НЕГА ХИРУРШКИХ БОЛЕСНИКА СА ОСНОВАМА ХИРУРГИЈЕ

1. НЕГА ХИРУРШКИХ БОЛЕСНИКА СА ОСНОВАМА ХИРУРГИЈЕ Проф. др сци. мед. Стаменко С. ШУШАК кардиохирург

2. Анаксимандер (Αναξίμανδρος, ο) 610-546 г. п.Х. Άπειρον, το = α + πέρας (τέλος) Άπειρον, το– безгранично, неограничено, бескрајно, бесконачно, неизмерно. Представља прапочетак (άρχη, η) свега постојећег. Из њега све извире и у њега се све враћа.

3. НЕГА ХИРУРШКИХ БОЛЕСНИКА

4. УВОД „Здравље је стање комплетног физичког, менталног и социјалног благостања, а не само одсуство болести и немоћи”. Светска здравствена оргтанизација (СЗО) World Health Organisation (WHO) • На здравље људи делују бројни фактори: • Наслеђе, • Човекова животна и радна средина, • Утицаји патогених микроорганизама и паразита и • Исхрана и бројни други чиниоци.

5. УВОД • Здравље једне особе обезбеђује се задовољавањем њених основних дневних и трајних потреба: • Лична нега и хигијена, • Спавање и одмор, • Уношење хране и воде, • Елиминација штетних продуката из организма, • Правилно држање тела и физичка активност, • Утицај околине у којој човек живи и ради, • Задовољавање емоционалних и психичких потреба, • Потреба за разонодом и рекреацијом и • Ментална хигијена

6. УВОД • Основни задаци медицинске сестре су: • Стручна нега и брига о болесним, изнемоглим и оним лицима којима је потребна помоћ сходно њиховим физичким емоционалним и социјалним потребама, без обзира на то да ли се нега спроводи у болници, код куће или на неком другом месту • Здравствено васпитање, саветовање болесника и његове околине • Посматрање и проналажење субјективних и објективних чинилаца који утичу на здравље људи • Одабирање, оспособљавање и усмеравање других здравствених радника, који раде на нези • Сарадња са осталим члановима здравствене установе у планирању програма здравствене заштите • Сарадња при планирању изградње здравствених установа, њиховог опремања потребним инвентаром и помагалима

7. УВОД • Медицинска сестра може да ради у: • Амбулантно-поликлиничким установама (домови здравља), • Општим и специјализованим болницама, • Дечијим и школским диспанзерима, • Установама за здраву децу, • Установама за болесну децу (дечје болнице и одељења), • Стручно-педагошким и социјално-здравственим и васпитним установама, • Заводу за здравствену заштиту итд.

8. УВОД ПРИНЦИПИ НЕГЕ И СЕСТРИНСТВА • У сестринству постоје четири основна принципа: • Први принцип – нико не би смео да губи самопоштовање и осећање права зато што је болестан или стар или сиромашан, црнац или белац. • Други принцип – професионално сестринство захтева обим знања, који се састоји од чињеница, теорије, принципа и концепција. • Трећи принцип – професионално сестринство треба стварно да доприноси унапређењу здравља, омогући превенцију болести, обезбеди негу и лечење оних који су болесни без обзира на то да ли је прогноза болести доброа или лоша. • Четврти принцип – у медицинском тиму свако има своје одговорности, законом дефинисане. Медицинска сестра је одговорна за доношење благовремених одлука и одговара за последице својих одлука.

9. УВОД ЕТИКА И ЛИК МЕДИЦИНСКЕ СЕСТРЕ ήθος, το– лик или особина коју имамо у себи; етика; обичај ηθοποιός, ο– глумац (ήτος + ποιώ – старогрч. „правим лик”) Деонтологија– наука која се бави проучавањем и одређивањем права и дужности лекара. Етика је естетика људских односа, дакле нашег односа према самом себи и према људима који нас окружују. αίσθηση, η - осећај

10. УВОД ЕТИКА И ЛИК МЕДИЦИНСКЕ СЕСТРЕ Савест συνείδηση, η– свест о погрешном понашању (Демокрит) Conscientia, -ae, f.– унутрашњи глас који говори с већим ауторитетом него било који облик јавне потврде (Цицерон). • Начело достојанства • Начело целовитости • Начело љубави и солидарности

