KONZUMERIZAM

1. KONZUMERIZAM • Konzumerizam je dinamičan i akciono orjentisan pokret potrošača. • Pored ekonomske, sadrži sociološku, pravnu i političku dimenziju u pritisku na preduzeća i druge tržišne aktere da se prema potrošačima ponašaju u skladu sa poslovnom etikom i društvenom odgovornošću. • Proizašao je iz nezadovoljstva postojećim stanjem stvari i težnjom da se ponuda proizvoda i usluga dovede u sklad sa osnovnim zahtevima i potrebama potrošača.

2. Organizacije uključene u konzumerizam

3. Organizacije potrošača u svetu • Consumers International odnosno Međunarodno udruženje potrošača je federacija koju čini preko 260 organizacija potrošača iz više od 100 zemalja. Ono propagira pravednije društvo braneći prava svih potrošača, uključujući i siromašne i one na marginama društva, podržavajući sam pokret i jačajući brojem članova u organizacijama; kampanje su na medjunarodnom nivou i vode politiku koja poštuje potrošača.

4. European Consumers' Organisation • European Consumers' Organisation (BEUC): Evropsko udruženje potrošača sa sedištem u Briselu okuplja 38 nezavisnih nacionalnih organizacija potrošača iz zemalja Evropske unije. Cilj im je da utiču u cilju zaštite potrošača na razvoj EU politike i na promovisanje i odbranu interesa svih Evropskih potrošača. Aktivnosti udruženja finansirane su uglavnom iz priloga članova organizacije. Udruženje prima pomoć od Evropske komisije u okviru Programa za finansiranje aktivnosti u korist potrošača.

5. Zaštita potrošača u Republici Srbiji • Pod pojmom zaštite potrošača podrazumeva se zaštita potrošača pravnim sredstvima koja su specijalno ustanovljena radi njihove zaštite.

6. Zakonom o zaštiti potrošača (Službeni glasnik RS, br:79/2005. godine) obuhvaćena su pitanja kojima se štite osnovna prava potrošača regulisana nacionalnim zakonodavstvima i direktivama EU, čime se obezbeđuje usklađivanje sa svetskim i evropskim standardima u ovoj oblasti.

7. Tako se zakonom garantuju bezbednost i ispravnost proizvoda, odgovornost proizvođača u slučaju neispravnosti robe, posebno obeležavanje genetski modifikovanih proizvoda, razmatranje predloga i sugestija udruženja potrošača kao i intenzivni kontakti sa njima i druga pitanja od važnosti za potrošače.

8. UDRUŽENJA I ORGANIZACIJE POTROŠAČA • Brinu se o zaštiti pojedinačnih i zajedničkih interesa potrošača; • Daju potrošačima informacije, savete i drugu vrstu pomoći za ostvarivanje potrošačkih prava; • Brinu se o informisanju i obrazovanju potrošača; • Obaveštavaju potrošače o cenama, kvalitetu, kontroli i sigurnosti proizvoda koji se već nalaze ili će se nalaziti na tržištu, kao i o ponuđenim uslugama; • Sprovode nezavisne kontrole kvaliteta i sigurnosti ponuđenih proizvoda, odnosno usluga; • Nadležnim državnim organima dostavljaju dokumentaciju za utvrđivanje odgovornosti za proizvode ili usluge koji ne odgovaraju utvrđenim zahtevima u pogledu sigurnosti i kvaliteta; • Daju obaveštenje potrošačima za vansudsko rešavanje sporova; • Podnose tužbu sudovima u slučaju povrede prava potrošača; • Učestvuju u radu nadležnog organa kad se razmatraju pitanja koja se odnose na potrošače; • Sarađuju sa odgovarajućim organizacijama u inostranstvu, kao i međunarodnim organizacijama potrošača.

9. UDRUŽENJA ZA ZAŠTITU POTROŠAČAU SRBIJI • Nacionalna organizacija potrošača Srbije- NOPS • Udruženje za zaštitu potrošača Vojvodine, nevladina organizacija. • Organizacija potrošača - Kragujevac • Pokret za zaštitu potrošača- Beograd. • .........Valjevo, ....

