deo prvi teorijsko metodolo ke osnove izu avanja nacionalne ekonomije n.
Download
Skip this Video
Loading SlideShow in 5 Seconds..
Deo prvi TEORIJSKO-METODOLOŠKE OSNOVE IZUČAVANJA NACIONALNE EKONOMIJE PowerPoint Presentation
Download Presentation
Deo prvi TEORIJSKO-METODOLOŠKE OSNOVE IZUČAVANJA NACIONALNE EKONOMIJE

Loading in 2 Seconds...

play fullscreen
1 / 186

Deo prvi TEORIJSKO-METODOLOŠKE OSNOVE IZUČAVANJA NACIONALNE EKONOMIJE - PowerPoint PPT Presentation


  • 137 Views
  • Uploaded on

Deo prvi TEORIJSKO-METODOLOŠKE OSNOVE IZUČAVANJA NACIONALNE EKONOMIJE. MAKROEKONOMSKI PRISTUP IZUČAVANJU NACIONALNE EKONOMIJE. EKONOMIJA KAO DRUŠTVENA NAUKA.

loader
I am the owner, or an agent authorized to act on behalf of the owner, of the copyrighted work described.
capcha
Download Presentation

PowerPoint Slideshow about 'Deo prvi TEORIJSKO-METODOLOŠKE OSNOVE IZUČAVANJA NACIONALNE EKONOMIJE' - anise


An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript
ekonomija kao dru tvena nauka
EKONOMIJA KAO DRUŠTVENA NAUKA
  • Današnjinazivekonomskenaukekoji se saengleskog „economics” u srpskomjezikuprevodiikaoekonomijailikaoekonomika, potičeodgrčkereči „oikonomikos“. Ova reč je složenicakojapovezujereči „nomos“-običaj, (zakon) i „oikos“ – kuća (domaćinstvo) iizvornoznači: zakonupravljanjadomaćinstvom.
slide4

Ekonomija se, kao nauka, pojavljuje u delima brojnih teoretičara:

  • Ksenofon
  • Aristotel
  • Adam Smit
  • Karl Marks
  • Alfred Maršal
  • Džon Majnard Kejns
slide5

S obzirom da je ekonomija nauka koja proučava ljudsko ponašanje, kao odnos između ciljeva i oskudnih sredstava koja imaju alternativnu upotrebu, ona je, pre svega, nauka o racionalnom ekonomskom izboru.

  • Resursi su veoma bitna kategorija u ekonomiji i oni predstavljaju sve raspoložive, kako materijalne tako i nematerijalne izvore stvaranja materijalnog bogatstva i ekonomskog blagostanja.
slide7

Zadatak ekonomije kao nauke jeste da otkrije objektivne ekonomske zakonitosti koje vladaju proizvodnjom, raspodelom, razmenom i potrošnjom, što znači da je ekonomija društvena nauka.

  • Ekonomija kao naučna disciplina može se posmatrati kao pozitivna i normativna ekonomija.
slide8

Pozitivna ekonomija proučava ciljeve i naučno objašnjenje kako ekonomija funkcioniše i njen cilj je da prouči kako društvo donosi odluke o proizvodnji, raspodeli, razmeni i potrošnji dobara i usluga.

  • Normativna ekonomija nudi preporuke u funkcionisanju ekonomije zasnovane na ličnom proračunu mišljenja.
pojam makroekonomije i mikroekonomije
POJAM MAKROEKONOMIJE I MIKROEKONOMIJE
  • Poznati norveški ekonomista Kangar Friš, prvi dobitnik Nobelove nagrade (1969), za svoje rezultate u oblasti ekonomskih nauka, u svojim radovima prvi upotrebljava termine „micro-dinamics” i „macro-dinamics” i njima obeležava sadržaje za koje se kasnije uglavnom koriste nazivi mikroekonomija i makroekonomija.
slide10

Makroekonomija potiče od grčkih reči „macros” - veliki i „oikonomia” - privreda, što znači da proučava agregatne (ukupne) ekonomske veličine.

  • U davanju odgovora na brojna pitanja makroekonomija objašnjava ekonomsku stvarnost procesom simplifikacije, što znači da zanemaruje pojedinačne razlike između privrednih subjekata, već uzima samo njihove zajedničke performanse.
slide11

Prema Džefriju Saksu makroekonomska analiza se sastoji iz tri etape:

  • U prvoj etapi makroekonomske analize postavlja se opšti teorijski okvir za najznačajnija makroekonomska pitanja kako bi se razumeo proces donošenja odluka pojedinačnih preduzeća ili domaćinstava;
slide12

U drugoj etapi, posredstvom agregiranja, vrši se sagledavanje pojedinačnih odluka individualnih domaćinstava i preduzeća i kroz tu prizmu se sagledavaju opšte ekonomske tendencije i ukupno ponašanje nacionalne ekonomije.

  • U trećoj etapi se objašnjavaju tekuća ili predviđaju buduća kretanja čime se dobija odgovor da li je postavljeni teorijski okvir realan i da li ima smisla.
slide13

Mikroekonomija potiče od grčkih reči „mikros” - mali i „oikonomia” - privreda, što u prevodu znači izučavanje pojedinačnih ekonomskih pojava, veličina i odnosa.

  • Mikroekonomija proučava privredne subjekte (domaćinstva i preduzeća) sa stanovišta troškova proizvodnje, formiranja i raspodele dobiti, formiranja cena, proizvodnje i distribucije roba i usluga, pojedinačnih tržišta, individualne štednje, životnog standarda i lične potrošnje.
nacionalna ekonomija kao primenjena makroekonomska disciplina
NACIONALNA EKONOMIJA KAO PRIMENJENA MAKROEKONOMSKA DISCIPLINA
  • Nacionalnaekonomija, kao ekonomska disciplina,bavi seizučavanjem tri značajnapodručja. To su:
  • privrednirastirazvoj,
  • strukturaprivrede(nacionalne ekonomije) i
  • sistemfunkcionisanja (privrednisistem).
  • Nacionalnaekonomijaje makroekonomskadisciplina kojaimazaciljdanaglasida se ekonomija posmatra kaocelina u zbirnoiskazanimagregiranimpokazateljimakoji je određuju.
slide15

Ukazivanje da je Nacionalnaekonomijaprimenjenanaučnadisciplinaznačida je njenpredmetposmatranjaekonomska stvarnostodređenezemlje, odnosnonjenaekonomija kaocelina, nakojoj se proveravajuvažećateorijskasaznanjaizakonitostirazvoja.

sistemski pristup izu avanju nacionalne ekonomije
SISTEMSKI PRISTUP IZUČAVANJU NACIONALNE EKONOMIJE
  • Četiriosnovnekarakteristikenacionalneekonomijekaovelikogekonomskogsistemasu :
  • dinamičnost,
  • složenost,
  • stohastičnost (neizvesnost) i
  • hijerarhijskoustrojstvo.
slide17

Dinamičnostkaojednaodosnovnihkarakteristikanacionalneekonomijepodrazumevastalnokretanjeirazvojodređenihdelovanacionalneekonomije (podsistemaiaktivnihelemenata), odnosnoaktivnoponašanjeusmerenopremaodređenomcilju.

  • Nacionalnaekonomijaje najsloženijipodsistemdruštvenogsistema zato što ima najveći broj sastavnih delova (podsistema) i najveći broj aktivnih elemenata (privrednih subjekata).
slide18

Stohastičnostilineizvesnostmožemovezatizačinjenicudadinamičkisistemiostvarujustalnepromene. Stohastičnostnacionalneekonomije se povećavauticajemizokruženja. To okruženjemožebitidvojako:

  • internoi
  • eksterno
slide19

Hijerarhijskoustrojstvokaokarakteristikapodrazumevastalanizborprioritetatokomfunkcionisanja, kao i postojanjevišenivoaivišeciljeva u nacionalnojekonomijikaovelikomekonomskomsistemu.

op te karakteristike sistema nacionalnih ra una
OPŠTE KARAKTERISTIKE SISTEMA NACIONALNIH RAČUNA
  • Sistem nacionalnih računa je makroekonomski sistem prezentacije podataka koji pružaju uvid u celokupnu ekonomiju, kao i podataka o svakom od institucionalnih sektora pojedinačno.
  • U praksi se najčešće koriste tzv. SNA93 i ESA95 sistemi nacionalnih računa.
slide22

SNA93 i ESA95 pružaju odgovore na sledeća pitanja:

  • Ko obavlja ekonomske aktivnosti, tj. koje su to „institucionalne jedinice” uključene u transakcije?
  • Kada se registruju ekonomske aktivnosti, tj. šta su stanja i šta su tokovi i na koje se vreme oni odnose?
  • Gde se odvijaju ekonomske aktivnosti, tj. koji je geografski opseg ekonomskih aktivnosti koji se u Sistemu nacionalnih računa uzima u obzir?
  • Kako se registruju i prikazuju ekonomske aktivnosti, tj. koja su to pravila za beleženje i prikazivanje određenih transakcija?
slide23

Institucionalne jedinice, od kojih se sastoji nacionalna ekonomija, grupišu se u sledeće institucionalne sektore:

  • nefinansijski sektor,
  • finansijski sektor,
  • sektor neprofitnih institucionalnih jedinica koje pružaju usluge domaćinstvima,
  • sektor države i
  • sektor domaćinstava.
slide24

Ekonomska aktivnost u sistemu nacionalnih računa registruje na dva načina: a) tokovi i b) stanja.