11. УВОД ЕТИКА И ЛИК МЕДИЦИНСКЕ СЕСТРЕ Принципи медицинске етике: • Настојање да се спречи појава болести и учествује у лечењу болесника, ако до болести дође • Највећа вредност је људски живот, па је најважнији задатак сачувати здравље и отклонити све факторе и процесе који штетно утичу на дравље • Сестра активно учествује у здравственом васпитању народа и шири здравствену културу и хигијенске навике • Повређеном и оболелом мора пружити помоћ и отклонити животну опасност • Обавеза чувања „медицинске тајне”

12. УВОД ЕТИКА И ЛИК МЕДИЦИНСКЕ СЕСТРЕ Принципи медицинске етике: • Сестра мора да негује болесника савесно и пожртвовано, чувајући лично достојанство болесника, без обзира на народност, његов економски и друштвени положај, политичку и верску припадност • Принцип у раду треба да буде – primum non nocere(најпре не нашкодити) • Медицинска сестра треба да буде несебична, уздржана, сромна; мора се одликовати логичним расуђивањем, размишљањем и чврстином приликом општења са људима • Здравствени радници у обављању својих дужности никада не смеју потцењивати и вређати своје колеге и сараднике

13. УВОД ЕТИКА И ЛИК МЕДИЦИНСКЕ СЕСТРЕ Принципи медицинске етике: • Све медицинско-техничке радње које се спроводе у нези и лечењу болесника морају да буду у складу са медицинском науком; импровизације у раду нису дозвољене • Пре извођења сваке радње и психичке припреме болесника, нужна је његова сагласност, а за примену појединих метода чак и писмена сагласност • Сестра не сме самовољно да напусти службу или да изостане с посла • Сестра увек мора да води рачуна о себи и о угледу своје професије и своје личности • Медицинска сестра мора имати све квалитете којима се одликује здравствени радник

14. УВОД ЕТИКА И ЛИК МЕДИЦИНСКЕ СЕСТРЕ Принципи медицинске етике: • Медицинска сестра мора пажљиво да слуша болесника, да га не прекида без потребе, да га подстиче на разговор, да га беспотребно не критикује и не доноси брзоплете и преурањене закључке. • Потребно је да медицинска сестра, поред основне комуникологије, познаје и друге науке (педагогија, андрагогија, психологија личности, ментална хигијена, дијететика, здравствено васпитање, социологија и др.).

15. УВОД ЕТИКА И ЛИК МЕДИЦИНСКЕ СЕСТРЕ Врсте комуникација у професионалној пракси здравствених радника (Кекуш Д.)

16. УВОД ЕТИКА И ЛИК МЕДИЦИНСКЕ СЕСТРЕ Професионалност у раду медицинских сестара – предуслов добре неге: • При успостављању и одржавању професионалних односа у здравственој нези од зачаја су: • Ставови оболелога у односу на професију медицинских сестара • Реакције болесника на болест • Став болесника у односу на болест • Однос сестре према болеснику • Однос сестре према члановима породице оболелог • Односи и понашање сестре према другим члановима тима

17. УВОД • Здравствена нега је важан стручни предмет у школовању медицинских сестара – техничара, јер повезује садржај неге са свим другим медицинским предметима. • Предмет се изучава теоријски и практично. • Теоријски део здравствене неге објашњава начин извођења медицинско-техничких радњи у лечењу болесника, њихову суштину, значај и грешке које при раду могу да се начина.

18. УВОД • Практични део неге болесника објашњава начин извођења медицинско-техничких радњи у нези и лечењу. Настава се обавља у болници, дому здравља, на терену и уз постељу болесника. Развија се мануелна спретност, сигурност у раду и систематичност у извођењу медицинско-техничких поступака. • Делити здравствену негу болесника на општу и специјалну данас је практично немогуће. Савремене методе дијагностике и лечења чине нераздвојну целину у јединственом процесу неге и лечења.

