1 / 23

PRIMAJU ĆI PODSISTEM IKS

PRIMAJU ĆI PODSISTEM IKS. DVA POLA IKS. Agensi kao žarišta komunikacionih aktivnosti (institucije, organizacije, grupe...) koje imaju najveću komunikacionu moć – adresat IKS. Sredstva masovnog komuniciranja koja prenose/oblikuju * poruke i povezuju agense i primajući podsistem.

cordero
Download Presentation

PRIMAJU ĆI PODSISTEM IKS

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. PRIMAJUĆI PODSISTEM IKS

  2. DVA POLA IKS • Agensi kao žarišta komunikacionih aktivnosti (institucije, organizacije, grupe...) koje imaju najveću komunikacionu moć – adresat IKS. • Sredstva masovnog komuniciranja koja prenose/oblikuju * poruke i povezuju agense i primajući podsistem. • Primajući podsistem kao adresant IKS. *massage the message

  3. MASOVNO KOMUNICIRANJE 1. Agensi 2. Masmediji 3. Primajući podsistem

  4. PRIMAJUĆI PODSISTEM • Primajući podsistem ili struktura je složeni splet raznolikih društvenih grupa koje su ciljni i stoga nezaobilazni činilac komunikacionog procesa. • Upravo na ovom polu komunikacionog procesa nalazi čovekovo polje izbora, odnosno pravo na učešće ili isključivanje iz komunikacije koju mu institucionalizovanim putevima nude ili nameću agensi informaciono-komunikacionog sistema. Polje izbora: sloboda od... i sloboda za prihvatanje/odbijanje/ interpretacija (relativizovanje)

  5. MASOVNI MEDIJI SVUDA OKO NAS • Sveprisutnost informacionih tokova u savremenim društvima je tolika da se već izbegavanje kontakta sa medijima masovnog komuniciranja smatra nečim što uzrazito odudara od svakodnevnih navika velike većine ljudi. • Ovo predstavlja osnov da se većina učesnika u komunikacionom procesu označi, doduše sasvim uslovno, kao « objekt» informaciono komunikacionog sistema.

  6. OPSEG IZBORA KOMUNIKACIONIH KANALA I SADRŽAJA • U različitim društvima mogućnost izbora komunikacionih kanala i sadržaja koje oni prenose je nejednaka, zbog čega se i stupanj pasivnosti («objekta») primajućeg podsistema u velikoj meri razlikuje. • Dva krajnja slučaja: • - autoritarno društvo (u kome su elektronski i štampani mediji u rukama države, prijem satelitskog TV programa zabranjen, a pristup Internetu ograničen ili nemoguć) • -liberalno-demokratsko društvo ( u kome pored medija u privatnom i javnom vlasništvu ima i onih koji pripadaju civilnoj sferi, prijem satelitskog TV programa je ograničen samo sumom koju je neophodno izdvojiti za pretplatu, a koriščenje Interneta slobodno i često besplatno).

  7. PRIVID INFORMACIONOG “roga izobilja”?

  8. PRIMAJUĆA STRUKTURA • Na prijemnom, manje aktivnom polu komunikacionog procesa nalaze se grupe koje predstavljaju jedan od osnovnih elemenata svakog društva. S obzirom na način i razlog strukturisanja, reč je o kolektivitetima čija je osnovna odlika – koja ih bitno razlikuje od agensa - njihova komunikaciona pasivnost i neinstitucionalizovanost. U okviru makrosociološkog pristupa one bi mogle da se nazovu primajućom strukturom(F. Vreg).

  9. S-R (stimulus-respons) paradigma • Ona je kao «objekt» videla masu individua, homogenu zbog slične psihofiziološke građe. Teorija je polazila od pretpostavke da će masa pojedinaca biti kako socijalno tako i psihički, na isti način povezana sa komunikacionim kanalima, i da će stoga istovetno reagovati na informacije. • Informacija predstavlja stimulus (S) odnosno nadražaj, a društvena (grupna i individualne) promena stava i ponašanja predstavljaju respons (R) ili odgovor.

  10. USAMLJENA GOMILA? ILI... • Svako je usamljen sa svojim novinama ili pred svojim TV prijemnikom, pa je sam i kada reaguje na poruke i sugestije koje mediji prenose. • Odnos uzajamnosti i ko-orijentacije između sagovornika pretvara se u odnos neuzajamnosti između čitaoca i njegovih novina, slušaoca i radija, gledaoca i televizije. Pripadnik primajuće strukture može da čita, gleda i sluša, ali nema mogućnosti da uzvrati • Bučno odobravati, zviždati, demantovati, ispravljati, odgovarati na novinski tekst, na sliku sa ekrana ili glas sa radija... sve to postaje nemoguće. • To je znao još Platon (“Fedar”)

  11. SOKRAT I FEDAR • “Jer, evo Fedre, pismo u sebi ima nešto čudnovato, i u tome ono zaista liči na slikarstvo: ta i proizvodi slikarske umetnosti stoje pred nama kao da su živi; ali ako ih nešto upitaš, oni dostojanstveno ćute. Isti je slučaj i kod slova: čovek bi pomislio da govore kao da nešto razumeju, ali ako ih upitaš da shvatiš nešto o od onoga o čemu se govori, svagda kazuju jedno te isto” (V vek p.n.e.)

