Аутор: мр Маја Анђелковић Шегуљев Основна школа „Јелена Ћетковић“, Београд Република Србија

1. СОФИЙСКИ УНИВЕРСИТЕТ“СВ. КЛИМЕНТ ОХРИДСКИ” СОФИЯ, БЪЛГАРИЯ The Twelfth International Slavic Studies Conference Movement and Space in Slavic Languages, Literatures and Cultures ПРОМЕНЕ И РАЗВОЈ ОБЛИКА, СТРУКТУРА И МЕЂУСОБНИХ ОДНОСА МЕЂУ СЛОВЕНСКИМ ЈЕЗИЦИМА НА ТЕРИТОРИЈИБИВШЕ СФРЈ Аутор: мр Маја Анђелковић Шегуљев Основна школа „Јелена Ћетковић“, Београд Република Србија

2. Историјски развој језика народа у бившој СФРЈ

3. Бечки књижевни договор, 1850. Сви који говоре екавским, ијекавским или икавским изговором, односно штокавским дијалектом,говоре једним језиком, па према томе, чине један народ и треба да имају једну књижевност. Знајући да један народ треба једну књижевност да има и по том са жалости гледајући како нам је књижевност раскомадана, не само по буквици него и по језику и правопису, састајали смо се овијех дана да се разговоримо како бисмо се, што се за сад више може, у књижевности сложили и ујединили. • На овом је договору потврђен: идентитет и целовитост српског језика, идентитет и целовитост српске књижевности идентитет и целовитост српског народа

4. Новосадски књижевни договор, 1954. „Народни језик Срба, Хрвата и Црногораца један је језик. Стога је и књижевни језик који се развио на његовој основи око два средишта, Београда и Загреба, јединствен, са два изговора, ијекавским и екавским.“ Објављена су и два правописа: • Правопис српскохрватског књижевног језика, писан ћирилицом и екавицом, издаје Матица српска, 1960. године • Правопис хрватскосрпског књижевног језика, писан латиницом и ијекавицом, издаје Матица хрватска, 1960. године • Сви виђенији српски лингвисти следе идеју о српскохрватском језику, чиме долази до поделе на варијанте, затим језичне изразе и на крају засебне језике.

5. Савремени словеначки и македонски језик Нормирање и стандардизација савременог словеначког језика: • Slovar slovenskega knjižnega jezika, (1970 – 1991) у пет томова, издање Словенске академије знаности и уметности, • Etimološki slovar slovenskega jezika (аутор Франце Безлај, 1976 – 1995) • Slovenski pravopis2001. године. Нормирање и стандардизација савременог македонског језика: • Граматика на македонскиот литературен јазик, Блаже Конески, Култура- Скопје 1967 • Македонските дијалекти во Егејска Македонија: научен собир, Скопје 23-24 декември 1991. Скопје: МАНУ, 1994. • Македонски јазик за средното образование – С.Бојковска, Д. Пандев, Л. Минова-Гуркова, Ж.Цветковски – Просветно дело АД , Скопје, 2001.

6. Стандардизација савременог српског језика • Правопис српскохрватског језика, Стевановић М. и Јонке Љ., Матица српска и Матица хрватска, Београд и Загреб, 1960. год. • Правопис српскога језика, Пешикан, М. Јерковић, Ј. Пижурица, М, Матица српска, Нови Сад, 1993. године • Правопис српскога језика, Пешикан, М. Јерковић, Ј. Пижурица, М, Матица српска, Нови Сад, 2010. године • Рајна Драгићевић, Лексикологијасрпског језика, Завод за уџбенике, Београд, 2007. године, • Иван Клајн, Творбаречи у савременом српском језику ( I и II), Институт за српски језик САНУ, Београд, 2002. и 2003. године. • Предраг Пипер и Милка Ивић, Синтакса савременога • српскогјезика, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2005. године.

7. Речници савременог српског књижевног и народног језика • Речник српскохрватскога књижевног језика I-VI, Матица српска, (I- III и Матица хрватска), Нови Сад ( I- III и Загреб), • 1967 – 1978. године • У изради је Речник српскохрватског књижевног и народног језика, Институт за српски језик САНУ, (књига 1 до 18), • Београд, 1959 – , у 30 томова и 450.000 одредница • Речник српскога језика(израдили Вујанић М. и др) Матица српска, Нови Сад, 2007. године, 85.000 одредница • Мирослав Николић, Обратни речник српскога језика, • Матица српска и Институт за српски језик, Београд, 2000. год. • Марија Стефановић, Предраг Пипер, Рајна Драгићевић, Асоцијативни речник српскога језика, Београдска књига, Београд, 2005. године • Марија Стефановић, Предраг Пипер, Рајна Драгићевић, Обратни асоцијативни речник српскога језика , Службени гласник, Београд, 2011. године.

