Download
1 / 7
90 likes | 380 Views
Životni standard u SFRJ. js. U vod. Pri analizi ž ivotnog standarda u Jugoslaviji posle II svetskog rata, ima ć emo u vidu njegovo u ž e zna č enje tj.posmatra ć emo li č nu i zajedni č ku potro š nju u na š oj zemlji .
E N D
Uvod • Prianaliziživotnogstandarda u JugoslavijiposleII svetskog rata, imaćemo u vidunjegovo uže značenjetj.posmatraćemoličnu izajedničkupotrošnju u našojzemlji. • Dinamičnirastproizvodnje, koji je ostvaren u SFRJ tokomposleratnogperioda, širio jematerijalnuosnovuzapodmirivanjeraznovrsnihpotrebaljudi. • Prosečnagodišnjastoparastaizdatakazaličnu potrosnju:
Tumačenje tabele • U prvimposleratnimgodinamavisokaizdvajanjazaakumulacijuiinvesticijenisuostavljalaprostorzapovećanjelične potrošnje. • Od 1952.ličnapotrošnjapočinjedaraste, najpreumerenimtempom, a zatimveomabrzo. • Do 90-ih godina, ličnapotrošnja se povećala 5,2 puta, pri prosečnojgodišnjojstopirastaod 4,4%. Tokom 80-ih beležen je neznatnirastlične potrošnjeod 0,1%. • Što se tiče promena u strukturilične potrošnje, sve do 1979.smanjivao se udeoizdatakazaishranu, odeću, obuću, piće iduvan, što je karakteristikaprivrednograzvoja. • Međutim, saizbijanjemekonomskekrize 80-ih godina učešće datihizdatakaponovoraste. • Učešće izdatakazaishranuponovoraste, dok se udeotroškovazazadovoljavanjenekihpotreba “višeg” reda (trajnihpotrošnihdobara) smanjuje.
Životni standard u SFRJ • SFRJ je postizalaznačajnerezultate u oblastizajedničkepotrošnje. • Ostvaren je napredak u obrazovanju, zdravstvenojzaštiti, kaoi u naučno-istraživačkojdelatnosti. • Izdacizaobrazovanjeizdravstvenuzaštitu učestvovalisusanajvećimprocentom u društvenomproizvodu. • Povećanisukapacitetizdravstvenihorganizacijaibrojstručnihkadrova (u 1952. je bilo 6.364 lekara, a u 1989 .46.399).
Životni standard u SRJ • Ekonomsketeškoće krozkojeje naša zemlja prošla u 90-im nepovoljnosu se odrazilenaživotni standard stanovništva. • Prosečnazarada u 2000.iznosila je tek 37% prosečne zaradeostvarene u 1990.godini,a prosečnapenzija 40%, što je uticalonaosetnosmanjenjelične potrošnjestanovništva. • Veliki pad lične potrošnjepočetkom 90-ih izazvao je negativnepromene u njenojstrukturi, a posebno u nivouikvalitetuishrane. • Udeorashodazaishranu u ukupnojličnojpotrošnjipovećao se napreko 50% u 1993., da bi se zatimpostepenosmanjivao, takoda je u 1998.iznosiooko 43%. • Poslednjihgodina (počevšiod 1999.) udeoishraneponovorastei u 2001.premašuje 50%.
Teškeekonomskeprilike u zemljiobeleženevelikimpadomproizvodnje, hiperinflacijom, povećanjemnezaposlenosti, smanjivanjemrealnihprihodastanovništva, dovelesu do širenjasiromaštva. • Premajednomistraživanjuu našojzemlji je 1994.godinegotovočetvrtinastanovništva (23,5%) živela u siromaštvu, dok je u 1990.udeosiromašnihiznosio 7,7%. • Sa poboljšanjemekonomskihprilika u zemljimnogisuuspelida se izvukuiznadlinijesiromaštva. Međutim, već1999. usled NATO bombardovanjadolazi do novogporastabrojasiromašnihinjihovudeo u ukupnomstanovnštvutadašnje SRJ iznosi 29,4%.
Zaključak • Ekonomsketeškoće krozkoje je prošla naša zemlja u 90-im godinama, ostvarilesuduboktraginafunkcionisanjeobrazovanja, zdravstvaidrugihjavnihslužbi značajnihzaživotni standard stanovništva. • Da bi se poboljšaoživotni standard stanovništva u našojzemljitrebastvoritiuslovezadinamičan privrednirazvoj, praćen povećanjemzaposlenostiizarada. • Stoga, neophodno je sprovođenjeekonomskihreformi, aliireformisocijalnogsektora.