  • Transakcije su ekonomski tokovi razmene vrednosti između institucionalnih jedinica na bazi uzajamnih ugovora, kao i unutar samih jedinica, a dele se na novčane i nenovčane.
  • Postoji razlika između tekućih i kapitalnih transakcija.
slide25

Ekonomska teritorija obuhvata geografsku teritoriju kojom upravlja jedna zemlja i na kojoj ljudi, roba i kapital slobodno cirkulišu.

  • Institucionalna jedinica je rezidentna ako ima ekonomski interes na ekonomskoj teritoriji jedne zemlje, odnosno ako je angažovana u ekonomskim aktivnostima i transakcijama duži vremenski period od jedne godine.
  • Nerezidentna institucionalna jedinica ekonomske interese ostvaruje u inostranstvu.
bruto doma i proizvod
BRUTO DOMAĆI PROIZVOD
  • Bruto domaći proizvod (Gross domestic product-GDP) je najpoznatiji i najčešće korišćen makroekonomski agregat Sistema nacionalnih računa.
  • Bruto domaći proizvod predstavlja zbir proizvedenih dobara i usluga u određenom vremenskom periodu (obično u toku jedne kalendarske godine) u jednoj nacionalnoj ekonomiji, bez obzira na vlasništvo.
slide27

U analizama se upotrebljavaju sledeći pojavni oblici bruto domaćeg proizvoda:

  • Stvarnibrutodomaćiproizvod.
  • Potencijalnibrutodomaćiproizvod.
  • Brutodomaćiproizvod per capita (brutodomaćiproizvodpoglavistanovnika).
  • Postoje tri metoda obračuna bruto domaćeg proizvoda:
  • proizvodni metod,
  • dohodovni metod i
  • rashodni (troškovni) metod.
slide28

Proizvodni metod meri vrednost bruto domaćeg proizvoda (GDP) sabirajući vrednosti svih proizvoda i usluga proizvedenih u jednoj državi u dvanaestomesečnom periodu.

  • Dohodovni metod, kao način izračunavanja brutodomaćegproizvoda, polazi od dohodaka koje generiše proizvodnja dobara i usluga.
slide29

Rashodni (troškovni) metod u izračunavanju bruto domaćeg proizvoda sabira sve izdatke na finalne outpute koje imaju potrošači, država, nosioci investicione delatnosti i inostranstvo.

GDP=C+G+I+X-M

  • Izdaci potrošača (C)
  • Izdaci države (G)
  • Izdaci na investicije (I)
  • Izvoz dobara i usluga (X)
  • Uvoz dobara i usluga (M)
bruto nacionalni dohodak neto nacionalni dohodak i raspolo ivi dohodak
BRUTO NACIONALNI DOHODAK, NETO NACIONALNI DOHODAK I RASPOLOŽIVI DOHODAK
  • Neto efekat priliva dohodaka iz inostranstva i odliva dohodaka u inostranstvo daje „neto dohodak iz inostranstva”. Kada se on doda bruto domaćem proizvodu dobijamo novu meru tj. bruto nacionalni dohodak (Gross national income-GNI)

GNI = GDP + Neto dohodak iz inostranstva

slide31

Ako od bruto nacionalnog dohotka oduzmemo iznos amortizacije ili „utrošenog kapitala” dobićemo neto nacionalni dohodak (Net national income-NNI):

NNI = GNI – Amortizacija

  • U analizi ponašanja potrošača koristi se i kategorija raspoloživi dohodak (domaćinstava). On predstavlja dohodak kojim ljudi zaista raspolažu za trošenje ili štednju.
kvartalno iskazivanje rezultata ekonomske aktivnosti
KVARTALNO ISKAZIVANJE REZULTATA EKONOMSKE AKTIVNOSTI
  • Kvartalni računi su integralni deo Sistema nacionalnih računa.
  • Značaj kvartalnih računa proizilazi iz činjenice da oni predstavljaju harmonizovan skup indikatora koji obezbeđuje opštu sliku ekonomskih aktivnosti u kraćem vremenskom periodu od perioda koji obuhvataju godišnji računi.
slide33

Specifičnosti kvartalnih nacionalnih računa proizilaze iz njihove namene.

  • Da bi ispunili ciljeve, kvartalni nacionalni računi se zasnivaju na kvartalnim i mesečnim izvorima podataka.
  • Statističke metode koje se koriste za sastavljanje kvartalnih računa mogu se svrstati u dve osnovne kategorije: a) direktne i b) indirektne.
slide34

Ekstrapolacija predstavlja povezivanje kvartalnih indikatora sa poslednjim raspoloživim godišnjim obračunima primenom statističkih i matematičkih modela.

  • Osnovni uslovi koje indikator treba da ispuni su sledeći:
  • da što bolje odražava promene posmatrane pojave,
  • da bude raspoloživ za tekući kvartal i
  • da obezbedi da godišnja vrednost, dobijena kao suma četiri kvartala, bude što približnija vrednosti godišnjih obračuna.
slide35

Ekonomski indikatori su najčešće raspoloživi:

  • kao vrednosni podaci,
  • kao indeksni brojevi.
  • Postoje dva osnovna modela usaglašavanja kvartalnih i godišnjih obračuna: a) matematički i b) statistički.
  • Desezoniranje je integralni deo kvartalnih obračuna.
slide36

Postoje četiri uzroka sezonskih fluktuacija:

  • kalendarski efekti,
  • vremenski efekti,
  • klimatski efekti i
  • efekti predviđanja sezonskih varijacija.
slide37

400000

350000

300000

250000

200000

150000

2001

2005

2002

2006

1999

2003

2000

2004

Nedesezioniranipodaci

Desezioniranipodaci

Kvartalni bruto domaći proizvod u stalnim cenama

nominalni i realni bruto doma i proizvod
NOMINALNI I REALNI BRUTO DOMAĆI PROIZVOD
  • Po svojoj naturalnoj strukturi bruto domaći proizvod je vrlo heterogena veličina koja je sastavljena od kvalitativno različitih materijalnih dobara i usluga.
  • Bruto domaći proizvod čija je veličina vrednosti obračunata po tekućim cenama nazivamo nominalnim bruto domaćim proizvodom.
slide39

Da bi se dobila jasnija i verodostojnija slika o kretanju veličinebruto domaćeg proizvoda, njegovog porasta ili pada iz godine u godinu, nominalni bruto domaći proizvod se mora „očistiti” od porasta opšteg nivoa cena koji je u njemu po pravilu uračunat, ili što se najčešće i radi, obračunbruto domaćeg proizvoda vrši se putem tzv. stalnih cena.

  • Bruto domaći proizvod obračunat po stalnim (baznim, fiksnim) cenama nazivamo realanim bruto domaćim proizvodom.
pokazatelji stepena razvijenosti nacionalne ekonomije
POKAZATELJISTEPENA RAZVIJENOSTI NACIONALNE EKONOMIJE
  • Kadaželimo dapredstavimonivorazvijenostijednenacionalneekonomijeslužimo se različitim, u prvomredu, ekonomskimpokazateljima (indikatorima).
  • Među njimaprimatpripadabrutodomaćem proizvodu (GDP) ibrutonacionalnomdohotku (GNI) postanovniku. To sunajopštiji ekonomskiindikatoristepenarazvijenostijednezemlje, kojisu pogodniizameđunarodnapoređenja.
slide41

Postoje i drugiekonomskipokazatelji, kaošto su:

  • strukturabrutodomaćegproizvoda(učešće pojedinihsektora u njegovomformiranju),
  • ekonomskisastavstanovništva (odnospoljoprivrednoginepoljoprivrednogstanovništva),
  • obimistrukturarobnerazmene s inostranstvom,
  • veličina osnovnihproizvodnihfondovapostanovniku,
  • stepenzaposlenosti (procenatzaposlenih u odnosunaukupnostanovništvo).
slide42

Međusocijalneindikatorestepenarazvijenostinacionalneekonomijesvrstavaju se:

  • očekivano trajanježivota,
  • stopapismenosti (procenatpismenogstanovništva starijegod15 godina),
  • brojlekarana1.000 stanovnika,
  • stopasmrtnostiodojčadi (brojumrledece u prvojgodiniživota na1.000 živorođene),
  • potrošnja kalorijapostanovniku.
slide43

U grupu ekoloških pokazateljaspadajusledeći indikatori:

  • udeoekološki čistih grana u ukupnojindustrijskojproizvodnji,
  • nivodegradacijezemljišta,
  • emisijaugljendioksidapostanovniku,
  • udeozdravehrane u ukupnojkoličini utrošenih namirnica.
slide44

Indeksljudskograzvoja (HDI) je agregatnipokazateljkojiizražava prosečna dostignuća zemlje u tri osnovnedimenzijeljudskograzvoja:

  • dug izdravživot,
  • znanjei
  • pristojanživotni standard.
slide46

Iij=( Xij– min Xij) / ( max Xij– min Xij)

  • Prema visini HDI zemlje se svrstavaju u tri grupe:
  • visok nivoljudskograzvoja- HDI >0,800
  • srednjinivoljudskograzvoja– 0,500 <HDI < 0,800
  • nizaknivoljudskograzvoja– HDI < 0,500.
pojam privrednog rasta i privrednog razvoja
POJAM PRIVREDNOG RASTA I PRIVREDNOG RAZVOJA
  • Privredni rast podrazumeva povećanje proizvodnje na nivou nacionalne ekonomije izraženo kroz ukupan bruto domaći proizvod (skup dobara i usluga ostvarenih u toku jednegodine) u odnosu na broj stanovnika.
slide49

Osnovni faktori privrednog rasta su: (a) kapital (investicije), (b) stanovništvo (radna snaga), (c) tehnički progres („znanje“ i sposobnost njegove aktivne primene).