  12. DVO/VIŠESTEPENI MODEL KOMUNIKACIONOG PROCESA

  13. INFORMISANJE # KOMUNICIRANJE • U cilju suprotstavljanja rastućoj pasivnosti «primajuće strukture» neophodno da se ne brkaju pojam informisanja i pojam komuniciranja. • Prvi (informisanje) implicira jednosmeran tok informacija uglavnom posredstvom masovnih medija, i pasivnost onih kojima su upućene. • Drugi pojam (komuniciranje) istorijski i teorijski sadrži u sebi ideju razmene informacija i interakcije.

  14. “SUBVERZIVNO” ČITANJE MEDIJA • Proučavanja popularne (televizijske) kulture su pokazala da recepcija čak i onih poruka koje su usmerene na komercijalnu manipulaciju (TV reklame) može da bude stvaralački čin naizgled bespomoćnih gledalaca. Reklamni slogani mogu da budu izvrgnuti u porugu, koja dovodi u pitanje ne samo proizvod koji se reklamira već i medij koji tu poruku prenosi. • Primer: reklama SVETSKO, A NAŠE • Subverzivna redirekcija/ odgovor: /Srpsko, a naše/

  15. MASA • Masa je nastala sa razvojem industrijske civilizacije i odlikuje je odsustvo neposredne povezanosti kakvo je postojalo u tradicionalnim seoskim i gradskim zajednicama. • “Pobuna masa” – Hoze Ortega i Gaset • “Među pripadnicima masa manje je onih koji izražavaju svoje mišljenje, od onih koji usvajaju tuđa mišljenja...” Rajt Mils

  16. Masovno društvokao ideološka tvrdnja • Emprijska istraživanja pokazuju,međutim, da masa kao difuzni i heterogeni kolektivitet trajno ne postoji i da je to ideološka fikcija onih koji konstruišu koncept masovnog društva zato da bi njime manipulisali. • “Ako nam je cilj manipulacija – ubeđivanje velikog broja ljudi da misli, oseća i dela na određeni način-onda je odgovarajući koncept za to upravo koncept masa” Rejmond Vilijams

  17. PUBLIKA • Publika se od mase razlikuje po tome što se strukturiše prema interesovanjima svojih pripadnika. • Zato je ispravnije govoriti o publikama (množina) nego o publici (jednina). • Publika u zavisnosti od interesovanja može biti pozorišna, filmska, sportska, muzička. • Unutar svake od tih publika postoje različite struje interesovanja pa se tako npr. sportska publika deli na fudbalsku, rukometnu, košarkašku, hokejašku... • Svako može istovremeno pripadati raznim publikama: ići u pozorište, na utakmice i ma koncerte...

  18. DVE KATEGORIJE PUBLIKE • Publika poštovalaca • Akciona publika • Publika i auditorijum (publika masovnih medija)

  19. TRI TIPA AUDITORIJUMA • Primarni auditorijum • Sekundarni auditorijum • Tercijarni auditorijum

  20. DIVERZIFIKACIJA MEDIJA I SEGMENTIRANJE AUDITORIJUMA • Masovni mediji i novi mediji • Diverzifikacija masovnih medija i formatiranje prema interesovanjima segmenata auditorijuma. (Pogledati izlog kioska, skalu radio aparata ili daljinac...) • Posledica: fragmentacija nekada celovite javnosti onemogućava ulogu medija kao javnog foruma. • Svako kao da sledi ono Volterovu pouku iz Kandida: “Treba obrađivati svoj vrt”... a ne baviti se pitanjima društva i sveta u kome živimo.

  21. JAVNOST • Javnost čine pojedinci koji raspravljaju o pitanjima od opšteg društvenog interesa. • Istorijski, javnost nastaje kad i demokratska društva – demokratsko ustrojstvo društva neophodan je preduslov za postojanje javnosti. • Građanska javna sfera (J. Habermas) nije prostor države niti prostor građanskog društva – ona je zona napetosti između države i građanskog društva.

  22. JAVNOST • Omasovljena javnost i manipulativni publicitet • Mediski konstruisana javna sfera zamenjuje nekadašnju građansku javnost • Refeudalizacija javnosti • Makro, mezo i mikro javna sfera (Džon Kin).

More Related