eDestinacije

1. eDestinacije Doc. dr Angelina Njeguš Pojam destinacije Tipovi destinacija Destinacioni menadžment sistemi (DMS) Usluge i odlike DMS sistema Razvoj destinacionog menadžment sistema DICRMS 6A radni okvir za analizu turističkih destinacija Interni sistemi i intranet Ekstranet Internet

2. Pojam destinacije • Destinacije su raison d’être za turizam. • Destinacije zadovoljavaju potrebu za putovanjem i upravo same atrakcije na destinacijama predstavljaju polazni motiv posete. • Destinacija predstavlja jedan turistički proizvod ili turističko iskustvo koje objedinjuje proizvode, sredstva i usluge. • Na primer, Pariz kao destinacija sadrži brojne elemente i atrakcije (npr. lokalne atrakcije, muzeji, pozorišta i parkovi), brojne aspekte (npr. okolina, kultura, umetnost) kao i kapacitete, prevozna sredstva i usluge za turiste (npr. hoteli, restorani, katering, taksi, metro i druga prevozna sredstva). Svi ovi aspekti zajedno čine destinacionu sliku i proizvod. • Turisti zahtevaju različite informacije o kapacitetima, sredstvima, atraktivnostima destinacije i aktivnostima i to obično pred polazak na put. • Evidentno je da destinacija koja obezbeđuje pravovremene, adekvatne i tačne informacije klijentima imaju veću šansu da budu izabrane. • ITpoboljšava funkcije i performanse destinacionog menadžment sistema (destination management systems – DMS) tj. sistema za upravljanje destinacijama.

3. Stejkohldersi u turizmu • Aktivnosti planiranja, upravljanja, marketinga i koordinacije destinacija su preduzete od strane javnih sektora (na nacionalnom, regionalnom ili lokalnom nivou) ili parterstvom između stejkholdersa u lokalnoj turističkoj industriji. • Uloga organizacija za upravljanje destinacijama (DestinationManagement Organisations, DMO) se menja i danas je to organizacija: • sa jasnim i merljivim ciljevima; • koja sarađuje sa posrednicima u turizmu; • koja je delom nezavisna od finansijske podrške javnog sektora; • koja koristi savremene tehnologije (e-trgovina, e-marketing, e-upravljanje, e-planiranje ...) itd.

4. DMO alati

5. Korišćenje tehnologija • Destinacione turističke organizacije koriste: • Internet: • da bi obezbedile informacije za sve stejkholderse • podržale klijente u nabavci turističkih proizvoda • omogućile elektronsku trgovinu (eCommerce) • informisale i koordinirale kriznim situacijama (npr. lavina u Austriji, zemljotres u Turskoj i sl.) • Extranet: • Koordinirale sa svim partnerima • Isporučivali dokumente i druge resurse • Razvijale i poboljšavale partnerstvo • Intranet: • Koordinirale turističkim aktivnostima • Poboljšali internu administraciju • Vršili strategijsko planiranje i upravljanje • Olakšali marketing aktivnosti

6. Tipovi destinacija • Različiti tipovi destinacija zahtevaju različiti IT. • Da bi se analizirao, projektovao i implementirao odgovarajući sistem, neophodno je prepoznati i razumeti tipove destinacija, ciljno tržište i distribucione mehanizme.

7. Destinacioni menadžment sistemi • DMS obezbeđuju nove alate za marketing i promociju destinacija. • DMS je skup interaktivno dostupnih digitalizovanih informacija o destinacijama. • DMS obično uključuje informacije o atrakcijama i kapacitetima kao i mogućnost rezervacije. • Pored toga što omogućavaju pretraživanje i izbor individualnih turističkih proizvoda, DMS može da pruži podršku putnicima u pravljenju njihove personalizovane destinacije. Oni mogu da planiraju svoja putovanja, razvijaju individualne pakete online ili da kupuju komercijalne pakete od tour operatera (eTrgovina). • DMS obično uključuje bazu podataka proizvoda i klijenata i mehanizme za njihovo povezivanje. • Dobri primeri iz prakse su Tiscover iz Austrije, Gulliver iz Irske, WorldNet, Integra, Infocentre i dr. • DMS-om obično upravlja organizacija za upravljanje destinacijama (Destination Management Organization – DMO) koje mogu biti bilo javne ili privatne organizacije bilo kombinacija oba.