  • Ako proces proizvodnje izrazimo kao funkciju

Y = F(X), proizilazi da se privredni rast može ostvariti na dva načina.

  • povećanom upotrebom inputa i
  • istom količinom inputa sa rastućom efikasnošću njihove upotrebe.
slide50

Stopa privrednog rasta izračunava se stavljanjem u odnos razlike ostvarenog bruto domaćeg proizvoda u tekućoj i prethodnoj godini sa ostvarenim bruto domaćim proizvodom u prethodnoj godini.

  • ry - stopa privrednog (ekonomskog) rasta,
  • GDP1 - nominalni iznos bruto domaćeg proizvoda u prethodnoj godini (godini pre godine za koju se izračunava stopa privrednog rasta),
  • GDP2 - nominalni iznos bruto domaćeg proizvoda u tekućoj godini.
slide51

Pojam privrednog rasta je uži od pojma privrednog razvoja jer je rast u osnovi komponenta privrednog razvoja.

  • Kindleberger upoređuje rast i razvoj sa rastom i razvojem čoveka.
slide53

Privredni razvoj, kao širi pojam obuhvata ne samo rast obima nacionalne proizvodnje već i sve neophodne privrednosistemske i strukturne promene.

  • Jurij Bajecsmatra da, prilikom analize privrednog razvoja,akcenat treba staviti na sledeće:
  • razvoj je normativan proces,
  • razvoj je proces koji podrazumeva porast društvenog blagostanja i
  • razvoj je proces koji podrazumeva stalan proces demokratizacije društva.
slide54

Na osnovu svega navedenog možemo reći da pod privrednim razvojem podrazumevamo:

  • porast materijalne proizvodnje i bruto domaćeg proizvoda uz istovremene strukturne promene i promene u funkcionisanju date nacionalne ekonomije na uzlaznoj razvojnoj liniji;
  • jedinstvo kretanja i razvoja odnosno, najopštiji oblik kretanja i razvoja nacionalne ekonomije;
  • brojne promene koje su u istoj meri i kvantitativne i kvalitativne i
  • činjenicu da se najveći deo promena u nacionalnoj ekonomiji vrši pod dejstvom naučno-tehničkog progresa.
faktori privrednog rasta i privrednog razvoja
FAKTORI PRIVREDNOG RASTA I PRIVREDNOG RAZVOJA
  • Sve faktore privrednog rasta i privrednog razvoja možemo klasifikovati na nekoliko kategorija:
  • ekonomske i neekonomske,
  • merljive i nemerljive,
  • zavisno promenljive i nezavisno promenljive,
  • relevantne i irelevantne,
  • endogene i egzogene i
  • tradicionalne i savremene.
slide56

Šumpeter formuliše tezu da privredni razvoj počiva na tri elementa, odnosno faktora:

  • „nove kombinacije“,
  • preduzetnici koji sprovode nove kombinacije i
  • krediti koje preduzetnici dobijaju za sprovođenje „novih kombinacija“.
slide57

Poznati ekonomski teoretičari Samjuelson i Nordaus napominju da bez obzira da li je neka zemlja bogata ili je siromašna „lokomotiva“ ekonomskog razvoja u njoj se kreće na sledeća četiri točka:

  • ljudski proizvodni faktori (ponuda radne snage, obrazovanje, disciplina, motivacija);
  • prirodni proizvodni faktori (zemljište, rudna i energetska bogatstva, klima),
  • akumulacija kapitala (mašine, fabrike, putevi) i
  • tehnologija (nauka, inženjering, preduzetništvo).
slide58

Sublimirana lista razvojnih faktora, koja u zadovoljavajućem stepenu može objasniti logiku i suštinu razvojnih tokova u današnjim uslovima privređivanja, izgleda ovako:

  • stanovništvo,
  • prirodni i energetski resursi,
  • tehnološke promene,
  • instalirana osnovna sredstva i infrastruktura,
  • organizacija i preduzetništvo i
  • informacija (kao strateški resurs).
stanovni tvo radna snaga
Stanovništvo (radna snaga)
  • Stanovništvo, kao faktor privrednog razvoja, moguće je analizirati sa tri aspekta:
  • sa aspekta ljudskog potencijala,
  • sa aspekta etničkog sastava i
  • sa aspekta istorjskog nasleđa.
slide60

Ljudski potencijal takođe je moguće dekonponovati na sledeće tri komponente:

a) ukupan broj stanovnika (broj sposobnih za rad i broj stvarno zaposlenih),

b) zdravstveno stanje stanovništva i

c) obrazovni nivo stanovništva.

  • Sa aspekta etničkog sastava stanovništva posebno značajni za analizu su: nacionalnost, jezik i religija.
  • Istorijsko nasleđe od uticaja je za kompetentno sagledavanje stanovništva kao faktora privrednog razvoja.
prirodni resursi
Prirodni resursi
  • U osnovne prirodne resurse ubrajamo:
  • zemljište (poljoprivredno, građevinsko i šumsko);
  • stene, minerale, fosilna goriva;
  • vodu;
  • klimu (sunce, vetar, plima i oseka);
  • florui faunu (biljniiživotinjskisvet).
slide62

Prirodni resursi se mogu podeliti na više načina, i to na:

  • ograničeni i neogranični,
  • obnovljivi i neobnovljivi i
  • biotički i abiotički.
  • U oblikovanju kategorije zaliha prirodnih resursa dva faktora imaju najznačajniju ulogu: a) tehnološki uslovi eksploatacije i b) ekonomski kvalitet prirodnih resursa.
slide63

Ekonomija prirodnih resursa je ušla u fazu posebno brzih promena u epohi tzv. Treće tehnološke revolucije.

  • Tokom poslednjih decenija, pojedini predmeti rada počeli su naglo da se stvaraju u laboratorijama, baš usled dejstva Treće tehnološke revolucije.
proizvodna sredstva i infrastruktura
Proizvodna sredstva i infrastruktura
  • Proizvodna sredstva su sredstva za rad, odnosno oruđa, mašine i alati koji se koriste u procesu proizvodnje u jednoj nacionalnoj ekonomiji.
  • Proces kontinuiranog usavršavanja proizvodnih sredstava bio je usmeren u pravcu zamene i postepenog istiskivanja fizičkih i intelektualnih funkcija čoveka iz procesa proizvodnje što se, u krajnjoj liniji, pozitivno odražavalo na proces neprekidnog dinamiziranja privrednog razvoja.
slide65

Najkvalitetniji skok u razvoju proizvodnih sredstava dogodio se u drugoj polovini XX veka i povezan je sa realizacijom mašina sa elektronskom regulacijom, čime je utemeljen početak zamene ljudskog resursa.

  • Infrastrukturu možemo generalno definisati kao fizičku i prostornu strukturu ili objekte koji omogućavaju kretanje ljudi, dobara, proizvoda, vode, energije, otpada i informacija.
slide66

Pod infrastrukturom treba razumeti kompleks privrednih grana koje imaju izuzetan značaj za privredni razvoj, a čija osnovna obeležja predstavljaju veliki eksterni efekti.

  • Dve osnovne karakteristike infrastrukture su: a) nemogućnost ili vrlo mala mogućnost uvoza i b) izuzetno dug period gradnje pojedinih infrastrukturnih sistema.
tehnolo ke promene
Tehnološke promene
  • Pod tehnološkim promenama treba razumeti proces usavršavanja postojećih i pronalaženja kvalitativno novih proizvodnih sredstava, proces kontinuiranog poboljšanja postojećih i pronalaženje novih predmeta rada, pronalaženje novih izvora energije i usavršavanje postojećih metoda korišćenja energije, kao i kontinuirani proces poboljšanja formi i metoda organizacije i upravljanja proizvodnjom.
slide68

Svaka tehnološka promena sastoji se iz više faza ispoljavanja:

  • pronalazak (invencija),
  • praktična primena pronalaska (inovacija) i
  • široka primena pronalaska (difuzija).
slide69

Kao dva ključna objašnjenja porekla tehnoloških promena navode se:

  • tehnološke promene uslovljene ponudom, odnosno tehnološke promene uslovljene autonomnim razvojem nauke i istraživačko- razvojne delatnosti i
  • tehnološke promene uslovljene tražnjom.
organizacija i preduzetni tvo
Organizacija i preduzetništvo
  • Organizaciju,kao faktor privrednog razvoja, u ekonomsku teoriju prvi je uveo Alfred Maršal.
  • Pod organizacijom Maršal je podrazumevao krajnje širok spektar aktivnosti, počev od podele rada u procesu proizvodnje, pa sve do načina na koji funkcionišu različiti tehnički sistemi.
  • Najvažnije poluge organizacije kao faktora privrednog razvoja su: a) preduzetništvo i b) menadžment.
slide71

U naučnoj literatuti preduzetništvo se proučava na najrazličitije načine:

  • kao ekonomska kategorija,
  • kao metod i način privređivanja i
  • kao oblik ekonomskog mišljenja.
informacija strate ki resurs
Informacija (strateški resurs)
  • Informacija je oduvekbilafaktorrazvoja, ali se ona u svojstvuosnovnograzvojnogčiniocajavljatek u savremenojetapinaučno – tehnološkogiprivrednograzvoja.
  • Informacija se kao resursmožebeskonačnoputakoristitii to istovremenoodstraneneograničenogbrojakorisnika.
  • Informacija se, u funkcionisanju savremenih nacionalnih ekonomija, posmatra kao strateški resurs.
agregatna proizvodna funkcija
AGREGATNA PROIZVODNA FUNKCIJA
  • Pod proizvodnom funkcijom podrazumevamo jednačinu koja prikazuje zavisnost bruto domaćeg proizvoda od pojedinačnih proizvodnih faktora.
  • Jednu od prvih formulacija proizvodne funkcije dali su Kob i Daglas u sledećem obliku:

Q = A K L

slide74

U ovoj funkciji A je parametar efikasnosti,  - koeficijent elastičnosti proizvodnje u odnosu na faktor K (kapital) i  - koeficijent elastičnosti proizvodnje u odnosu na faktor L (rad), a Q je količina proizvodnje.

