Download
1 / 19
200 likes | 442 Views
DOM ZDRAVLJA NIŠ. FAKTORI RIZIKA ZA NASTANAK KARDIOVASKULARNIH BOLESTI. Viša medicinska sestra Sonja Mitić. NI Š , 2010. Uvod.
E N D
DOM ZDRAVLJA NIŠ FAKTORI RIZIKA ZA NASTANAK KARDIOVASKULARNIH BOLESTI Viša medicinska sestra Sonja Mitić NIŠ, 2010.
Uvod • Kardiovaskularne bolesti su sve rasprostranjenije i predstavljaju veliki socio – medicinski i ekonomski problem. Značaj ovih oboljenja jeste u tome što umanjuju radnu sposobnost obolelih, uzrok su prevremenog penzionisanja, invalidnosti i umiranja, a za njihovo lečenje i rehabilitaciju troše se značajna finansijska sredstva. Iz tih razloga je prevencija ovih oboljenja jako značajna.
Cilj • Utvriditi značaj aktivnosti timova(lekara i sestara) u cilju ranog otkrivanja i otklanjanja faktora rizika za nastanak kardiovaskularnih oboljenja.
Metod rada • Ispitivanje je obavljeno u zdravstvenoj stanici “Obilićev venac” gde je opredeljeno 2500 pacijenata sa raznovrsnom simptomatologijom bolesti. Praćene su osobe sa faktorima rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti i njihova spremnost da rade na otklanjanju. • Faktori rizika: hipertenzija, hiperholesteremija, pušenje, nepravilna ishrana, gojaznost, fizička neaktivnost, stres, alkohol, dijabetes mellitus, nasleđe, psihosocijalni i socio-kulturološki činioci.
Metod rada U zdravstvenoj stanici u dvogodišnjem periodu vršeno je istraživanjena 2500 pacijenata, od toga 1814 ima kardiovaskularne promene u organizmu. Uticaji rizičnih faktora na pojavu bolesti metodom ankete pacijenata prikupljeni su odredjeni podaci. Analizom tih podataka u zdravstvenoj stanici došla sam do sledećih rezultata: Tabela 1. Analiza faktora rizika
Od 2500 pacijenata koji se leče u zdravstvenoj stanici u dvogodišnjem periodu, 1814 pacijenata imaju faktore rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti.
Grafikon 1. Diabetes mellitus kao faktor rizika Osnovna bolest dijabetes mellitus dala je kod ispitanika 61% komplikaciju KVO, dok kod 39% ispitanika do pojave KVO došlo je iz drugih razloga
Grafikon 2. Fizička neaktivnost-faktor rizika Jedan od bitnih faktora je i fizička neaktivnost 88% koja je povezana sa lošom, nekvalitetnom ishranom 76%.
Grafikon 3. Pušenje-faktor rizika Jedan od čestih faktora rizika u današnje vreme teško iskorenjiva navika je pušenje, koja daje svoj doprinos pojavi mnogih bolesti pa i KVO. U ovoj grupi ispitanika sa 71% se izjašnjava da dugi niz godina puši po 20 cigareta dnevno.
Grafikon4. Loša ishrana i gojaznosti Loša ishrana, masna, začinjena dovodi do pojave gojaznosti od 60% . Taloženje masnoće na krvnim sudovima doprinosi težem protoku krvi kroz organizam, zastoj, lošu ishranu ćelija, te nakon dužeg perioda trpljenja organizma dolazi do poremećaja i ispoljavanja kardiovaskularnih oboljenja.
Grafikon 5. Alkohol-faktor rizika Konzumiranje velike količine alkohola i učestalo korišćenje doprinose trpljenju ogranizma što daje loše rezultate kod 54% ispitanih.
Grafikon 6. Stres-faktor rizika Stresni stil življenja današnjice u mnogome doprinosi pojavi bolesti, stalno prisutan faktor rizika koji neprestano vrši uticaj na organizam. 68% ispitanih povezuje trenutne pojave bolesti sa nekim velikim stresom
Grafikon 7. Uticaj sredine-faktor rizika Do pojave loših i dobrih navika u velikome doprinosi uticaj životne sredine. Sa razvijenim društvom svest o kvalitetu života je velika, mogućnost za ulaganje u kvalitetniji život je veća, 55% pacijenta se izjasnilo za loš uticaj sredine.
Dijabetes mellitus prisutan je kod 61% ispitanika. Jedan od bitnih faktora je i fizička neaktivnost 88% koja je povezana sa lošom, nekvalitetnom ishranom 76%. Loša ishrana, masna, začinjena dovodi do pojave gojaznosti od 60% . Taloženje masnoće na krvnim sudovima doprinosi težem protoku krvi kroz organizam, zastoj, lošu ishranu ćelija, te nakon dužeg perioda trpljenja organizma dolazi do poremećaja i ispoljavanja kardiovaskularnih oboljenja.
Konzumiranje velike količine alkohola i učestalo korišćenje doprinose trpljenju ogranizma što daje loše rezultate kod 54% ispitanih. Jedan od čestih faktora rizika u današnje vreme teško iskorenjiva navika je pušenje, koja daje svoj doprinos pojavi mnogih bolesti pa i KVO. U ovoj grupi ispitanika sa 71% se izjašnjava da dugi niz godina puši po 20 cigareta dnevno. Stresni stil življenja današnjice u mnogome doprinosi pojavi bolesti, stalno prisutan faktor rizika koji neprestano vrši uticaj na organizam. 68% ispitanih povezuje trenutne pojave bolesti sa nekim velikim stresom. Do pojave loših i dobrih navika u velikome doprinosi uticaj životne sredine. Sa razvijenim društvom svest o kvalitetu života je velika, mogućnost za ulaganje u kvalitetniji život je veća, 55% pacijenta se izjasnilo za loš uticaj sredine.
Timska medicinska sestra sagledava faktore rizika,motiviše pacijente za aktivno učešće u grupni zdravstveno vaspitni rad,deli liflete i drugi zdravstveno promotivni material i svakodnevno promoviše zdrave stilove života.
Zaključak • Svakodnevne aktivnosti medicinskih sestara na promociji zdravih stilova života i pored malih poteškoća pokazuju pozitivne rezultate. • Uočena je povećana motivisanost građana za očuvanjem zdravlja uključivanjem u grupni i individualni zdravstveno – vaspitni rad. Nameće se potreba za daljim angažovanjem i aktivnijim učešćem sestara edukovanih za rad u preventivnoj delatnosti.
