1 / 31

KREATIVNI GRAD – NOVI IZAZOVI

KREATIVNI GRAD – NOVI IZAZOVI. Doc dr Predrag Cvetičanin 12 .03.201 4. POJAM KREATIVNIH GRADOVA.

abena
Download Presentation

KREATIVNI GRAD – NOVI IZAZOVI

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. KREATIVNI GRAD – NOVI IZAZOVI Doc dr Predrag Cvetičanin 12.03.2014

  2. POJAM KREATIVNIH GRADOVA • Pojam „kreativnihgradova“ najpre se pojavio u američkomibritanskomkontekstuinajčešće se vezujezaautorepoputRičardaFloride (Richard Florida) iČarlsaLendrija (Charles Landry). • On je, pri tom, jedan od pojmova (pored kreativnihindustrija, kreativneekonomije, kreativnihcentara, kreativneklase...) kojiističukreativnostkaokarakteristikukojapresudnoodređujeuspeh (posebnoekonomskiuspeh) u promenjenom, post-industrijskomsvetu.

  3. POJAM KREATIVNOSTI • Korenrečipotiče od lat. glagolacreareštoznačistvarati, rađati, nastajati. • Konceptkreativnosti se možedefinisatikao„bitiinventivan, maštovit, prikazatimaštovitostkaoodređenoumeće” (Oxford English Dictionary) iliindividualnakreativnost se dogodikadaosobaiskorači izvan tradicionalnih načina rada, znanjaistvaranja.

  4. POJAM KREATIVNOSTI • “Pod kreativnošću se podrazumevasposobnost (pojedinaca, institucija, gradova...) stvaranjanovog; spremnost da se napusteuhodaniputevii da se zatečenimuslovimaiproblemimapristupiotvorenoguma; sklonostkaeksperimentisanjuihrabrost da se preuzmuintelektualnirizici; umeće da se pronađurešenjazaneobične, neočekivaneproblemeiliokolnosti; isposobnost da se okolnostimaiproblemimapristupiholističkiirefleksivno – da se prevaziđuuskaspecijalističkagledišta, te da se učiizinovativnihrešenja u praksinaosnovukojih bi bilipokrenutinovikreativniciklusi”(Ch. Landry).

  5. RUTINIZACIJA KREATIVNOSTI • Andreas Rekvicukazuje da je, kada se ovajpojampojavio u perioduromanticizma, on bio rezervisanzaumetnikeiestetskusferu. Umetnicisu, nasuprot „običnimljudima“, predstavljanikaoizuzetne, herojske figure kojekarakterišekreativnost, inovativnostiimaginacija. • Po Rekvicu, trendovi u savremenomsvetudovelisu do „rutinizacijeinormalizacijekreativnosti“. Ona se danasposmatrakaosposobnostpotencijalnoprisutna u svimljudimaipoželjna u svimoblastima (a ne samo u kulturiiumetnosti). Štaviše, kreativnost se vidikaonormativniimperativ, dok se ne-kreativnosttretiramaltenekaooblikpatologije

  6. KREATIVNE INDUSTRIJE • Prvopojmovnovezivanjekreativnostizaekonomskusferunalazimo u konceptu „kreativnihindustrija“. Pojam se skovan u Australiji u okvirukoncipiranjakulturnepolitikezemlje (“Creative Nation” – 1992 - 1994), ali je međunarodnupromocijudoživeozavremeprvogperiodavladavine „novihlaburista“ u VelikojBritaniji.

  7. KREATIVNE INDUSTRIJE • Prvikorak u ovomprocesu (1997. godine) bilo je re-koncipiranjeipreimenovanjedotadašnjegMinistarstvazanacionalnubaštinu u Ministarstvozakulturu, medijei sport (DCMS). • Ono je formiraloodeljenjeiradnugrupuzakreativneindustrije (Creative Industries Unit and Task Force), koje je iniciralodvaprojektamapiranjakreativnihindustrija u zemlji (1998. i 2001.); podržavalonjihovrazvoji, prekoBritanskogsaveta, promovisaloovaj model svuda u svetu.