19. УВОД Полагање испита и начин оцењивања • Испит се полаже након одслушане теоријске наставе • Испит се полаже путем теста са могућношћу усменог одговарања • Завршна оцена се формира на основу: • Броја бодова освојених на тесту • Оцена „5“ – 0-69 поена • Оцена „6“ – 70-79 поена • Оцена „7“ – 80-89 поена • Оцена „8“ – 90-100 поена • Присуства и активности на предавањима • Студент не сме да изостане са више од 70% наставе. • Оцене на усменом испиту • Студент који на тесту добије пролазну оцену, а не буде с њом задовољан, може да одговара за већу оцену усменим путем.

20. ИСТОРИЈАТ Хипократ (‘Ιπποκράτης, ο) 460 – 370 г. п. Х. • Оснивач савремене медицинске науке је Хипократ. • Медицина се изучавала у Асклепијевим храмовима крај обале мора и носили су назив јатрелони (γιατρός, ο – онај који лечи). • Отваране су и посебне болнице за старе и немоћне, које су носиле назив ксенодохији (ξένος, ο –странац, гост; ξενοδοχείο, το – хотел).

21. ИСТОРИЈАТ • У 4. веку у Риму жене организују негу болесника и сиромашних. То обавља ред матрона (Фабиола, Марцела и др.). • У 6. веку настају византијски хоспитали (hostis, -is, m. – гост, странац; hospital – свратиште за странце/госте). • Најпознатији цариградски хоспитал, у коме су радиле жене – болничарке, био је смештен у манастиру Пантократор; имао је азиле за старе, умоболне и епилептичаре. • У Дамаску (Сирија) је 707. године основан први муслимански хоспитал (Але Валид). • У Багдаду (Ирак) је Харун ал Рашид 797. године основао болницу за лечење заразних болести, психички поремећених особа и губаваца.

22. ИСТОРИЈАТ Манастир Пантократор (Παντοκράτορος, ο) Данас Мула Зејрек Џамија

23. ИСТОРИЈАТ Болница Ал Валид, Џамија Омајада, Дамаск, Сирија  الوليد بن عبد الملك‎ Ал Валид, дамашки калиф, рођен је 668. године као син Абд-ал-Малика. Један је од највећих исламских освајача, који је извршио већинску исламизацију арапског света. Основао је прву муслиманску болницу.

24. ИСТОРИЈАТ Харун-ал-Рашид  هارون الرشيد‎ Харун-ал-Рашид, пети и најпознатији абасидски калиф, владао је од 786-809. године и његово време је остало забележено по научном, културном и верском напретку. Основао је болницу за лечење заразних болести, психички поремећених особа и губаваца.

25. ИСТОРИЈАТ • Током крсташких похода од војсковођа се захтевало да спроведу превентивну заштиту од заразних болести и да организују лечење болесних и повређених у борбама или током пута кроз земље куда су пролазили. • Ствара се нови ред Витезова хоспиталаца Св. Ивана, који у Јерусалиму оснивају велику болницу. • Ред Темплара лечи болеснике од лепре, док ред Лазариста лечи губавце. Ред Тевтонских витезова лечи заразне болести, а уједно прихвата у својим болницама, свратиштима и находиштима и све тзв. социјалне случајеве.

26. ИСТОРИЈАТ • Винко Павелски уводи нови ред сестара за нехгу и социјалну помоћ – „Dames de charite”, које су биле плаћене за свој рад. Сестре су имале плаво-сиву униформу, укрућени бели оковратник и белу капу у облику троуглог шешира. • Теодор Фиднер оснива ред школованих сестара „ђакониста”, које раде добровољно као припаднице евангелистичке цркве. • Доба феудализма карактеришу сујеверје, надрилекарство и враџбине. Негу и лечење болесника карактеришу истеривање ђавола из организма, врачање, бацање жара, што се све одржало и до данашњих данâ

27. ИСТОРИЈАТ Винко Павелски (1576-1669) Теодор Фиднер (1800-1864)

28. ИСТОРИЈАТ Florence Nightingale 1820 – 1910. „Често се каже да свака жена може бити добра медицинска сестра. Ја, напротив, сматрам да и основни елементи здравствене неге захтевају знање.” „Нега значи нешто више од давања лекова и стављања облога.” Током руско-турског рата (Кримски рат, 1854-1856) учествује као сестра у редовима турске војске. Доводи из Енглеске 38 жена и у болници организује чешћење просторија, намештаја и стављање чистог постељног рубља за болеснике. Уводи посебну дијеталну храну за болеснике и посебну храну за рањенике.

