МЕША СЕЛИМОВИЋ У ПОЗОРИШТУ поводом 100 година од рођења

1. МЕША СЕЛИМОВИЋ У ПОЗОРИШТУповодом 100 година од рођења Олга Марковић, музејски саветник отварање 29. марта 2010. Музеј позоришне уметности Србије, Београд

2. МЕША (МЕХМЕД) СЕЛИМОВИЋ Меша Селимовић је рођен 26. априла 1910. у Тузли. У родном граду је завршио основну школу и гимназију. Уписао је српскохрватски језик и књижевност на Филозофском факултету у Београду 1930. и дипломирао 1934. Од 1935. до 1941. ради као професор Грађанске школе, а потом је 1936. постављен за суплента Реалне гимназије у Тузли. Прве две године рата живи у Тузли, где је хапшен због сарадње са НОП-ом, а у мају 1943. прелази на слободну територију, постаје члан КПЈ и члан Агитпроп-а за источну Босну, потом политички комесар Тузланског одреда. Брат Шефкија му је стрељан 1944, после чега је премештен у Београд где обавља значајне политичке и културне функције (начелник Одељења за публикације комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача). Од 1947. живи у Сарајеву и ради као професор Више педагошке школе, доцент Филозофског факултета, уметнички директор „Босна-филма“, уметнички директор Драме сарајевског Народног позоришта, главни уредник Издавачког предузећа „Свјетлост“, председник Удружења књижевника БиХ. Јуна 1972. је пензионисан и сели се у Београд. Био је прозаиста разноврсне тематске и жанровске оријентације. С књижевни радом је почео релативно касно, прозом са ратном тематиком, да би потом свој литерарни рад усредсредио на рефлексију и универзалне теме: човек, његова егзистенција и судбина. Пуни успех постигао је романом „Дервиш и смрт“ (1966) кога је критика и публика одушевљено поздравила као изузетно дело. То је дело снажне мисаоне концентрације, писано у исповедном тону, монолошки, с изванредним уметничким надахнућем, повезује древну мудрост с модерним мисаоним немирима. Оно почиње од религиозних истина као облика догматског мишљења да би се дошло до човекове вечне упитаности пред светом, до спознаје патње и страха као неизбежних пратилаца људског живљења. Овај роман је освојио све значајније домаће књижевне награде. Следи, такође, изузетно значајан роман „Тврђава“ (1970). Тврђава је ту и стварност и симбол, а као симбол она је „сваки човјек, свака заједница, свака идеологија“ затворена у саму себе. Излазак из тврђаве истовремено је улазак у живот, у хаотичну стварност света, почетак индивидуалног развитка, отварање могућности сусрета с другима и упознавање истинских људских вредности. Као и претходни, и „Тврђава“ је испуњена вером у љубав, која је схваћена као мост који спаја људе, без обзира на различитост уверења, цивилизација, религија и идеологија. Ова дела преведена су и објављена и у другим земљама. Биран је за председника Савеза књижевника Југославије, члан Главног одбора Стеријиног позорја, почасни доктор Сарајевског универзитета, редовни члан АНУБиХ и САНУ. Добитник је бројних награда од којих су најзначајније НИН-ова награда (1967), Горанова награда (1967), Његошева награда (1967), потом АВНОЈ-ева награда, итд. Умро је 11. јула 1982. у Београду.

3. „Дервиш и смрт“, Атеље 212, 1971; Мија Адамовић (Кадиница) и Зоран Радмиловић (Ахмед Нурудин)

4. „Дервиш и смрт“, Атеље 212, 1971; Мија Адамовић (Кадиница) и Зоран Радмиловић (Ахмед Нурудин)

5. „Дервиш и смрт“, Атеље 212, 1971; Бобан Кнежевић, Милутин Бутковић (Хаџи Синанудин) и Зоран Радмиловић (Ахмед Нурудин)

6. „Дервиш и смрт“, Атеље 212, 1971.

7. „Дервиш и смрт“, Атеље 212, премијера 29. април 1971, драматизација Борислав Михајловић Михиз; режија Бранко Плеша; Зоран Радмиловић (Ахмед Нурудин) и Божидар Павићевић-Лонга (Тамничар)

8. „Дервиш и смрт“, Народно позориште, Београд, 2008; Љубомир Бандовић (Хасан Џелебџија), Марко Николић (Синанудин/Хаџи Синанудин) и Никола Ристановски (Ахмед Нурудин)

9. „Дервиш и смрт“, Народно позориште, Београд, 2008; Ненад Стојменовић (Јусуф/Мула Јусуф) и Никола Ристановски (Ахмед Нурудин)

10. „Дервиш и смрт“, Народно позориште, Београд, 2008; Миодраг Кривокапић (Секретар/Везиров дефтердар)

11. „Дервиш и смрт“, Народно позориште, Београд; премијера 27. децембар 2008; режија Егон Савин; Никола Ристановски (Ахмед Нурудин)

