1 / 35

ZAPOŠLJAVANJE OSOBA SA AUTIZMOM

ZAPOŠLJAVANJE OSOBA SA AUTIZMOM. Situacija na ameri čkom tržištu rada:. Između 60% i 70% osoba sa PP u Americi nema stalno zaposlenje Samo 20% osoba sa PP radi puno radno vreme 11% osoba sa PP radi skraćeno radno vreme Preko 6 miliona hendikepiranih osoba prima socijalnu pomoć. Howlin, 2004.

arien
Download Presentation

ZAPOŠLJAVANJE OSOBA SA AUTIZMOM

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. ZAPOŠLJAVANJE OSOBA SA AUTIZMOM

  2. Situacija na američkom tržištu rada: • Između 60% i 70% osoba sa PP u Americi nema stalno zaposlenje • Samo 20% osoba sa PP radi puno radno vreme • 11% osoba sa PP radi skraćeno radno vreme • Preko 6 miliona hendikepiranih osoba prima socijalnu pomoć.

  3. Howlin, 2004 • Analiza 15 studija od 1996. godine do danas • Procenat zaposlenih osoba sa autizmom je od 0 do 30 • Obično nalaze posao ispod nivoa klasifikacija • Teško pronalaze i zadržavaju posao • Tokom godina provedenih van radne sredine šanse za zaposlenje su sve manje

  4. Delferth, 1993 • Analiza 40 radnika u 12 radionica • Drugi radnici i poslodavci imaju negativno mišljenje o osobama sa autizmom • Neki radnici su zbog niske produktivnosti vraćeni na obuku i izgubili su socijalne prestacije

  5. Predlog za poboljšanje: Delferth, 1993 • Proširivanje delatnosti službe za pružanje podrške • Povećanje kvaliteta inicijalnog treninga • Redukovanje veličine grupe • Kreiranje individualnih programa podrške • Savetodavni i mentalno-higijenski rad sa zaposlenima • Unutrašnja preraspodela proizvodnog sektora • Pažljiv izbor radnih zadataka • Kontinuiran tretman zaposlenih osoba sa autizmom

  6. Korist od zapošljavanja: • Adaptivne sposobnosti su bolje, nego u kontrolnoj grupi. • Finansijska korist za pojedinca. • Finansijska korist za društvo.

  7. Faktori rizika • Faktori ličnosti (poremećaj komunikacije, stereotipije i otpor prema promenama, zavisnost od drugih, nerazumevanje socijalnih pravila, intelektualna ometenost, posebna medicinska stanja i oblici ponašanja) • Faktori sredine (faktori mikrosistema, faktori mezosistema, faktori makrosistema).

  8. Oblici zapošljavanja osoba sa autizmom • Zapošljavanje u zaštićenim uslovima • Zapošljavanje uz podršku (individualno raspoređivanje, rad u manjim grupama, rad u mobilnim timovima) • Samozapošljavanje

  9. Izbor modela zapošljavanja uz podršku zavisi od: • Resursa kojima zajednica raspolaže • Organizacione strukture • Izvora finansiranja • Opcija koje se nude • Raspoložive kadrovske strukture • Vrste i oblika aktivnosti u kojima klijent participira

  10. Efekti zapošljavanja • Finansijski (Patriša Haulin) • Evolucija kliničke slike (Garsia-Villamisar) • Kvalitet života

  11. Primeri poslova • Restorani (postavljanje stolova, čišćenje prostorija, pranje posuđa, služenje hrane) • Biblioteke (ređanje knjiga na police, brisanje prašine, pripremanje dokumenata za mikrofilmovanje, čekiranje dokumenata) • Industrijski pogoni (montaža delova na beskrajnoj traci) • Fakulteti (čišćenje laboratorijskog posuđa, ishrana eksperimentalnih životinja)

  12. Preduslovi za uspešan rad • Predvidljivi poslovi • Repetitivni poslovi (manje bitno) • Prihvaćenost od strane drugih radnika • Mogućnost distrakcije svedena na minimum

  13. Postupak zapošljavanja • Kreiranje programa zapošljavanja • Informisanje • Određivanje preferencija • Procena potrebe za podrškom • Radni trening • Pružanje podrške na radnom mestu • Evaluacija rezultata

  14. Kreiranje programa za zapošljavanje • U svetu programe kreiraju provajderi • Kod nas se posredovanjem bavi Nacionalna služba za zapošljavanje • Realna uloga NSZ: obezbeđivanje pravne pomoći iz oblasti rada i zapošljavanja i finansijsko podržavanje programa zapošljavanja • Moguća uloga provajdera: postojeće ustanove za dnevni i stacionarni smeštaj

  15. U dizajniranju programa treba sagledati kapacitete, resurse, ograničenja i jedinstvene karakteristike određene zajednice. Prema tome, ne postoji ni jedan apstraktan model koji bi mogao da se primeni u svakoj lokalnoj zajednici.