8. Vizija DMS sistema • Operativni alat za informisanje i rezervacije • Strateški alat za planiranje i upravljanje destinacijama kao i za marketing aktivnosti • Mehanizam za satisfakciju klijenata • Sistem koji stvara opšte blagostanje svim stejkoldersima u turizmu

9. Domeni rešenja • Marketing destinacija • Planiranje promocije destinacija • Istraživanje i razvoj • Strategija promocije • Marketing mix destinacije: reklamiranje • Marketing mix destinacije: promocija prodaje • Marketing mix destinacije: upravljanje prodajom • Marketing mix destinacije: odnosi sa javnošću i publicitet • Kontrola i evaluacija promocije destinacija • Marketing međunarodnog turizma i skupova • Trendovi međunarodnih putovanja i marketinga • Razvijanje globalnih marketing planova • Međunarodna marketing istraživanja • Marketing poslovnih putovanja i putovanja radi odmora (leisure travel) • Promocija na međunarodnom tržištu • Opsluživanje stranog posetioca • Izazovi u međunarodnom marketingu turizma

10. Domeni rešenja - marketing destinacija • Marketing i razvoj ustaljenih destinacija (ekoturizam i nasleđe) • Upravljanje i planiranje destinacija • Razvoj i marketing ekoturizma • Razvoj i marketing kulturne baštine i nasleđa • Ocena i strategija destinacija • Upravljanje opsluživanjem posetioca na destinaciji • Trendovi u upravljanju uslugama • Komponente posete gosta • Ponašanje i odlučivanje posetioca • Razvoj, marketing i operacije • Projektovanje procesa opsluživanja • Ocena kvaliteta usluge • Praćenje usluge • Merenje kvaliteta usluge • Kvalitet usluge destinacije

11. Domeni rešenja - marketing destinacija • Odnosi sa opštinskim zajednicama na destinaciji • Upravljanje destinacijama i komunikacijama • Razvoj organizacione strukture • Planiranje odnosa sa opštinskim zajednicama • Odnosi sa državnim organima • Izazovi • Brendiranje i pozicioniranje destinacije • Strategija brendinga, pozicioniranja i marketing destinacije • Istraživanje, razvoj i marketing brenda destinacije • Budućnost brendiranja destinacije • Baza podataka destinacije i Internet marketing

12. Domeni rešenja – turizam posebnih interesovanja • Resort Desitnation Management • Moderne destinacije • Trendovi i životni ciklus destinacije • Razvoj proizvoda resort destination • Praćenje i izazovi • Festivali i događaji • Priroda fesitvala i događaja • Iskustva posetioca o kvalitetu događaja • Velika i mala događanja u opštinskim zajednicama • Planiranje, marketing, evaluacija i izazovi turizma festivala i događaja • Upravljanje seoskim i malim zajednicama • Trendovi, planiranje i razvoj seoske destinacije • Partnerstvo i odnosi sa zajednicama u seoskom turizmu • Marketing seoskih destinacija • Posebna interesovanja posetioca • Izazovi budućeg razvoja seoske destinacije

13. Domeni rešenja -upravljanje specifičnim događajima • Upravljanje i marketing: destinacija vina, filma, igara, kulturnih i sportskih događanja, šopinga, poljoprivrednih destinacija, zdravstvenih, spa, wellness, urbanih i destinacije velikih gradova. • Ciljevi, trendovi, profili, atrakcije, događaji • Marketing događaja • Partnerstva • Izazovi i budući pravci razvoja

14. Domeni rešenja - Convention Services Bureau, CVB • Finansijski menadžment destinacija • Računovodstvo • Knjigovodstvo • Izvori i trendovi u finansiranju destinacija iz fondova • Alati za budžetiranje programa CVB i drugi finansijski alati • Finansijska merenja i izazovi finansijskog menadžmenta destinacija • Upravljanje ljudskim resursima • Sistem upravljanja ljudskim resursima • Analiza pozicija i poslova • Metode i prakse regrutovanja kadrova • Ocena i selekcija kadrova • Obuka i razvoj • Zakoni o zapošljavanju • Upravljanje motivacijom i performansama • Razvoj plana upravljanja ljudskim resursima pri CVB

