Evropski modeli inkluzije

1. Evropski modeli inkluzije LIT Novi Beograd

2. Austrija • Rana intervencija (preventivni i rehabilitativni efekti) • Barijera: materijalna sredstva • Rešenje: rad u malim grupama • Prvi pilot projekat na predškolskom nivou - Insbruk 1978.g. • Praksa integracije - heterogene grupe • Pedagoški i terapijski napori • Uvođenje novog kurikularnog koncepta kojim se zadovoljavaju individualne potrebe sve obuhvaćene dece

3. '80-ih godina - pilot projekti za inkluziju na školskom nivou • Zakoni koji dopuštaju deci sa smetnjama u razvoju da pohađaju škole: • Od 1993.g. osnovne škole • Od 1997.g. srednje škole • Otvorenije forme učenja • Individualni rad sa svom decom

4. Belgija Državnim dekretom iz 2004. godine dopuštene su tri forme uključivanja decesa smetnjama u razvoju u redovni sistem formalnog obrazovanja: • potpuna permanentna inkluzija • parcijalna permanentna inkluzija • privremena inkluzija

5. Potpuna permanentna inkluzija • deca sa smetnjama u razvoju pohađaju redovne škole uz podršku specijalnih škola • ostvaruje se na osnovu mišljenja koje daje Opšti savet za usklađivanje specijalnog obrazovanja, a odluku o potpisivanju Protokola za inkluziju zajednički donose savet razreda, servis za vođenje, roditelji i tim nastavnika • protokol sadrži više dokumenata sačinjenih u pisanoj formi • obezbeđen je besplatan prevoz od škole do kuće • jasno su propisani uslovi prekida i li promene forme inkluzije

6. Za svu decu sa smetnjama u razvoju obezbeđen je besplatan prevoz od škole do kuće • Parcijalna permanentna inkluzija:tokom cele školske godine deca pohađaju određena predavanja u redovnim školama, a ostatak programa u specijalnim školama • Privremena inkluzija: tokom dela školske godine deca pohađaju sva ili samo određena predavanja u redovnim školama, a ostatak programa u specijalnim školama

7. Celokupan sistem obrazovanja smatra se inkluzivnim • Sistem formalnog obrazovanja je fleksibilan - dopušta punu vertikalnu mobilnost u skladu sa potrebama učenika • Primenjuju se različite metode i načini organizacije nastave • Akcenat je stavljen na: timski rad, kontinuirano profesionalno obrazovanje stručnjaka i rad sa roditeljima

8. Češka Republika • Sistemsko rešavanje problema integracije počelo je 1989.g. • Na svim nivoima obrazovanja danas se upraksi primenjuju dve alternative: • Deca sa smetnjama u razvoju pohađaju redovne škole, a po potrebi se za njih organizuje i specijalno obrazovanje u malim nastavnim grupama • Kada primena prve alternative nije moguća nastava se realizuje u specijalnim grupama, razredima ili školama

9. Osnovni cilj inkluzije - davanje jednakih mogućnosti za efektivno i efikasno obrazovanje u skladu sa potrebama i mogućnostima dece • Fokus - na snage dece i na individualne razvojne i obrazovne potrebe • Barijere: materijalna sredstva i otpor nastavnika i roditelja • Rešenje: Ministarstvo za obrazovanje, mlade i sport daje novčanu podršku radi prevazilaženja barijera za inkluziju.

10. Danska • Osnova za donošenje zakonske regulative - trogodišnji KVIS program (’quality in special needs education’) • Na regionalnom planu obavljan je monitoring, davana je podrška i doprinos: • obrazovnim institucijama i servisima za savetovanje • saradnji socijalnog, zdravstvenog i obrazovnog sektora • razvoju regionalnih i lokalnih programa

11. Ministarstvo obrazovanja Danske organizovalo je programe u oblastima: • Individualnog planiranja obrazovanja i poučavanja • Saradnje škole i roditelja • Restrukturisanja škole i nastavnih sredstava • Profesionalnog usavršavanja menadžmenta i nastavnika • Tranzicije od obaveznog ka daljem obrazovanju i zapošljavanju • Koordinacije obrazovanja i dokolice • Predškolskog obrazovanja • Raspodele odgovornosti i zadataka, menadžmenta znanjem

12. Finska • Decentralizacija sistema obrazovanja omogućila je osnivanje specijalnih odeljenja u redovnim školama i povećanje broja specijalnih škola • Obavezno je uključivanje dece sa smetnjama u razvoju u formalni sistem obrazovanja • Alternativno, ponuđeni su: • rad u malim grupama ili • rad u specijalnim grupama, odeljenjima ili školama.

