slide1 n.
Download
Skip this Video
Download Presentation
Doc. dr Marko Malović Beogradska Bankarska Akademija mmalović@ien.bg.ac.rs

Loading in 2 Seconds...

play fullscreen
1 / 26

Doc. dr Marko Malović Beogradska Bankarska Akademija mmalović@ien.bg.ac.rs - PowerPoint PPT Presentation


  • 156 Views
  • Uploaded on

Globalna finansijska kriza: Šta je pošlo naopako Šta se i dalje odvija naopako i Šta će proizaći iz svega ?. Doc. dr Marko Malović Beogradska Bankarska Akademija mmalović@ien.bg.ac.rs. Quo vadis Domini?.

loader
I am the owner, or an agent authorized to act on behalf of the owner, of the copyrighted work described.
capcha
Download Presentation

PowerPoint Slideshow about 'Doc. dr Marko Malović Beogradska Bankarska Akademija mmalović@ien.bg.ac.rs' - carol


Download Now An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript
slide1

Globalna finansijska kriza:Šta je pošlo naopakoŠta se i dalje odvija naopako iŠta će proizaći iz svega?

Doc. dr Marko Malović

Beogradska Bankarska Akademija

mmalović@ien.bg.ac.rs

quo vadis domini
Quo vadis Domini?
  • “This is not the end. It is not even the beginning of the end. But it is, perhaps, the end of beginning”

-W. Churchill-

u jednoj re enici
U jednoj rečenici...
  • U globalnoj finansijskoj industriji današnjice, osvajanje konkurentske prednosti svelo se na veštačko redukovanje efikasnosti tržišta.
  • Okrutno uspešan način za sabotažu finansijskog tržišta je jedrenje na svesno, predumišljeno izazvanoj plimi prenaduvanih cena aktive čiju efemernu prirodu maskira dimna zavesa uskraćenih ili pogrešnih finansijskih informacija.
sinopsis
Sinopsis
  • Savremenici smo i žrtve pete u nizu (i daleko najdublje) međunarodne finanasijske krize u posleratnom periodu.
  • Teorijski, reč je o MFK tzv. četvrte generacije, koju uzrokuje i omogućava sofisticiran finansijski inženjering u društvu reputacionog hazarda i labave ili nikakve preventivne pravne regulacije.
  • Direktni i neposredni gubici banaka procenjuju se na 1,45bil.$ (spram 1,2bil.kapitala konsolido-vanog bankarskog sektora SAD) , iako se “tela” postradalih posrednika još uvek prebrojavaju i razmere maligniteta i metastaza u globalnim finansijskim plasmanima tek utvrđuju...
sinopsis1
Sinopsis
  • Teško su uzdrmani: nacionalni bankarski sistemi, nacionalni berzanski indexi, evrotržišta, suverene zemlje (Island, Pakistan, Mađarska, Češka), i na kraju ali ne manje važno:
  • Uzdrmano poverenje u credit-rating agencije i uopšte price discovery funkciju finansijskog tržišta na jednoj, te u ideologiju vođenja monetarne politike na kakvu smo navikli na drugoj strani!
ta bi bilo da je bilo
Šta bi bilo da je bilo...
  • Kriza je mogla i morala da bude zatrta u korenu još 2002. (nakon “kreativnog” raspleta Enron međunarodne krize), jer su poremećaji na hipotekarnom tržištu samo dežurno okrivljen okidač, pre nego li uzročnik međunarodnog finansijskog haosa s kojim se još uvek rvemo.
da li je caetereis paribus moglo druk ije
Da li je, caetereis paribus, moglo drukčije?
  • Ne! Uz eksplozivnu smešu glavnog sastojka i zlosrećno odabranih začina, izbijanje krize bilo je pitanje momenta.
  • Stoga, ukratko o uzrocima krize...
ta je po lo naopako
Šta je pošlo naopako?
  • Visok i naizgled dugoročno održiv privredni rast uz niske kamatne stope proizvodi često nekontrolisan kreditni uzlet.
  • Niska inflacija uz obilje likvidnosti =>

spekulativni mehurovi i čist kapitalni ćar za finansijske posrednike.

