враћам у воду. Зар не постоји неко бољез анимање? Коњокрадица: Постоји много занимања, али се зато мора ићи у школу, а ја не знам ни да читам ни да пишем, знам само да бацам ласо и ловим ову проклету животињу. ЕЕЕхе! Хајд здраво.

34. ЧЕТВРТИ ЧАС • Увод: • Кратак осврт на претходни час • Усмено упутство за рад • Главни део: • Подела штампаног материјала за читање • Усмерено читање целина – рад у пару • Подела папирних трака подељених на 10 делова • Прављење плана препричавања целина – рад у пару • Завршни део: • Презентација резултата – парови лепе на таблу траке по редоследу

35. ИЗВЛАЧЕЊЕ КАРТИЦА СА НАСЛОВИМАШТАМПАНИХ ЦЕЛИНА • Љубав до смрти • Бела Грива • Коњокрадице • Антонио • Бели витез • Плен • Кад се снови остваре • Пролећни витешки турнири • Бела Грива је нестао • Свечаност у Арлу • Господар коња • Као у лепом сну

36. ПРОНАЂИМО СВОГ ПАРА Свако од вас је извукао картицу на којој се налази број и назив целине коју ће са својим паром прочитати. Пронађите друга са истим бројем картице, узмите са стола штампани материјал обележен тим бројем и следите упутство које се налази на врху листа.

37. Презентација планова препричавања 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 2 _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 3 _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 4 _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 5 _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 6 _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 7 _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 8 _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 9 _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 10 _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 11_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 12 _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ На табли су обележени бројеви од 1-12. Парови када заврше свој план препричавања излазе у пару и лепе своју траку на предвиђено место на табли. Када сви парови заврше врши се презентација од прве до дванаесте целине.

38. Домаћи задатак “Наш роман у стрипу” • На прошлом часу обраде романа добили сте траке дужине 1м и ширине 5цм савијених на 10 једнаких делова на чијој сте полеђини написали план препричавања у 10 теза. • Ваш задатак је да на полеђини траке осмислите илустрацију целине кроз 10 сличица. • На следећем часу ћете доцртати облачиће и осмислити монолог или дијалог између нацртаних ликова.

39. ПЕТИ ЧАС УПРАВНИ ГОВОР (вежбање) • Увод: Наставник даје упутства за дораду стрипа користећи сва три модела управног говора (2минута) • Главни део: • доцртавање облачића изнад нацртаних ликова (рад у пару- 3минута) • Ученици користећи сва три модела управног говора у доцртане облачиће дописују монолог или дијалог између нацртаних ликова (рад у пару – 25минута) • Спајање завршених трака у целину (уз помоћ учитеља -3минута) • Презентација рoмана “Бела Грива у стрипу”, 10минута • Завршни део: учитељ даје упутства за припрему сценарија “Нова Бела Грива” (2 минута)