  8. KREATIVNE INDUSTRIJE • «Kreativne industrije» su one delatnosti i privredne aktivnosti koje su zasnovane na individualnoj kreativnosti, veštini, talentu, a koje imaju potencijal za ostvarenje dobiti i otvaranje novih radnih mesta korišćenjem autorskih prava. Kreativne industrije uključuju sledeće oblasti: oglašavanje (advertajzing), arhitekturu, ručne radove (zanate), dizajn, visoku modu, film i video, interaktivne sftvere za zabavu, kao i muziku, izvođačke umetnosti, izdavaštvo, televiziju, radio.

  9. KREATIVNA KLASA • U knjigama „Usponkreativneklaseikakoonatransformiše rad, dokolicuisvakodnevniživot“ (2002), „Gradoviikreativnaklasa“ (2005) Ričard Florida se baviglobalnimsocijalnim, ekonomskimikulturnimpromenamakojedovode do formiranjaikulturnehegemonije „kreativneklase“; kaoivezomizmeđuekonomskoguspehagradova, demografskogsastavanjihovogstanovništvainjihovihopštihkarakteristika

  10. KREATIVNA KLASA • Kreativnaklasauključujepripadnikeprofesijakojioperišukulturnimsimbolimaikreirajuoriginalne, noveproizvode u oblastimaistraživanjairazvoja (research & development), softverskeindustrije, dizajna, kulturnihindustrijaiumetnosti u tradicionalnomsmislu, aliifinansijskihikonsultantskihusluga. • Iakoje osnovnoodređenjekreativneklaseprofesionalno, njih, poFloridi, karakterišeikreativnietosispecifičnistilživotakojikarakteriše „otvorenostpremaraznolikostisvihvrsta“ i „potragazaiskustvimavrhunskogkvaliteta“.

  11. KREATIVNA KLASA I KREATIVNI GRADOVI • Ono štopovezujeFloridinaistraživanjasapojmomipraksomkreativnihgradovajestenjegovuvid da pripadnicikreativneklasenisupodjednakoraspoređeni u geografskomprostoru, već da se grupišu u onimgradovimairegionimakojiimpružajupogodnostiiiskustvavrhunskogkvaliteta; kojisuotvorenipremasocijalnojikulturnojraznolikostiikojiimomogućavaju da se iskažukaokreativneosobe. • To su, po Floridi, uspešnigradovi (poput San Franciska, SijetlailiBostona u SAD) kojekarakterišu tri „T“: tehnologija, talenatitolerancija“.

  12. TALENAT, TOLERANCIJA, TEHNOLOGIJA • Oslanjajući se naistraživanjavezeizmeđuljudskogkapitalaiekonomskograzvojaiproširijućiih u novimpravcima, Florida ističe da su ova tri uslovanužni, alisvakizasebenedovoljan - te da je, da bi se privuklikreativniljudi, generisaleinovacijeistimulisaoekonomskirazvojneophodno da gradoviposedujusve tri karakteristike.

  13. KREATIVNI GRADOVI • Uprkosrazlikamameđuzastupnicimakoncepcije „kreativnihgradova“, pojamipraksaovihgradova dele nekolikozajedničkihkarakteristika. U njihspadajutretiranjetalenataljudi (gradskogsoftvera), kaojednakovažnog, ako ne ivažnijegzarazvoj od gradskoghardvera (gradskeinfrastrukture, postojećihobjekataiindustrije); postojanjekreativnihindustrija u gradu, kojebaratajusa – iliproizvodenovetehnologije; oslanjanjenakulturneresursegrada (širokoshvaćene u rasponu od umetnosti do lokalnekulinarsketradicije); ipostojanjekulturneraznolikosti u ovimgradovimaitolerancija u odnosunanju.

  14. KREATIVNI GRADOVI • U koncepcijiČarlsaLendrija, akcenat je stavljennakreativnokorišćenjekulturnihresursagradova u ciljurazvoja urbane ekonomije, obnavljanjagrađanskogponosa, jačanjasocijalnekohezijeipodizanjakvalitetaživota. • U njegovojverovatnonajpoznatijojknjizi„Kreativni grad: alatza urbane inovatore“ Lendrinavodi da su „kulturniresursisirovimaterijalgradainjegovevrednosnebaze; resursikojizamenjujuugalj, čelikilizlato. Kreativnost je metodzakorišćenjeovihresursaizapomoć u njihovomrastu (...). Zadatakurbanihplanera je da prepoznaju, upravljajuikoristeoveresurseodgovorno.

