FORME DOKOLICE

1. FORME DOKOLICE Doc drPredragCveticanin 17.04.2014

2. PROVOD U RESTORANIMA (DINING OUT) KAO FORMA DOKOLICE Doc drPredragCveticanin 17.04.2014

3. HRANA • Ishrana je ujedno i fizička nužnost i kulturno polje u kome se odvijaju kompleksni socijalni rituali. • Kulturna uslovljenost onoga što je jestivo (KlodLevi-Stros) • Ishrana u restoranimanije nova socijalnakonvencija, ali se njenkarakterdrastično promenio u savremenomdobu, od nekadašnjenužnosti za one koji putuju i nemaju mogućnosti da biraju kako će se hraniti,do nove forme zabave i moćnog dela industrija dokolice

4. INDUSTRIJA HRANE • U savremenoj studiji lanaca brze hrane (Schlosser: 2002) navedeni su podaci koji pokazuju da Amerikanci troše više novca na brzu hranu nego na visoko obrazovanje, kompjutere, kola, filmove, knjige ili magazine. • Proizvodnja, marketing i potrošnja hrane predstavljaju novu industriju koja ima izuzetno važan uticaj na sve aspekte društvenog života i na lokalnom i na globalnom nivou. • Industrija hrane je globalna, ekonomski i politički veoma moćna i politički aktivna u zaštiti vlastitih interesa slično industrijama alkohola i duvana.

5. ISHRANA IZVAN KUĆE • Popularnost ishrane izvan kuće predstavlja značajan ekonomski fenomen u savremenom svetu. U nedavnoj studiji (Nestle, 2002) ukazano je da se u razvijenom svetu, dva od tri dnevna obroka kupuju i konzumiraju izvan kuće • Popularnost savremenih restorana često se povezuje sa promenjenim formama porodice i povećanim brojem zaposlenih žena. • Štaviše, često se za porodice u kojima oba roditelja rade izlazak u restorane koristi za stvaranje osećanja porodičnog života i zajedništva (što je dovelo do pojave specijalizovanih porodičnih restorana)

6. POLITIKA ISHRANE • Na početku XX veka poruke koje su stizale od javnih zdravstvenih institucija bile su da se jede više hrane i što češće u toku dana, u cilju unpređenja zdravlja stanovništva. Ovakve poruke doprinele su razvoju masovne industrije hrane. • Nasuprot tome, danas, na početku XXI veka, poruka zdravstvenih agencija je da se jede što manje hrane, u pokušaju da se spreči epidemija gojaznosti koja predstavlja jedan od najznačajnijih zdravstvenih rizika današnjice.

7. ESTETSKI I SOCIJALNI ZNAČAJ HRANE • Razvoj industrije hrane nije doveo samo do povećanja tržišta hrane u kvantitativnom smislu,nego i do razvijanja očekivanja vezanih za hranu kao neprestani izvor novina i zabave, kao i estetizacije hrane u televizijskim programima i magazinima posvećenim hrani. • Šta, kako, kada i s kim jedemo predstavljaju iskaz o našem ukusu, identitetu i socijalnom položaju (Bourdieu: 1984)

8. U RESTORANU • U restoranima se ne konzumira samo hrana, već su izlasci prevashodno prilika za socijalizaciju, za vlastito prikazivanje i posmatranje drugih (bez opasnosti da će se to smatrati neprimerenim) • U restoranu se svako može pretvarati da je bogat, moćan i urban(as if – „kao da“ karakter igre – Huizinga) • To na mnogo načina čini restorane pretečom Industrije zabave.

9. ISTORIJA RAZVOJA RESTORANA • Preteče modernih restorana - kafane - postojale su u Konstantinopolju (Istambulu) već oko 1560. godine, da bi se potom proširile širom Evrope tokom XVII veka. • Tako je u Londonu 1663. godine bilo 82 caffea, a samo šest decenija kasnije 1734. godine više od pet stotina. • Restorani u današnjem smislu prvi put su se pojavili u Parizu, krajem XVIII veka.

10. RESTORANI • Nasuprot kafeima i krčmama,restorani su obezbeđivali privatne prostore za obroke u formi posebnih stolova, gde su se gosti mogli izdvojiti u vlastitu zajednicu (nasuprot dugim, zajedničkim stolovima u krčmama) • Neki od restorana bili su uređeni tako da su se sastojali od privatnih separea, koji su omogućavali specifično osećanje prIvatnosti u javnom prostoru.