  • Kod Kob-Daglasove proizvodne funkcije prinosi će se povećati ako je + > 1, smanjiti ako je + <1, i ostati isti ako je + = 1.
  • Prisustvo rastućih prinosa znači da će jedan procenat povećanja korišćenja nivoa svih inputa dovesti do jednoprocentnog povećanja proizvodnje i obrnuto.
slide75

Jan Timbergen je u Kob-Daglasovu proizvodnu funkciju linearno homogenog oblika uključio tehnički progres preko eksponencijalnog vremenskog trenda. Tako je dobijena sledeća proizvodna funkcija:

Q = A K Le t gde je:

t-vreme, -parametar koji označava dejstvo tehničkog progresa.

slide76

Proizvodna funkcija nije potpun model definisanja proizvodnog procesa jer, svojim kvantitativnim izrazom, pojednostavljuje vezu između ulaznih i izlaznih faktora. Kao takva, proizvodna funkcija se može izraziti na sledeći način:

Q = f (X1 , X2, X3,.... Xn) gde je:

Q - količina outputa (izlaza)

X1 , X2, X3,.... Xn - količine inputa faktora (kao što su kapital, rad, zemljište ili sirovine).

  • Jedna od formulacija proizvodne funkcije je njena linearna forma, koja glasi:

Q = a X1 + b X2+ c X3 + d X4+ + mXn

gde su a, b, c, d i m parametri koji su empirijski utvrđeni i pokazuju doprinos svakog faktora proizvodnje (X1,X2,X3,.....Xn) porastu ukupne proizvodnje (Q).

slide77

Za proizvodnu funkciju Q = f (X1 , X2 ) se kaže da je homogena prvog stepena (n), i kao takva podrazumeva pozitivnu konstantu k, tj. f ( kX1, kX2) = kn f (X1, X2).

  • Ako je n > 1, funkcija pokazuje rastuće prinose, a ako je n < 1 funkcija pokazuje opadajuće prinose .
slide78

S obzirom da se bruto domaći proizvod, manje ili više menja u određenom vremenskom periodu, jednačinu agregatne proizvodne funkcije potrebno je diferencirati na sledeći način:

  • U prethodnoj relaciji možemo videti prirast bruto domaćeg proizvoda (dQ) u zavisnosti od promene faktora koji na njega utiču (dX1, dX2, dX3...dXn).
slide81

Vidljivo je dalevastranajednačinepredstavljakontinuelnustopurastabrutodomaćegproizvoda a, desnastranazbirproizvodakoeficijenataelastičnosti (un) i tope rastafaktoraproizvodnje (rxi) te se prethodnajednačinamožesintetičkiizrazitikao:

odnosno:

osnovne karakteristike koncepta odr ivog razvoja
OSNOVNE KARAKTERISTIKE KONCEPTA ODRŽIVOG RAZVOJA
  • Koncept održivog razvoja uglavnom se predstavlja jednostavnim modelom koji čine tri stuba:
  • ekonomski,
  • ekološki i
  • socijalni.
slide84

Ekonomski stub koncepta održivog razvoja označava težnju da se uz efikasnu upotrebu prirodnih resursa obezbedi blagostanje ljudi.

  • Socijalni stub ili komponenta održivog razvoja predstavlja zahtev da socijalne usluge budu dostupnije svimljudima.
  • Ekološka komponenta ili stub održivog razvojapodrazumeva konverzaciju i očuvanje fizičke i biolške baze ekosistema.
  • Za ostvarenje ciljeva održivog razvoja potrebna je međusobna povezanost i komplementarnost sva tri stuba održivog razvoja.
slide86

1995. godine formalno je uvedena institucionalna dimenzija kao četvrti stub koncepta održivog razvoja.

slide88

Institucionalnadimenzijaodrživosti se baviproblemimaimogućnostimaupravljanjasocijalnimkapitalomnaodrživinačin.

  • Suštinu koncepta održivog razvoja čini i etički princip, odnosno briga o nasleđu, koja podrazumeva da kvalitet života budućih generacija ne sme da bude lošiji od kvaliteta života koji ima današnja generacija.
slide89

Postoji nekoliko karakteristika koncepta održivog razvoja:

  • Jednakost. Definicija održivog razvoja jasno ističe pitanje jednakosti. Briga za buduće generacije i zahtev za najmanje podjednakim kvalitetom života današnje i budućih generacija eksplicitno naglašavaju ovu karakteristiku održivosti.
  • Etičnost. Potrebe sadašnje generacije se ne smeju zadovoljavati na štetu potreba (dobrobiti) budućih generacija. Ova karakteristika održivog razvoja poznata je kao međugeneracijska pravičnost.
  • Efikasnost.Ekonomska efikasnost je jedan od ključnih uslova za optimalno korišćenje prirodnih resursa.
slide90

Postoje tri grupe principa održivog razvoja:

  • Prva grupa principa proizilazi iz same definicije održivosti, odnosno njenog dela koji ukazuje na nužnost ravnopravnosti ili jednakosti između generacija;
  • Druga grupa principa predstavlja opšte principe održivog razvoja, proizašle iz deklaracija najvažnijih svetskih konferencija o održivom razvoju;
  • Treću grupu principa čine principi izvedeni iz opštih principa razvoja ljudskog društva u XXI veku, utvrđenih Milenijumskom deklaracijom.
slide91

Neki od opštih principa koncepta održivog razvoja, koji proizilaze iz principa proklamovanih Deklaracijom iz Stokholma iz 1972. godine i tzv. Rio deklaracijom iz 1992. godine, su:

  • Partnerstvo i zajednička odgovornost,
  • Strateški pristup,
  • Komplementarnost i
  • Jednakost.
cikli no kretanje nacionalnih ekonomija
CIKLIČNO KRETANJE NACIONALNIH EKONOMIJA
  • PoznatimakroekonomskiteoretičariSemjuelsoniNordaus pod privrednimciklusompodrazumevajufluktuacije u ukupnojproizvodnji, dohotkuizaposlenosti, dužinetrajanjadve do desetgodina, čija je osnovnakarakteristikaširokaekspanzijailikriza u većiniekonomskihsektora.
slide93

Osnovniuzrociispoljavanjacikličnogkretanjanacionalnih ekonomija subrojni:

  • periodičnosmanjenjeautonomnihinvesticija,
  • slabljenjeefekatamultiplikatora,
  • kolebanjekoličinenovčanemase,
  • obnavljanjeosnovnihproizvodnihfondova,
  • tehnološkišokovi,
  • nekontrolisanirazvojfinansijskogsektorai
  • međunarodnifaktori.
slide95

Krivaprivrednogciklusauvekpratilinijutrendakaodugoročneaproksimacijekretanjanacionalneekonomije.Krivaprivrednogciklusauvekpratilinijutrendakaodugoročneaproksimacijekretanjanacionalneekonomije.

  • Privredniciklusčinedveuzastopne faze u kretanjuprivredneaktivnosti:
  • ekspanzija (fazarasta) sakojomprivrednicikluspočinjei
  • kontrakcija (fazapada) kojatraje do nove faze rasta.
slide96

Pored podelenadveglavne faze (ekspanzijuikontrakciju),česta je podelaprivrednihciklusanačetiritzv. podfaze:

  • prosperitet (vrhciklusa),
  • polet,
  • recesijai
  • depresija (dnociklusa).
slide97

U faziprosperiteta (oživljavanja) dolazi do uvećanjainvesticija, zaposlenostiiproizvodnje.

  • Fazupoletakarakteriše dostizanje vrhunca privredne aktivnosti kada nastaje velikibrojpreduzeća.
  • Nakondostizanjasvojihmaksimalnihvrednostidolazi do ispoljavanjatendencijesmanjenjaproizvodnjeipadaukupneprivredneaktivnosti, a tufazunazivamorecesijom.
  • Ufazidepresijeproizvodnja je nanajnižemnivoudokstopanezaposlenostidostižesvojmaksimum.
slide99

Privredniciklusnajčešće se identifikujeinazivapremavremenupočetkailitrajanjanjegoveprve faze.