  15. KREATIVNI GRADOVI • Pri tom, u Lendrijevojkoncepciji, nabaziovog „sirovogmaterijala“, gradovi bi trebalo da razvijuvlastitidistinktivniidentitet, utemeljennapostojećimlokalnimresursima - jedinstvenomkarakterumestailjudikojiihčine – čime bi se izdvojiliizmorauniformnihgradova, kojeprocesglobalizacijeikorporativnistilovigradnjereprodukujuširomsveta. • Ta posebnost bi učinila grad vidljivimi - pretpostavka je - u njegamoglaprivućipredstavnikevisokomobilne „kreativneklase“, investitoreituriste.

  16. MREŽE KREATIVNIH GRADOVA • Svetskazajednica je takođečinilaičininapodsticajukreativnosti u gradovimairazvojunovihkreativnihgradova. • Jedan od boljih primera primene i promocije kreativnosti jednog grada u svetu je svakako i Creative Cities Network organizacija (http://portal.unesco.org/culture/en/ev.php-URL_ID=35257&URL_DO=DO_TOPIC&URL_SECTION=201.html) .

  17. KREATIVNI TURIZAM Doc dr Predrag Cvetičanin 05.03.2014

  18. KULTURNI TURIZAM • Razvoj kulturnog turizma i urbana regeneracija zasnovana na kulturi od 1970-ih (kao alternativa masovnom turizmu i industriji kao osnovi ekonomskog života u gradovima) • Tokom 1990-ih - ponuda kulturnih atrakcija rasla brže od potražnje za njima • Pojava sličnih kulturnih strategija razvoja u gradovima i pozajmljivanja iskušanih modela (McGuggenheimization)

  19. KREATIVNI TURIZAM • «Kreativni turizam je forma turizma koji nudi posetiocima mogućnost da unaprede svoje kreativne potencijale kroz aktivno učešće u iskustvu koje je edukativno,učestvovovanjem na kursevima, i naučenom iskustvu koje je karakteristično za određenu lokaciju gde se nalaze” (Richards, 2005)

  20. KREATIVNI TURIZAM • Dobar primer je (www.creativetourism.co.nz) turizam Novog Zelanda koji je utemeljio mrežu kreativne poslovne ponude turistima. Ova mreža pruža širok spektar iskustava, uključujući i rezbarenje na kostima, učenje Maori jezika, tkanje, pravljenje šešira, drvorezbarenje i gastronomiju.

  21. TIPOVI KREATIVNOSTI U TURIZMU • Prema Andersonu (1998) postoje dva osnovna tipa kreativnosti: strukturna i izvedena. • ”Strukturna kreativnost” se odnosi na unapređenje nove infrastrukture ili nove upotrebe stare infrastrukture i ona se može ponuditi kroz korišćenje realnog kulturnog kapitala. • Npr. stari fabrički pogoni koji su preuređeni u koncertne dvorane, klubove, izložbene prostore, ili čak pozorišta, koji se sve češće viđaju u svetu i kod nas

  22. IZVEDENA KREATIVNOST • Drugi tip kreativnosti je “izvedena kreativnost” ili stvaranje neke potpuno nove vrednosti - eksperimentisanjem i istraživanjem destinacije. Ona je kompleksnija i potrebno je više povezanih faktora da bi se sprovela u delo. • Ti faktori su: bogati, ali ne i strogi finansijski sistemi, etničke grupe na destinaciji, kompleksnost i različitost arhitekture, atraktivna i dostupna mesta, slobodno cirkulisanje informacija i kulturnih dobara...

