PSIHOANALIZA

1. PSIHOANALIZA PETAR NASTASIC

2. Bramer,Soster - 1992 ---- “”savetovanje i terapija nalaze se na jednom kontinuumu • Savetovanje je kratkorocno resavanje “normalnih” stanja na racionalan nacin • Psihoterapija je otklanjanje patoloskih stanja sa akcentom na nesvesno

3. Pružanje pomoci u procesu savetovanja povezano je ., • sa tzv. “normalnim” problemima, mnogo vise nego sa problemima mentalnog zdravlja • sa problemima funkcionisanja “u ulozi”, • sa pravljenjem izbora, ili odluka • sa preduzimanjem akcija • sa sadasnjim dogadjanjima, vise nego sa dogadjajima iz proslosti • sa svesnim.racionalnim misljenjem mnogo vise nego sa nesvesnim funkcijama Miran Možina, Marta Vodeb Bonač,1999

4. U takvom definisanju savetovanja postavljaju se obaveze definisanja i razlikovanja značajnih pojmova kao što su • svesnog od nesvesnog • “normalnog” od patoloskog • Licnog od socijalnog • “ulogu” od “poremećaja” • I Kako umesto dihotomnog segmentiranja čoveka sagledati • Celovitost licnosti ?

5. PSIHOANALIZA …… je korpus ideja koji je razvio S.Freud, a koje su nastavili njegovi učenici i sledbenici,(ali i mnogi drugi naučnici) • primarno je posvećena proucavanju psiholoskog funkcionisanja i ponasanja pojedinaca • … ali,takodje moze biti primenjena i na ljudska drustva i kulturu

6. Može imati tri značenja • -teorija psihičkog funkconisanja odn.istraživanje emocionalnih procesa, procesa misljenja,posebno nesvesnih aspekta misljenja i motiva ljudskog ponasanja

7. ******** 2.-sistematizovani sklop teorija kojom se osporava primat bioloških činilaca u nastanku i lečenju psihičkih poremećaja i ukazuje na značaj psiholoških činilaca;psihički poremećaji nisu isključivo bolesti mozga

8. ******* 3.-metodpsihološkoglečenjapsihičkih iliemocionalnihporemecajakoje se zasniva na uspostavljanju specifičnog odnosa izmedju pacijenta i terapeuta u terapijskoj situaciji;veština i znanje terapeuta i mogućnosti pacjenta da prepoznaju i razumeju dinamiku tog odnosa su bitni i čine osnovu terapijskih zbivanja

9. Pod sirokim kišobranom psihoanalize smešteno je • preko dvadest raznih teorijskih orijentacija koje se mogu smatrati • fundamentalnim teorijama za razumevanje ljudskih mentalnih procesa i ljudskog razvoja.

10. ……….. • Ovaj termin se koristi i u razumevanju i proucavanju razvoja deteta odn. razvoja ličnosti • Iz nje su proizašli razliciti psihoterapijski pristupi(kratka psihoanalitička, Jungova analitička, klajnijanska psihoanaliza, suprotivna,interpersonalna psihoanalitička, grupna anlitička)variraju isto toliko koliko variraju i teorijski pristupi

11. ……… • Za ovu priliku uzecemo četiriosnovne tačke gledišta za upoznavanje sa psihoanalizom

12. TO SU: • 1. Topograska teorija • 2. Strukturalna teorija • 3. Teorija objektnih odnosa • 4. Adaptacioni psiholoski fenomeni u relaciji sa spoljnim svetom - Ego funkcije

13. 1. Topografska teorija U knjizi: “Tumacenje snova” Frojd,1900, Mentalni aparat je podeljen u sisteme • - sistem svesnog • - sistem pre-svesnog • - sistem nesvesnog

14. Psihoanaliticke teorije mogu se grupisati u nekolko teoretskih“škola”, koje se medjusobno razlikuju, ali sve se oslanjaju na naglašavanju snažnih uticaja NESVESNOG • Psihički procesi koji u odredjenom momentu nisu svesni • Snage i sadržaji koji su stalno aktivni, imaju specifična značenja u odredjenju psihopatološkog procesa • Topografska i dinamska značenja nesvsnog • Pacijent svoje ponašanje/simptome doživljava kao strane i nerazumljive, jer dolaze iz nesvesnog, nepoznatog izvora i slamaju ličnost

15. ……………. • To nisu anatomske strukture mozga, vec mentalni procesi. • Mada je Frojd insistirao na ovoj teoriji tokom svog zivota on ju je zamenio STRUKTURALNOM TEORIJOM. ***** Topografska teorija dakle,- ostaje samo kao metapsihološko uporište* *za otkrivanje uzroka i dinamike nastanka psihičkih pojava sa pozicije prirodnog i naučnog fenomena

16. 2. Strukturalna teorija Psiha se deli na • ID, • EGO i • SUPER EGO

17. ID. - je prisutan na rodjenju, od prvog udisaja, - kao bazicni instinkt, koji - Frojd naziva NAGON (drives), - neorganizovan i nesvesan, - dejstvuje samo na „principu zadovoljstva”, - bez osecanja realizma i - bez predvidjanja. Dakle, ID omogucuje jednostavno I brzo zadovoljenje vlastitih želja i potreba.