15. Domeni rešenja - Convention Services Bureau, CVB • Upravljanje komunikacionim tehnologijama • Komunikacioni i marketing interfejs • Upotreba tehnologija radi poboljšanja komunikacija • Program i strategija elektronske promocije • Internet/web marketing i razvoj • Buduća kretanja • Istraživanje i razvoj destinacija • Uloga i planiranje istraživanja destinacija • Osnove istraživanja putovanja i turizma • Istraživanje destinacione slike i brenda • Istraživanje potencijalnih tržišta • Istraživanje razvoja destinacionog proizvoda • Istraživanje ekonomskog uticaja na destinaciju • Evaluacija istraživanja

16. Domeni rešenja • Razvoj programa partnerstva • Profil partnerstva • Trendovi, mogućnosti partnerstva • Uključivanje konsalting grupa • Razvoj partnerstva saradnje destinacija • Marketing partnerstva posetioca • Razvoj proizvoda i partnerstva sa zajednicama • Budući pravci razvoja partnerstva destinacija • Razvoj destinacionog proizvoda • Domen razvoja destinacionog proizvoda • Iskustva destinacionog proizvoda • CVB kao arhitekta destinacije • Kritični faktori uspeha razvoja destinacija • Atrakcije razvoja inovacija • Planiranje proizvoda destinacije • Partnerstvo i finansiranje proizvoda destinacije • Buduća kretanja razvoja destinacionog proizvoda • Upravljanje prihodima destinacije • Evaluacija performansi upravljanja destinacijama

17. Ciljevi DMS-a • Sistem upravljanja turističkim destinacijama (Tourism Destination Management Systems, TDMS) predstavlja mrežu turističkih informacija. • TDMS ima tri ključna cilja: • da olakša pretragu za informacijama i donošenje odluke na koju destinaciju otići • da poboljša razvoj turističke industrije i pristup globalnom tržištu • da poboljša vladinu marketing i promociju regiona

18. Usluge i odlike DMS sistema • DMS omogućava: • Pretraživanje informacija po kategoriji, geografiji i ključnim rečima. • Planiranje plana puta za klijente • Rezervacije • Klijent sistem za upravljanje bazama podataka • Funkcije za upravljanje odnosima sa klijentima • Istraživanje tržišta i analize • Biblioteke slika i PR materijale za štampu • Objavljivanje elektronskim i tradicionalnim kanalima • Planiranje događaja i menadžment • Optimizacija marketinga • Unos podataka i upravljanje • Finansijski menadžment • Menadžment informacioni sistemi i ocenu performansi • Ekonomske analize • Pristup spoljnim izvorima kao što su vreme, rasporedi prevoza i planiranje putovanja, pozorišta, rezervacije karata i dr.

19. Razvoj destinacionog menadžment sistema • Prvo pitanje koje se postavlja je da li kupiti gotovo softversko rešenje ili razvijati samostalno. • Proces razvoja websajta za destinacije se može opisati u nekoliko sledećih koraka: • Razviti strateški brend, izgled i osećaj destinacije koja se nudi. • Pripremiti strategiju eTurističke destinacije. • Obezbediti IT podršku, marketing i DMS eksperte. • Konsultovati se i posavetovati sa ključnim stejkholdersima kao što su transportne kompanije, tour operateri, lokalne turističke agencije i dr. • Odrediti biznis model sajta i funkcionalne specifikacije. • Uspostaviti tehničke specifikacije i programe ažuriranja informacija. • Raspisati tender i odabrati partnera sa kojim će se raditi na projektu. Nastavak koraka razvoja DMS-a

20. Koraci razvoja DMS-a (nastavak) • Izabrati dobavljače i /ili one koji razvijaju softver. • Organizovati podatke. • Izgraditi, pustiti u probni rad i testirati DMS i web sajt. • Održavati DMS i različite sajtove. • Upravljati projektom implementacije. • Registrovati sajt sa search engines-ima (google, yahoo...) i obezbediti dobro rangiranje. • Obezbediti analizu od strane korisnika. • Razviti feedback mehanizme i ustanoviti proces kontinualnog poboljšanja. • Uspostaviti dugoročnu strategiju. • Nadgledati, procenjivati i redovno pregledati procese.