10. ORGAN ZA ZAŠTITU POTROŠAČA Zaštitu potrošača obavlja organ nadležan za poslove unutrašnje trgovine, i to: • proučava i daje predloge koji se odnose na politiku zaštite potrošača; • proučava i daje predloge za pravno uređivanje pitanja koja se odnose na potrošače, kao i primenjivanje zakona i drugih propisa koji se tiču potrošača; • proučava i daje predloge za obrazovanje potrošača; • proučava tržišne uslove i daje predloge za njihovo bolje funkcionisanje; • prati tehnološki, privredni i pravni razvoj u sektoru potrošnje; • ocenjuje da li formularni (tipski) ugovori sadrže klauzule kojima se narušava pozicija potrošača; • ocenjuje da li u reklami ima elemenata zloupotrebe; • sarađuje sa udruženjima i organizacijama potrošača u zemlji i odgovarajućim organizacijama u inostranstvu, kao i međunarodnim organizacijama potrošača; • održava kontakte sa potrošačima; • sarađuje sa odgovarajućim telima u republikama i opštinama.

11. SAVET MINISTRA ZA ZAŠTITU POTROŠAČA • Na osnovu člana 65. Zakona o zaštiti potrošača Ministarstvo trgovine, turizma i usluga, donelo je rešenje o obrazovanju Saveta ministra za zaštitu potrošača. • Savet učestvuje u formulisanju politike zaštite potrošača i nacrtu Nacionalnog programa zaštite potrošača, godišnjih programa; prati sprovođenje zakonske regulative; pokreće inicijativu za izradu nove ili izmenu postojeće regulative i dr.

12. RAZVOJ SISTEMA ZAŠTITE POTROŠAČA • zaštita zdravlja i sigurnost potrošača; • zaštita ekonomskih interesa potrošača; • pravo potrošača da budu informisani i obrazovani; • pravo na naknadu štete i • udruživanje, zastupanje i učešće potrošača, radi ostvarenja svojih prava

13. GENERALNA SKUPŠTINA UN I DEKLARACIJA o osnovnim pravima potrošača: • Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba, • Pravo na sigurnost, • Pravo na informisanost, • Pravo na izbor, • Pravo da se čuje glas potrošača, • Pravo na obeštećenje, • Pravo na obrazovanje potrošača, • Pravo na zdravu životnu sredinu.

14. 1. Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba • PRAVO na osnovne namirnice i službe koje garantuju preživljavanje. • To podrazumeva adekvatnu hranu, odeću, sklonište, zdravstvenu negu, obrazovanje i sanitetsko-zdravstvene mere.

15. 2. Pravo na bezbednost • Pravo na zaštitu od proizvoda (hrana, higijena, tekstil, odeća, prevoz, tehnika...), proizvodnih procesa i službi koje su opasne po život ili zdravlje.

16. Bezbedna i zdrava hrana – šansa, ali i izazov • Intenzivna trgovina prehrambenim proizvodima na nivou celoga sveta omogućuje potrošačima da uživaju u egzotičnim plodovima dalekih zemalja. Međutim, razmena ove vrste dobara nosi sa sobom i mogućnost da se infekcije i bolesti, uzrokovane zdravstveno neispravnom hranom, brzo prošire širom planete. Zato osiguranje bezbedne i zdrave hrane postaje svetski problem. • Od januara 2006. izvoz u EU nije moguć ako izvoznik nema uspostavljen sistem bezbedne hrane (HACCP)

17. VREDNOST ZA NOVAC • Implementacija proizvodnje bezbedne hrane u skladu sa važećim trendovima u svetu, ima za cilj da kvalitet upotrebljenih namirnica i gotove hrane (bezbednost, higijena, produžen rok upotrebe, veći asortiman, savremeno pakovanje itd.), bude ključ koji osigurava načelo razmene vrednosti za novac, zadovoljstvo i potpunu bezbednost potrošača.

18. NEKADA I DANAS • Pre stotinak godina proizvodi su bili jednostavni i najčešća nezgoda koja je mogla da zadesi neopreznog korisnika bili su požar ili opekotina. • Danas postoji mnogo veći broj izvora opasnosti: strujni udari zbog neispravnih prekidača, grejalica ili sijaličnih grla, eksplozije bojlera i butan-boca, opasni pribori za seckanje voća i povrća i mnogi drugi.

19. OPASNI PROIZVODI! • Zaštiti potrošača u zapadnim zemljama pridaje se sve veća pažnja. Osnovni razlog tome je porast nivoa tehnologije koji, sa jedne strane, doprinosi da obični građani počinju i u svakodnevnom životu da se služe sve složenijim i potencijalno opasnim proizvodima (od električnih kuhinjskih pribora, do proizvoda kućne hemije), a sa druge – potpuno onemogućava da krajnji korisnik detaljno proveri karakteristike kvaliteta predmeta koje troši ili upotrebljava, čak ni one bezbednosne.

