ПРЕДЗАКЉУЧНА КЊИЖЕЊА

1. ПРЕДЗАКЉУЧНА КЊИЖЕЊА • Предзакључна књижења обухватају поступке којим се врши усаглашавање књиговодственог са стварним стањем у циљу добијања тачнијих и истинитијих података за потребе састављања биланса стања и биланса успјеха, односно финансијског извјештаја у цјелини. • Основна претпоставка за провођење предзакључних књижења јесте постојање књиговодственог и инвентурног стања. • Књиговодствено стање је резултат евидентирања пословних промјена проведених на основу вјеродостојне књиговодствене документације. • Стварно стање се утврђује инвентарисањем, односно пописом. • Основни разлози који доводе до одступања су: • погрешна књижења, • непрокњижене пословне промјене, • нереалне вриједности на појединим рачунима, • недозовољено пребијање салда на активно пасивним рачунима.

2. ПОСТУПЦИ УСАГЛАШАВАЊА • Предзакључна књижења се проводе крајем обрачунског периода, прије утврђивања периодичног финансијског резултата. • Поступци усаглашавања књиговодственог са стварним стањем могу се класификовати као: • корекција салда рачуна стања, • декомпоновање салда активно-пасивних рачуна • временско разграничење расхода и прихода и • расходовање основних средстава

3. КОРЕКЦИЈЕ САЛДА НА РАЧУНИМА СТАЊА • Корекције салда на рачунима стања подразумијевају: • усклађивање књиговодственог са стварним стањем готовине и готовинских еквивалената, • усклађивање књиговодственог са стварним стањем залиха (материјала, робе, недовршене производње и готових производа), • усклађивање књиговодственог са стварним стањем потраживања и краткорочних финансијских пласмана • усклађивање књиговодственог са стварним стањем сталне материјалне имовине, на примјер, појединих позиција биолошке имовине, алата, инвентара и опреме.

4. КОРЕКЦИЈЕ НА РАЧУНИМА ГОТОВИНЕ И ЕКВИВАЛЕНАТА • Контрола стања готовине у благајни, као и на жиро, текућим и девизним рачунима врши се свакодневно: • кроз свакодневно утврђивање салда готовине у благајни на обрасцу благајничког дневника на којем се, поред осталог, уносе и количине, односно вриједности новчаница и кованица које чине тај салдо, • кроз свакодневно утврђивање салда новчаних средстава на жиро, текућим и девизним рачунима (што врши пословна банка) и усклађивање евидентираних промјена (у корист и на терет жиро, текућих и девизних рачуна) са промјенама које су наложене од стране власника тих рачуна или његових дужника, односно повјерилаца. • Евентуална одступања у салдима новчаних средстава на жиро, текућим и девизним рачунима не могу се сматрати вишком или мањком – до њих обично долази због грешке у обради појединих налога за плаћање. • Одступања у салдима готовине у благајни, утврђена приликом пописа, односно инвентуре, обично се третирају као вишак или мањак.

6. КЊИЖЕЊЕ МАЊКА НА БЛАГАЈНИ Пописом је утврђен мањак готовине у благајни у износу од 100 КМ. За износ мањка се терети одговорно лице. 222 – Потраживања од запослених 246 – Благајна 1) 100 Ст) ... 1) 100 Ако се за износ утврђеног мањка терете расходи периода, књижење је слиједеће: 576 – Мањкови 246 – Благајна 2) 100 Ст) ... 2) 100

7. КЊИЖЕЊЕ ВИШКА НА БЛАГАЈНИ Пописом је утврђен вишак на благајни у износу од 50 КМ. 246 – Благајна 676 – Вишкови 3) 50 3) 50 Пописом је констатован вишак готовине у благајни у износу од 200 КМ. Провјером проведених књижења у дневнику, утврђено је да је вишак настао по основу чињенице да није евидентирана исплата од 200 КМ добављачу за режијски материјал. 246 – Благајна 432 – Добављачи у земљи Ст) ... 4) 200 4) 200 Ст) ...

8. МАЊКОВИ НА ЗАЛИХАМА Редовним годишњим пописом утврђен је мањак на залихама материјала. Вриједност мањка, исказана набавним цијенама износи 500 КМ. Залихе материјала се евидентирају по набавним цијенама. 5762 – Мањкови материјала 1010 – Материјал у складишту 1) 500 Ст) ... 1) 500 Ако се залихе прате по планским набавним цијенама, тад је неопходно извршити и одговарајућу корекцију рачуна одступања. На примјер, ако планска вриједност утврђеног мањка износи 550 КМ, књижење је: 5762 – Мањкови материјала 1010 – Материјал у складишту 2) 500 1009 – Одступање пл. цијена 2) 550 2) 50 Ст) ...