21. DICRMS • Unapređeni DMS je nazvan DICRMS (Destination Integrated Computerized Information Reservation Management Systems) koji digitalizuje čitavu turističku industriju i integriše sve aspekte lanca vrednosti. • DICRMS obezbeđuje info-strukturu za komunikacije i poslovne procese između svih stejkholdersa u lancu vrednosti. • DICRMS treba da omogući rezervacije i kupovinu online. • DICRMS treba da radi u globalnoj mreži (WAN) i da bude pristupačan kako putem Interneta tako i putem mobilnih uređaja.

22. Bitne razlike između DMS-a i DICIRMS-a • Bitne razlike između DMS-a i DICIRMS-a su sledeće: • Na nivou destinacije, DICIRMS treba da inkorporira i koordinira čitav opseg i populaciju turističkih provajdera. Kompletna turistička ponuda destinacije treba da bude na raspolaganju klijentima kao i podrška upravljanju destinacijama. • DICIRMS treba da bude integrisana, da podržava integraciju destinacija što podrazumeva koordinaciju svih lokalnih provajdera i stejkholdersa u cilju integracije lokalne ekonomije. • Javni sektor bi trebao da obezbedi finansijsku podršku kao deo njihovog infrastrukturnog i info-strukturnog razvoja. Takođe, javni sektor bi trebao da odgovara za tačnost, kvalitet i neutralnost informacija, kao i da zaštiti klijente malih i srednjih turističkih preduzeća (Small and Medium Tourism Enterprise – SMTEs).

23. Uticaj javnog sektora: za i protiv • Mnogi smatraju da je uticaj javnog sektora i delom nacionalnih turističkih organizacija esencionalno za: • Integrisanje DMS-a u celokupnu strategiju marketinga, promocije i upravljanja destinacijama; • Pribavljanje finansijske podrške od strane javnog sektora je vitalno; • Osiguranje tačnih, kompletnih i kvalitetnih podataka. • Drugi se pak protive uključivanju javnog sektora: • Struktura vladinih agencija nije prilagođenja vođenju sistema ovog tipa, jer su tela javnog sektora uglavnom birokratizovana i politički orjentisana da bi uspešno vodila posao u digitalnom svetu. • Osoblje bi trebalo da bude motivisano i ovlašćeno u preuzimanju mogućih koraka razvoja. Jedino organizacija privatnog sektora bi mogla da ima ovakvu strukturu. • Javni sektor bi vodio nepravednu konkurenciju prema tour operaterima i putničkim agencijama.

24. Bitne razlike između DMS-a i DICIRMS-a (nastavak) • DICRMS treba da radi u globalnoj mreži (WAN) i da bude pristupačan kako putem Interneta tako i putem mobilnih uređaja. Umrežavanje čitave populacije preduzeća na destinacijama predstavlja osnovu info-strukture upravljanja destinacijama. • Zašto Vam je potreban WAP za vaše poslovanje? • WAP (Wireless Application Protocol) je otvoreni međunarodni standard za aplikacije koje koriste bežičnu komunikaciju • Njegova osnovna namena je da omogući pristup Internetu sa mobilnog telefona ili PDA uređaja • WAP browser obezbeđuje sve osnovne servise web browsera, ali sa određenim ograničenjima mobilnog telefona • WAP je protokol koji se koristi za većinu svetskih mobilnih internet sajtova, poznatiji kao WAP sajtovi • WAP sajtovi, su web sajtovi pisani u, ili dinamički konvertovani u, WML (Wireless Markup Language) i kojima se pristupa putem WAP browsera • Interaktivni servisi podržavaju aktivnosti kao što su: • Email sa mobilnog telefona • Praćenje cena na berzi, sportskih rezultata, vesti, muzike • WAP će omogućiti pristup sa WAP mobilnog telefona ili uređaja ka vašem sadržaju web sajta sa bilo koje lokacije

