Књига васпитно-образовног рада

1. Књига васпитно-образовног рада

2. Педагошка документација следи концепцију Основа програма. • Васпитач – креатор програма, истраживач и критичар сопствене праксе. • Педагошка документација првенствено служи васпитачу као непосредном реализатору васпитно-образовног процеса. • Документовање во процеса основ је критичког преиспитивања сопствене праксе.

3. Сваки васпитач треба да има Основе програма предшколског васпитања и образовања документ, који је уједно и годишња програмска оријентација.

4. 1. Подаци о деци и породици

5. 2.Евиденција о доласцима деце

6. 3.Програмирање и евалуација васпитно-образовног рада

7. Белешке о деци • Евиденција података о посматрању деце представља континуиран процес. • Почетне белешке уносе се током првог месеца рада са децом и основ су за даље програмирање васпитно образовног рада. • До података се долази на основу посматрања и консултовања са децом и породицом

8. Шта све васпитач бележи? • Однос деце према другој деци и одраслима, • Реакције на различите ситуације • Материјали и играчке које најчешће користи • Шта најчешће пита • Како се уклапа у режим дана • Самосталност ...

9. Континуитет се односи на: • Промене код детета • У односу на постављен оквирни план • Планиране податке до којих васпитач жели да дође Белешке о деци основ су за улазак у даље планирање

10. Пример • Ања М. У току игре поштује договоре, износи своје идеје, истрајна је у активностима. Од свих активности посебно воли да црта, а да затим јасно описује оно што је желела да прикаже. Веома је спретна. Брине о својим стварима, учествује у сервирању хране и спремању собе. Исправља друге и подсећа их на правила која смо заједно поставили. Најчешће се игра са истом групом деце и лако прихвата предлоге друге деце.

11. Тамара М. Показује интересовање за приче и уме да издвоји у чему се у њима ради. Поштује договорена правила и предлаже нова. Када нешто жели у томе је истрајна и то покушава другима да наметне. Има потребу за додатним сазнањима. Често поставља питања и даје предлоге. Веома је самостална, спретна и сналажљива у простору.

12. Лола 10.09.2010.-Весела је, спретна у сналажењу у простору. Током кратког временског периода емоције су јој различите – од јаког загрљаја до гурања и ударања. Често се осамљује и при том држи играчке које доноси од куће. Најчешће се кратко задржава у активностима и шета од једне до друге групе деце. Говор је тешко разумљив. Са васпитачем у индивидуалном раду је активна. Упорна је да објасни оно што жели да каже. • 28.10. – у току групног склапања пазли, покушала је да изостави свој део. Када је приметила реакцију деце која су очекивала њено учешће полако је спустила свој део и испричала свој део приче. Сва деца су устала да поделе радост успешног задатка а такође и она. На њеном лицу се видела радост. Ово је њено првогрупно учешће за њу без вођења васпитача.

13. Структура модела А Књига рада је показатељ реалног живота васпитне групе и превасходно служи васпитачу за увид у дешавања, развој групе и преиспитивање сопственог рада.

14. У документовању васптно-образовног процеса васпитач следи циклус посматрање планирање делање евалуација

15. Континуирано посматрање и консултовање са децом • Документовање подједнако укључује податке посматрања и слушања деце, њихове предлоге за васпитно образовни рад и њихова претходна, различита искуства из породичног и културног окружења. • Посматрање и свакодневно слушање деце је континуиран процес који траје док траје програмирање. • Подаци посматрања и консултовања са децом представљају основу за свако даље планирање, васпитач овим подацима образлаже разлоге за предлагање сваког оквирног плана (теме, пројекта или плана активности у центрима интересовања).

16. Оквирни план(месечни, двонедељни или недељни) • Планирање васпитно-образовног процеса може бити тематско, по центрима интересовања, по васпитно- образовним областима, по пројектима. • Оквирни план настаје у интеракцији деце, одраслих и средине у којој деца бораве; он се допуњује, мења, адаптира, разражује зависно од потреба и интересовања деце.