20. Najvažniji mehanizmi zaštite potrošača su: • Tehnički propisi i standardi u oblasti bezbednosti i kvaliteta proizvoda; • Sistem utvrđivanja usaglašenosti i sistem inspekcijskog nadzora, u kojem učestvuju akreditovane laboratorije, • Kontrolne organizacije i organizacije za sertifikaciju proizvoda.

21. KVALITET • Porast efikasnosti zaštite je opredeljen ciljem, a to su podizanje kvaliteta robe i njene bezbednosti. • Dakle, u ovom slučaju imamo problem prisustva roba koje nemaju deklarisani kvalitet, poreklo ili druga svojstva koja se od njih normalno očekuju (reč je o robama najčešće anonimnih proizvođača koje izlaze na tržište polulegalnim kanalima i tako ugrožavaju ne samo interes građana, nego i svih savesnih učesnika na tržištu).

22. 3. Pravo na informisanje • Potrošačima se mora pružiti adekvatna informacija, omogućavajući im da deluju razumno i odgovorno.

23. Zabranjeno je obmanjivati potrošače, davati netačne, nepotpune, neosnovane, nejasne ili dvosmislene informacije ili prećutkivati podatke o stvarnim svojstvima i karakteristikama proizvoda i usluga, ili uslova kupovine i prodaje. • Izrazi garancija ili garantovano ili drugi izrazi slične sadržine mogu se koristiti samo u slučajevima kad su sadržina i uslovi garancije izričito utvrđeni zakonom ili tehničkim propisom.

24. Potrošač ima pravo da bude informisan, na razumljiv način, o svojstvima i karakteristikama proizvoda koje kupuje, ili uslugama koje koristi, o načinu korišćenja i održavanja proizvoda i opasnostima do kojih može doći prilikom njegove nepravilne upotrebe, kao i o riziku koji se odnosi na usluge koje koristi.

25. 4. Pravo izbora • PRAVO na pristup različitim proizvodima i službama po konkurentnoj ceni i u slučaju monopola, imati garanciju dobrog kvaliteta i usluge po pravednoj ceni.

26. Zaštita ekonomskih interesa potrošača Potrošaču se pri kupovini proizvoda ili korišćenju usluga mora obezbediti da dobije: • proizvode u tačnoj meri ili količini i da mu se omogući da proveri tu tačnost; • količinu proizvoda koju traži kad je ta količina na raspolaganju ako zakonom ili drugim propisom nije drukčije određeno; • proizvode ili usluge propisanog, odobrenog ili deklarisanog kvaliteta, a ako kvalitet nije propisan, odobren ili deklarisan - uobičajenog kvaliteta; • proizvode ili usluge po ugovorenim cenama obrazovanim u skladu sa propisima o cenama i da mu se cene pravilno obračunavaju; • proizvode sa pratećom dokumentacijom u skladu sa zakonom, tehničkim ili drugim propisom; • proizvode ili usluge u ugovorenom roku, ako taj rok nije ugovoren - u razumnom roku.

27. 5. Pravo da se bude saslušan • PRAVO na zastupanje interesa potrošača, uzimajući u obzir pravo da dobiju puno i sa razumevanjem uvažavanje u formulisanju i izvršenju ekonomske i druge politike. • To podrazumeva predstavljanje u vladi i drugim političkim telima, kao i u razvoju proizvoda i službi pre nego što su proizvedeni ili ustanovljene.

28. Inspekcijski nadzor i upravne mere • Ako preduzeće ili drugo pravno lice ili preduzetnik odbije zahtev potrošača da mu se proizvod sa nedostatkom zameni novim proizvodom ili proizvodom odgovarajuće marke (modela, tipa), ili da mu se vrati iznos plaćen za taj proizvod u visini cene tog proizvoda na dan vraćanja, ili da mu se uz njegovu saglasnost otkloni nedostatak, organ nadležan za poslove tržišne inspekcije doneće rešenje kojim će tom preduzeću ili drugom pravnom licu ili preduzetniku narediti da ispuni zahtev potrošača.

29. 6. Pravo na obeštećenje • PRAVO na pravedno rešavanje opravdanih zahteva. To uključuje pravo na primanje nadoknade za neobaveštavanje o robi lošeg kvaliteta ili nezadovoljavajućim službama i dostupnost prihvatljivim formama zakonske pomoći ili odštete za male zahteve.