29. ИСТОРИЈАТ Florence Nightingale 1820 – 1910. Обилази ноћу болеснике („the lady with the lamp”). Учествује у реформи ратне санитетске службе Велике Британије и пише књиге о нези боленсика, нези детета и друге књиге и чланке о социјално-здравственим проблемима.

30. ИСТОРИЈАТ Royal Red Cross Medal Medal of Honor Промовисала је сестринство у професију, наводећи да сестра треба неговати болесника, а не чистити околину, прати рубље; да мора бити интелигентна и континуирано едуцирана. „Потребно је водити белешке о болесницима, јер је сестра стално уз болесника; потребно је слушати лекара везано за лечење болестника, али надзор над радом сестара мора имати сестра, а не лекар или члан управе.”

31. ИСТОРИЈАТ Virginia A. Henderson 1897 – 1996. • Најпознатија медицинска сестра 20. века • Покренула је сестринство из улоге „лекарског помоћника” ка поштованој професији базираној на научним принципима и умешности неговања • Заслужна је за развој „Nursing Studies Index” (први и главни класификациони систем за научну сестринску литературу) • Почасни сарадник Краљевског факултета за сестре • Почасни члан Јапанске и Ирске сестринске организације

32. ИСТОРИЈАТ Christianne Reimann Prize (1985) Fellow of the UK’s Royal College of Nursing (FRCN) Вирџинија Хендерсон ПРИРОДА НЕГЕ „Јединствена функција неге је да помаже особама, болесним или здравим, у обављању оних активности које доприносе здрављу или оздрављењу или окакшању смртног исхода. Та помоћ се указује беспомоћним особама које немају снагу, жељу или знање које сестра има. Циљ ове помоћи је да ове особе, што је могуће пре, дођу у стање да не зависе од туђе помоћи.”

33. ИСТОРИЈАТ Током 12. века су у нашим манастирима калуђерице неговале здравствену културу и васпитање, што је у то време било непознато на дворовима Енглеске и других земаља западне Европе. Прва српска болница основана је у манастиру Студеница. Током свих ратова на нашим територијама (Први и Други српски устанак, Први и Други светски рат, ратови током последње две деценије) наше мајке и сестре неговале су рањене и болесне. По завршетку Првог светског рата, шк. 1920/1921. године оснива се Школа за сестре нудиље при Црвеном крсту у Београду. Шк. 1929/1930. године оснива се Школа за медицинске сестре, која је дала бројне здравствене кадрове до 1941. године. Виша медицинска школа у Београду основана је шк. 1952/1953. године као продужена школа у образовању медицинских кадрова – виших техничара.

34. ИСТОРИЈАТ Манастир Студеница 12. век

35. ИСТОРИЈАТ ФАЗЕ РАЗВОЈА ЗДРАВСТВЕНЕ НЕГЕ ПРВА ФАЗА – „self care” Период у коме су се људи сами старали о себи – самопомоћ. Чланови породице старали су се једни о другима и неговали се међусобно – узајамна помоћ („cover care”) ДРУГА ФАЗА Започиње у хришћанству, када Црква (калуђери и калуђерице) негује болеснике у специјалним установама („home care”) У Србији је основана прва болница у манастиру Студеница у 13. веку

36. ИСТОРИЈАТ ФАЗЕ РАЗВОЈА ЗДРАВСТВЕНЕ НЕГЕ ТРЕЋА ФАЗА • Започиње у доба романтизма, па се наставља у 19. и 20. веку. • Сестра-нудиља није више оријентисана само на физичку негу болесника; она је активан сарадник лекару у дијагностици и лечењу. • Видна је и сестринска улога у патронажној служби, здравственом просвећивању и кућној нези болесника. • Ужа специјализација остварује се кроз рад, стручне семинаре, симпозијуме и конгресе.