13. Proces inkluzije doprineo je: • Razvoju individualnih planova obrazovanja za svu decu, • Razvoju službe za dobrobit dece • Razvoju inkluzije i individualnih planova obrazovanja s obzirom na različite aktere • Prikupljanju i statističkoj obradikomparabilnih podataka • Pokretanju više projekata za osnivanje virtuelnih škola za decu sa smetnjama u razvoju • Pokretanju više projekata za prevenciju isključivanja dece sa smetnjama u razvoju

14. Nemačka • ‘60-ih godina ustanovljeno je zasebno telo za brigu o deci sa smetnjama u razvoju - KMK • ‘80-ih godina deca sa smetnjama u razvoju integrišu se u redovne škole • Razvijene su različite forme saradnje redovnih i specijalnih škola • Ministarstvo obrazovanja daje individualnu podršku deci sa smetnjama u razvoju za pohađanje bilo koje redovne, srednje stručne ili opšteobrazovne škole

15. KMK ukazuje na: • iskustvo stručnjaka u redovnim i specijalnim školama • podizanje svesti o značaju obrazovanja dece sa smetnjama u razvoju • značaj rane intervencije • razvoj koncepta inkluzivnog obrazovanja u predškolskim ustanovama i redovnim školama zasnovang na korišćenju savremene tehnologijhe i tehničkih pomagala • adaptaciju i poboljšanje lečenja i dijagnostifikovanja • brigu o okruženju škole u kojoj se sprovodi inkluzivno obrazovanje • brigu o prostoru za učenje i formama specijalnog obrazovanja

16. Cilj KMK-a je stvaranje jednakih mogućnosti za decu sa smetnjama u razvoju kroz: • razvoj standarda za podršku specijalnim i redovnim školama: • podizanje kvaliteta i širenje mreže za inkluzivno obrazovanje, • fleksibilizaciju podrške unutar formalnog sistema obrazovanja, • davanje jednakih mogućnosti deci sa smetnjama u razvoju koja nisu obuhvaćena redovnim obrazovanjem • davanje individualne podrške svoj deci u inkluzivnom okruženju • saradnju svih osoba i institucija uključenih u proces inkluzije

17. KMK podstiče : • Otvorenije forme poučavanja i učenja: • učenje u grupama dece različitog uzrasta • diferenciranje zadataka • nedeljne promene rasporeda časova • izmene individualnih i grupnih aktivnosti • učenje svim čulima…

18. KMK deluje i na: • Kurikulum kojim se garantuje dosta slobode u diferencijaciji planova obrazovanja kroz: • prilagođavanje učenja i poučavanja individualnim interesovanjima • razvoj škole kao prostora za život • razvoja lokalne zajednice kao prostora za učenje… • Razvoj institucija za obrazovanje: • stvaranje patronažne službe • edukovanje nastavnika da pokreću reformu sistema obrazovanja • zajedničko planiranje u lokalnoj zajednici…

19. Velika Britanija Vlada Velike Britanije posebo promoviše inkluziju sve potencijalno osetljive i marginalizovane dece a ne samo dece sa smetnjama u razvoju

20. Redovne škole su u obavezi bez obzira da li su deca sa smetnjama u razvoju uključena u školu da: • ne vrše bilo kakvu diskriminaciju kroz kurikulum (domaći zadaci, školske ekskurzije) i • obezbede pristupačnost deci sa smetnjama u razvoju • Poseban akcenat stavlja se na ekspertizu i specijalizaciju stručnjaka za obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju.

21. Specijalizovana edukacija stručnjaka za rad sa decom sa smetnjama u razvoju