18. ID …………..je reprezent bioloskih instinktualnih impulsa u nama kao sto su - agresija (Tanatos ili nagon Smrti) i - seksualitet (Eros, ili nagon zivota)

19. Koncepcija o libidu • Označava libido kao biološku datost kojom se označava energija seksualnog nagona;fluidni elektrodinamički tok, koji može da se povećava, smanji, promeni tok ili isprazni • Medjutim, - C.G.Jung,naglasava da je • libido-slobodna, kreativna ili psihicka energija individue usmerena na razvoj licnosti I individuaciju

20. Id impulsi su nesvesni,često nisu primereni civilizovanom drustvu, potisnuti su *tako da drustvo usmerava i pritiskuje pojedinca dazameni princip zadovoljstvau korisniji * princip realitetatj.prema zahtevima spoljnog realiteta/sveta

21. EGO.- psihološka struktura sa obeležjima svesnog u sistemu ličnosti.... • …se razvija polako i postepeno i biva uključen i medijaciju izmedju upornih težnji i impulsa ID-a i realiteta spoljnog sveta; • dejstvuje po „principima realiteta”. • Ego je moderator izmedju Ida i Super-ega koji trazi i stvara kompromise da pomiri oboje. • Moze se sagledati ikao „Osecanje Selfa/sebe” „sebstvo”

22. SUPER EGO psihološka struktira koja je nekim svojim obeležjima bliska Idu, ali se smatra i delom Ega u kojem se začinju i razvijaju: • samo-posmatranje, • samo-kritičnost, i • druge reflektivne i prosudilačke sposobnosti/aktivnosti ; dakle, njega čine internalizovani delovi - socijalnih i - roditeljskih standarda; - „dobrog” i „loseg”, - „ispravnog” i „pogresnog” ponasanja.

23. SUPER EGOse formira tokom rasta i razvojalicnosti deca, koja rastu uče roditeljske i socijalne vrednosti, norme,standarde, Super ego se sastoji od dve strukture: • - savest- koja skladišti informacije o tome sta je „loše” i sta se kaznjava; i • - ego-ideal,koji skladištiinformacije (internalizuje) o tome sta je dobro , šta treba i uraditi ili kakav biti

24. ………………. • EGO i • SUPER EGO delom svesni, a delom nesvesni

25. Metafora ledenog brega, se koristi da objasni delove psihe i relacije medju njima.

26. Ego psihologija.... …je skola izrasla iz psihoanalize i ostala je u njenim okvirima zasnovana na strukturalnoj teoriji i na id-ego-superego modelu u procesu misljenja

27. ……….Naime,pošto je ...... • pojedinac u interakciji sa spoljnim svetom, a isto tako on/ona reaguje naunutrasnje impulse i snage neophodno je objasniti kako Ego ostvaruje te interakcije • Ego psihologijase kroz teorijski konstrukt Ego bavi objasnjenjima i razumevanjem razlicitih i brojnih Ego funkcijA

28. Ego psiholozi se fokusiraju na: • - Normalan razvoj Ega • - Na patoloski razvoj Ega • - Kontrolisanje libidinalnih i agresivnih impulsa** • - Adaptaciju na realitet

29. Ego psihologija……………… Freud “Inhibitions, Symptoms and Anxiety “ (1926). • Hartmann, Loewenstein,Kris • pročistili su ovu teoriju u seriji clanaka i knjiga(1939-1960) • Leo Bellak, dao je kasnije svoje doprinose

30. Principima ego psihologije ističe se da su .... • Ego funkcijebazicne i autonomne mentalne funkcije, nesto,- kao osnovna snaga mentalnih procesa • ....ane derivati nagona, želja, afektiviteta ili odbrana (tj.nisu derivati ID-a)

31. Autonomne ego funkcije • čulno opazanje • motorna kontrola • simbolično misljenje • logično misljenje • govor • abstrakcija • integrisanje (sinteza) • orijentacija

32. Autonomne ego funkcije • Koncentracija,pažnja • elementarna procena opasnosti • sposobnost bazičnog prilagodjavanja • egzekutivno donosenje bazičnih odluka • održavanje higijene • samo-zaštita

33. kompleksne psihičke funkcije

34. …………. • a.Testiranjerealiteta • b.Kontrolaimpulsa • c. Regulisanje aferkata • d. prosudjivanje • e. Odnosi sa objektom, • f. Procesi mislenja: • g. Odbrambeno funkcionisanje • h. Sinteza: sinteticke funkcije..