37. ТЕОРИЈЕ И ДЕФИНИЦИЈЕ Здравствена нега је наука и уметност која се бави праксом, истраживањем и теоријом. „Јединствена функција неге је да помаже особама, болесним или здравим, у обављању оних активности које доприносе здрављу или оздрављењу или окакшању смртног исхода. Та помоћ се указује беспомоћним особама које немају снагу, жељу или знање које сестра има. Циљ ове помоћи је да ове особе, што је могуће пре, дођу у стање да не зависе од туђе помоћи.” В. Хендерсон, Природа неге, 1966

38. ТЕОРИЈЕ И ДЕФИНИЦИЈЕ Помоћу ове дефиниције Вирџинија Хендерсон одговара на 7 питања: Ко помаже – медицинска сестра Коме помаже – здравом или болесном појединцу При чему помаже – при задовољавању основних људских потреба Када помаже – када особа нема потребну снагу, вољу или знање Како помаже – пружа неколико врста помоћи (физичку, психолошку, духовну и едукативну) Која је сврха помоћи – очување здравља, опоравак или мирна смрт Које је начело помоћи – што брже осамостаљивање

39. ТЕОРИЈЕ И ДЕФИНИЦИЈЕ „Здравствена нега представља једну од здравствених дисциплина, те се као целовита делатност бави појединцем, породицом или друштвеном заједницом у току њихових разгранатих функција за време здравља и болести, односно креће се из једне фазе у другу.” Светска здравствена организација – Регионални биро за Европу „Здравствена нега је дисциплина и пракса медицинске сестре у пружању професионалне помоћи појединцу, породици и заједници, кад њима недостаје снага, воља или знање, на свим нивоима здравља, од зачећа до краја живота, с циљем да заштити и унапреди здравље, развије способност за самонегу, или да им помогне да прихвате своја ограничења, туђу помоћ, да достојанствено живе и дочекају мирно крај.” Милена Тијанић, виша медицинска сестра и психолог

40. ВРСТЕ ЗДРАВСТВЕНЕ НЕГЕ Здравствена нега је континуирани процес лечења болесника, која подразумева вишеетапну негу и лечење болесника, коју чине: Интензивна нега, Полуинтензивна нега, Обична нега (самонега), Кућна нега и Терминална нега.

41. ВРСТЕ ЗДРАВСТВЕНЕ НЕГЕ Интензивна нега • Медицинска сестра максимално прилагођава рад тешком болеснику како би се очувале и опоравиле угрожене виталне функције његовог организма. • Свака болница има посебну службу интензивне неге, заједничку за сва одељења. Већи центри имају издвојена одељења неге по службама. • Просторије за интензивну негу смештене су у најмање прометном делу клинике/болнице, како би се обезбедио мир болесницима. • У саставу овог одељења постоји више соба (доктори, сестре, болесници, блатекс, изолације и сл.) • Данас се најчешће примењује систем јединствене просторије за интензивну негу

42. ВРСТЕ ЗДРАВСТВЕНЕ НЕГЕ Интензивна нега • Просторије службе интензивне неге су непрекидно осветљене, а по потреби се могу замрачити. Неопходно једа постоје уређаји са јачом светлошћу (рефлектори). • Просторије располажу клима-уређајима. Просторија се загрева централним грејањем (22-240C) • У просторијама се налази само неопходан намештај за правилно обављање службе. • Кревети су тако постављени да им се може лако прићи са свих страна, а помоћу механизама сваки кревет може да се стави у положај који је за болесника најповољнији. • Душеци су покривени мушемом, преко које се постављају два застирача (чаршава), и то један уздужни, а други попречни.

43. ВРСТЕ ЗДРАВСТВЕНЕ НЕГЕ Интензивна нега • Поред сваког кревета постоји прикључак за електричну енергију са више водова („шински систем”). • Забрањена је свака посета и шетња особља, болесника и чланова њихових породица. Данас постоје изузеци када се ради о тешким болесницима. Посета траје највише 10 минута. • Посета се облачи у строго прописану одећу и обућу. • Забрањено је уношење „понуда” (хране, пића и воћа) и стварање буке. • Води се континуирана нега пацијента (фрикције, масаже, активне и пасивне вежбе, антидекубитални програм). • Медицинска сестра посебно боди рачуна о проходности дисајних путева. Кисеоник се даје у тачно одређеној количини.