  • Obliciprivrednihciklusa, utvrđuju se iprema:
  • uzrocima ( krizatražnje, špekulativnakriza, paničnakriza),
  • intenzitetu ( krizairecesija ),
  • obuhvatnosti ( parcijalnaiopštaprivredna, pojedinačnaiglobalna ).
slide100

Period kojiprotekneodsredinejedne faze do sredinesledeće faze naziva se segment privrednogciklusa.

  • Razlikaizmeđuvrhaidnaprivrednogciklusapredstavljaamplituduprivrednogciklusa.
  • Vremenskotrajanjejednogprivrednogciklusazavisioddužinepojedinihfaza, a njihova dužina pak zavisi od dve grupe faktora:
  • primarni efekti,
  • odloženi efekti.
pojam privredne strukture i strukturnih promena u ekonomskoj teoriji
POJAM PRIVREDNE STRUKTURE I STRUKTURNIH PROMENA U EKONOMSKOJ TEORIJI
  • Pojmovi „privredna (ekonomska) struktura” i „strukturnepromene” se danasširokokoriste u ekonomskimistraživanjima, madasarazličitimznačenjimaitumačenjima.
  • Pojam privredna struktura nalazimo kod Šumpetera, Kuzneca, Pasinetija.
slide103

Doksustrukturnepromene u centrupažnje u delimaklasičnihekonomista, većinaneoklasičnihautoranaovuproblematikugledakaonasporednustvar.

  • Teorijskigledano, u osnovineoklasičneškolepreovladavamišljenjedasustrukturnepromenerezultatautomatskograzvojatržištaidanisuneophodanuslovzaprivrednirazvoj.
  • Savremena shvatanja strukture i strukturnih promena nalazimo kod Machlupa, Čenerija, RobinsonaiSirkvina.
slide104

Privrednastrukturasadrži u sebičetiriključnaelementa:

  • delove,
  • odnosizmeđutihdelova,
  • odnosdelovaicelinei
  • dinamikuipromenudelovaiodnosa.
  • Definicijskiposmatrano, pod strukturomjedneprivrede, odnosnonacionalneekonomije, podrazumevamoučešćepojedinihsektoraiprivrednihgrana u formiranjubrutodomaćegproizvoda.
slide105

Pojmovnoodređivanjeprivrednestruktureistrukturnihpromena u domaćojekonomskojliteraturi je vezanozapojavuOpšteteorijesistemainjenuprimenu, kaosavremenognaučnogmetoda u istraživanjusloženihdinamičkihsistema.

  • Suštinaovogpristupa je shvatanjedaprivreda, kaovelikiekonomskisistem, nijeodređenaskupomilirasporedomdelovakoji je čine, većnačinomnjihovemeđusobnepovezanosti u sistem.
slide106

Zarazlikuodneoklasičnog, ovajpristuppodrazumevaistovremenispojstruktureifunkcijeprivrednogsistema.

  • Da bi se razumela savremene tendencije na ovom području moraju se imati u vidunoveispecifičnestrukturnepromene, koje je donelaglobalizacijaprivrednihaktivnosti, a posebnovertikalnadezintegracijaproizvodnje u mnogimindustrijama, njenaprostornafragmentacijanavišenacionalnihekonomijaiponovnaintegracijakrozmeđunarodnutrgovinu.
slide107

Vezeprivrednestrukturesaokruženjemispoljavaju se krozodnosesapolitičkimsistemom, sistemimaobrazovanja, naukom, kulturom, zdravstvom, socijalnomzaštitomisvimdrugimpodsistemima u državikojojpripadaju.

  • One se ispoljavajuikaoodnosisaprirodnimokruženjemi to premaprirodnimfaktorima, klimiisvimdrugimgeografskimkarakteristikama.
  • Te vezepostojeisadrugimprivrednimidruštvenimsistemima, u formimeđunarodnihekonomskihipolitičkihodnosa.
slide108

Složenostprivrednestrukture se upotpunjujerazličitošćuvezameđupojedinimelementimatestrukture.

  • Pored ulaznihiizlaznihveza, tj. inputaioutputa, kojima se prima uticajokruženjailiutičenaokruženje, same veze se ostvarujuizmeđuvišekomponenataelemenatakojisu u sastavu.
  • Vezeizmeđupojedinihelemenatasistemamogu se ostvarivati u otvorenomilizatvorenomlancu.
sektorska struktura nacionalne ekonomije
SEKTORSKA STRUKTURA NACIONALNE EKONOMIJE
  • Dа bi jednаdržavaostvаrivаlаpozitivnerezultаte, iskazanekrozrаzličitepokаzаteljeprivrednogrаstаirаzvojа, neophodno je dаimаzdrаvunacionalnuekonomijukojukаrаkterišeučešćeonihsektorаprivredekojiostvаrujunаjboljerezultаte.
  • Privrednisektori sudelovinacionalneekonomijekojisumeđusobnopovezanialiimajuisvojusopstvenukoncepcijufunkcionisanjaisvojespecifičnezakonekojemožemopratiti.
slide111

Primarni sektorobuhvata proizvodnju primarnih dobara: poljoprivredu, rudarstvo, šumarstvo, lov i ribolov.

  • Sekundarni sektor obuhvata ekonomske aktivnosti kojima se proizvodi primarnih delatnosti dalje proizvodno upotrebljavaju u svrhu dobijanja finalnih proizvoda.U takve ekonomske aktivnosti spadaju one koje se odvijaju u okviruindustrije, energetike i građevinarstva.
slide112

Tercijarni sektor je poznat i pod nazivom uslužni sektor i sastoji se iz niza uslužnih delatnosti kao što su: saobraćaj, trgovina, turizam i ugostiteljstvo, stambeno – komunalna delatnost, osiguranje i bankarstvo.

  • Kvaternarni sektor se sastoji od tzv. intelektualnih aktivnosti i aktivnosti vezanih za informacionu osnovu. Ovaj sektor obuhvata: informacije, nauku i obrazovanje, zdravstvo, socijalnu zaštitu i kulturu.
slide113

KlasifikacijaekonomskeaktivnostipometodologijiUjedinjenihnacijaKlasifikacijaekonomskeaktivnostipometodologijiUjedinjenihnacija

tipovi strukturnih promena
TIPOVI STRUKTURNIH PROMENA
  • Promene u strukturinacionalnihekonomijadešavalesu se u istorijikaosastavnideoprocesadiversifikacijeirazvojastvaralaštvaljudiinjihovihpotreba.
  • Tokomprivrednograzvojazemaljasadominantnotržišnimkarakteristikama, prepoznatljivasu tri tipastruktumihpromena:
  • industrijalizacija,
  • deindustrijalizacijai
  • reindustrijalizacija.
industrijalizacija
Industrijalizacija
  • Podindustrijalizacijom se podrazumevakompleksstrukturnihpromena, nastalih pod dejstvomtehničko-tehnološkogprogresa, kojima se uvećavarelativniudeoindustrije u stvaranjubrutodomaćegproizvoda, uzistovremenosmanjenjerelativnogudelapoljoprivredeikontinuelanrastudelasektorausluga.
slide116

U istorijskomsmislu, počeciindustrijalizacije se vezujuzaepohalannapredaktehničko- tehnološkogprogresa u proizvodnji, s kraja XVIII ipočetkom XIX veka, koji se označavakaoindustrijskarevolucija.

  • Industrijalizacija je proceskoji se postupnoširio u različitimzemljama.
slide117

Neposrednoposlezavršetkadrugogsvetskog rata, sapojavombrojnihzemaljasadominantnoplanskomprivredom, otvara se teorijskarasprava o izborumetodaindustrijalizacije u nerazvijenimzemljama. Ona se, uprošćenogledano, svodinarazlike u mišljenjimadalilakojiliteškojindustrijidatiprioritet u početnimfazamarazvoja.

slide118

Glavnikriterijumi, koji se koriste u prvojpodelistrukturnihtransformacijaodnose se natačku u kojojuticajprerađivačkeindustrijenarastprevazilaziuticajsirovinskeindustrije (mereno per capita proizvodom), zatimnaminimalnuproizvodnjuindustrijskihproizvodapoglavistanovnikaiminimalnoučešćeindustrijskihproizvoda u izvozuiukupnojproizvodnji.

  • Po ovimkriterijumimagrupišu se velikezemlje, sanižimnivoomspoljnetrgovineijakimunutrašnjimtržištem, zemljeizvozniciprimarnihproizvoda, ilisirovinskiorijentisanezemlje, savelikimnivoomspoljnetrgovine, čijiizvozsirovinaguširazvojprerađivačkeindustrije, kaoiostale male ekonomije.
slide119

Po kriterijumuprimenjenetrgovinskepolitikerazlikuju se:

  • spoljašnjesirovinskiorijentisaneekonomije (sakomparativnimprednostima u proizvodnjisirovina),
  • unutrašnjeorijentisaneekonomije (sakonceptomindustrijalizacijeradisupstitucijeuvoza) i
  • spoljašnjeindustrijskiorijentisaneekonomije (bezsirovinskihkomparativnihprednostiiorijentacijom ka izvozuindustrijskihproizvoda).
slide120

U literaturi se govori o pet fazaovogprocesai to:

  • prvafaza - početnaindustrijalizacija,
  • drugafaza - kvantitativnaekspanzija,
  • trećafaza - balansiranjerazvoja,
  • četvrtafaza - specijalizacijai
  • petafaza - međusektorskadiversifikacija.
deindustrijalizacija tercijarizacija
Deindustrijalizacija (tercijarizacija)
  • Deindustrijalizacija,ilitercijarizacijaje processtrukturnihpromena u nekojnacionalnojekonomiji, čije je osnovnoobeležjesmanjenjerelativnogučešćaindustrijeirastučešćasektorausluga u stvaranjubrutodomaćegproizvodaizaposlenosti.
  • Procesdeindustrijalizacije, u izvesnojmeri, može se objasnitismanjenjemrelativnihcenarobaširokepotrošnjeisimultanimrastomtražnjezauslugamanavišimnivoimabrutodomaćegproizvoda, štosubitneodlikepotrošnje u visokorazvijenimzemljama.
slide122

Processtrukturnihpromena u industriji je praćenjakominterakcijomizmeđuproizvodnjeiusluga. U funkcijipodržavanjaproizvodnje u novimindustrijskimgranama, došlo je do specijalizacijemnogih, posebnoproizvodnihusluga, samaterijalniminputimaizproizvodnogsektora.

