3 predstavljenje raznih tipova informacija 4 jedinice za merenje koli ine informacija n.
Download
Skip this Video
Loading SlideShow in 5 Seconds..
3. Predstavljenje raznih tipova informacija 4. Jedinice za merenje količine informacija PowerPoint Presentation
Download Presentation
3. Predstavljenje raznih tipova informacija 4. Jedinice za merenje količine informacija

Loading in 2 Seconds...

play fullscreen
1 / 16

3. Predstavljenje raznih tipova informacija 4. Jedinice za merenje količine informacija - PowerPoint PPT Presentation


  • 220 Views
  • Uploaded on

3. Predstavljenje raznih tipova informacija 4. Jedinice za merenje količine informacija. Osnovi informatike. Analogni i digitalni signali. Informacija se mo že predstaviti u obliku neprekidnih (analognih) i prekidnih (cifarskih, digitalnih, diskretnih) signala.

loader
I am the owner, or an agent authorized to act on behalf of the owner, of the copyrighted work described.
capcha
Download Presentation

3. Predstavljenje raznih tipova informacija 4. Jedinice za merenje količine informacija


An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
    Presentation Transcript
    1. 3. Predstavljenjeraznihtipovainformacija4. Jedinice za merenje količine informacija Osnovi informatike Osnovi informatike

    2. Analogni i digitalni signali • Informacija se može predstaviti u obliku neprekidnih (analognih) i prekidnih (cifarskih, digitalnih, diskretnih) signala. • Analogna informacija ima neprekidan skup vrednosti i može se menjati u svakom momentu vremena za neku veličinu (govor, muzika, temperatura,pritisak) • Digitalna informacija ima ograničen skup vrednosti i može se menjati samo u određenim momentima vremena. Osnovi informatike

    3. Digitalni i analogni signal Osnovi informatike

    4. Diskretizacija signala • Diskretizacija (kvantovanje) je proces transformacije neprekidnog (analognog) signala u diskretni (digitalni). • Računari i ostali digitalni uređaji koriste digitalne signale. • Digitalni signali računara su binarne signali koji su ograničeni samo na dve vrednosti: nula i jedan. • Prednosti digitalnog signala su: • jednostavnost- nedvosmislen način predstavljanja signala • mogućnost proširenja • jasnoća • brzina • mogućnost prenosa na veća rastojanja bez deformisanja. Osnovi informatike

    5. Jedinice za merenje količine informacija • Bit je minimalna količina za merenje količine informacije. Bit može registrovati samo jednu od dve vrednosti :0 i1. • Bajt je veća jedinica za merenje količine informacija. Bajt se sastoji od 8 bitova. • Veće jedinice od bajta su: • 1 KB=1024 B= 210 B • 1 MB = 1024 KB= 220B • 1GB = 1024 MB= 230B • 1 TB = 1024 GB =240B • U ovim jedinicama meri se kapacitet memorije računara i veličina fajlova (datoteka). Osnovi informatike

    6. Primeri: • Pretvori 20 byta u bitove • Uporedi 1KB ili 1000 Bajta • Koliko je kapacitet diska C: računara, koliko je memorije slobodno? Osnovi informatike

    7. Kodiranje tekstualnih informacija • Ako se za kodiranje karaktera koristi jedan bajt, onda se može maksimalno kodirati 256 različitih karaktera. • ANSI ( Američki institut za standardizaciju) uveo je ASCII kod –američki standard za razmenu informacija,, sistem kodovanja, koji je postao međunarodni standard za kodiranje simbola. • U ASCII kodu se umesto binarnih kodova simbola koriste njihovi dekadni ekvivalenti. • ASCII kod se sastoji iz dva dela: baznog i proširenog. Osnovi informatike

    8. ASCII kod • Bazni deo ASCII koda kodira se binarnim kodovima od: 00000000 do 01111111 (dekadno od 0 do 127). • Prošireni deo ASCII koda kodira se binarnim kodovima od 10000000 do 11111111 (dekadno od 128 do 255), koja ima nekoliko varijanti koje se koriste za kodiranje nacionalnog alfabeta. • Primer : ASCII kodom kodirati reč KOD. Osnovi informatike