25. Zašto vam je potrebna WAP (mobilna) verzija vašeg web sajta? • Pravovremene informacije • Brzo vreme pristupa i povezivanja uopšte • Personalizacija • Niske cene pristupa i pribavljanja informacija • Pristupačnost 24/7 sa bilo koje lokacije u svetu • Laka navigacija • Mnogo WAP sajtova

26. 6A radni okvir za analizu turističkih destinacija • Dostupnost informacija je integralni deo DICIRIMS sistema. Informacije treba da budu tačne, pravovremene i klasifikovane u okvir 6A. • 6A okvir za analizu turističkih destinacija: • Attractions (atrakcije) – spomenici kulture, muzeji, more, pesak i sunce, festivali, koncerti, konferencije, religijske ceremonije, sportski događaji... • Accessibility (pristupačnost) – sistem prevoza (avioni, brodovi, autobusi, renta car/brodova/bicikla ... • Amenities (ugođaj, privlačnost) – katering, smeštaj, klubovi, pozorišta, restorani, sportski kapaciteti , renta car, šoping ... • Available packages (raspoloživi paketi) – gotovi turistički paketi koje nude tour operateri, turističke agencije, DICIRMS .. • Activities (aktivnosti) – sve aktivnosti pri destinaciji koje će klijent raditi tokom posete (fotografisanje, teniski turniri, ronjenje, planinarenje, stručno obučavanje... • Ancillary services (pomoćne usluge) – mape, email, vremenska prognoza, međunarodne vesti, banke, pošte, bolnice itd.

27. Bitne razlike između DMS-a i DICIRMS-a (nastavak) • DICIRMS sistemi treba da obezbede i usluge online rezervacije i plaćanja. Za sve turističke proizvode bi trebalo prikazati ažurne cene. • DICIRMS treba da obezbedi i strateško i operativno upravljanje destinacijama koristeći informacije, trendove, prognoze i proaktivna i reaktivna menadžment scenarija. • Najvažnije od svega je da DICIRMS sistemi poboljšavaju konkurentnost i razvoj desitancija i SMTEs te se mogu smatrati kao alat za integrisano strategijsko upravljanje destinacijama.

28. Faze razvoja DMS-a • Faze razvoja TDMS rešenja jedne destinacije bi se mogle podeliti u tri koraka: • Faza I: Rezervisanje usluga i smeštaja • Trenutno brojni turistički agenti ručno pretražuju određene informacije. U prvoj fazi bi trebalo napraviti bazu podataka koja će sadržati multimedijalne informacije o svim turističkim atrakcijama i uslugama. Ovaj informacioni sistem će omogućiti: • pretraživanje i pribavljanje informacija i time omogućiti efikasnije upravljanje zahtevima za određenim informacijama. • Agenti će biti u mogućnosti da automatski pretražuju informacije o određenoj oblasti interesovanja (npr., smeštaj, hrana, restorani, događaji, sportski kapaciteti i sl.) i da imaju ažurne informacije o cenama, raspoloživosti, ugodnosti, vremenskim rasporedima itd. • Završetak ove faze bi bilo povezivanje računarskih rezervacionih sistema (CRS) sa ovim informacionim sistemom. • Kada TDMS postane operativan trebalo bi aktivirati call centar koji će rukovati pristiglim zahtevima i vršiti rezervacije putem TDMS-a.

29. Faze razvoja DMS-a • Faza II: Ekspanzija rezervacija • TDMS sistem će se proširiti tako da uključi i mogućnosti rezervacije i drugih atrakcija, događaja, restorana, tura i sl. • Faza III: Interaktivne multimedijalne usluge • Faza III razvoja TDMS-a je dugoročnija vizija sistema. Rezervisanje i turističke informacije će se proširiti uključivanjem glasa, videa i audia, grafike i dr., i distribuiralo bi se putem govorne pošte, inteligentnih telefona i drugih servisa Interneta. • Ova mreža turističkih informacija bi trebala da omogući jednom potencijalnom putniku da pretražuje i virtuelno poseti gradove, hotele, pogleda izlete, pretražuje po prodavnicama itd. i na kraju rezerviše sve elemente svog putovanja i to od kuće.

