1 / 43

Билансни деликти

Билансни деликти. Др КАТА ШКАРИЋ ЈОВАНОВИЋ. БИЛАНСНИ ДЕЛИКТИ. Билансни деликти настају као последица непоштовања начела уредног билансирања.

chogan
Download Presentation

Билансни деликти

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Билансни деликти Др КАТА ШКАРИЋ ЈОВАНОВИЋ

  2. БИЛАНСНИ ДЕЛИКТИ • Билансни деликти настају као последица непоштовања начела уредног билансирања.

  3. У зависности од тога која су начела кршена при састављању биланса, односно зависно од последица које непоштовање начела има разликују се два облика билансног деликта: замагљивање биланса и фалсификовање биланса.

  4. Замагљивање биланса • Замагљивање биланса се испољава као поступак из кога рeзултира биланс у коме је финансијски положај и рентабилитет предузећа представљен нејасно.

  5. Нето имовина и финансијски резултат су исказани у тачним износима.

  6. Биланс се сматра нејасним ако корисници који поседују довољан степен знања из финансијског извештавања и пословања из њега не могу сагледати односе између појединих позиција који су им неопходни за доношење исправних закључака и оцена.

  7. Замагљивање биланса се јавља као последица: • 1. неадекватног расчлањавања рачуноводствених категорија • 2. неадекватног обележавања билансих позиција

  8. 3. употребе нето принципа • 4. ускраћивањем важних информација у белешкама и извештају о пословању

  9. Белешке не садрже информације потребне за доношење закључака и оцена на којима ће засновати одлуке. На пример: Није наведен начин отписивања сталне имовине, није наведен основ процењивања позиција историјски трошак или дневна вредност, нису наведене обавезе или потраживања која су осигурана залогом и сл.

  10. Из овога не треба закључити да је свако одустајање од захтева за расчлањавањем које намеће закон срачунато на замагљивање биланса.

  11. На пример: у консолидованом билансу залихе се исказују као једна позиција, али не ради замагљивања биланса већ је сажимање извршено због тога што у групи није могуће јасно одредити шта је готов производ, а шта материјал. Наиме, са становишта једног предузећа једно имовинско добро је материјал, а са становишта другог предузећа које припада истој групи исто имовинско добро представља готовов производ.

  12. Поштовање захтева за расчлањавањем истакнуто у законским прописима, не значи да није дошло до замагљивања биланса, јер можда околности у којима ради предузеће о чијим извештајима је реч захтевају дубље расчлањавање од уобичајеног.

  13. Да би се установило да је реч о билансом деликту потребно је доказати да је ускраћивање информација било срачунато на то да корисника наведе на погрешне закључке.

  14. Састављачи финансијских извештаја и управа предузећа уобичајено на такве оптужбе одговарају да је ускраћивање информација учињено из незнања или пак ради заштите интереса предузећа.

  15. Фалсификовање финансијских извештаја • Под фалсификовањем биланса подразумева се нетачно приказивање финансијског положаја и рентабилитета предузећа с намером да се трећа лица наведу на одлуке које су супротне њиховим интересима..

  16. Фалсификовани биланс приказује нетачну висину нето имовине предузећа и нетачну висину финансијског резултата предузећа. • Фалсификовање биланса настаје услед непоштовања начела истинитости и начела потпуности.

  17. Намера да се корисници финансијских извештаја, у првом реду постојећи и потенцијални инвеститори и повериоци као и држава, обману и наведу на одлуке које су од користи за менаџмент и компанију а штетне по њих саме.

  18. Јављају се код анонимних и у свету познатих предузећа. • Daiwa Bank, Enron, WorldCom, XeroX, Merrill Lynch, Shell и др.

  19. Извршилац менаџмент.