17. Оквирни план садржи: • образложење предлога или плана на основу података посматрања и консултовања са децом, • скицу теме или подтема или пројекта, • циљ, • промене у средини и простору за учење, • план укључивања породице, • план сарадње са локалном средином. У оквирном плану васпитач бележи временски период (датум) на који се предлог плана односи.

18. Оквирни план за период од 11 до 22. октобра Тема: Приче из давнина Активности из претходног периода указале су нам на изузетно задовољство код деце приликом дружења са породицом, а такође и велики одзив родитеља, које се одвијало кроз тему Другарство. Зато у договору са децом и родитељима ширимо нашу тему на породицу. Родитељи су са децом код куће писали приче о њиховом и детињству бака и дека. Поредили смо то са данашњим играма јер смо током посматрања понашања деце на почетку радне године у свим центрима интересовања, где је унет мали број нових играчака , запазили да их више не мотивишу на креативне активности. ( Примењена комбинација наративне и анегдотске технике посматрања). Могући предлози за рад: приче из давнина, Дечје игре из давнина, бака и дека нам причају, израћујемо старе играчке, стварамо књигу традиционалних прича, богатимо кутак библиотеке, облачење некад и сад, услови живота некад и сад...

19. Циљ: Подржати дечје интересовање као и њихову радост ширећи приче, одлазећи у прошлост Неговати традицију и културу; Развијати осећај за пружање помоћи и за емпатију... Простор у коме боравимо богатити: литературом, прикупљањем старих предмета у сарадњи са родитељима, прављењем играчака из тог периода – крпењача, лутке од прућа, вуне... • Породица ће бити директно укључена свакодневним учешћем у групним активностима или доношењем прича које су са децом стварали код куће. Планирамо посету библиотеци у циљу проналажења потребне литературе.

20. Дневно планирање Дневно планирање укључује дневни план и дневну евалуацију васпитно-образовног рада.

21. Дневни план садржи: • задатке за децу и задатке за одрасле, • почетно окупљање групе, • активности (истраживачко-сазнајне, изражајно-стваралачке, друштвене, животно практичне..) које ће се одвијати у малим групама (које деца бирају), у пару, индивидуално или кроз заједнички рад читаве групе, • завршно окупљање групе. Васпитач планира у дневном плану своју улогу, као и средства и материјале које ће деца и васпитач користити током дана.

22. Дневна евалуација је процена односа између очекивања и намера васпитача и дешавања у групи, тока и ефеката васпитно-образовног процеса. У дневној евалуацији васпитач прави критички осврт на дневни план и реализацију на основу којег развија даљи план. У дневној евалуацији се евидентирају подаци о реализацији и процени активности са родитељима и локалном средином.

23. Функције дневне евалуације: • Извор за самоевалуацију • Извор идеја и предлога деце и васпитача за даље планирање • Преиспитивање разноврсности и кохерентности

24. Нека питања за преиспитивање: • Које су промене биле у односу на план и зашто • Које врсте интеракције су деца развијала • Која су деца имала посебних тешкоћа и како им је пружена подршка • Које активности су деци биле посебно интересантне • Питања која су деца постављала • Баланс активности или зашто су неке активности доминирале

25. Материјали које су деца користила • Шта су деца предлагала • Како су размишљала о сопственом учењу • Шта је деци било важно да нагласе приликом представљања у малим групама • Како су укључени родитељи и коришћени потенцијали локалне средине • Шта је потребно променити у простору...

26. Пример једног дана 14.октобар – Читамо рецепт Тамарине баке • Графички приказ бакиног рецепта • Правимо торту од конструктора по одређеној шеми • Смишљамо нове рецепте Договарамо се да донесемо материјал који нам је потребан за погачу Задаци за децу: Графичко приказивање, манипулација конструкторима са одређеним задатком, стварање нових идеја, вербализовање манипулативних активности Задатак за васпитача: Да подстиче децу на различите начине представљају број односно количину и предлажу своје идеје.

