130 likes | 276 Views
Основна школа “ Жарко Зрењанин” Нови Сад Општинско такмичење категорија: Информатика у функцији технике и технологије Могућности коришћења соларне енергије у основној школи “ Жарко Зрењанин” у Новом Саду ученик: Марко Михајловић VII разред ментор: Милан Јашћур, проф. технике и информатике
E N D
Основна школа “ Жарко Зрењанин” Нови Сад Општинско такмичење категорија: Информатика у функцији технике и технологије Могућности коришћења соларне енергије у основној школи “ Жарко Зрењанин” у Новом Саду ученик: Марко Михајловић VII разред ментор: Милан Јашћур, проф. технике и информатике Нови Сад 13.03.2011
Циљ рада Направити 3Д модел школе и демонстрирати могућности коришћења соларне енергије као најјефтинијег обновљивог извора енергије. Утврдити стварне искористиве количине соларне енергије која се може добити уз минимална улагања а да се не наруши постојеће архитектонско решење школе.
Увод Зграда основне школе “ Жарко Зрењанин” је пројектована 1978. године. Градња школе је завршена 1981. и школа је почела са радом у новој згради. Локација школе је Лиман 3. Укупна површина школе је 6229 м2 Школа је пројектована са пуно стаклених површина и уз мање адаптације може се користити као пасивни соларна кућа. Уградњом соларних панела школа може постати активна соларна кућа и тако на најбољи начин показати генерацијама ученика како се користе обновљиви извори енергије.
Израда модела 3Д модел школеје рађен у програму Google SletchUp7. Програм је бесплатан, али и поред тога има пуно опција за израду модела. Модел је рађен на основу плана школе у размери 1:200.
Одређивање положаја објекта Програм омогућава да одредимо локацију објекта према стварним координатама (Нови Сад и одредимо осу север-југ (Window-Model info- Location) Укључивањем опције сенки (View-Shadows) можемо видети које су површине осветљене Укључивањем опције сенки у зависности од месеца и дела дана( Windows- Shadows) можемо анализиратиколико сати је дневно осветљена нека површина
Постављање соларних панела Из пројекта школе се може видети положај јужне стране и које површине крова су најбоље осветљене. Да не би нарушили архитектонско решење школе одлучили смо да поставимо соларне панеле на све кровове на јужној страни. Осветљеност објекта у јануару у подне
Прорачун површине панела Модел школе је рађен у размери 1:200 , па коришћењем опције програма (Window-Entity info)добијамо вредности било које површине. Ако кликнемо на један панел добијемо површину панела. пример: површина једног панела износи 991 мм2 стварна површина овог панела износи а = 991 x 200 x 200 = 39640000 мм2 а = 39640000/1000000= 39,64 м2
Прорачун површине свих панела За потребе уградње соларних колектора могу се искористити пет кровова. 1. кров А1= 12 x a1=283 м2 2. кров A2= 5 x a2 = 195 м2 3. кров A3= 8 x a3 = 255 м2 4. кров A4= 10 x a4 = 198 м2 5. кров A5= 5 x a5 = 70 м2 укупна површина свих кровова А = А1 + А2 + А3 + А4 + А5 = 283+ 195 + 255+ 198 + 70 А = 1001м2
Број сунчаних сати у току године Према подацима Републичког Хидрометеоролошког завода Србије (www.hidmet.gov.rs) вишегодишњи просечан број сунчаних сати током године износи t = 2042 (h) – укупан број сунчаних сати у току године
Соларна константа Енергија Сунца која доспе на површину земље у јединици времена назива се соларна константа У идеалним условима она износи So=1376 W/m2 (www.solarnipaneli.org/2010/09/solarna-konstanta)
Расположива енергије Сунца у о.ш. “ Жарко Зрењанин” у Новом Саду E = A*So*t/1000 (kw*h) E= 1001*1367*2042/1000 Е= 2794207 (kw*h) E – укупна енергија Сунца прикупљена помоћу соларних панаела (kw) A=1001(m2) – укупна површина свих панела t= 2042 (h) – укупан број сунчаних сати у току године So= 1367 ( W/m2) – соларна константа
Анализа добијених резултата • прорачун извршен на основу модела у идеалним условима показује да се ради о огромној количини енергије • стварна, искористива количина је далеко мања јер треба узети у обзир губитке • када би анализирали по месецима видели би да је зими (када је енергија најпотребнија) количина најмања • претварањем соларне енергије у електричну могли бисмо решити комплетно осветљење школе • у току топлијих месеци вишак енергије бисмо могли употребити поред осветљења за покретање расхладних уређаја