Неурологија

1. Неурологија ФАСАПЕР друга година - зимски семестар

2. Неурологија Специјалнаедукацијаирехабилитација • глувихинаглувихособа • особасаоштећењемвида • особасамоторичкимпоремећајима • особасатешкоћамаументалномразвоју Логопедија Предавања2 + Вежбе 1

3. Неурологија Предметнинаставник: Проф. Др. Драган Павловић Предавања: Понедељак14.00-15.30 h, Великасала, 2.спрат Вежбе: Понедељак15.30-17.00 h, Великасала, 2.спрат

4. СадржајнаставногпрограмаЗимскисеместар2011/2012СадржајнаставногпрограмаЗимскисеместар2011/2012 1. ОсновеобољењаЦНСа. Неуролошкасемиотика 2. Функционалниблоковимозга. Синдромиможданихрежњева 3. Семиотикаоштећењавеликогмозга. Фронталнисиндроми 4. Темпорални, паријеталнииокципиталнисиндроми 5. Неуролошкеосновеафазија, апраксијаиагнозија 6. Запаљењска, васкуларна, конгениталнаихередитарнаобољењаЦНСа. ТумориитрауматскаоштећењаЦНСа. 7.Епилесије (етиологија, подела, кл. слике, третман, прогноза)

5. СадржајнаставногпрограмаЗимскисеместар 2011/2012 8. Симптомиизнациоштећењаекстрапирамидногсистема. Паркинсоноваболестипаркинсонизам. 9. Симптомиизнациоштећењакичменемождине. Болестимоторногнеурона. Полиомијелитис. 10. Симптомиизнациоштећењамалогмозга. Мултипласклероза. 11. Моторниразвојисемиотикаоштећењамоторикеураномдетињству. Дечијацеребралнапарализа. 12. Клиничкизнациоштећењаперифернихживаца. Хередитарна, метаболичкаитрауматскаоштећењаперифернихживаца

6. СадржајнаставногпрограмаЗимскисеместар 2011/2012 13. Клинички знаци оштећења кранијалних живаца: оптичког (II) , окуломоторних (III, IV, VI) и тригеминалног (V), 14. Клинички знаци оштећења кранијалних живаца: фациалис-а (VII), акустичког и вестибуларног (VIII) 15. Обољења мишића и неуромишићног преноса. Прогресивне мишићне дистрофије и миотоније. Myastheniagravis

7. Литература • B. Radojičić: Klinička neurologija, Med. Knjiga 2003 • J. Čusid, J. De Grot: Korelativna neuroanatomija i funkcionalna neurologija ( str. red. V. Išpanović Radojković) Savremena administracija, 1990 • ?

8. ИСПИТизНЕУРОЛОГИЈЕ(након III семестра) Начиноцењивања: макс. бодова Интерактивноучествовањеунастави 10 Положенколоквијумизнеурологије 30 Писменииспитизнеурологије 40 Усменииспит 20 Максималанбројбодовакојестудентможе дастекне 100 Студентнијеположиоиспитса50илимањебодова

9. Оцене • 51-60 = 6 • 61-70 = 7 • 71-80 = 8 • 81-90 = 9 • 91-100 = 10

10. НеуроанатомскеосновеобољењаЦНСаНеуроанатомскеосновеобољењаЦНСа

11. Основна подела нервног система Нервни систем (НС) се састоји од два дела • Централни нервни систем (ЦНС) који чине • мозак (encephalon, у ужем смислу cerebrum) и • кичмена мождина (medulla spinalis) и • Периферни нервни систем (ПНС) који чине • Мождани (кранијални) живци (12 пари) • Кичмени (спинални) живци (31 пар) Аутономни нервни систем (АНС) • симпатички • парасимпатички (Rohkamm, 2003)

13. ПНС

16. Хистолошка грађа мозга • Хистолошка грађа мозга је јако сложена • Процењује се да се у мозгу налази чак око 100 милијарди нервних ћелија (неурона) који обављају специфичне мождане функције • Број потпорних ћелија, глије, већи је 10 до 50 пута од броја неурона • Мозак садржи и велики број мањих и већих крвних судова (The Science Times Book of the brain, 1987)

17. Неурон • Неурон се састоји од тела-соме и наставака, краћих - дендритаи дужих- неурита или аксона • Неурони имају више дендрита и један аксон • Синапсе су спојеви између неурона преко којих се преносе нервни импулси • ексцитаторне • инхибиторне • Излазни акциони потенцијал из неурона (преко аксона) је резултат суме улазних информација у неурон путем дендрита • Информације између ћелија се преносе хемијским путем преко неуротрансмитера