  • Deindustrijalizacija je procespromena u privrednimstrukturamavisokorazvijenihzemalja, nastaokaoposledicauticajatehničko-tehnološkogprogresananjihovindustrijskirazvojispoznajeda se privrednirast, posleodređenogdostignutognivoa, ne moženastavitiuzpomoćklasičnihfaktorarazvoja.
slide123

Procesdeindustrijalizacijezakonitootpočinjenavisokomnivouprivrednograzvojaivezan je zaodređeninivo per capita brutonacionalnogdohotkaizastrukturupotrošnje, koja je karakterističnazatajnivo.

  • Procesdeindustrijalizacijeuporedotečesaprocesomreindustrijalizacije, neposredna je posledicastrukturnihpromena u industrijii u velikojmeriihomogućava.
reindustrijalizacija
Reindustrijalizacija
  • Reindustrijalizacija je procespromena u strukturiindustrijevisokorazvijenihzemalja, čija je osnovnakarakteristikapovećanjerelativnogučešća, u stvaranjubrutodomaćegproizvodaizapošljavanju,onihindustrijskihgrana u kojima je tehničko-tehnološkiprogresosnovnirazvojnifaktor.
slide125

Pojavaprocesareindustrijalizacijeoznačavaizavršetakindustrijalizacije u razvijenimzemljama, u formiklasičnogobrascarazvoja, zasnovanognakomparativnimprednostima u posedovanjuikorišćenjuosnovnihproizvodnihfaktora.

  • Realokacijaresursaizspororastućih u brzorastućegrane, nosiocetehničko-tehnološkogprogresa, bio je osnovnistrateškipravacstrukturnihpromenaistvaranjanovihkomparativnihprednosti u međunarodnojtrgovini.
slide126

Uticajtehničko-tehnološkogprogresanapromene u industrijskimstrukturamarazvijenihzemaljaodvijao se direktno, krozpojavuirazvojnovihindustrijskihgrana, iindirektno, krozmodernizacijuvećpostojećihgrana, kaoiseljenjezrelihgrana, ilinjihovihdelova, u manjerazvijenezemlje.

  • Pojavanovihindustrijskihgrana je bilavezanazaogromnetroškovebazičnihnaučnihistraživanjainjihovupraktičnuprimenu.
slide127

Seljenjeindustrujskihgranaizrazvijenih u manjerazvijenezemlje je vezanoza one grane, u kojima se konkurentnostbazira, najvećimdelom, naniskimtroškovimaproizvodnje.

  • Procesireindustrijalizacijeideindustrijalizacije, istorijskigledano, tekuuporedoi u direktnojsuuzročno-posledičnojvezi.
  • Strukturnepromene u industrijirazvijenihzemalja, pojavomnovihindustrijskihgrana, generišuizdvajanjeproizvodnihuslugaizproizvodnogprocesainjihovoorganizovanjekaoposebnihdelatnosti.
pojam privrednog ekonomskog sistema
POJAM PRIVREDNOG (EKONOMSKOG) SISTEMA
  • Sisteme je moguće grubo podeliti na tri velike grupe i to na: a) prirodne, b) tehničke i c) organizacione sisteme.
  • U veliki organizacioni sistem, po navedenoj podeli sistema, svakako spada privredni, odnosno ekonomski sistem.
  • Fenomenom privrednog sistema bavili su se brojni autori: V. Rakić, A. Aganbegjan, R. Lang, R. Stojanović.
slide130

Najsveobuhvatnija, tj. najkompleksnija definicija privrednog sistema glasi: Pod privrednim sistemom podrazumevamo skup institucionalnih rešenja, mera, instrumenata i mehanizama kojima se regulišu međusobni odnosi privrednih subjekata u procesu proizvodnje, raspodele, razmene i potrošnje.

slide131

Prema V. Holesovskom postoje četiri glavne komponente privrednog sistema:

  • resursi - sredstva za proizvodnju, ljudski faktor, tehničko-tehnološko znanje, preduzetništvo, organizacione sposobnosti i prirodna bogatstva;
  • učesnici – proizvođači i potrošači;
  • procesori - pojedini aspekti i rezultati aktivnosti ekonomskih učesnika;
  • institucije - relativno, stabilni tipovi veza i odnosa koji povezuju ekonomske učesnike i njihove aktivnosti.
slide132

Prema Nojbergeru i Dafiju, privredni sistem je sastavljen od četiri, međusobno, povezane komponente:

  • sistem donošenja odluka,
  • sistem motivacija,
  • informacioni sistem i
  • koordinacioni mehanizam.
osnove privrednog ekonomskog sistema
OSNOVE PRIVREDNOG (EKONOMSKOG) SISTEMA
  • Savremeni privredni sistem se danas najčešće shvata kao istorijska kategorija, kao najdinamičniji sistem koji obuhvata i povezuje u skladnu celinu temeljne elemente društveno-ekonomskog procesa.
slide134

Fundamentalne osnove savremenog privrednog sistema čine:

  • oblik i sadržaj vlasništva nad sredstvima za proizvodnju,
  • robno biće privrede,
  • integralna tržišta,
  • tržište radne snage,
  • planiranje,
  • preduzeće,
  • profit,
  • čvrsti principi pravne države.
sistem javnih finansija
KLJUČNI SEGMENTI PRIVREDNOG (EKONOMSKOG) SISTEMASistem javnih finansija
  • Sistemjavnihfinansijasadrži tri ključnekomponente:
  • javneprihode,
  • javnerashodei
  • budžet („državnakasa”).
slide136

Javniprihodisunovčanasredstvakojadržavaidrugajavno-pravnatelaprikupljajuradipokrivanjajavnihrashoda.Javniprihodisunovčanasredstvakojadržavaidrugajavno-pravnatelaprikupljajuradipokrivanjajavnihrashoda.

  • Javniprihodipredstavljajusredstvakojaza osnovnunamenu imaju pokrivanjeilifinansiranjejavnihfunkcija.
  • To susredstvakojaslužezazadovoljavanjepotrebaorganadržavneuprave, vojske, policije, školstva, socijalnezaštite, sudstvaidrugihjavnihpotreba.
slide137

Javniprihodiimajubrojnekarakteristike,međukojimaizdvojamosledeće:Javniprihodiimajubrojnekarakteristike,međukojimaizdvojamosledeće:

  • obaveznost (kojuutvrđujedržava),
  • prikupljanje u novčanomobliku,
  • redovnost u prikupljanjusredstava,
  • usmerenost ka podmirivanjujavnihpotrebai
  • nezavisnosttrošenjasredstavaodveličineimovine.
slide138

U savremenojekonomskojifinansijskojpoliticijavniprihodi se koristezaostvarenjebrojnihciljevaizadataka:

  • preraspodeladohotkaiagregatneakumulacije,
  • alokacijaprivrednihresursa,
  • ekonomskaisocijalnastabilizacijai
  • podsticanjeprivrednograzvoja.
slide139

Kao glavnioblicijavnihprihodajavljajuse prihodiizjavneimovine, porezi, doprinosi, takse, parafiskalniprihodi, javni dug, sredstvaiztrezoraisredstvakoja se dobijajunovommonetarnomemisijom, kaoipokloni.

  • Porezima se u razvijenimnacionalnimekonomijamadanasformirapreko 85% javnihprihoda, odčega 60-75% otpadanadirektneporeze, a ostalona tzv.indirektne poreze.
slide140

Razvojemdržave, njenihinstitucijamenja se imestoikarakterporezainjegovauloga u ukupnimjavnimprihodima.

  • Porezisusnažnosredstvokojim se delujenaprocesproizvodnje, raspodele, potrošnje, investiranja, demografskefaktore, izvozno-uvoznetokoveinizdrugihprivrednihagregata.
slide141

Taksakaojavniprihodje naknadazaodređenuadministrativnuuslugu.

  • Pored porezaitaksi, naknadepredstavljajuznačajanjavniprihodzajednunacionalnuekonomiju.
  • Značajanjavniprihododnosi se nadoprinose.
  • Akcizaje naknadakoja se plaćakakonaodređenevrsteuvezene robe, takoinaodređenevrste robe proizvedene u zemlji (nafta i naftni derivati, alkohol, cigarete).
slide142

Javnirashodislužefinansiranjudruštvenihfunkcija, odnosnofinasiranjuzajedničkihpotreba.