30. Interni sistemi i intranet • Intranet se koristi za koordinaciju operacija DMO i za deljenje svih informacija, dokumenata, slika i videa. • Finnish Tourism Board (FTB) je jedan od pionira u razvoju intraneta turizma. • Kod FTB, IT se koristi kao integralni deo turističkih operacija i kao alat za međuindustrijsku koordinaciju. Sistem uključuje: • MIS (Market Information System) - FTB informacioni sistem tržišta omogućava osoblju da upravlja i organizuje prodaje i marketinške kampanje, da koordinira marketinške i brend aktivnosti kao i da distribuiraju dokumenta i uopšte MIS pruža podršku ostalim administrirativnim aktivnostima. • RELIS (Research, Library i Information Service) obezbeđuju osnovu za nacionalno istraživanje putovanja i dokumentacije proizvoda. • PROMIS (Professional Marketing Information Service) je nacionalna baza podataka finskih putničkih proizvoda i usluga koja obezbeđuje ažurirane informacije o putničkim proizvodima, uslugama kao i kontakt informacije. • Većina ovih baza podataka je dostupna putem Interneta. • Izvor: WTO i www.visitfinland.com.

31. Ekstranet • Ekstranet omogućava DMO organizacijama da uspostave bližu saradnju sa svojim partnerima. • Sam proces rezervacije zahteva ekstranet konekciju. • DMS treba da ima pristup i online zalihama koje bi dobavljači trebalo svakodnevno da ažuriraju. • DMS treba da uspostavi i odnose sa medijima, tako što će im pravovremeno distribuirati slike, izveštaje, događaje, iskaze za javnost i druge korisne materijale. • Ekstranet se može koristiti za obuku i povezivanje sa lokalnim univerzitetima. • British Tourism Authority trade web sajt (www.tourismtrade.org.uk) je dobar primer DMO ekstraneta.

32. Internet • Internet je omogućio DMO organizacijama da efikasno komuniciraju sa svim stejkholdersima. • DMO, sada može da se dovoljno približi svojim klijentima i da komunicira sa njima pre i tokom njihovog putovanja. • WTO (World Tourism Organisation) predlaže da glavne prednosti koje Internet nudi za destinacije uključuju: • Povećavanje poslovanja za destinacije i lokalne dobavljače; • Generisanje prihoda za DMO kroz rezervacije i druge usluge; • Poboljšavanje komunikacije i odnosa sa individualnim putnicima i ciljnim grupama; • Smanjivanje troškova vezanih za komunikaciju kao i za štampanje, slanje pošte i distribuiranje brošura; • Kreiranje dobre javne prezentacije destinacija i dr.

33. Studija slučaja: Tiscover • Tiscover je jedan od vodećih provajdera sistema za upravljanje destinacijama (DMS). • Tiscover je postepeno uvodio familiju portala turističkih destinacija koji rade u partnerstvu sa brojnim centralno evropskim DMO organizacijama. Tiscover sajtovi uključuju portale zemalja www.tiscover.com, www.tiscover.de, www.tiscover.ch i www.tiscover.at. Pored ovih partnerskih portala, svaka destinacija se nezavisno predstavlja (na primer, www.austria-tourism.com vs. www.tiscover.at; i www.tirol.at vs. www.tiscover.at/tirol). • Tiscover portali omogućavaju pretragu destinacija, prikazuju najtraženije turističke atrakcije, festivale i kulturne događaje, obezbeđuju vremenske izveštaje, web filmove i dr. • Tiscoverov DMS se može koristiti i kao alat za upravljanje rezervacijama i kao CRM alat. Tržište online bukinga se drastično uvećava i predstavlja kritičan deo turističkih web sajtova.