19. Глија • Глија исхрањује неуроне, уклања разне непотребне материје и лучи факторе раста • Три основне врсте глијалних ћелија су: • Астроглија • Олигодендроглија • Микроглија (Patestas, Gartner, 2006)

20. Глијалне ћелије Астроцити потпомажу ендотелијалне ћелије крвно-мождане баријере која спречава прелазак неких молекула из крви у мозак, исхрањују нервне ћелије, учествују у хомеостази и имају улогу у репарацији нервног ткива после озледа Олигодендроцити стварају мијелин који обавија неуронске продужетке – аксоне, омогућавајући брже преношење нервних импулса Микроглијалне ћелије су главна имунолошка одбрана мозга и чисте ЦНС од непотребних молекула (Neumann et al, 2009)

23. Анатомија Мозак је смештен у лобањској дупљи (чини спољну механичку заштиту) • Предњи мозак(prosencephalon) • завршни мозак (telencephalon) • међумозак (diencephalon), • Средњи мозак(mesencephalon) • Задњи мозак(rhombencephalon) • продужена мождина (medulla oblongata) • мали мозак (cerebellum)

26. Велики мозак (cerebrum) • Мождана кора исупкортикалне структуре чине велики мозак • Две хемисфере које повезује • диенцефалон и • жуљевито тело (corpus callosum) • а дели их интерхемисферична фисура

27. fissura interhemisferica Corpus callosum Gyrus Cortex Sulcus

28. Велики мозак (cerebrum) • Кора великог мозга (сива маса) се налази у спољнем делу • Супкортикална бела маса која се налази унутра, испод коре • У овим дубљим, супкортикалним партијама мозга, се сем беле масе налази и • лимбички систем • базалне ганглије • диенцефалон

29. Лимбички систем • Највиши део супкортикалних структура који је одговоран за емоције, мотивацију, инстинкте, вегетативне функције, учење и памћење (Duus, 1989) • Лимбички систем чине хипоталамус, септални регион, лимбичка кора (area subcalosa, gyrus cinguli, gyrus parahippocampalis), хипокампус (area entorhinalis, subiculum, presubiculum), који учествује у формирању и призивању информација односно учењу и памћењу као и у емоцијама и просторној организацији лимбичка једра (амигдала, септална једра, basal forebrain - базални теленцефалон, предња таламичка једра и једра хабенуле), делови можданог стабла и лимбички путеви (Павловић, 2011)

30. Амигдала • Амигдала је једро које се налази у темпоралном полу и битно је за контролу емоција и емоционалног памћења, храњења, сексуалних функција и рекације " fight-or-flight “ • Амигдала посредује аутоматске, несвесне одговоре на емоционалне стимулусе • Главни надзорни систем мозга су предња и задња цингуларна кора

31. Лимбички систем • Главе везе лимбичке коре су Папезов круг, базолатерални лимбички круг и везе лимбичке коре са неокортексом • Папезов круг формирају: corpora mamilaria, tractus mamilothalamicus, nc. anteriores thalami, gyrus cinguli, cingulum, area entorhinalis, formatio hippocampi, fornix и опет corpora mamilaria затварају круг

36. Диенцефалон • Таламус (thalamus) • Хипоталамус (hypothalamus) • Епиталамус (epithalamus) • Супталамус (subthalamus)

37. Диенцефалон • Таламус представља главну релејну станицу за обраду сензорне информације која са периферије долази у мозак, а има улогу и у памћењу • Испод таламуса се налази хипоталамус који је регулациони центар који контролише телесну температуру, глад, жеђ и преко њих телесну тежину, крвни притисак и хормоне хипофизе

42. Функције хипоталамуса • Координација аутономног (вегетативног) нервног система • Регулација телесне температура • Одржавање баланса воде • Контрола секреције предњег режња хипофизе • Контрола репродукције • Контрола раста • Контрола уноса течности • Контрола емоционалног понашања

43. Сива маса и бела маса • Сива маса мозга, базалне ганглије, таламус и лимбички систем садрже тела нервних ћелија (неурона) • Белу масу мозга чине неуронски наставци, аксони • Аксони граде • усходне путеве са периферије организма и • нисходне путеве који из мождане коре или дубоких сивих маса мозга силазе до периферије (мишићи, кожа, зглобови, унутрашњи органи)

46. Мождано стабло • Са доње стране, мозак се наставља можданим стаблом за који је везан и мали мозак • Мождано стабло чине • Средњи мозак (mesencephalon) • Понс (metencephalon) и • Продужена мождина (myelencephalon). • Позади се на мождано стабло наставља мали мозак (cerebellum)

50. Велики мозак (telencephalon) Велики мозак се састоји од две хемисфере • Леве и • Десне • раздвојене интерхемисферичном пукотином • спаја их жуљевито тело (corpus callosum) (Mendoza, Foundas, 2008)