  16. U svakom programu zapošljavanja uz podršku treba navesti: korisnike moguće radne zadatke potencijalne poslodavce izvore finansiranja konkretne aktivnosti vezane za radno osposobljavanje, pružanje podrške na samom radnom mestu i evaluaciju postignutih rezultata.

  17. Ako nemamo iskustva možemo: • Praviti tranzicione programe zapošljavanja ili • Osposobljavati osobu sa autizmom za volontersku aktivnost

  18. Izvori finansiranja: • NSZ • Lokalna samouprava • NVO • Verske organizacije • Udruženja građana • Privatne firme

  19. Kako se procenjuje zarada? • Individualno raspoređivanje (cena sata, ugovorena ili fiksna) • Manje grupe i mobilni timovi (cena radnog dana)

  20. Taksonomija podrške u zapošljavanju (Wehman, Bricout, 1999)

  21. Podrška specijalizovane agencije: • Pomoć radnog instruktora • Asistivna tehnologija • Kompenzatorne strategije • Savetovanje • Pomoć službe za kontrolu zloupotrebe supstanci • Medicinske usluge • Usluge transporta

  22. Podrška radne organizacije • Restrukturiranje posla • Adaptacija radnog mesta • Pomoć drugih radnika • Pronalaženje posla • Finansiranje programa • Angažovanje konsultantske službe

  23. Podrška državnih službi • Socijalno osiguranje • Oslobađanje od poreza • Zdravstveno osiguranje

  24. Podrška porodice i lokalne zajednice • Personalni asistenti • Pomoć vršnjačkih grupa • Pomoć članova porodice • Podrška prijatelja i komšija • Mreža socijalne podrške

  25. Informisanje • Lokalne zajednice • Roditelja • Poslodavaca • Drugih zaposlenih Da li je u svakom pojedinačnom slučaju neophodno informisanje?

  26. Kakvu korist imaju poslodavci od zapošljavanja osoba sa autizmom?

  27. Kakvu štetu mogu da imaju poslodavci od zapošljavanja osoba sa autizmom?

  28. Određivanje preferencija Kada se osobama sa autizmom pruži prilika da se opredele za neku aktivnost, one ulažu mnogo više energije u realizaciju te aktivnosti, pri čemu se redukuje i učestalost ispoljavanja socijalo neprilagođenog ponašanja. Prema tome, jedan od preduslova za uspešan rad osoba sa autizmom jeste pronalaženje posla koji odgovara njihovim preferencijama.

  29. Tehnika utvrđivanja preferencije: • Tehnika parova • Prezentacija višestrukih stimulusa • Naizmenično smenjivanje radnika tokom rutinskog obavljanja posla

  30. Procena potreba za podrškom Kao što se preferencije ponekad menjaju, tako se i potrebe za podrškom mogu vremenom izmeniti. Te promene mogu da budu kvalitativne (izmena profila potrebe za podrškom), kvantitativne (povećanje ili smanjenje intenziteta potrebe za podrškom) ili kombinovane. Stoga je neophodno da se periodično vrši reevaluacija potreba za podrškom odraslih osoba sa autizmom.

  31. Radni trening Pod radnim treningom podrazumevamo obučavanje osobe sa autizmom za izvođenje konkretne radne operacije ili niza takvih operacija na sasvim određenom radnom mestu.

  32. Uputstva: • Visokostrukturirana i predvidljiva aktivnost • PECS • Uklanjanje grešaka • Eksplicitno postavljanje zahteva

  33. Pružanje podrške na radnom mestu: • Instrukcija obuhvata uputstvo kako da se izvrši radni zadatak (verbalno ili gestom), fizičko podsticanje, potkrepljivanje dobro obavljene aktivnosti i informisanje radnika o eventualnim greškama. • Asistencija znači da radni intruktor direktno manipuliše radnim materijalom kako bi omogućio radniku da realizuje radnu operaciju (na primer, drži otvoreni koverat u koji radnik ubacuje reklamni material).

  34. Evaluacija postignutih rezultata: • Evaluacioni postupak primenjuje se, kako na sam proces rada, tako i na ishode tog procesa. • Evaluaciju bi, po pravilu, trebalo da sprovode osobe koje nisu direktno angažovane na pružanju podrške, bez obzira da li je reč o podršci stručnih timova ili o prirodnoj podršci.

  35. Indikatori uspešnosti zapošljavanja: • zarada • ostvarivanje ostalih prava iz oblasti Zakona o radu • vremenski period u kome je zaposlena osoba uspela da zadrži posao • kvalitet života • nivo potrebe za podrškom • stavovi kolega i poslodavaca prema ometenom radniku itd.

More Related