12. „Дервиш и смрт“, Народно позориште, Београд, 2008; Никола Ристановски (Ахмед Нурудин) и Дарко Томовић (Пуковник Осман/Миралај Осман Бег)

13. „Дервиш и смрт“, Народно позориште, Београд, 2008; Слободан Бештић (Судија/Кадија)

14. „Дервиш и смрт“, Народно позориште, Београд, 2008; Слободан Бештић (Судија/Кадија)

15. „Дервиш и смрт“, Народно позориште, Београд, 2008; Никола Ристановски (Ахмед Нурудин) и Наташа Нинковић (Судиница/Кадиница)

16. „Дервиш и смрт“, Народно позориште, Београд, 2008; Борис Пинговић (Инспектор/Муселим) и Зоран Ћосић (Милицајац/Ухода)

17. „Дервиш и смрт“, Народно позориште, Београд, 2008; Танасије Узуновић (Кара Заим)

18. „Дервиш и смрт“, Народно позориште, Београд, 2008; Александар Ђурица (Бегунац-непознати)

19. „Дервиш и смрт“, Народно позориште, Београд, 2008.

20. „Дервиш и смрт“, Народно позориште, Београд, 2008; Жељко Гроздановић (Дервиш)

21. „Дервиш и смрт“, Народно позориште, Београд, 2008.

22. Сцена из представе „Тврђава“

23. Сцена из представе „Тврђава“

24. Бранислав Трифуновић као Ахмет Шабо у представи „Тврђава“

25. Бранислав Трифуновић као Ахмет Шабо у представи „Тврђава“

26. Дејан Тончић (Џемал Зафранија) и Бранислав Трифуновић (Ахмет Шабо) у сцени из представе „Тврђава“

27. Бранислав Трифуновић (Ахмет Шабо) и Дејан Тончић (Џемал Зафранија) у сцени из представе „Тврђава“

28. Дејан Тончић (Џемал Зафранија)

29. Бранислав Трифуновић (Ахмет Шабо) и Дејан Тончић (Џемал Зафранија) у сцени из представе „Тврђава“

30. „Тврђава“ – Бранислав Трифуновић и Небојша Вранић

31. „Тврђава“ – Биљана Николић (Тијана), Небојша Вранић (Авдага) и Бранислав Трифуновић (Ахмет Шабо)

32. Сцена из представе „Тврђава“. Милија Вуковић (Шехага Сочо), Бранислав Трифуновић (Ахмет Шабо) и Вук Костић (Осман Вук)

33. Сцена из представе „Тврђава“. Милија Вуковић (Шехага Сочо), Бранислав Трифуновић (Ахмет Шабо) и Вук Костић (Осман Вук)

34. Вук Костић и Бранислав Трифуновић у „Тврђави“

35. Бранислав Трифуновић, Вук Костић и Томислав Трифуновић у сцени из представе „Тврђава“

36. Биљана Николић и Бранислав Трифуновић у сцени из представе „Тврђава“

37. Биљана Николић и Бранислав Трифуновић у сцени из представе „Тврђава“

38. „Тврђава“ – Вук Костић, Бранислав Трифуновић и Биљана Николић

39. Сцене из представе „Дервиш и смрт“. Гостовање у Београду Градског театра из Измита, Турска, 2. јун 2009.

40. Сцене из представе „Дервиш и смрт“. Гостовање у Београду Градског театра из Измита, Турска, 2. јун 2009.

41. М. Нурулах Тунџер (1959), редитељ, сценограф, костимограф и дизајн светла представе „Дервиш и смрт“

42. „Дервиш и смрт“, Крушевачко позориште. Милија Вуковић (Ахмед Нурудин) и Саша Петронијевић (Мула-Јусуф)

43. „Дервиш и смрт“, Крушевачко позориште. Саша Петронијевић (Мула-Јусуф)

44. „Дервиш и смрт“, Крушевачко позориште. Милија Вуковић (Ахмед Нурудин) и Саша Петронијевић (Мула-Јусуф)

45. „Дервиш и смрт“, Крушевачко позориште, премијера 1993, обнова 2003.

46. „Дервиш и смрт“, Крушевачко позориште. Саша Петронијевић (Мула-Јусуф) и Милија Вуковић (Ахмед Нурудин)

47. „Тврђава“; Продукција Крушевачко позориште у сарадњи са Београдским драмским позориштем. Премијера 19. јануар 2008; Драматизација и режија Небојша Брадић

48. „Тврђава“; Продукција Крушевачко позориште у сарадњи са Београдским драмским позориштем. Премијера 19. јануар 2008; Драматизација и режија Небојша Брадић

49. „Дервиш и смрт“, Крушевачко позориште, премијера 1993, обнова 2003.

50. „Дервиш и смрт“, Крушевачко позориште, Војин Ћетковић (Хасан) и Милија Вуковић (Ахмед Нурудин)