34. Tiscover

35. Tiscover - Italija

36. Dolasci turista prema svrsi posete

37. Dolasci turista prema načinu prevoza

38. Dolazak međunarodnih turista u Evropu za 2005/06.

39. Turizam u zemljama jugoistočne Evrope • Evropa je vodeća destinacija u svetu koja broji 55% od ukupno svih međunarodnih turističkih dolazaka. • Prema UNWTO Viziji 2020, predviđa se da će Evropa dostići 717 miliona dolazaka u 2020-toj godini. • Procenti rasta će se razlikovati od zemlje do zemlje, mada se očekuje da će severniji i istočniji delovi imati veći porast u odnosu na tradicionalne destinacije. • Nove turističke destinacije u Aziji kao što su Indija i Kina će uticati na budući tok turizma. • Jugoistočne evropske države (balkanske zemlje), koje su nedovoljno istražene destinacije, predstavljaju buduću turističku žižu.

40. Studije eksperata Evropske unije ukazuju na sledeće rute • Dijagonalni put koji prolazi kroz jugoistočnu Evropu, spajajući Evropu i Aziju. Ovaj kulturološki koridor je jedan od najdrevnijih arterija čak i od političke važnosti. Ulaskom u Sloveniju iz Centralne Evrope, prolazi se kroz Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Srbiju, Bugarsku i Tursku kako bi se nastavilo za daleki istok. • Put Dunava je vodeni kulturološki koridor duž evorpske reke Dunav. Polazeći od Schwarzwald (Nemačka), reka prolazi kroz Srbiju, Bugarsku i Rumuniju i uliva se u Crno more. Put Dunava predstavlja vezu između Zapadne Evrope i Crnog mora. • Istočno balkanski put prolazi kroz Rumuniju, Bugarsku i Grčku i povezuje Baltičko more sa Egejskim i Mediteranskim morem.

41. Putevi Evrope • Kulturološki koridor Sofija-Ohrid prolazi kroz Bugarsku i Makedoniju povezujući dva istorijska grada i religioznu kulturološku oblast Metohiju. Manastiri koji se nalaze duž ovog koridora predstavljaju posebnu atrakciju. • Jadranski put se prostire zapadnom obalom Jonskog i Jadranskog mora. Prolazi kroz Sloveniju, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Crnu goru, Albaniju i Grčku. • Via Pontica je kulturološki put koji se širi preko zapadne i južne obale Crnog mora. Obavija se duž vodenih zaliva, počevši od živopisne delte Dunava dostižući podnožje Kavkaza, prolazeći kroz Rumuniju, Bugarsku i Tursku. Via Pontica prepričava o susretima duž mora – grka, vikinga, vencijanaca, gota, bugara, slovena, rumuna i dr.

42. Putevi Evrope • Zapadno balkanski put prolazi kroz jugoistočnu Evropu. Vekovima je ovaj koridor sjedinjavao teritorije sa obe strane Balkana, prolazeći kroz Rumuniju, Bugarsku i Grčku. Ovaj put spaja zapadnu i centralnu Evropu sa Egejskim i Mediteranskim morem, prolazeći put Dunava, Dijagonalni put, put Sofija-Ohrid i put Egnatia.

43. Putevi Evrope • Via Egnatia je jedan drevni put, sagrađen oko 146 godina pre hrista, tokom rimskog carstva, kako bi olakšao komunikaciju između Rima i Konstantinopolja (sadašnji Istanbul), između istoka i zapada. Koridor povezuje jadransku obalu sa Crnim i Egejskim morem, prolazeći kroz Albaniju, Makedoniju, Grčku i Tursku. • Veoma važna ruta za mediteranske zemlje je ruta maslinove grančice (Route of the Olive Tree). Evropska Komisija je ovom putu dodelila sertifikat glavne kulturološke rute Evrope (Major Cultural Route of Europe). Ovaj put nije samo prostorno označen, već odražava i svakodnevni život mediteranske civilizacije (obrede, verske tradicije, običaje). Maslinova grančica predstavlja mit i svetu grančicu za tri monoteističke religije, materijalnu i duhovnu poruku za sve mediterance i univerzalni simbol mira i pomirenja.