Гравитациона сочива: поглед у историју универзума

1. Предраг Јовановић Астрономска опсерваторија Београд Гравитациона сочива:поглед у историју универзума

4. Угао савијања светлости у гравитационом пољу Johann Georg von Soldner  (1776 – 1833) Albert Einstein (1879 – 1955)

5. Fritz Zwicky (1898 – 1974): • галаксије (“екстрагалактичке маглине") могу бити • под утицајем гравитационих сочива пре него звезде • ефекат гравитационих сочива може бити коришћен • као “природни телескоп“ Dennis Walsh, Bob Carswell, Ray Weymann 1979. открили двојни квазар QSO 0957+561 и потврдили да се ради о гравитационом сочиву

6. Квазар RXJ1131-1231 КвазарQ2237+030 (z=1.695) познатији каоАјнштајнов крст и галаксија-сочиво ZW2237+030 (z=0.0394) Квазар PG 1115+080 (лист детелине)

7. Потпуно помрачење Сунца 1919:потврда Ајнштајнових предвиђања • 0" 1 ".98±0 ".12 • 0 ".87 • 1 ".75 1 ".61±0".30

8. - THE OPTICAL GRAVITATIONAL LENSING EXPERIMENT The MACHO Project (MAssive Compact Halo Objects) телескоп од 1.3m - опсерваторија Las Campanas, Чиле телескоп од 50“ - опсерваторија Mount Stromlo, Канбера,Аустралија (Expérience pour la Recherche d'Objets Sombres) (Microlensing Observations in Astrophysics): Japan/NZ

9. Има ли услова за живот ван Сунчевог система?потрага за екстрасоларним планетама

14. OGLE-2005-BLG-390Lb • близу центра Млечног пута • удаљеност од Сунца: 21,500 ± 3,300 ly • маса: 0.018 MJ (5.5 ME) • средње растојање од звезде: 2.0 - 4.1 AU • период обиласка: ~ 10 год

15. Поглед ка крајњим границама универзума

17. Боја ликова галаксија (лукова) зависи од њиховог типа и растојања: - елип. галаксија на z=0.7 - гал. у којима настају звезде на z=1-2.5 - најдаља до сада позната гал. (z~7) на 13×109ly, тј. само 750 милиона год. после Великог праска

18. Ефекат слабих гравитационих сочива: тамна материјаКако видети невидљиво?

19. тамна материја – невидљиви облик материје чија је природа још непозната, а која обухвата највећи део масе свемира • не може бити посматрана директно већ једино помоћу ефекта слабих гравитационих сочива • дисторзија светлости са удаљених галаксија услед закривљености простора дуж наше линије погледа

22. У каквом космосу живимо?космолошки модел

23. параметри космолошког моделa: H0, Ω0,ΩΛ,Ωк одређивање Хаблове константе из кашњења светлости два лика удаљених квазара

26. одређивање Ω0 и ΩΛ из статистичке расподеле гравитационих сочива преко оптичке дебљине Ω0 ~ 0.3 Ω Λ ~ 0.7

27. Гравитациона микросочиваувид у непосредну околину црних рупа

28. Црне рупе у центрима активних галаксија

29. Спектрална линија Fe Kα

31. Будуће перспективе:

32. Large Synoptic Survey Telescope (LSST) • 8.4-метарски телескоп • локација: Cerro Pachón, Чиле • циљ: дигиталнио снимање слабих објеката по целом небу • почетак: 2013

33. SuperNova/Acceleration Probe (SNAP) • откривање природе тамне енергије помоћу посматрања SN Ia • потрага за слабим гравитационим сочивима у широкој области • лансирање 2013. год.

34. Square Kilometre Array (SKA): • мрежа радио телескопа 100 пута веће осетљивости • локација: Аустралија и Јужна Африка • почетак: 2015 • посматраће милијарду извора међу којима и око милион сочива која више неће бити реткост • велики број галаксија-сочива мале масе • циљ: повећање значајности статистике сочива

35. пројекти LSST, SNAP и SKA ће повећати број галаксија-сочива за преко 100 пута • захтев за аутоматизацијом обраде тих посматрања • развој нових области посматрачке астрофизике: • јако, ротирајуће гравитационо поље • тамна материја • до сада су начињени само први кораци

36. Уместо закључка: Хвала на пажњи!!!