27. Веома занимљиве активности за децу, остатак дана деца у главном проводе у центру улога, кувају, спремају, сами деле межусобно улоге, цртају и смишљају нове рецепте. У прављењу торте од конструктора по одређеној шеми сналазе се сва деца у тој групи, осим Л.М. и П. Т. Деца показују креативност у давању идеја за нове рецепте. • Задатак за даље: Наставак рада даље на вербализовању манипулативног рада. • Договарамо се да игру претворимо у стварно мешање теста сутрадан, по рецепту Нинине баке која ће нам бити гост у групи

28. У документовању васпитно-образовног процеса кроз Књигу васпитно-образовног рада васпитач распоређује простор за бележење података према својим потребама и свом начину бележења и промишљања васпитно образовног процеса.

29. СТРУКТУРА МОДЕЛА Б

30. Васпитно-образовни рад са децом предшколског узраста захтева планско, систематско и целовито остваривање циљева и задатака. Подлогу за квалитетно програмирање, планирање и евидентирање рада са децом чини предшколска документација у којој се прикупљају, бележе и на прегледан начин приказују сви подаци који су карактеристични и значајни за планирање и евиденцију васпитно-образовног рада и његових резултата.

31. функција документације помаже васпитачима, као непосредним реализаторима програмских задатака • у организовању и регулисању васпитно-образовног процеса, • да им рад буде систематичан, • примерен узрасним и индивидуалним карактеристикама и потребама деце, • континуиран и усклађен са Основама програма предшколског васпитања и образовања;

32. функција документације сведочи о остваривању програмских циљева и задатака васпитача • садржавајући податке о планирању, остваривању и резултатима васпитно-образовног рада, • омогућавајући целовитије сагледавање и усмеравање на оно што је битно, ради његовог сталног усавршавања и рационализације;

33. функција документације омогућава упознавање и процењивање квалитета рада сваког појединог васпитача и установе у којој ради у целини, на основу чега се он може континуирано пратити и вредновати, (што обављају стручна тела у установи, Министарство просвете и научно-истраживачки тимови у складу са одобреним пројектима)

34. функција документације • осликава проблематику рада у предшколским установама, услове, садржаје, организацију и др. • представља извор података на основу којих се може упознавати садашњост и прошлост система предшколског васпитања и образовања код нас, што је један од услова за егзактније сагледавање путева његовог даљег развијања.

35. Нова књига рада: Упутство Подаци о деци и породици Евиденција о доласцима деце Планирање и евалуација ВО рада Белешке о деци Структура модела Б Опремљеност средствима и услови за ВО рад Васпитно-образовни рад у септембру Планирање васпитно-образовног рада Етапни план Сукцесивни недељни планови Евалуација ВО рада током етапе Сарадња са породицом Стручно усавршавање и професионални развој Запажања о прегледу Књиге ВО рада

36. Опремљеност средствима и услови за васпитно-образовни рад • Васпитач треба да сагледа стање објекта и опремљеност средствимаи материјалима потребним за обављање васпитно-образовног рада процењујући њихову количину, квалитет и функционалност. То чини полазећи од захтева које намећу: узраст деце, методички захтеви, планови и програми... • Ово представља основ за формулисање предлога за могућа мењање средине за учење и развој у смислу преуређења, иновације и набавке, имајући посебно у виду приоритете које треба остварити у радној години која започиње. Ови предлози за побољшање су најважнији разлог постојања ове рубрике због чега им треба посветити довољно простора.

37. Васпитно-образовни рад у септембру Планирају се активности које могу на најбољи начин да допринесу: • укључивању деце у колектив, • адаптацији животу у установи као и њиховом бољем упознавању (потребно да би се одредио ниво васпитне групе), • обнављању и рекапитулацији најважнијих достигнућа из претходног периода која представљају основу за даље грађење програма који предстоји.