11. FORME RESTORANA • U savremenim društvima postoji mnoštvo restorana, koji se uglavnom mogu svesti na tri osnovna tipa: • Lance restorana • Bistroe ili caffee • Luksuzne restorane za proslave

12. LANCI RESTORANA • Lanci restorana pojavili su se 1920-ih i 1930-ih i ostali su popularni sve do današnjih dana. • Njihova popularnost bazirana je na jednostavnom obećanju: da nude uvek istu hranu, da je ta hrana čista i pouzdana i da ukratko, kada se nađete u njima, neće biti (neprijatnih) iznenađenja (Schlosser, 2002). • McDonald’s ,verovatnojedan od najpoznatijih lanaca restorana, jednako je poznat zbog svojih proizvoda (hamburgera i profita) i zbog svoje KISS (‘Keep It Simple, Stupid’) filozofije.

13. BISTRO/CAFFE RESTORAN • Ključna stvar u bistro restoranima je pogoditi stil svoje potencijalne publike (od uređenja restorana, ponašanja konobara, hrane i pića) • Utoliko je ono što se prodaje u bistroima pre svega individualni doživljaj koji ti klijenti očekuju, a od sposobnosti vlasnika da „pročita“ šta njihova publika želi zavisi uspeh ovih restorana.

14. LUKSUZNI RESTORANI • Treću kategoriju restorana čine luksuzni restorani, poznati zbog svog dugog trajanja, lokacije, poznatih kuvara ili vrhunskog vinskog podruma • Ovi tipovi restorana su obično skupi, predstavljaju turističke atrakcije i obično se koriste za jednokratno za proslave značajnih događaja i godišnjica.

15. PORODIČNA DOKOLICA Doc drPredragCveticanin 17.04.2014

16. PRIVATIZACIJA DOKOLICE • U savremenom svetu najveći broj ljudi provodi svoju dokolicu kod kuće u krugu porodice i bliskih prijatelja (teza o privatizaciji) • To predstavlja razliku u odnosu na prethodne istorijske perode u kome su ljudi pre tražili komunalna iskustva i provodili slobodno vreme u društvu i na javnim mestima. • Faktori koji su tome doprineli uključuju strah od kriminala i nasilja na javnim mestima, dostupnost vrhunske elektronske opreme za kućnu zabavu, veću geografska mobilnost i ublažavanje hijerarhijskih odnosa u porodici.

17. ISTORIJA PRIVATIZACIJE DOKOLICE • Po mnogima, međutim, tehnološki i socijalni uticaji na kraju XX i početku XXI veka u manjoj meri objašnjavaju privatizaciju dokolice, nego društveni i kulturni procesi koji su se odvijali od XIII do XVII veka. • Privatno, porodično i na decu usmereno slobodno vreme rezultat je raspada komunalnog javnog života, promenjene koncepcije detinjstva i modernog shvatanja porodice u klasnom društvu.

18. PORODIČNA DOKOLICA • Od XVIII veka imamo tendenciju da se porodica izdvaja iz društva i njemu suprotstavlja kao izolovana grupa roditelja i dece, čiji je cilj da pomognu održanju i unapređenju porodičnih resursa i posebno razvoju sposobnosti dece da uspeju u svetu. • U ovom vremenu su se rodili moderni pojmovi domaćinstva, privatnosti, izolacije od ostatka društva i porodične dokolice.

19. KLASNA DOKOLICA • Treba, pri tom, imati na umu da je porodična dokolica prvenstveno vezana za srednje klase. • U svetu ovih klasa, postao je zadatak žene/majke/domaćice da (uz pomoć slugu) stvori mesto za odmor i razonodu, „raj u bezdušnom svetu“ za supruga i decu. • Ova „Ideologija familizma“ sa centralnom ulogom žene vremenom se, sa smanjenim brojem dece, proširila i na manje imućne pripadnike srednje klase. • Na drugoj strani, pripadnici radničke klase nastavili su da slobodno vreme provode u javnoj sferi, po pabovima, kafanama, restoranima i ulicama u susedstvu.

20. PORODIČNI RITUALI • U kreiranju porodične dokolice posebnu ulogu imaju porodični rituali, poput dolaska oca (danas i majke) sa posla, porodični obroci, porodični odlasci u crkvu, izleti vikendima, zajedničko provođenje vremena za praznike (Božić, Uskrs, Novu godinu) ili pak zajednički godišnji (letnji i zimski) odmori. • Oni imaju i funkciju kreiranja prihvatljivog iskustva cikličnog vremena u mehaničkom, linearnom vremenu modernog doba.

21. ISTRAŽIVANJA PORODIČNE DOKOLICE • Istraživanja porodične dokolice nisu dovoljno zastupljena, prvenstveno jer je dokolica u startu koncipirana kao primano individualni fenomen. • Postojeća istraživanja uglavnom su posmatrala porodičnu dokolicu u pozitivnom svetlu, kao dobru za porodicu i za individualni razvoj (za porodičnu stabilnost, porodične interakcije i individualno zadovoljstvo, a zanemarivala su negativne aspekte porodične dokolice. • Moglo bi se reći da su se istraživanja pre usmeravala na „ideal porodične dokolice“, nego na stvarno životno iskustvo.