  • Ali agresivna (ili defanzivna) bankarska ekspanzija izaziva nestašicu prvoklasnih dužnika.
  • Potreba da se zaobiđe preterana regulacija u “plain-vanilla” bankarstvu, koja vezuje previše kapitala u odnosu na konkurenciju, ponukala globalne bankare da kockarski rizično inoviraju.
ta je po lo naopako1
Šta je pošlo naopako?
  • Prepakivanje postojeće finansijske aktive u novu, dramatično mutiranu, koja se prodaje trećim licima uz tzv. unapređenje kredita (credit enhancements) i izmeštanje derivatnih pozicija u vanbilansnu senku SPV-pravnih ljuštura koje uz mnogo niža ili nikakva rezervisanja, najprostije rečeno, uzajmljuju kratkoročno (roll-over borrowing) i investiraju dugoročno.
ta je po lo naopako2
Šta je pošlo naopako?
  • “Subprime” (suboptimalni) dužnici -tzv. ninjas/hazardni zajmovi
  • “Flex/no interest” aranžmani,seku-ndarne hipoteke, ekonomičnost obima, “originate and distribute”
ta su oni o ekivali
Šta su oni očekivali?
  • Dužnici (sa nešto znanja) očekivali rast l.d. ili povoljno refinansiranje usled rasta vrednosti nekretnine
  • Bankari zarađivali na provizijama i rekreaciji kreditnog potencijala odobravajući zastrašujuće iznose hipotekarnih zajmova i/ili garancija koje su efektivno finansirala treća lica!!!
ta je po lo naopako3
Šta je pošlo naopako?
  • “Glavni sastojak”: pohlepa i/ili strah iza strategije protočnog bojlera – neretko višekratna sekjuritizacija kredita uz dvostruko sporno “unapređenje” strukturisanog materijala od strane priznatih agencija za ocenu kreditnog boniteta.
  • + “začini” tj. splet međunarodnih ekonomskih okolnosti
ta je po lo naopako4
Šta je pošlo naopako?
  • Tvrdoglavo ekspanzivna anticiklična monetarna politika nakon pucanja dotcom (NASDAQ) spekulativnog mehura
  • Slab jen i gotovo nulte realne kamatne stope u Japanu
  • Gigantski platnobilansni suficiti Kine i drugih vodećih tržišta u nastajanju
  • Reciklaža petrodolara baš kao pre 30 god.
ta je po lo naopako5
Šta je pošlo naopako?
  • CDO (collateralized debt obligation) versus
  • CDS (credit default swap)
  • Portfolio podloge kod CDO hartije nije zadat jer emitent njime sve vreme aktivno upravlja.
  • Platni “vodopad” sekjuritizovanih tranši (visoko rizične tj. tranše veštački primamljivije)=> super-senior tranše nelikvidne
  • Sintetičke CDO: u normalnim privrednim okolnostima omogućuju transfer kreditnog rizika bez pratećeg transfera podloge!
ta je po lo naopako6
Šta je pošlo naopako?
  • Ovim se ne samo izbegavaju administrativni troškovi fizičke prodaje i kliringa podloge, već se kao najednom legitimni objekat kreditne sekjuritizacije javljaju i potraživanja koja su po definiciji neprenosiva (dokumentarni akreditivi, bankarski akcepti itd.)
  • Suštinski novitet ove u odnosu na 2001/02 krizu jeste veća uloga sintetičkih CDO koje su bankare učvrstile u uverenju da je osiguranje od rizika i rekreacija likvidnosti moguća i bez čišćenja knjiga od potencijalno rizične ili kontaminirane aktive!
  • Ovoga puta dobar deo kreditnog rizika nije napustio bankarski sistem već se samo “seljakao” unaokolo dok fitilj pucanjem spekulativnog mehura nije konačno dogoreo.
  • U međuvremenu, SPV ljušture maksimalno rastežu ročnu transformaciju sredstava, što sa prvim subprime gubicima i usled smanjene investicione vidljivosti otvara Pandorinu kutiju.
ta se i dalje odvija naopako
Šta se i dalje odvija naopako?
  • Problem zatrpavamo novcem (pacijentu sa ozbiljnim unutrašnjim krvarenjem dajemo transfuziju krvi)
  • Rašljasta i ekstremno rđava retorika: predlozi reformi i mehanike upravljanja krizom variraju od neznalačkih do zastrašujućih!
  • Moralno i ekonomski-nepodsticajne falinke politike iskupljivanja gubitaka i rekapitalizacije bankarskog sistema (akcionari će unekoliko i biti kažnjeni ali dok god poreski obveznici plaćaju neto ceh govorimo o finansijskoj kauciji)
  • Too big ili too connected to fail?
  • Ovo nije kriza likvidnosti, već samoispunjujuća kriza nepoverenja (ugrožena je solventnost američkih i međunarodnih finansija)
ta se i dalje odvija naopako1
Šta se i dalje odvija naopako?
  • Mnogi zvaničnici se rukuju i obznanjuju smalaksavanje globalne finansijske krize koju nisu do kraja ni razumeli, niti su joj odredili domet i pravce širenja.
  • Pogledajmo kako različite (ali svejednako uticajne i ugledne) stručne i/ili političke instance poslednjih nedelja pogrešno identifikuju uzroke međunarodne finansijske krize:
ta se i dalje odvija naopako2
Šta se i dalje odvija naopako?
  • Subprime kriza je uzročnik svetske finansijske krize!
  • SAD su krive za sve!
  • IMF (poneko se seti i BIS) je odgovoran što nije sprečio krizu!
  • Ovo je samo kriza prolazne nelikvidnosti!
  • Čvršća regulacija bankarskog sektora bi onemogućila krizu!
ta e proiza i iz svega
Šta će proizaći iz svega?
  • Posledice po svetske finansijske centre, međunarodne finansijske institucije i razvijeni svet
  • Posledice po tranzicione privrede malih, ekonomski otvorenih zemalja u razvoju
  • Zbog viška nepoznatih, povremeno normativan pristup- šta bi trebalo da proizađe?
ta e proiza i iz svega1
Šta će proizaći iz svega?
  • Svet neumitno ide ka tvrđoj regulaciji finansijskog posredovanja, privređivanju s većom makroekonomskom i svojinskom ulogom države.
  • U makroekonomskom smislu, kejnzijanizam je ponovo u modi, sa zamašnijim budžetskim deficitima u kojima jedno vreme neće biti sredstava za borbu protiv globalnog zagrevanja i sl.
za globalne finansije i g20
Za globalne finansije i G20
  • Posledice (priroda, razmere) i oporavak će zavisiti od:
  • Nagodbe između potencija i troškova tzv. “nuklearne” monetarno-fiskalne opcije, te uspešnosti nacionalizacije potonulih banaka i re-regulacije u pokušaju da se povrati dobar deo deflacijom spekulativnog mehura izgubljenog bogatstva.
  • Brzine i kvaliteta reformi međunarodne finansijske arhitekture (Bretton-Woods2)
  • Frekvencije i lokacije sporadičnih finansijskih eksplozija koje će bojim se još jedno vreme odjekivati
za globalne finansije i g201
Za globalne finansije i G20
  • Logične posledice globalne finansijske krize u razvijenom svetu morale bi da se pozabave:

-propustima u vrednovanju finansijske aktive (odbaciti mark-to-market princip u korist ex-ante implementiranog principa niže vrednosti)

-propustima u regulaciji (kombinacija ozbiljne deregulacije i detaljne regulacije)

-propustima u sekjuritizacionom jemstvu i metodologiji ocenjivanja kreditnog boniteta

-lošim brakom između nacionalno autarkičnih kaucija (finansijskih izbavljenja banaka u teškoćama) i očevidno međunarodne zaraze koja ih iziskuje

-povećavanjem finansijske transparentnosti nekom vrstom međunarodnog pasoša za kompleksne strukturisane proizvode uz utvrđivanje drakonske materijalne (krivične?) odgovornosti za prekršioce

-dalekosežnijim promišljanjem konsekvenci heterodoksne monetarne politike koja, donekle iznuđena, tretira goruće probleme

za male otvorene privrede u razvoju
Za male otvorene privrede u razvoju
  • Dobre vesti: Izvan berzanskog efekta zaraze (paradigma zajedničkog kreditora i tzv. bega u sigurnost), nema neposredne izloženosti nacionalnih finansijskih sektora krizi
  • Dobre vesti: Devizne rezerve su vrlo visoke (zapravo previsoke, al o tome drugi put)
  • Loša vest: Globalna finansijska kriza će biti okidač za eskaliranje dubljih makroekonomskih problema koji se predugo ignorišu!
za male otvorene privrede u razvoju1
Za male otvorene privrede u razvoju
  • Smalaksavaju FDI, kao i cross-border zajmovi i doznake iz inostranstva.
  • Nije opravdano očekivati značajnije multilateralne transfere niti ubrzano članstvo u ekskluzivnim klubovima razvijenog sveta koji će biti zaokupljeni samim sobom.
  • Za tranzicione privrede u razvoju koje ostaju izvan atraktivnih regionalnih integracija, ukoliko blagovremeno izađu na kraj sa vlastitim institucionalnim, infrastrukturnim i korupcionaškim nedostacima, postoji mogućnost privlačenja već postojećeg biznisa koji iz geografskog komšiluka vreba dugoročno jeftinije alternativne lokacije...
makroekonomski odgovor zur
Makroekonomski odgovor ZUR
  • Blago ekspanzivna fiskalna politika (promocije i kreditiranja izvoza na jednoj i ubrzane izgradnje saobraćajne infrastrukture na drugoj strani, poreske olakš. za gradj.)
  • Neutralna monetarna politika
  • Trošenje deviznih rezervi na redukciju spoljnog duga
  • Deprecijacija precenjenih valuta
slide26
Kraj
  • Hvala na pažnji 
  • PS: Sva pitanja, komentari i neslaganja su više nego dobrodošli!
ad