44. ВРСТЕ ЗДРАВСТВЕНЕ НЕГЕ Интензивна нега • Медициснка сестра мора стално да посматра поверене јој болеснике (гастрична функција, аспирациона дренажа, диуреза, основни хемодинамски параметри, свест и сл.) • О свим уоченим променама одмах обавештава лекара • У тачно одређено време сестра узима крв и мокраћу и шаље у лабораторију ради анализе. • Медицинска сестра контролише брзину истицања интравенске инфузије/трансфузије и на време замењује боце са течношћу. • Медицинска сестра уредно и савесно води медицинску документацију о датој терапији и нађеним вредностима виталних функција.

45. ВРСТЕ ЗДРАВСТВЕНЕ НЕГЕ Интензивна нега • У јединицу интензивне неге смештају се болесници: • којима је неопходан сталан интензивни медицински третман због угрожених виталних функција, • кад су без свести (кома), • кад је у питању крварење – спољашње и унутрашње, • ради сталне контроле температуре, пулса, дисања и крвног притиска, • ради интензивне терапије • због политраума.

46. ВРСТЕ ЗДРАВСТВЕНЕ НЕГЕ Полуинтензивна нега • Примењује се у лечењу болесника чије су виталне функције физиолошке (без апарата за дисање и очуване свести), али који нису способни да самостално обављају физиолошке потребе. • Контрола виталних функција врши се уз помоћ монитора и других апарата и уређаја. • Просторија је опремљена свим апаратима, уређајима и инструментима као и јединица интензивне неге • У одељењу постоје електронски монитори који аутоматски региструју пулс, крвни притисак и дисање. • Болесници су под сталном контролом медицинске сестре

47. ВРСТЕ ЗДРАВСТВЕНЕ НЕГЕ Полуинтензивна нега • У јединицу полуинтензивне неге смештају се болесници: • кад су непокретни, • кад су дезоријентисани, • са поремећајима виталних функција, • којима треба поставити хемостатичку повеску због спољашњег крварења, • ради повремене терапије кисеоником, • ради испитивања функције назогастричне сукције, • који се хране у постељи, • кад је нужно одржавање личне хигијене у постељи и • кад обављају физиолошке потребе у постељи, уз помоћ других особа

48. ВРСТЕ ЗДРАВСТВЕНЕ НЕГЕ Обична нега (самонега) • Зависи од природе обољења и врсте повреде. • Сестра учествује не само у нези болесника већ и у свим поступцима дијагностике и медицинско-техничким радњама, што доприноси успешном лечењу б олесника. • Виталне функције, пулс и крвни притисак сестра обавезно контролише на сваких 6 часова. • Болесници су активно или пасивно покретни. • Пасивно покретни болесници уз помоћ сестре или физиотерапеута устају из постеље, одлазе у купатило. • Активни болесници сами и без ичије помоћи обављају своје хигијенске и физиолошке потребе, хране се у заједничкој трпезарији, слободно време проводе у соби за дневни боравак.

49. ВРСТЕ ЗДРАВСТВЕНЕ НЕГЕ Кућна нега • После завршеног лечења у болници, болесници се отпуштају својим кућама, где настављају продужено болничко лечење. • Нису потребни скупоцени уређаји, опрема и бројно медицинско особље. • Потребна је сарадња целе породице. • Медицинска сестра свакодневно, у одређено време, обилази болесника, даје му потребну терапију и о стању пацијента редовно извештава надлежног лекара. • Социјална служба сваке општине помаже негу болесника ван болнице и то набавком опреме, финансијским средствима и моралном подршком. • Медицинска сестра има посебно одговорно место у организацији кућне неге.

50. ВРСТЕ ЗДРАВСТВЕНЕ НЕГЕ Терминална нега • Погрешна је пракса да се неизлечиви болесници издвајају у посебне собе умирућих болесника, или се у болесничкој соби одвајају специјалним параванима од других болесника. • Сваки болесник, без обзира на стање његове свести, уочава поступке који наговештавају „крај живота”. • Стварају се погодни услови за смештај и спроводе потребне медицинско-техничке радње, које код ових болесника стварају осећање наде и сигурности у успешно лечење. • Неизбежно је константно присуство медицинске сестре, која посматра болесника, уочава настале промене, предузима одговарајуће мере неге и извештава лекара о свему што је запазила.