Регионалне
Download
1 / 39

Регионалне интеграције - PowerPoint PPT Presentation


  • 105 Views
  • Uploaded on

Регионалне интеграције. Општи и теоријски приступ. Регионалне интеграције – различити облици фузија националног, регионалног и међународног нивоа, које се стварају између држава или региона.

loader
I am the owner, or an agent authorized to act on behalf of the owner, of the copyrighted work described.
capcha
Download Presentation

PowerPoint Slideshow about ' Регионалне интеграције' - armen


An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript

Регионалне интеграције

Општи и теоријски приступ


  • Регионалне интеграције – различити облици фузија националног, регионалног и међународног нивоа, које се стварају између држава или региона.

  • Суштина интеграција: унапређење трговине кроз либерализацију између чланица интеграције и увођење ограничења према трећим земљама.


  • Федерални облик интеграција карактерише постојање наднационалних институција тамо гдје постоји могућност ефикаснијег функционисања федералног нивоа.

  • Функционалисти - залажу се за институције заједнички вођене од стране земаља и у којима ће се реформе ка снажнијим интеграцијама одвијати постепено (висок степен толеранције, комунитарности и право на вето).

  • Националисти – преферирају задржавање високог степена суверенитета и националног идентитета чланица заједнице (супротстављени су федералистима и функционалистима).


  • Теоријски постоји пет основних облика економских интеграција.

  • Баласа је поставио концепт од пет фаза регионалног удруживања (Мид, Тимберген):

  • Зона слободне трговине;

  • Царинска унија;

  • Заједничко тржиште;

  • Економска и монетарна унија;

  • Економска и политичка унија.


Зона слободне трговине облика економских интеграција.

  • Преференцијални је споразум између држава и односи се на уклањање свих царинских и квантитативних ограничења у трговини између чланица зоне.

  • Државе задржавају царинске тарифе према трећим земљама.

  • Недостатак: појава тзв. скретања трговине (увоз из трећих земаља одвија се преко земље са најнижим царинским оптерећењем).


  • Земља чланица зоне са најнижим царинама послије ће аутономно формирати цијене и имати најконкурентнији положај у цијелој зони слободне трговине, чиме се нарушавају тржишни односи у самој зони.

  • Trade creation – ефекат раста увоза у зону слободне трговине због утицаја партнерске земље.

  • Trade diversion – ефекат губитка за референтну земљу јер сав увоз послије уласка у зону долази из земље партнера, а не више са свјетског тржишта.


Царинска унија царинама послије ће аутономно формирати цијене и имати најконкурентнији положај у цијелој зони слободне трговине, чиме се нарушавају тржишни односи у самој зони.

  • Овај облик економске интеграције представља сложенију варијанту зоне слободне трговине.

  • У оквиру царинске уније земље чланице према трећим земљама формирају заједничку царинску тарифу.

  • Предности: нема скретања трговине, стварање великог тржишта и његова конкурентност.


Заједничко тржиште царинама послије ће аутономно формирати цијене и имати најконкурентнији положај у цијелој зони слободне трговине, чиме се нарушавају тржишни односи у самој зони.

  • Карактерише га укидања преосталих трговинских баријера у трговини међу чланицама интеграције.

  • Сви тржишни актери на заједничком тржишту имају једнака права и обавеза, обезбјеђена је слободу кретања фактора производње, роба и услуга, капитала и људи.


Економска и монетарна унија царинама послије ће аутономно формирати цијене и имати најконкурентнији положај у цијелој зони слободне трговине, чиме се нарушавају тржишни односи у самој зони.

  • Најкомплекснија интеграциона структура у којој све чланице прихватају јединствену валуту и вођење заједничке монетарне политике,

  • Захтијева хармонизацију код усаглашавања фискалне и кредитне политике.

  • Настаје као наставак заједничког тржишта (ЕМУ).


Економска и политичка унија царинама послије ће аутономно формирати цијене и имати најконкурентнији положај у цијелој зони слободне трговине, чиме се нарушавају тржишни односи у самој зони.

  • Ова унија је најсвеобухватнија интеграција федерације и њених чланица.

  • Формирају се заједничке политичке и демократске институције које рјешавају наднационална питања и управљају заједницом.

  • Суверенитет чланица у овој унији је маргинализован (САД).


Модификације међународних царинама послије ће аутономно формирати цијене и имати најконкурентнији положај у цијелој зони слободне трговине, чиме се нарушавају тржишни односи у самој зони.

економских интеграција

  • Споразум о преференцијалној царинској тарифи - ниже царинске стопе у међусобној трговини међу потписницама у односу на остале земље.

  • Дјелимична царинска унија – карактеристична за ране фазе еволуције царинске или економске уније.

  • Задржавају се постојеће царинске тарифе на међусобну трговину, а прихвата се заједничка царинска политика у односу на треће земље.