22. RODNA ISKUSTVA PORODIČNE DOKOLICE • Pre 1980-ih istraživači su posmatrali dokolicu kao oblast aktivnosti racionalnih individualnih agenata u van-radnom vremenu • Feministički autori su ukazali da, iako je koncipirana kao da se odnosi na sve, ova konceptualizacija dokolice je bazirana na muškom iskustvu • Za njih su iskustva žena u porodici, posebno njihova odgovornost za rad u kući i za odgajanje dece bili polazište za kritiku tradicionalnog pojma dokolice, kao vremena i aktivnosti izvan radnog vremena.

23. RODNI KARAKTER DOKOLICE • Bella (1989) ukazuje da „ideologija familizma“, koja se nalazi u osnovi ideala porodične dokolice, zamagljuje rad koji obavljaju žene da bi obezbedile porodičnu dokolicu i argumentuje da većinu onoga što smatramo porodičnom dokolicom u stvari predstavlja rad žena da obezbede odmor i razonodu drugim članovima porodice. • Po njoj, to je najvidljivije u pripremanju specijalnih porodičnih događaja, poput rođendanskih proslava, piknika, porodičnih odmora ili porodičnih proslava ili proslava praznika (Božića, Uskrsa, Novih godina, itd).

24. KRITIKA IDEOLOGIJE FAMILIZMA • Ideologija familizma, monogamne heteroseksualne porodice sa decom, i porodične dokolice, koja je rođena sa kultom domaćinstva srednje klase u XIX veku, kritikovana je danas i zbog toga što ne obuhvata danas sve mnogobrojnija iskustva drugačijih formi porodičnog života (heteroseksulane porodice bez dece, homoseksualni parovi sa i bez dece, porodice sa samo jednim roditeljem, itd)

25. DOKOLICA I OBRAZOVANJE doc dr Predag Cvetičanin 17.04.2014

26. OBRAZOVANJE I DOKOLICA • Obrazovanje i dokolica su važni domeni života ljudi. Na prvi pogled oni se mogu posmatrati kao međusobno isključujući: dok se dokolica povezuje sa slobodom i relaksacijom, dotle je obrazovanje povezano sa učenjem i uglavnom usmereno na radno usavršavanje. • Međutim, obrazovanje može biti formalno i neformalno i može biti preduzeto i izvan institucionalnih (školskih) okvira.

27. VEZA OBRAZOVANJA I DOKOLICE • Teoretičari ukazuju na veze koja postoje između ova dva domena. Parker (1979) ističe dva tipa veza između obrazovanja i dokolice: • Prva se tiče obrazovne filozofije koja pripremu za zadovoljavajuću dokolicu smatra jednim od važnih ciljeva obrazovanja; • Druga se odnosi na obezbeđivanje da aktivnosti učenja u sebi imaju zanimljive elemente koji učenje približavaju dokolici (obrazovanje kao dokolica) • Obrazovanje i dokolica su povezani kroz njihov doprinos razvoju ličnosti

28. ODNOS OBRAZOVANJA I DOKOLICE • Kelly (1996) je definisao odnos dokolice i obrazovanja kao komplementaran. • Obrazovanje obezbeđuje sposobnosti za različite forme dokolice i izlaže one koje uče određenim iskustvima dokolice. • S druge strane, obrazovanje koje nije usmereno na sticanje znanja, nego se posmatra kao proces celoživotnog učenja usmerenog na lični razvoj i obogaćivanje predstavlja jednu značajnu formu dokolice. • Jedna od značajnih veza ovih aktivnosti ostvaruje se i kroz obrazovanje za dokolicu (leisure education)

29. OBRAZOVANJE ZA DOKOLICU • Od 1970-ih teoretičari ukazuju da je u društvu koje je sve više usmereno prema dokolici suštinski važno pripremiti pojedince za zadovoljavajuću i smislenu dokolicu. • To bi podrazumevalo usvajanje vrednosti, interesa, ukusa i veština, kao i vlastito upoznavanje, koji bi omogućili ljudima da koriste dokolicu na kreativne i nagrađujuće načine, čak i bez oslanjanja na organizovane resurse (u industriji dokolice) • Krajnji cilj ovog obrazovanja bi bio unapređenje kvaliteta života ljudi.

30. PRIMERI • http://www.youtube.com/watch?v=1ieiGjBELAY • http://www.youtube.com/watch?v=PMLUbaHkJ9U • http://www.youtube.com/watch?v=slwgXXVXM3I • http://www.youtube.com/watch?v=wSKDBbJr2AQ • http://www.theatlantic.com/magazine/archive/2012/05/six-rules-for-dining-out/308929/