Висока спортска и здравствена школа Београд

1. Висока спортска и здравствена школа Београд Доц. др Предраг Лазаревић ФИЗИЧКА ПРИПРЕМА МЛАЂИХ КАТЕГОРИЈА СПОРТИСТА

2. Физичка припрема се може дефинисати као низ планираних методскихпоступака првенствено усмерених ка трансформацији моторичког и морфо-функционалног статусапојединца. Као синоними користе се кондициона припрема, базична припрема ислично. Циљ рада у физичкој припреми је да се обезбеде оптимални предуслови, а при томе се мисли на антрополошке карактеристике појединца, за лакше и брже савладавање спортско-техничко-тактичких задатака у специфичним условима.

3. СПЕЦИФИЧНА ФИЗИЧКА ПРИПРЕМА Интегрише тренинг физичке припреме и техничко-тактички тренинг. Важан предуслов за креирање програма специфичне физичке припреме је познавање технике конкретног спорта. Реализавија оваквих програма је везана за уску сарадњу главног тренера са тренером који је задужен за физичку припрему.

4. The cycle of activities in training Competition Training Regeneration

5. Критичне зоне локомоторног апарата код фудбалера (Jonath, 1981.)

6. АНАТОМСКО-ФИЗИОЛОШКЕ ОСНОВЕ ФУДБАЛА Како тело човека реагује на акутни физички напор? Одакле људски организам добија енергију за обављање физичког рада? Како мишићи производе силу и покрећу тело и/или његове делове? Који су мишићи посебно оптерећени током фудбалске ангажованости? Какве се промене догађају под утицајем дуготрајног физичког рада?

7. СРЧАНО–ВЕНСКО–АРТЕРИЈСКИ И ДИСАЈНИ СИСТЕМ, ЕНЕРГЕТСКИ СИСТЕМ, НЕРВНО–МИШИЋНИ СИСТЕМ,

8. СРЧАНО-ВЕНСКО-АРТЕРИЈСКИ СИСТЕМ CO2 О2 Венски систем допрема О2 и хранљиве материје до активних мишића и ткива. Путем овог система се из организма избацују CO2и друге отпадне материје.

9. Срце је пумпа која омогућава проток крви кроз цео организам. То су ритмичне контракције и релаксације срчаног мишића. Срчана фреквенција је број срчаних откуцаја у једној минути. У току једне срчане контракције се избаци одређена количина крви која се зове ударни волумен срца. Укупна количина испумпане крви у једној минути зове се минутни волумен срца и он је једнак: UVSx SF= MVS У току вежбања се повећава потреба за кисеоником тако да расте и минутни волумен срца са 5 литара у мировању на 25 литара код мах напора код нетренираних особа.

10. ДИСАЈНИ СИСТЕМ Постоје два система везана за пренос кисеоника и угљен-диоксида и то су плућна вентилација и плућна дифузија. Дисање има неколико функција; • Унос кисеоника у тело, • Уклањање угљен диоксида из тела, • Регулација телесне температуре, • Регулација ацидо-базне равнотеже у телу.

11. Укупна количина кисеоника која се удахне па након тога избаци из организма у току једног минута се зове минутна вентилација. Минутна вентилацијау мировању износи око 5 l/min. Током акутног физичког напора фудбалера максималног интензитета минутни волумен се увећава на 130-180 l/min (код неутренираних особа: 110-140 l/min). На плућну вентилацију и дифузију утичу и спољашњи фактори, као на пример надморска висина. (смањује се %О2-опада и максимална плућна дифузија О2) На 2000 метара је потребна већа минутна вентилација за допремање исте количине О2 као на нивоу мора.

12. Фудбалери за акутни физички напор користе различите изворе енергије. • Аденозин-трифосфат кога има у мишићима за око 2 секунде интензивног мишићног рада (АТP-обновљив на три начина) • Без присуства кисеоника (анаеробни ЕС) • Путем креатин фосфата-трајање 6-7 секунди (АТP+CP=фосфатни енергетски систем), • Гликолитички енергетски систем (угљени хидрати у мишићима) • Уз присуства кисеоника (Аеробни ЕС) • Оксидативни систем (угљени хидрати и масти) ЕНЕРГЕТСКИ СИСТЕМ (ЕС)

14. НЕРВНО – МИШИЋНИ СИСТЕМ Нервни систем представља управљачки и контролни систем док мишићни делује као извођач наредби које су пристигле из нервног система. Контролише вољне и невољне покрете кроз перцепцију играча али контролише и органске системе: срчано-венски систем као и дисајни систем. Дели се на: Централни (CNS-мозак и кичмена мождина) и периферни нервни систем (PNS-43 пара нерава).

15. CNS и PNS делују синхронизовано. Пример томе је да у току утакмице играч примети голмана који је напустио свој гол. Перцепциом ми шаљемо информације кичменој мождини и она даље обрађени податак шаље нашим мишићима да се изведе шут ка противничком голу. Ако је покрет научен велика вероватноћа је да ћемо погодити циљ. Ако није научен онда је погодак у домену случајности. Вољни покрети који су научени током живота се називају моторичким знањима, а налазе се у CNS-у као записи у моторичкој меморији-моторички програми.

16. МИШИЋНИ СИСТЕМ Постоји више од 600 скелетних мишића са задатком да путем контракције и мишећне силе изведу покрете тела или делове покрета. По функцији их делимо на: Агонисте-главни покретачи, тј мишићи који својим скраћењем доприносе извођењу покрета, Синергисте-мишићи који својим скраћењем помажу агонистима да изведу одређени покрет, Антагонисте-мишићи који делују у супротном смеру од деловања агониста, Стабилизаторе или фиксаторе-мишићи који својим статичким деловањем обогућавају агонистима и синергистима извођење покрета.

17. У фудбалу код удараца ногом у извођењу овог покрета учествују као агонисти мишићи предње стране натколенице, мишић предње стране кука је синергиста а мишићи стомака, леђа и стопала су стабилизатори. Исти мишић у једном сложеном покрету може бити и синергиста и антагониста као на пример код спринта. У опружању ноге у контакту са подлогом мишићи задње ложе су синергисти, док су код успоравања у функцији антагониста.

18. С обзиром на карактеристике миоцита, инервацију и начин контракције, мишићи се деле на попречно-пругасто (скелетно), глатко и срчано мишићно ткиво. Мишићно ткиво је сачињено од високоспецијализованих ћелија (миоцита), чија је способност да трансформишу хемијскуенергију у механички рад. Већи број мишићних влакана представља мишићни сноп.

19. Постоје две врсте мишићних влакана. То су: тип I спора-црвена мишићна влакна и тип II брза-бела, брза оксидативна и брза гликолитичка влакна.

20. МИШИЋНА КОНТРАКЦИЈА

21. Нервно-мишићнои систем производи силу коју зовемо снага. Разликује се максимална, експлозивна јакост и мишићна издржљивост. • Тренингом снаге се може повећати мишићна сила на три начина: • Повећањем попречног пресека мишића (хипертрофија) • Повећањем међумишићне координације (између група мишића које изводе покрет) • Повећањем унутармишићне координације (повећањем нервне активације мишића)

22. ХВАЛА НА ПАЖЊИ. ПИТАЊА??? Доц. дрПредраг Лазаревић