Модели регионалних царинама послије ће аутономно формирати цијене и имати најконкурентнији положај у цијелој зони слободне трговине, чиме се нарушавају тржишни односи у самој зони. интеграција

Статички модел регионалних интеграција

  • Представник ове теорије је познати економиста Вајнер.

  • Теорију заснива на два концепта: Trade creation и Trade diversion.

  • Ефекат стварања трговине (Trade creation) је позитивни ефекат интеграција на благостање, јер се умјесто производње неког добра, оно набавља из земље која га ефикасније и јефтиније производи.


  • Ефекат скретања тргови царинама послије ће аутономно формирати цијене и имати најконкурентнији положај у цијелој зони слободне трговине, чиме се нарушавају тржишни односи у самој зони.не (Tradediversion) се односи на реалокацију трговине од трећих ка земљама царинске уније које производе скупље производе.

  • Овај ефекат је негативан јер смањује благостање у интегрисаној зони (фактори се користе с мањом ефикасношћу), а положај трећих земаља се погоршава.

  • Вајнерове претпоставке: нееластична тражња, константност трошкова производње, релативно еластична понуда , нема робних супституција.


  • Мид је у теорију увео анализу ефеката царинске уније на потрошњу што значајно повећава њену употребну вриједност и научни кредибилитет.

  • Новостворену трговину мјери падом трошкова по јединици производа, а одвраћање трговине растом трошкова по јединици производа.

  • За објашњење статичке теорије користи се примјер европских интеграција.


  • Мидови закључци: ефеката царинске уније на потрошњу што значајно повећава њену употребну вриједност и научни кредибилитет.

  • Trade diversion може бити корисније од стварања трговине за потрошњу у држави А која даје преференцијални третман одређеним добављачима;

  • Ако не повећа извоз према партнерима држава чланица интеграције неће имати користи од Trade creation у интеграцији.

  • Таква ситуација са становишта партнера може представљати скретање трговине.


Динамички модел регионалних интеграција

  • Динамички ефекти економских интеграција су значајни за интеграције на свјетском нивоу.

  • Ова теорија је подударна са европским интеграционим процесима.

  • Овј модел се концентрише на односе према кључним субкомпонентама размјене: економији обима,расту конкурентности, ефектима односа размјене и ефектима блиске међудржавне сарадње.


  • Економија обима интеграција. Основна предност интеграција је што обезбијеђују веће тржиште, које самим тим постаје ефикасније и боље алоцира производне факторе.

  • Компаративне предности компанија које послују на великим тржиштима проистичу из специјализације (падају просјечни фиксни трошкови, расту капацитети, и сл.).

  • Раст конкурентности је од кључног значаја на интегрисаном тржишту и стога је увијек присутан на великим тржиштима.


  • Ефекти односа размјене интеграција. Односи размјене су релације између увозних и извозних цијена.

  • Царински системи утичу позитивно на јачање конкурентности и смањење цијена.

  • Ефекти блиске међудржавне сарадње. Многе предности: ефикасније инвестирање, заједничка улагања, истраживање и развој, нове технологије, трансфер производних фактора, итд.


Теоријске основе интеграцијацаринске уније

Анализа царинске равнотеже

  • Царинска оптерећења дјелују на економске параметре, па и на конкурентност тржишта и реалокацију националних ресурса.


Стање прије увођења царине интеграција

  • S – домаћа понуда

  • S1 – понуда из остатка свијета (бесконачно еластична)

  • D – домаћа тражња.

  • Ако нема царинских оптерећења цијена на домаћем једнака је свјетској цијени (P1).

  • 0Q1 – домаћа потрошња (од чега је 0Q2 -производња домаћих фирми, а Q2Q1 – увоз).


Стање послије увођења царине интеграција

  • S2 – нова инострана понуда (дјелује на смањење потрошње и повећање производње)

  • Q3 – потрошња након увођења царина. Потрошња ће се смањити, јер потрошачи имају губитке због повећања цијене услијед царина.

  • На страни понуде настаје произвођачев вишак јер су цијене из оностранства увећане за царину и износе P2.

  • Домаћа производња расте за Q2Q4 (укупна домаћа производња је 0Q4.


  • Увоз производа пада са интеграцијаQ2Q1 на Q4Q3 (домаћа потрошња је опала, а производња порасла).

  • Губитак потрошачевог вишка је површина P1P2CB, а произвођачки вишак површина P1P2DA.

  • Површина DCFE – раст буџетских прихода од царинских даџбина (може се расподијелити у потрошњу или субвенционирање производње).

  • Нето губици су површине ADE (додатни трошкови за раст аутпута за Q2Q4) иBCF(губитак потрошачевог вишка због смањења потрошње за Q1Q3).


Промјене које доносе споразуми о слободној трговини

  • Вајнерова анализа показује да се производња увијек дислоцира са подручја виших на подручје нижих трошкова производње у оквиру интеграционе зоне.

