1 / 5

B E N Č M A R K I N G

B E N Č M A R K I N G. Pojmovno određenje Benčmarking predstavlja tehniku ocene konkurentske sposobnosti preduzeća. Radi se o kontinuiranom procesu merenja proizvoda i usluga i poslovne prakse u odnosu na najznačajnije konkurente, ili one konkurente koji su za preduzeće interesantni.

Download Presentation

B E N Č M A R K I N G

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. B E N Č M A R K I N G Pojmovno određenje Benčmarking predstavlja tehniku ocene konkurentske sposobnosti preduzeća. Radi se o kontinuiranom procesu merenja proizvoda i usluga i poslovne prakse u odnosu na najznačajnije konkurente, ili one konkurente koji su za preduzeće interesantni. Cilj benčmarkinga je smanjivanje grešaka, snižavanje troškova i povećanje zadovoljstva potrošača, što utiče na povećanje profita i zauzimanje što stabilnije tržišne pozicije. Drugim rečima, benčmarking se usredsređuje na neprekidno poboljšanje poslovanja uz posmatranje okruženja i orijentaciju na prave probleme. Glavni zadatak benčmarkinga jeste učenje na osnovu tuđih pozitivnih iskustava i prevođenje tih iskustava u prihvatljive i ostvarljive standarde - “benchmarks”, koji mogu da se upotrebe za merenje uspešnosti poslovanja, kao i za određivanje napora koje je potrebno uložiti da bi se razlike u performansama prevazišle. Koreni benčmarkinga se mogu prepoznati još sredinom pedesetih gorina, kada je japanska vlada poslala svoje eksperte u SAD da bi naučili kako se uspešno vode firme. U periodu 1952-1984 Japanci su ugovorili/kupili više od 42.000 tehznologija i know-how sa zapada koje su modifikovali, unapredili i razvili. Rezultat ovog postupka je da je Japan danas druga ekonomska velesila u svetu.

  2. Glavni pokretači benčmarkinga su: • Globalna konkurencija – sve vodeće kompanije u svetu shvataju da moraju da dostignu , unaprede i prevaziđu poslovnu praksu svojih konkurenata, kao preduslov tržišnog opstanka • Povećano interesovanje za dobijanje nagrada za kvalitet – u svetu postaje sve značajnije dobijanje neke od nagrada za kvalitet, kao što su Deming Prize (Japan), Malcolm Baldrige National Quality Award (SAD), European Quality Award (Europa). Ove nagrade se dodeljuju najboljim kompanijama. A druge strane, kompanije koje žele da konkurišu, moraju da podnesu dokaz da vrše analizu konkurencije i izvršenu benčmarking studiju • Prodor ka poboljšanju – kompanije moraju da ostvare velika poboljšanja da bi se održala u trci sa konkurencijom. Koncept TQM je uticao na posmatranje i ispravljanje loših performansi, ali kroz kontinualno posmatranje drugih. Na taj način koncept TQM koji ima prevashodno unutražnju dimenziju, dobija i spoljnu komponenetu. U osnovi postoje četiri tipa benčmarkinga • Interni – porede se delovi u okviru jednog preduzeća • Konkurentski- preduzeće se poredi sa konkurentima u funkciji dobijanja slike o poslovanju drugih • Funkcionalni – preduzeće poredi neku od svojih funkcija sa funkcijama nekonkurentskog preduzeća • Generički – poređenje na nivou različitih industrija

  3. Uloga benčmarkinga Uloga benčmarkinga se nalazi u kontinuiranoj proveri sopstvenih sposobnosti, konkurentske pozicije i permanentnog implementiranja poboljšanja. Najjednostavnije rečeno, benčmarking predstavlja posmatranje poslovanja preduzeća koja predstavljaju lidere u određenim oblastima i učenje na osnovu njihovih iskustava kako da napreduju u poslovanju i zauzmu što bolju tržišnu poziciju. Kada je u pitanju nastup na međunarodnom tržištu, potrebno je da se tehnika primeni na analiziranje onog preduzeća koje se javlja kao svetski lider. Tako se dolazi do relevantnih podataka jer daju sliku preduzeća koje je najbolje među najboljima. Na osnovu primene benčmarkinga, preduzeće može da dobije odgovor gde se nalazi u odnosu na konkurenciju. Značaj benčmarkinga se ogleda u sledećem: • Zahteva kontinualna poboljšanja • Stimulira efikasnost i efektivnost poslovnog procesa • Ukazuje na neophodne eksterne perspektive • Fokusira pažnju na nabitnije probleme u organizaciji Prema istraživanju koje je sprovedeno od strane International Benchmarking Clearinghouse u toku 1991.g. Preko 75% američkih kompnija povećava svoja ulaganja u benčmark analize, a 79% smatra da je benčmarking jedan od preduslova opstanka. Takođe se smatra da je preko 50% kompanija uradilo studiju o benčmarkingu.

  4. Prema istraživanju koje je sprovedeno u Evropi, četiri glavna razloga za korišćenje benčmarkinga su: • Određivanje performansi konkurenata • Realizacija unapređenja performansi • U okviru TQM programa • U funkciji rešavanja specifičnih poslovnih problema Sam postupak primene tehnike benčmarkinga u organizaciji u značajnoj meri se podudara sa demingovim ciklusom stalnog unapređenja poslovanja – PDCA ciklus, koji podrazumeva da se kod svake aktivnosti u organizaciji i svakom procesu primenjuju 4 koraka: planiranje, izvođenje, provera i kontrola. U fazi planiranja potrebno je definisati resurse neophodne za sprovođenje benčmarkinga, ciljeve koji se žele postići, kao i način njihovog ostvarivanja. Ciljevi treba da budu realno postavljeni, a realizacija definisana u koracima koji su praktično izvodljivi. Najznačajnija pitanja na koja treba odgovoriti u ovoj fazi su : koji se proizvodi porede, koji procesi se porede, koje funkcije se porede, kakav će biti način prikupljanja i obrade informacija, kako odabrati druge organizacije za poređenje..) Izvođenje podrazumeva organizovanje benčmarkinga – terensko prikupljanje podataka, poseta drugim organizacijama... U fazi provere je potrebno izvršiti sistematizaciju saznanja i njjihovu primenu u obliku određenih uputstava koja će se primenjivati, kao i njihovo merenje i usaglašavanaje. Glavno pitanje na koje treba dati odgovor u ovoj fazi je: šta smo naučili?

  5. Delovanje podrazumeva primenu novih poslovnih postupaka u skladu sa procesom tržišnog vrednovanja kvaliteta poslovanja i njihovo kontinualno unapređivanje. Novonastalo znanje je potrebno usvojiti, a u koliko se ne usvoji , potrebno je ponoviti krug. Prema shvatanju Daglasa Lamonta (Douglas Lamont), uspeh u međunarodnom poslovanju zavisi od sledećih faktora: 1 uspeh u izboru tržišnih mogućnosti • uspeh u ovladavanju ključnim znanjima • uspeh u savladavanju barijera • uspeh u angažovanju resursa firme na globalnom planu • Uspeh u izboru kupaca koji čine kvalitetnu tražnju • Uspešnost u stvaranju vrednosti na tržištu • Uspešnost u korišćenju informacija • Uspešnosti u pozicioniranju ukupne imovine firme • Uspeh u razumevanju nacionalnih razlika • Uspeh u globalizaciji firme njenih proizvoda i usluga i tržišta

More Related