30. OMBUDSMAN • U pitanjima s kojima se suočava gradjanin ukontaktu sa javnom administracijom, kao što su: • nepotpuno pruženje informacija ili odbijanje pruženja informacija • previše zakašnjenje u rešavanju zahteva • prekršaj zakona -ilegalna procedura • nezakonita diskriminacija na teret gradjana • Radi odbrane dečjih prava, Ombudsman interveniše i upitanjima vezanim sa privatnicima, prirodnim ili pravnim licama,koja uvredjuju dečja prava

31. ZDRAVLJE POTROŠAČA • U slučaju da dođe do povrede ili narušavanja zdravlja potrošača, a ustanovi se direktna uzročno-posledična veza sa konkretnim proizvodom (naprimer, trovanje hranom) proizvođača čekaju kazne, koje u nekim zemljama EU idu i do 70.000.000 EUR. • Upravozato, vrlo je važno da naši izvoznici budu svesni svih rizika u vezi s korišćenjem njihovog proizvoda i da poseduju potrebne dokaze o usaglašenosti.

32. REKLAMACIJA • Potrošač ima pravo da uloži prigovor (reklamaciju) u prodajnom objektu u kome je proizvod kupljen, odnosno usluga pružena ili drugom mestu koje je u tom smislu određeno. • Ako se reklamacijom utvrdi da proizvod sadrži nedostatke, potrošač ima pravo da zahteva nov proizvod ili proizvod odgovarajuće marke (modela, tipa) ili da mu se vrati iznos plaćen za taj proizvod u visini cene tog proizvoda na dan vraćanja ili da mu se, uz njegovu saglasnost, otkloni nedostatak.

33. 7. Obrazovanje potrošača • Obrazovanje potrošača i svih zainteresovanih u oblasti zaštite potrošača, pre svega upoznavanje o osnovnim pravima i načinima njihovog ostvarivanja je na samom početku. • Poseban problem je nestručnost, pre svega onih koji vode nevladine organizacije potrošača, koji volonterski rade. U tom smislu je neophodna obuka tih kadrova. • U osnovnim školama nema posebnih predmeta ili potreban broj časova na kojima bi se učenici kao značajni potrošači upoznali sa svojim pravima kao potrošača.

34. EDUKACIJA • Kod nas je još uvek klasični oblik informisanja potrošača izdavanjem brošura i letaka. Prestalo je izlaženje potrošačkih listova "Potrošač" i "Potrošački informator". To i otvara problem da se ne mogu objavljivati nezavisni rezultati uporednih ocenjivanja kvaliteta proizvoda i usluga, kakva je praksa nekih zemalja kao što je Varen test u Nemačkoj. U okviru radio- televizijskih aktivnosti, kao i u drugim medijima nema posebnog programa posvećenog zaštiti potrošača. • U cilju podizanja nivoa svesti potrošača održano je nekoliko seminara, okruglih stolova i drugi oblici informisanja potrošača. Radi prenošenja znanja i dobrih iskustava u sprovođenju politike zaštite potrošača bile su uključene odgovarajuće domaće i inostrane institucije, pre svega eksperti iz oblasti zaštite potrošača.

35. 8. Pravo na zdravu životnu sredinu • PRAVO na fizičku životnu sredinu koja će poboljšati kvalitet života.

36. OPERATIVNI CILjEVI I ZADACI ZAŠTITE POTROŠAČA U SRBIJI U NAREDNOM PERIODU • Primarni (trajni) cilj zaštite potrošača je unapređenje kvaliteta života svih građana, ostvarivanje i zaštita osnovnih prava i interesa potrošača, • Uspostavljanje sistema i institucija zaštite potrošača i ravnopravne partnerske saradnje svih nosilaca zaštite potrošača Srbije u skladu sa standardima Evropske Unije što će istovremeno doprineti razvoju privrede i društva.

37. Javne politike zaštite potrošača – iskustva drugih zemalja SAD: Zemlje razvijenog gazdovanja tržištem više od 30 godina imaju posebne zakone o zaštiti potrošača npr. Sjedinjene Amerčike Države od 1932. godine. SAD takođe ima izuzetno moćnu instituciju kontrole ponašnja ponuđača na tržištu (Federal Trade Commision –FCI). AUSTRIJA: U Austriji postoji Ministarstvo za zaštitu potrošača i jako precizan Zakon o reklamiranju čije kršenje povlači stroge sankcije.