9. ОПОРЕЗИВАЊЕ МАЊКОВА Мањкови се не опорезују ако су настали под дејством више силе, на примјер, крађе, поплава, земљотреса, суше, итд. Уколико су резултат субјективних околности, на примјер, неодговорног понашања материјално задуженог лица (складиштара, магационера), односно уколико се не могу правдати вишом силом, мањкови се обавезно опорезују. Примјер: Утврђен је мањак робе у складишту у вриједности од 1.000 КМ. Залихе се прате по набавним цијенама. За износ утврђеног мањка терети се одговорно лице. 223 – Потраж.од запослених 1310 – Роба у складишту 3) 1.170 3) 1.000 4700 – Обрачунати ПДВ 3) 170

10. ВИШКОВИ НА ЗАЛИХАМА Ванредним пописом залиха робе у продавници мјешовите робе утврђен је вишак робе чија је малопродајна вриједност 1.170 КМ. Просјечна стопа укалкулисане разлике у цијени износи 10%. 1330 – Роба у продавници 1335 – Укалкулисани ПДВ 4) 1.170 4) 170 1339 – РУЦ робе у продавници 6765 – Вишкови робе 4) 100 4) 900 Ако се утврди да је вишак настао као резултат погрешних или књижења која уопште нису проведена, извршиће се корекција којом се грешка исправља на адекватан начин. На примјер, може се десити да, умјесто вишка треба повећати рачун обавеза према добављачима, смањити рачун трошкова (материјала, НВ продате робе), итд.

11. КАЛО, РАСТУР, КВАР И ЛОМ КАЛО представља губитак на тежини одређених залиха до којег долази због неадекватних услова транспорта или чувања (на примјер, превисоке температуре) или неких других специфичних физичких особина конкретних залиха. РАСТУР означава губитак на тежини код производа који се транспортују или чувају у ринфузи, на примјер, на залихама пољопривредних производа, попут пшенице, кукуруза и сл., залихама појединих грађевинских материјала, попут цемента, креча итд. КВАР се обично веже за електронске, механичке или друге производе израђене од више различитих компоненти без којих производ као цјелина не може функционисати. ЛОМ представља губитак на залихама настао усљед физичког оштећења конкретних позиција залиха. За износе утврђеног кала, растура, квара или лома задужују се, или расходи периода, или одговорно лице.

12. ОТПИС ЗАЛИХА КОЈИ НИЈЕ ПРУЗРОКОВАН МАЊКОВИМА Залихе се вреднују по набавној цијени – цијени коштања или нето продајној цијени, у зависности од тога која је нижа. Да ли је ово правило у складу са принципом опрезности? Шта је то нето продајна вриједност? Каква је разлика између нето продајне вриједности и фер, тржишне вриједности залиха? Како одредити нижу вриједност? Код залиха робе то је могуће само ако се упореде набавна цијена и нето продајна цијена за сваку ставку залиха појединачно или за сваку групу залиха. У зависности од тога разликују се метода ’’ставка по ставка’’ и ’’метода основних категорија’’. Како одредити нижу вриједност код залиха материјала? Како се вреднују залихе материјала у услужној дјелатности? Како се вреднују залихе пољопривредних производа?

13. ДЕКОМПОНОВАЊЕ САЛДА АКТИВНО ПАСИВНИХ РАЧУНА Предузеће ОРИОН имало је, закључно са датумом 31.12.2009.год. следећи промет по синтетичким контима купаца и добављача: 201 – Купци у земљи 432 – Добављачи у земљи 38.000 27.000 150.000 168.000 Прометни лист купаца изгледа како слиједи:

14. НАСТАВАК Прометни лист добављача изледа као у наставку: Потражна салда на аналитичким рачунима купаца треба пренијети на рачун ’’купаца повјерилаца’’, заправо рачун 430 – Примљени аванси. Дуговна салда на аналитичким рачунима добављача преносе се на рачун ’’добављача – дужника’’, односно рачун 151 – Дати аванси.

15. ГРАФИЧКИ ПРИКАЗ КЊИЖЕЊА 201 – Купци у земљи 430 – Примљени аванси Ст) ... 432 – Добављачи у земљи 151 – Дати аванси Ст) ...