  23. GRAD KAO RESURS U TURIZMU Doc dr Predrag Cvetičanin 07.03.2013

  24. GRAD KAO RESURS U TURIZMU • Gradovi obezbeđuju različite društvene, kulturne i ekonomske aktivnosti koje privlače ljude, a turizam, kao razonoda je glavna uslužna aktivnost (Page, 2003). • Danas oko 46% svetske populacije živi u gradovima i prema prognozama, smatra se da će 2030 taj broj porasti na 61%. • Ovi rezultati pokazuju porast važnosti gradskih mesta za potrošnju turista i slobodno doživljavanje

  25. GRAD KAO RESURS U TURIZMU • Gradska turistička kretanja se odlikuju relativno kratkim boravcima, a to opet potvrđuje njihovo kulturno obeležje, jer se kulturne turističke potrebe zadovoljavaju za relativno kratko vreme-posmatranjem, razgledanjem i upoznavanjem. • U savremenim trendovima u turizmu, kratka, više puta godišnje ponovljena putovanja su najbrojnija. • Kao motiv takvih putovanja, gradovi su se vratli na vrlo visoko mesto u hijerarhiji.

  26. PRIVLAČNI FAKTORI ZA GRADSKA PUTOVANJA

  27. TIPOVI TURISTIČKIH GRADOVA • Glavni gradovi (pr. London, Pariz) i kulturne prestonice (npr. Rim) • Mitropolitski centri i istorijski utvrđeni gradovi (pr. Kanterburi i Jork) • Značajniistorijski gradovi (pr. Oksford, Kambridž i Venecija) • Revitalizovana šetališta uz more ili reku (pr. London Doklands i Sidnej Darling Harbor) • Industrijski gradovi (pr. Bredford iz XIX veka) • Ciljno-građena turistička mesta - turističko-zabavni kompleksi (pr. Diznilend i Las Vegas) • Kulturni/umetnički centri (pr. Firenca)

  28. URBANI TURIZAM • Prema Ešvortu turizam u urbanom okruženju nije doveo do razvoja jednog specifičnog "urbanog turizma": šta više, istraživanja se fokusiraju na turizam u gradovima. • Jedno objašnjenje ovog čudnog paradoksa je da turizam u gradovima nije značajan atribut koji se povezuje sa glavnom funkcijom grada.

  29. URBANI TURIZAM • Pošto je potražnja i ponuda turizma u gradovima isprepletana sa drugim aspektima urbanih funkcija, planeri, lica sa komercijalnim interesom i lokalne vlasti retko vide turizam kao značajan element u okvirima urbane ekonomije (sa izuzetkom turističkih mesta). • Turizam se uzima kao propratna aktivnost funkcionisanja gradova, kao jedan efemeralni fenomen koji ima sezonski i prolazni karakter. • Sve češće u svetu ima primera koji opovrgavaju ovakav odnos. Najbolji primer su gradovi Italije, koji su već u fazi traženja izlaza od prevelikog broja posetilaca grada (Rim, Venecija, Firenca, Piza...).

  30. CITY BREAK TURIZAM • «City Break» ili kratki gradski odmor je kratki odmor i boravak u gradu, koji obično traje izmedju jednog i četiri dana, ponekad i duže, a predstavlja drugi, treći ili četvrti odmor u godini. • Glavni motivi City Brake turista su: kulturne potrebe i upoznavanje sa kulturnim, istorijskim vrednostima, posete muzejima, umetničkim priredbama i dugim kulturnim atrakcijama, prisustvovanje kulturnim manifestacijama, noćni život, šoping, ponekad posao.

  31. CITY BREAK TURIZAM • Tržište za ovu vrstu proizvoda u Evropi je izuzetno bogato i konkurentno. Bogatom ponudom, prilagođenošću za kratke ali sadržajne posete danas u Evropi, ali i svetu, turiste privlači veliki broj, ili skoro svi poznatiji gradovi: Pariz, London, Amsterdam, Rim, Barselona, Prag, Berlin, Beč, Budimpešta... • Pojavljuju se novih oblici City break odmora: «two city break» paketi poput šoping trougla: Pariz-London-Milano, «Literary city break»:Dublin-Prag, «Classic city break»: Rim-Atina, «Canals city break»: Amsterdam-Venecija itd itd.

More Related