  • Javnirashodi se uobičajenoklasifikujui dele na:
  • redovneivanredne,
  • rentabilneinerentabilne,
  • produktivneineproduktivne,
  • funkcionalne, investicioneitransferne.
slide143

Međunarodnimonetarni fond klasifikujejavnerashodepofunkcionalnomiekonomskomkriterijumu.

  • Struktururashodapofunkcionalnojklasifikacijijavnihrashodačine: rashodijavnihslužbi, rashodinarodneodbrane, rashodiškolstvaizdravstva, rashodisocijalnogosiguranja, rashodistanovanja, rashodikomunalnihusluga, rashodiekonomskihfunkcijadržaveirashodiostalihfunkcija.
  • Strukturarashodapokriterijumuekonomskihfunkcija (namena) pakčine: rashodizajavnenabavkedobaraiusluga (uključujui plate zaposlenih u javnomsektoruidržavnimslužbama), transfernirashodi (ekonomskiisocijalnitransferi, interbudžetskitransferi), rashodinaimekamatenajavni dug, kapitalnijavnirashodiitransfernirashodi u koristinostranstva.
slide144

Nivoistrukturajavnihrashodazaviseod a) veličinebrutodomaćegproizvoda, b) nivoarazvijenostiidruštveno-ekonomskihodnosa, c) koncepcijerazvojajavnogsektorai d) društveno-političkoguređenjazemlje.

  • U zavisnosti od kretanja javnih prihoda i javnih rashoda u jednoj nacionalnoj ekonomiji, u budžetu („državnoj kasi“) se mogu pojaviti dva stanja:
  • budžetski suficit – kada su javni prihodi veći od javnih rashoda i
  • budžetski deficit – kada su javni prihodi manji od javnih rashoda.
monetarno kreditni sistem
MONETARNO-KREDITNI SISTEM
  • Monetarno-kreditni sistem je skup mera, odnosno institucionalnih rešenja kojima se obezbeđuje opticaj novca i kredita u funkciji obezbeđenja optimalnog razvoja i razvojne politike.
  • Učesnici u monetarno-kreditnom sistemu mogu se grupisati u šest kategorija ili sektora: (1) domaćinstva, (2) preduzeća, (3) finansijski posrednici, (4) država, (5) centralna banka i (6) strani učesnici.
slide146

Postoje različite vrste kredita. Njihova klasifikacija može biti izvršena prema različitim kriterijumima:

  • Prema opštoj nameni, krediti se dele na proizvođačke i potrošačke.
  • Prema ročnosti (rokovima vraćanja) krediti se dele na kratkoročne (do jedne godine), srednjoročne (do pet godina) i dugoročne (od pet do dvadeset godina).
  • Prema subjektima, koji daju kredite, krediti se mogu podeliti na privatne i javne.
  • Prema načinu davanja ili prema predmetu kreditnog odnosa, krediti se dele na komercijalne (robne, trgovačke) i bankarske (novčane) kredite.
slide147

Prema načinu obezbeđivanja vraćanja kredita, krediti se dele na lične, menične, lombardne i hipotekarne kredite.

  • Prema poreklu sredstava, krediti se dele na domaće i strane (inokredite).
  • Finansijski posrednici takođe uključuju nedepozitne institucije, kao što su:
  • penzioni fondovi,
  • fondovi životnog osiguranja,
  • zajednički fondovi i
  • institucionalni investitori.
devizni sistem
DEVIZNI SISTEM
  • Deo privrednog sistema kojim se regulišu finansijski tokovi jedne zemlje sa drugim zemljama sa kojima se ostvaruju odgovarajuće ekonomske veze naziva se deviznim sistemom.
  • Pod deviznim kursom podrazumevamo cenu inostrane valute izraženu u novčanim jedinicama sopstvene zemlje.
slide149

Valutni paritet predstavlja zvanično (od monetarnih vlasti zemlje) utvrđenu vrednost nacionalne valute u nekom zajedničkom imenitelju odnosno denominatoru koji može biti valuta neke druge zemlje, „korpa valuta” ili, kao što je to nekada bilo, zlato.

slide150

Postojedvanačinaizražavanjadeviznogkursai to:

  • Direktnonotiranje (evropskakonvencija) - kada se deviznikursposmatrakaocenajedinicestranevaluteiskazana u jedinicamadomaćevalute.
  • Indirektnonotiranje (britanskakonvencija)– kada sedeviznikursposmatramokaocenadomaćevaluteizraženu u jedinicamastranevalute.
slide151

U zavisnosti od toga kako se utvrđuje, devizni kurs može biti fiksni i fluktuirajući.

  • Fiksni devizni kurs određuje država i on je po pravilu jedinstven.
  • Pod fluktuirajućim ili plivajućim deviznim kursom podrazumevamo onaj devizni kurs koji se formira na deviznom tržištu iz odnosa ponude i tražnje za devizma.
slide152

Jedna od osnovnih funkcija deviznog kursa jeste obezbeđenje veze između domaćih i inostranih cena roba i usluga.

  • Realan devizni kurs predstavlja takav odnos između domaće i strane valute koji izjednačava opšti nivo cena na domaćem tržištu sa opštim nivoom cena u inostranstvu.
slide153

Da bi devizni kurs u potpunosti i uspešno ostvario ovu funkciju potrebno je da bude realan i u stanju ravnoteže.

  • Kurs ravnoteže je devizni kurs pri kojem su ponuda i tražnja deviza izjednačene i koji „čisti“ devizno tržište, ne ostavljajući niti višak ponude niti višak tražnje deviza.
slide154

Devizno ili međunarodno tržište je deo ukupnog finansijskog tržišta na kojem se prema utvrđenim uslovima i pravilima trguje stranim valutama, tj. razmenjuju devize.

  • Devizno tržište ima veliki značaj u finansijskom sistemu jedne zemlje. Ono predstavlja vezu nacionalne ekonomije sa međunarodnim okruženjem.
sistem ekonomskih odnosa sa inostranstvom
SISTEM EKONOMSKIH ODNOSA SA INOSTRANSTVOM
  • Ekonomski odnosi sa inostranstvom obuhvataju razmenu roba i usluga koju jedna zemlja obavlja sa drugim zemljama, kao i finansijske transakcije koje se tim povodom ostvaruju.
slide156

Za razmatranje ekonomskih odnosa sa inostranstvom potrebno je jasno definisanje pojma i strukture platnog bilansa.

  • Platni bilans ili bilans plaćanja predstavlja sistematski pregled svih transakcija koje rezidenti jedne zemlje obavljaju sa rezidentima svih drugih zemalja u toku jednog vremenskog perioda (jedna kalendarska godina) iz kojih proističu plaćanja (dugovanja) i primanja (potraživanja) bez obzira da li su dospela ili ne.
slide157

Pod rezidentima se podrazumevaju pravna lica koja imaju svoje sedište odnosno fizička lica koja imaju svoje prebivalište (domicil) u određenoj zemlji i čije poslovanje predstavlja sastavni deo privredne delatnosti te zemlje.

  • Pod transakcijama se podrazumevaju sve radnje iz kojih proističu plaćanja i primanja kao što su izvoz i uvoz roba i usluga, transfer jednostranih davanja, uzimanje i davanje zajmova, kupovina i prodaja vrednosnih papira, kretanje monetarnih rezervi i sl.
  • PB = Pr - Pl

pri čemu je:

PB - platni bilans zemlje,

Pr - ukupna primanja iz inostranstva,

Pl - ukupne obaveze (plaćanja)prema inostranstvu

slide159

Ukoliko je iznos primanja iz inostranstva veći od plaćanja prema inostranstvu, u spoljnotrgovinskom bilansu biće iskazan suficit.

  • Ako se u praksi desi obrnuta situacija, da su primanja iz inostranstva manja od ukupnih plaćanja (obaveza) prema inostranstvu, u tekućem računu biće iskazan deficit.
slide160

U kapitalne transakcije spadaju: unilateralni transferi, dvostrani transferi i transferi monetarnih rezervi.

  • U unilateralne ili jednostrane transfere spadaju razni oblici bespovratne ekonomske pomoći kao što su pokloni u vidu robe ili novca, reparacije, restitucije, iseljeničke i radničke doznake i sl.
  • Najvažniji deo kapitalnog bilansa predstavljaju kapitalne transakcijeu vidu dvostranih transfera.
carinski sistem i carinska politika
CARINSKI SISTEM I CARINSKA POLITIKA
  • Carine i carinski sistem određene države su od ogromnog značaja za razvoj i zaštitu domaće ekonomije.
  • Bez adekvatnih carina i carinskog sistema ne može se ostvariti ni privredni prosperitet zemlje, niti njeno uključivanje u međunarodne tokove.
  • Carinski sistem je segment privrednog sistema jedne zemlje.
slide162

Carinska politika predstavlja svesno usmeravanje nacionalne ekonomije na planu carinske zaštite, putem niza carinskih instrumenata, kako dugoročnih tako i fleksibilnih (kratkoročnih).

  • Aktivna carinska politika pomaže izvoz.
slide163

Pasivna carinska politika obuhvata sve mere carinske politike koje se sprovode u cilju ograničavanja uvoza, kao i vancarinska ograničenja uvoza u obliku taksi, poreza i sl.