  • Овај ефекат представља ефекат стварања производње и ефекат стварања трговине.

  • Ефекти на увоз робе из земље која је потписала уговор о зони слободне трговине или царинске уније видљиви су на сљедећем графикону.


  • S1 слободној трговини– свјетска понуда (бесконачно еластична)

  • S2 – понуда државе чланице интеграције

  • S3 – понуда члана интеграције (партнера) кад постоји царинско оптерећење

  • P1 – свјетска цијена, P2 – цијена партнерске државе.

  • Чланица интеграције кад постоји царина (P3P2) нуди робу по цијени P3 , а понуда ове земље износи S3.


  • Прије царинске уније слободној трговини цијена на домаћем тржишту је формирана на свјетском нивоу 0P2 + износ царина

  • Домаћа потрошња износи 0Q3, а домаћа производња 0Q4 (увоз је Q3Q4);

  • Буџет се повећава за приходе д царина у вриједности четвороугла BCEF.

  • Послије формирања царинске уније смањују се цијене робе из партнерских земаља - 0P2 мање је од 0P3 колико износи цијена земље нечланице уније.


  • Количина увоза расте на слободној трговиниQ5Q6, а то је ефекат скретања увоза у количинама Q4Q3 (цијели увоз се обезбијеђује од партнера уније).

  • Долази и до стварања трговине за количину Q6Q4 јер се роба купује у партнерским земљама.

  • Расте потрошња за Q3Q5 (потрошачев вишак је површина P2P3CD).

  • Губитак произвођачевог вишка је површина P2P3BA (смањује се домаћа производња).


  • Губе се и царински приходи за величину BCEF:

  • Површина BCHG је губитак прихода од царина које губи земља домаћин која је члан уније (јавља се потрошачки вишак због пада цијена);

  • Површина GHEF је губитак прихода од царина (ефекат скретања трговине са конкурентнијих произвођача из остатка свијета).


  • Ефекат стварања трговине (количина Q4Q1) се односи на производњу која се производи под повољнијим условима него у земљи домаћину. Домаћи произвођачи се орјентишу на производњу у којој имају конкурентске предности.

  • Ефекти производње и добит потрошача представљени су површином ABG.

  • Површина CDH представља ефекат потрошње настао стварањем трговине.


E (количина фекти стварања царинске уније

  • У земљи домаћину долази до пада цијена са Pmax на CET, а увоз посљедично растеса Q2Q1 на Q4Q3 (ефекат стварања трговине види се на шрафираним троугловима).

  • Ефекат на благостање проузрокован скретањем производње са свјетског тржишта на производе из партнерске земље представљен је шрафираним правоугаоником.


  • У земљи партнеру цијене расту због веће заштите, потрошачев вишак се смањује (CETBAP), а произвођачев вишак расте (CETCAP).

  • Ово одговара земљи партнеру - она извози производе у референтну земљу.


Регионалне интеграције у свијету

  • Поред интеграција у Европи , у свијету постоји велики број различитих регионалних интеграција.

  • Смисао интеграција је стварање конкурентских предности између економских агломерација, те су неке свјетске интеграције формиране да би се успоставила економска и спољнотрговинска равнотежа с ЕУ.


Америчке регионалне интеграције свијету

  • Сјеверноамеричка регионалан интеграција САД и Канаде – односила се на зону слободне трговине у аутоиндустрији 1965.

  • Овај споразум је проширен на укупну трговину 1988. оснивањем CUSFTA.

  • CUSFTA претходи оснивању Сјеверноамеричке зоне слободне трговине 1994. којој је приступио и Мексико – настаје NAFTA као одговор јачању европских интеграција.

  • LAFTA - зона слободне трговине између земаља Латинске Америке.


A свијетузијске регионалне интеграције

  • Асоцијацију југоисточних азијских земаља - ASEAN основале су 1965. Индонезија, Сингапур, Малезија, Тајланд и Филипини.

  • Интеграцији се 1985. прикључују Брунеји, 1995. Вијетнам, 1997. Лаос и 1999. Бурма.

  • Све земље иако су слабије развијене, задржале су високо учешће спољне трговине у BDP.


  • Иако је свијетуASEAN настао као покушај одбране југоисточних азијских земаља од комунистичке експанизије, интеграција се ангажује и у области раста економско-социјалног благостања својих чланица.

  • ASEAN активно ради и на очувању мира у регији и јачању коегзистенције у асоцијацији, афирмацији људских права и демократских начела.


  • AFTA – свијетуАзијска зона слободне трговине иницијатива о повлаштеним тарифама из 1977. се трансформише у одлуку асоцијације о смањењу царинских стопа на индустријске производе у оквиру ASEAN-а од 0 до 5%.

  • Ово доводи до веће конкурентне способности чланица ASEAN-а и раста размјене са свијетом, те је и област ASEAN-а веома је привлачна за стране директне инвеститиције.


ad