    9. Unicode • Unikod koristi dva bajta (16 bitova) za kodiranje karaktera, što omogućava kodiranje 65536 (216)različitih simbola Unikod sadrži slova svih jezika. • Primer : Search- Character Map, Odrediti kod slova A u heksadekadnom obliku. Osnovi informatike

    10. Kodiranje grafičke informacije • Svaka grafička informacija (crtež, slika, fotografija) na ekranu monitora predstavlja se pomoću više horizontalnih linija, koje se sastoje od elementarnih jedinica slike- tačaka poiksela. • Picsel (Picture Element)- element slike. • Stepen kvaliteta (jasnoće) slike zavisi od broja linija na ekranu i broja piksela u linija, čiji proizvod je rezolucija monitora.Npr 1024x768 ili 1280x1024. • U najprostijem slučaju (crno-bela slika) svaki pixel može imati dva stanja: crnu ili belu boju. Za boju jednog piksela koristi se jedan bit. Osnovi informatike

    11. Dubina boje • Dubina boje je broj bitova koji se koristi za boju jednog piksela. Pa postoji: • 8-bitna boja ( 256 različitih boja) • 16-bitna boja (65536 različitih boja) • 24.bitna boja (oko 16 miliona različitih boja) • 32-bitna boja (oko 4 milijarde različitih boja) • Npr. Ako se koristi 24 - bitna boja, po 8 bitova se koristi za crvenu, zelenu i plavu boju (u RGB sistemu boja). • 255,0,0 je crvena boja, 255,255,255 je bela boja • 0,255,0 je zelena boja , 0,0,0 je crna boja • 0,0,255 je plava boja Osnovi informatike

    12. RGB sistem boja Primer Odrediti koliko je memorije u KB potrebno da bi se sačuvala grafička informacija dimenzije 800x600 pri dubini boje 24 bita. Osnovi informatike

    13. Formati slike • Bmp (bit map pictures) format čuva informacije o svim pikselima koji obrazuju sliku, podrazumevani je format slika kreiranih u Paintu, zauzima dosta memorije. • Jpeg (jpg) format je široko rasprostranjen jer informaciju o svakom pikselu zamenjuje informacijom o grupi piksela, što smanjuje veličinu fajla 5 do 6 puta, a da se značajno ne promene svojstva slike. • Gif format za memorisanje grafičke informacije koristi 8-bitnu boju (maksimalno 256 različitih boja), ograničavajući paletu boja. Osnovi informatike

    14. Kodiranje zvučne informacije • Računar sa zvučnom karticom, zvučnikom i mikrofonom omogućava digitalizaciju, čuvanje i reprodukciju zvučnog signala. Mikrofon pretvara zvučni talas u električni signal, koji dalje zvučna kartica kodira, pretvarajući ga u niz nula i jedinica. • Kvalitet ovakve analogno digitalne transformacije karakterišu: • rezolucija –predstavlja broj nivoa kvantovanje. Npr. 8 bitova se koristi za 256 nivoa, 16 bitova za 65536 itd • Frekvencija diskretizacije je broj pretvaranja analognog signala u digitalni u jednoj sekundi, meri se u Hz. Osnovi informatike

    15. Primer • Izračunati koliko je memorije potrebno za registrovanje zvučnog fragmenta trajanja 2 sekunde pri frekvenci diskretizacije 20kHz i rezoluciji 16 bita. • Rešenje: 2*20000*16= 640000 bitova= 80000 bajta=78KB. • Zvučni fragment mogu se sačuvati u formatu .wav koji je dost obiman, pa se najčešće koristi format .mp3. Osnovi informatike

    16. Pitanja: • Navedi dva osnovna oblika signala. • Objasni analogni signal • Objasni digitalni signal. • Definiši pojam kvantovanja • Navedi jednice za merenje količine informacije. • Objasni osnovni i prošireni deo ASCII koda. • Navedi prednost Unicoda. • Šta je pixel? • Navedi dve osnovne karakteristike slike. • Šta je dubina boje? • Kako se zove sistem boja koji koristi 24-bitnu dubinu boje? • Navedi i objasni osnovne formate slike. • Navedi dve osnovne karakteristike analogno digitalne konverzije zvuka.