  20. Мотиви менаџера • 1. остварење користи • 2. то је лако урадити • 3. не постоји значајан ризик од откривања

  21. Стратегије које менаџмент реализује • 1.исказивање више добити у односу на остварену добит путем повећања прихода и добитака и/или смањењем расхода и губитака текућег периода; • WorldCom-rashodi tretirani kao ulaganje

  22. Прерано признавање прихода или признавање прихода дискутабилног квалитета • - признавање прихода од будућих испорука • - признавање прихода од испорука филијали • - признавање прихода пре безусловног прихватања испоруке од стране купца • - признавање прихода иако је нека имовина дата у замену за другу имовину

  23. 2. исказивање ниже добити у односу на остварену добит исказивањем нижих прихода и добитака и/или виших расхода и губитака текућег периода.

  24. Исказивање непостојећих прихода • - Исказивање наплата аванса као прихода • - исказивање прихода од улагања као пословног прихода • Које се начело крши?

  25. 3. Повећање прихода укључивањем једнократних добитака • Које начело није поштовано?

  26. 4. Пребацивање расхода текућег периода на касније или раније периоде • Ово је повреда начела__________

  27. 5. Неевидетирање или неосновано смањење висине обавеза • Енрон • Повреда начела___________

  28. Enron 2001 највећа енергетска компанија у САД, седма по реду по снази, годишњи приход 101 милијарда долара. • Вредност акција пала са 90 долара на неколико центи. • Губици инвеститора преко 60 милијарди долара.

  29. Рачуноводствени третман “ентитета посебне намене” (Special Purpose Entities– SPEs • У финансијске извештаје групе су укључивани приходи ових ентитета, а обавезе које су креиране исказиване су ванбилансно.

  30. 6. Одлагање прихода текућег периодa на будуће обрачунске периоде • 7. Признавање будућих расхода као расхода текућег периода

  31. Међусобна повезаност поступака • 1. Признавање аванса као прихода • 2. Непризнавање насталих прихода води исказивању ниже активе или повећаних обавеза • 3. Формирање резервисања за непостојеће обавезе, признавање непостојећих расхода и признавање непостојећих обавеза

  32. Откривање манипулација са финансијским извештајима • 1. Мишљење ревизора • 2. Proxy извештај – извештај управе акционарима • 3. напомене уз финансијске извештаје

  33. Зашто извештај ревизора? • 1. ревизор је провео више недеља у прегледању књиговодствених евиденција и утврђивању стварног стања

  34. Обратити пажњу на: • Мишљење ревизора, нарочито ако је дато са резервом. • Резерве ревизора нарочито ако се односе на способност преузећа да настави са радом су значајне.

  35. 2. Репутација ревизора • 3. Информације о постојању и саставу одбора за ревизију

  36. Proxy извештај – извештај управе акционарима • Важне информације: • 1. Накнаде менаџмента • 2. опције на акције предузећа које су добили менаџери • 3. промене ревизора

  37. Напомене уз финансијске извештаје • Информације о: • - рачуноводственим политикама • - променама рачуноводствених политика • - посебностима делатности • - обавезама из закључених дугорочних уговора о набавци • - извештаји о сегментима • - споровима који су покренути или се очекује њихово покретање

  38. Рачуноводствене политике одражавају: • - опрезан –конзервативан приступ • - агресиван приступ • Промене рачуноводствених политика које су без озбиљних разлога – сигнал за евентуаалне манипулације.

  39. Закључени дугорочни уговори о набавкама • Извештаји о сегментима

  40. Закључак • 1. Рачуноводство је моћан инстумент за откривање проневера • 2. рачуноводство је моћан инструмент за извршење криминалних радњи

  41. Лажни финансијски извештаји осим директних штета нанетих инвеститорима имају значајне индиректне штете – губитак поверења у финансијске извештаје.

  42. Губитак поверења у финансијске извештаје повећава цену капитала који инвеститор улаже, јер је повећан ризик улагања, успорава развој финансијских тржишта уносећи несигурност у пословање и тиме успорава развој привреде у целини.

  43. Закон о рачуноводству за билансне деликте с обзиром да их не наводи појединачно предвиђа само новчане казне чија се висина креће од 100.000 до 3.000.000 динара.

More Related