  • Pasivna carinska politika odnosi se na:
  • Nominalnu carinsku zaštitu,koja predstavlja nominalno opterećenje u carinskoj tarifi;
  • Efektivnu carinsku zaštitu,koja omogućava zaštićenim privrednim granama ili delatnostima povoljnije uslove stvaranja dohotka.
slide164

Carina je određen iznos u domaćoj valuti koji vlasnik robe plaća državi prilikom prelaska robe preko državne granice.

  • Carine predstavljaju stabilan i dugoročan instrument regulisanja spoljne trgovine i zaštitu domaćeg tržišta.
  • U većini zemalja carinska tarifa se propisuje zakonom.
slide165

Prema pravcu kretanja robe u međunarodnoj trgovini i, shodno tome, njihovoj primeni, carine se dele na :

  • uvozne,
  • izvozne i
  • tranzitne.
slide166

Sa stanovišta cilja, odnosno svrhe uvođenja, carine se dele na fiskalne i zaštitne (protekcionističke). U ovu grupu mogu se još svrstati preferencijalne, antidampinške i redistributivnecarine.

  • Fiskalnecarine imaju za cilj ubiranje prihoda za državni budžet.
  • Zaštitne ili protekcionističke carine se prepoznaju po višim carinskim stopama.
slide167

Sa stanovišta obračuna ili carinsko tehničkog gledišta, carine se dele na:

  • carine povrednosti i
  • specifične carine.
  • Carina po vrednosti utvrđuje se tako što se određeni procenat (carinska stopa) stavlja u odnos prema vrednosti robe.
  • Specifične carine se obračunavaju prema količini, odnosno jedinici mere uvezene robe, za jedan kilogram, jedan litar, jedan komad itd., određene robe, u vidu fiksnog iznosa u domaćoj valuti.
slide168

Izjednačavajuće carine se dele na:

  • antidampinške i
  • kompezatorne.
  • Antidampinške carine, uvode se sa ciljem da se spreči nelojalna inostrana konkurencija preko uvoza robe po nižim cenama, nego što su one na tržištu zemlje porekla robe.
  • Kompenzatorne carine imaju za cilj izjednačavanje uslova konkurencije domaće i inostrane robe na domaćem tržištu.
slide169

Sa stanovišta samostalnosti zemlje u vođenju carinske politike, carine se dele na:

  • autonomne i
  • ugovorne (konvencionalne).
  • Autonomne carine zemlja uvodi samostalno i nezavisno od efekata carina na privredu drugih zemalja.
  • Ugovorne ili konvencionalne carine su rezultat dogovora dve ili više zemalja koje se sporazumevaju o visini carinskog opterećenja u međusobnoj trgovini, što se unosi u bilateralne ili multilateralne trgovinske sporazume.
slide170

U zavisnosti od primene jedinstvenog ili diferenciranog carinskog postupka, carine mogu biti:

  • jedinstvene i
  • diferencijalne.
  • Jedinstvene carine se primenjuju nediskriminatorno i jedinstveno na svu uvoznu robu, bez obzira na njeno poreklo i druge karakteristike.
  • Diferencijalne carine podrazumevaju povoljniji carinski tretman prilikom uvoza robe iz jednih, u odnosu na uvoz robe iz drugih zemalja.
slide171

Preferencijalne carine predstavljaju povlašćene carine na uvoz robe iz nekih prethodno određenih zemalja.

  • Sa stanovišta visine carinskog opterećenja, koje se primenjuje na uvoz robe prema zemlji porekla, carine se dele na minimalne i maksimalne.
slide172

Pored carinske zaštite domaćeg tržišta, postoji i tzv. vancarinska zaštita domaćeg tržišta. U ovaj aspekt zaštite spadaju mere koje direktno utiču na količine, a među njima su najznačajnije:

  • kontingenti,
  • kvote,
  • dozvolei
  • zabrane.
slide173

Kontingentipredstavljajukoličine, odnosnovrednosti robe, koju je mogućeuvesti u tokuodređenogperioda.

  • Kvote su slične kontingentima. Kao i kod kontingenata, određuje se vrednost, odnosno količina mogućeg uvoza neke robe, i to najčešće prema uvozu u ranijem periodu.
slide174

Dozvole predstavljaju uobičajeni režim izvoza i uvoza, a u praksi se primenjuju u manjem obimu i za uži krug proizvoda (na primer za umetničke predmete, slike kao nacionalna kulturna blaga, proizvode naoružanja i vojne opreme).

  • Zabrane se retko primenjuju u spoljnoj trgovini.
slide175

U ostale mere, koje se, u principu, ne primenjuju sistematski i trajno, a mogu imati jako zaštitno dejstvo na nacionalnu ekonomiju, spadaju:

  • monopoli,
  • državnatrgovina,
  • damping,
  • prelevmani (uvoznetakse),
  • restriktivniuvoznipostupak,
  • tehnički, sanitarni i ekološki standardi,
  • samoograničenjeizvozai
  • mere izoblastifinansijskepolitike.
slide176

Mere iz oblasti finansijske politike primenjuju se radi smanjenja uvoza odnosno povećanja izvoza, a najčešće su:

  • avansni depoziti kod uvoza,
  • razne vrste deviznih kvota,
  • manipulacija kursem nacionale valute.
osnovni koncept ekonomske politike
ULOGA EKONOMSKE POLITIKE U FUNKCIONISANJU I RAZVOJU NACIONALNE EKONOMIJEOsnovnikonceptekonomskepolitike
  • Ekonomsku politiku možemo da definišemo kao aktivnost države kojom ona, u skladu sa zadatim ciljevima, utiče na ekonomsku aktivnost, odnosno, na promenu ponašanja ekonomskih učesnika u željenom pravcu.
slide178

Odgovarajućim instrumentima i merama ekonomske politike, država nastoji da aktivnosti privrednih učesnika usmeri u željenom smeru, čime se realizuju kratkoročni i dugoročni društveno-ekonomski ciljevi.

  • Zavisno od aspekta posmatranja strukture konkretnog privrednog sistema, ekonomska politika može biti:
  • opšta ekonomska politika i
  • parcijalna ekonomska politika.
slide179

Brojni teoretičari ekonomsku politiku dele na: sistemsku i procesnu (tekuću) ekonomsku politiku.

  • Sistemska politika sadrži pravila ponašanja kojih se prilikom svojih odluka moraju pridržavati svi ekonomski učesnici kao i nosioci ekonomske politike. Ova pravila predstavljaju obično skup obavezujućih pravnih normi kojima se definiše ekonomski poredak jedne zemlje.
  • Procesna (tekuća) politika znači neposredno uticanje putem merljivih veličina (cene, stope, vrednosti, količine) kojima država pojedinačne odluke ekonomskih učesnika usmerava u željenom pravcu.
nosioci ciljevi i instrumenti ekonomske politike
NOSIOCI, CILJEVI I INSTRUMENTI EKONOMSKE POLITIKE
  • Nosioci ekonomske politike su subjekti koji na bilo koji način učestvuju u kreiranju, definisanju i sprovođenju mera i instrumenata ekonomske politike.
  • Nosioci ekonomske politike su brojni i raznovrsni.
  • Prva grupa nosilaca ekonomske politike pripada grupi njenih kreatora.
slide181

Druga grupa nosilaca ekonomske politike je institucionalizovana kroz predstavničke organe, organe parlamentarne vlasti ili vladu jedne zemlje.

  • Izvršni organi države pripadaju trećoj grupi nosilaca ekonomske politike.
  • Pored navedenih, nosioci ekonomske politike su svakako i privredni subjekti.
slide182

U načelu se može govoriti o dugoročnim i kratkoročnim ciljevima ekonomske politike.

  • Tipični dugoročni ciljevi su: ekspanzija proizvodnje, odnosno, veći privredni rast, povećanje efikasnosti i globalne produktivnosti, poboljšanja u alokaciji faktora proizvodnje, poboljšanja u raspodeli bruto domaćeg proizvoda, efikasnije uključivanje u međunarodnu privredu i povećavanje međunarodne konkurentnosti.
  • Tipični kratkoročni ciljevi su: puna zaposlenost, stabilnost cena i poboljšanja u platnom bilansu zemlje.
slide183

Instrumenti su sredstva pomoću kojih nosioci ekonomske politike ostvaruju postavljene ciljeve.

  • Instrumenti ekonomske politike su varijable koje kontroliše država i pomoću kojih ona deluje na ekonomski mehanizam u cilju ostvarenja ključnih makroekonomskih ciljeva.
slide184

Sveinstrumente ekonomske politike moguće je razvrstati u sledećih pet grupa:

  • instrumente javnih finansija,
  • instrumente novca i kredita,
  • instrumente deviznog kursa,
  • instrumente direktne kontrole i
  • instrumente promene institucionalnih aranžmana.
slide185

Interesantan je pristup grupe britanskih ekonomista koji sve instrumente ekonomske politike dele na:

  • instrumente fiskalne politike,
  • instrumente monetarne politike,
  • instrumente kontrole cena i dohodaka,
  • instrumente deviznog kursa i
  • instrumente politike zapošljavanja u javnom sektoru.
slide186

Mere ekonomske politike su postupci usmereni u pravcu promene ili ukidanja postojećih instrumenata ili, pak, uvođenja novih instrumenata ekonomske politike.

  • Merama ekonomske politike država deluje na aktivnost privrednih učesnika u željenom smeru.