35. a.Testiranje realiteta • Oslanja se na kapacitete Ega da razlikuje ono što se pojavljuje u mislima, od onoga što se pojavljuje u spoljnom (realnom) svetu. • To je mozda pojedinacno najvaznija Ego funkcija zato sto je neophodna za “pregovaranje” sa spoljnim svetom. • Mora postojati sposobnost da se tačno opaze i razumeju stimulusi

36. testiranje realiteta moze biti… - privremeno izmenjeno, - blago iskrivljeno ili - deteriorirano,izgubljeno pod dejstvom stresa ili organskih razloga.

37. …………….. • Takva pogorsanja i poremecaji mogu se manifestovati - kao privremenedeluzije (sumanute ideje) ili halucinacije Uopsteno uzevsi one su selektivne, (okupljene duz specificne psihodinamske linije) • Napr.: DT.;SCH

38. ********** ….hronicni /trajniji deficit u ovoj funkciji ukazuju na • psihoticne procese ili organske uticaje/uzroke disfunkcije mozga

39. b.Kontorla impulsa …predstavlja sposobnost upravljanja agresivnim i /ili libidinalnim zeljama • Dakle,upravljanje “unutrasnjim snagama” - bez hitnog, neposrednog praznjenja odn. ispunjenja - kroz razne forme socijalnog ponasanja ili pojavu simptoma

40. Problemi sa kontrolom impulsa …su često zajednički/opšti napr.: ulicni bes , masa, gomila ....ali mogu biti individualni/pojedinačni oblici * seksualni promiskuitet * ekscesivno uzimanje droge/alkohola, * patolsko kockanje, * problemi sa uzimanjem hrane (binge eating)

41. c. Regulisanje afekta …. sposobnost moduliranja/oblikovanja afektiviteta bez sloma ili acting-outa d. Prosudjivanje Kapacitet za odgovorno postupanje. Taj proces ukljucuje identifikaciju moguceg toka akcije, anticipiranje i evaluiranje verovatnih posledica i donosenje odluke o tome sta je pogodno u odredjenim okolnostima

42. e. Odnosi sa objektom, ..kapacitet za uzajamno zadovoljavajucerelacije, …zreo pojedinac moze opaziti sebe i druge kao celovite objekte sa trodimenzionalnim kvalitetima .... I u tom perceptivnom okviru uspostavljati odnose ...

43. 3. TEORIJA OBJEKTNIH ODNOSA..... • …pokusava da objasni promene tokom razvojnog procesa humanih relacija • kroz analiziranje, kako se strukturisu unutrasnji reprezentanti Egai drugih objekata/osoba oko pojedinca, - • Što potom odredjuje i definišekarkterisitike ostvarivanja relacija datog pojedinca sa značajnim osobama

44. ……….. • Razradu i razvoj koncepta u pogledu, • na unutrasnje reprezentante objekta (“introjekti”;“self i objekt reprezentacija”; “internalizacija selfa i drugih”), prvi je zapoceo Frojd, ali je T.O.Od detaljno razradila Melanija Klajn

45. O..nediferencirana svest…. • « okeanski dozivljaj » • svemoc bespomocnosti • bioloska i psiholoska nediferenciranost • instinktivne nesvesne fantazije (ID-a)proizvod psihickog zivota , koje predstavljaju unutrasnji odraz Ida povezan sa dozivljajem spoljnog sveta • imaginarni potencijali(masta, slika) tih fantazija su nam dati kao nagonski, dakle, • Fantazije/fantazmi su nesvesnei vremenom doprinose stvaranju i razvoju sve kompleksnijih slika mentalnog zivota

46. …. • roditeljske figure i okruzenje (atmosfera, odnosi,) igraju znacajnu ulogu u stvaranju decijih fantazija i unutrasnjih reprezenata objekta

47. …….. • nesvesne fantazije se u detetovom tek nastajucem mentalnom zivotu modifikuju pod uticajem okruzenja sa kojim je dete kontaktu • od momenta kada stupi u kontakt sa spoljnim svetom dete se zaokuplja testiranjem /ispujnjenjem svojih fantazija u realnom okruzenju • poreklo misljenja dakle,-nalazi se u procesu testiranja tih fantazija spram realiteta

48. ……….. • TJ.- misli i fantazije su tokom tog procesa testiranja u nekoj vrsti kontrasta, cesto i u suprotnosti jedni sa drugima, • Ali, ipak posto su..Misli zasnovane na fantazijama i misli su njihov derivat • uloga nesvesnih fantazija je je kljucna u razvijanju kapaciteta misljenja • Sasvim je jasno koliki je znacaj okruzenja u formiranju nesvesnog

49. Pod adekvatnom negom dete ce biti u stanju da prihvati i podnese • povecanu (nužno nedovoljno prijatnu ili nepovoljnu) svesnosto doživljenom iskustvurealitetakoje proistice iz nesvesnih fantazija • to vodi dete ka Dostizanju razvojnog postignuca koje se zove POZICIJA

50. ….. • Stanje psihe u kojem se odrazava princip zivota kao dominantan nazvala je DEPRESIVNOM POZICIJOM • Psiholoska stanja koja korespondraju sa dezintegrativnim tendencijama prema zivotu nazvala je PARANOIDNO SHIZOFRENOM POZICIJOM