8. Стандардизација правописа хрватског језика • Franjo Cipra - Petar Guberina - Kruno Krstić, Hrvatski pravopis, Zagreb, 1941. (zabranjen; pretisak: ArTresor naklada, Zagreb, 1998.) • Franjo Cipra - Adolf Bratoljub Klaić (uz suradnju članova Ureda za hrvatski jezik), Hrvatski pravopis, Nakladni odjel Hrvatske državne tiskare, Zagreb, 1944. (pretisak: Hrvatski korijenski pravopis, Hrvatska sveučilišna naklada, Zagreb, 1992.) • Pravopis hrvatskosrpskoga književnog jezika s pravopisnim rječnikom (izradila Pravopisna komisija), Matica hrvatska - Matica srpska, Zagreb - Novi Sad, 1960. • Stjepan Babić - Božidar Finka - Milan Moguš, Hrvatski pravopis, Školska knjiga, Zagreb, 1971. (zabranjen i uništen; pretisak: London 1972. i Zagreb 1990.), 1994., 1995., 1996., 2000., 2002. • Vladimir Anić - Josip Silić, Pravopisni priručnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Sveučilišna naklada Liber - Školska knjiga, Zagreb, 1986., 1987., 1990.; Pravopis hrvatskoga jezika, Novi Liber - Školska knjiga, Zagreb, 2001.

9. Речници хрватскога језика • Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, JAZU, Zagreb, 1880-1976. • Ivan Broz i Franjo Iveković, Rječnik hrvatskoga jezika, Štamparija Karla Albrechta (Jos. Wittasek), Zagreb, 1901. • Rječnik hrvatskosrpskoga književnog jezika (knj. I. A-F, knj. II. G-K), Matica hrvatska - Matica srpska, 1967. • Julije Benešić, Rječnik hrvatskoga književnoga jezika od preporoda do L G. Kovačića (12 svezaka), Zagreb, 1985-1990. • Vladimir Anić, Rječnik hrvatskoga jezika, Novi Liber, Zagreb, 1991. (1994, 1996, 1998, 2000) • Rječnik hrvatskoga jezika, LZ Miroslav Krleža i Školska knjiga, Zagreb, 2000. • Hrvatski enciklopedijski rječnik, Novi Liber, Zagreb, 2002.

10. Иво Андрић, „Писмо из 1920.“ • Ко у Сарајевупроводиноћбудан у кревету, тајможедачујегласовесарајевскеноћи. Тешко и сигурноизбијасатнакатоличкојкатедрали: двапослепоноћи. • Прође вишеодједногминута (тачноседамдесет и петсекунди, бројаосам) и тектадасејавинештослабијималипродорнимзвукомсатсаправославнецркве, и онискуцавасвојадвасатапослепоноћи. • Мало зањимискуцапромуклим, далекимгласомсахат-кулакодБеговеџамије, и тоискуцаједанаестсати, аветињскихтурскихсати, почудномрачунањудалеких, туђихкрајевасвета! • Јевреји немајусвогасатакојиискуцава, алибогјединизнаколикојесадасатикодњих, коликопосефардском, а коликопоешкенаскомрачунању. • Тако и ноћу, доксвеспава, у бројањупустихсатиглувогдобабдиразликакојаделиовепоспалељудекојисебуднирадују и жалосте, госте и постепремачетириразна, међусобомзавађенакалендара, и свесвојежеље и молитвешаљуједномнебуначетириразнацрквенајезика. А таразликаје, некадвидљиво и отворено, некадневидљиво и подмукло, увексличнамржњи, честопотпуноистоветнасањом.“ Андрић,1976: Андрић, И. Писмоиз 1920: Приповетке,Просвета, Београд, стр. 184 -185.

11. Стандардизација језика народа у Босни и Херцеговини • Сенихад Халиловић, Босански језик, 1991. година, • Сенихад Халиловић, Правопис босанског језика, 1996. године • Сенихад Халиловић, Босански језик, 1998. године • Џевад Јахић, Граматика босанскога језика, 2000. године • Алија Исаковић, Рјечник карактеристичне лексике у босанскоме језику, 1993. година

12. Стандардизација савременог црногорског језика • Два нова слова која су производ ијекавског јотовања: меко слово С - С’и меко слово З – З’. • Правопис црногорског језика, Институт за црногорски језик и књижевност, Подгорица, 2009. године • У плану: Рјечник црногорског народног књижевног језика, Црногорска академија наука и уметности (ЦАНУ)

13. Закључак • На територији бивше Југославије створене су нове самосталне државе, успостављени нови међународни односи. • Сва ограничења у име „националне самосвести и личног идентитета“ наметнути су својевољно. • Међународна сарадња народа бивше Југославије полако се и тешко поново успостављ и развија. • Ипак, сада се остварује углавном на здравим основама. • Решења најважнијих проблема се не назиру: • - сви новонастали језици на територији бивше Југославије имају различита имена, али користе иста два писма (уз незнатне разлике), имају готово 80% истог фонда речи и врло сличне дијалектолошке особине, изговоре и акценатске одлике, што све говори о томе да им је порекло заједничко.