38. прва етапа етапни план недељни планови активности са запажањима евалуација етапе. друга етапа етапни план недељни планови активности са запажањима евалуација етапе трећа етапа етапни план недељни планови активности са запажањима евалуација етапе .... Планирање ВО рада

39. Етапни план • Етапно се планирају општији васпитно-образовни циљеви и задаци за сваки од аспеката развоја: • физички, • социо-емоционални, • когнитивни и • развој комуникације и стваралаштва • Испод назива аспекта развоја са једне стране се пишу циљеви, а са друге, паралелно са њима – задаци како би се истакла њихова повезаност. • Уколико васпитач сматра за потребно, у оквиру етапе може у извесним случајевима формулисати и тематику уз чију помоћ ће се циљеви остваривати. (погледати поглавља о тематском планирању у књизи “Методика – методичка упутства за Модел Б Основа програма предшколског васпитања и образовања деце од три до седам година”, Емил Каменов ). • Ради прегледности тема се може разрадити на тематске области, целине и јединице

40. Етапни план • На нивоу етапе, у складу са постављеним циљевима и задацима, (као и изабраном темом уколико је има), планирају се и облици и садржаји сарадње са породицом (у смислу конкретног укључивања у планирање и реализацију ВО рада у оквиру етапе), школом и локалном заједницом. • Трајање етапа одређује васпитач (препоручује се да то буде отприлике месец дана) и оне не морају бити увек исте. Васпитач бележи период (датум) етапе. • Када је већина циљева и задатака остварена, то је знак да треба прећи на следећу етапу, односно, бирање, формулисање и уписивање наредних циљева и задатака.

43. Телесне активности Здравствено-хигијенске активности Перцептивне активности Друштвене активности Афективне активности Еколошке активности Откривачке активности Логичке активности Практичне активности Говорне активности Драмске активности Ликовне активности Музичке активности Плесне активности Сукцесивни недељни планови У складу са предвиђеним васпитно-образовним циљевима и задацима на нивоу етапе, бирају се и формулишу активности које треба да уђу у недељне планове. То се обавља на следећи начин: за сваки тип активности (од којих се неке могу повезати по сродности или изузетно, изостављати) бира се по један или два представника, који ће се остваривати у недељи која је на реду. ТИПОВИ АКТИВНОСТИ ПО ВРСТАМА:

44. Сукцесивни недељни планови • Након избора активности се распоређују на пет дана тако што се води рачуна о могућностима њиховог повезивања и сажимања у васпитно-образовне ситуације. • Приликом остваривања планираног треба настојати да једна активност произилази из друге и да деца не осећају прекиде међу њима. • Приликом распоређивања активности на дане поставља се и захтев да се у сваком дану нађу што разноврснији скупови активности (у погледу ангажовања свих дечјих могућности), као и да активности имају карактер игре.

45. Сукцесивни недељни плановиЗа сваки недељни план издвојити две стране, чији простор треба поделити на 6 делова (пет дана у недељи + запажања).

46. Сукцесивни недељни планови • Скупови васпитно-образовних ситуација бележе се у подеоке предвиђене за сваки дан у недељи, односно у првих пет подеока. • У последњи шести подеок под називом Запажања о остварењу недељног плана, уписује се осврт на протекли рад у недељи: оно што је планирано, а није остварено (уз навођење разлога), значајније активности које су остварене ван планираних, оне које су организоване захваљујући иницијативи деце, њихових родитеља и др., као и евентуалне напомене о начинима да се протекли рад повеже са оним који предстоји.

49. Евалуација васпитно-образовног рада током етапе • По завршетку етапе, након страница посвећених последњем недељном плану, на посебној страници ради се евалуација васпитно-образвоног рада у протеклом (етапном) периоду. • Евалуација повезана с праћењем дечјег развоја је, пре свега, континуирани процес којим се утврђује обим и квалитет остваривања планираних васпитно-образовних циљева, полазећи од Основа програма предшколског васпитања и образовања, као и степен у којем је свако дете напредовало у свом развоју.

50. Евалуација васпитно-образовног рада током етапе • Сумирани подаци ове евалуације се могу односити на актуелни ниво развоја и напредовања целе васпитне групе, „подгрупа“ деце у њој, као и на појединачну децу. • Сагледава се: - колико је свако дете напредовало у складу са постављеним циљевима, - колико су активности (средства, материјали, облици и методе рада), за које се определио васпитач заједно са децом, биле у складу са циљевима, - колико суактивности одговарале дечјим потребама и интересовањима • васпитач може успешније да прилагођава васпитно-образовни рад деци, што је услов доброг планирања.