1.13k likes | 1.34k Views
Неурологија. ФАСАПЕР друга година - зимски семестар. Неурологија. Специјална едукација и рехабилитација глувих и наглувих особа особа са оштећењем вида особа са моторичким поремећајима особа са тешкоћама у менталном развоју Логопедија Предавања 2 + Вежбе 1. Неурологија.
E N D
Неурологија ФАСАПЕР друга година - зимски семестар
Неурологија Специјалнаедукацијаирехабилитација • глувихинаглувихособа • особасаоштећењемвида • особасамоторичкимпоремећајима • особасатешкоћамаументалномразвоју Логопедија Предавања2 + Вежбе 1
Неурологија Предметнинаставник: Проф. Др. Драган Павловић Предавања: Понедељак14.00-15.30 h, Великасала, 2.спрат Вежбе: Понедељак15.30-17.00 h, Великасала, 2.спрат
СадржајнаставногпрограмаЗимскисеместар2011/2012СадржајнаставногпрограмаЗимскисеместар2011/2012 1. ОсновеобољењаЦНСа. Неуролошкасемиотика 2. Функционалниблоковимозга. Синдромиможданихрежњева 3. Семиотикаоштећењавеликогмозга. Фронталнисиндроми 4. Темпорални, паријеталнииокципиталнисиндроми 5. Неуролошкеосновеафазија, апраксијаиагнозија 6. Запаљењска, васкуларна, конгениталнаихередитарнаобољењаЦНСа. ТумориитрауматскаоштећењаЦНСа. 7.Епилесије (етиологија, подела, кл. слике, третман, прогноза)
СадржајнаставногпрограмаЗимскисеместар 2011/2012 8. Симптомиизнациоштећењаекстрапирамидногсистема. Паркинсоноваболестипаркинсонизам. 9. Симптомиизнациоштећењакичменемождине. Болестимоторногнеурона. Полиомијелитис. 10. Симптомиизнациоштећењамалогмозга. Мултипласклероза. 11. Моторниразвојисемиотикаоштећењамоторикеураномдетињству. Дечијацеребралнапарализа. 12. Клиничкизнациоштећењаперифернихживаца. Хередитарна, метаболичкаитрауматскаоштећењаперифернихживаца
СадржајнаставногпрограмаЗимскисеместар 2011/2012 13. Клинички знаци оштећења кранијалних живаца: оптичког (II) , окуломоторних (III, IV, VI) и тригеминалног (V), 14. Клинички знаци оштећења кранијалних живаца: фациалис-а (VII), акустичког и вестибуларног (VIII) 15. Обољења мишића и неуромишићног преноса. Прогресивне мишићне дистрофије и миотоније. Myastheniagravis
Литература • B. Radojičić: Klinička neurologija, Med. Knjiga 2003 • J. Čusid, J. De Grot: Korelativna neuroanatomija i funkcionalna neurologija ( str. red. V. Išpanović Radojković) Savremena administracija, 1990 • ?
ИСПИТизНЕУРОЛОГИЈЕ(након III семестра) Начиноцењивања: макс. бодова Интерактивноучествовањеунастави 10 Положенколоквијумизнеурологије 30 Писменииспитизнеурологије 40 Усменииспит 20 Максималанбројбодовакојестудентможе дастекне 100 Студентнијеположиоиспитса50илимањебодова
Оцене • 51-60 = 6 • 61-70 = 7 • 71-80 = 8 • 81-90 = 9 • 91-100 = 10
НеуроанатомскеосновеобољењаЦНСаНеуроанатомскеосновеобољењаЦНСа
Основна подела нервног система Нервни систем (НС) се састоји од два дела • Централни нервни систем (ЦНС) који чине • мозак (encephalon, у ужем смислу cerebrum) и • кичмена мождина (medulla spinalis) и • Периферни нервни систем (ПНС) који чине • Мождани (кранијални) живци (12 пари) • Кичмени (спинални) живци (31 пар) Аутономни нервни систем (АНС) • симпатички • парасимпатички (Rohkamm, 2003)
Хистолошка грађа мозга • Хистолошка грађа мозга је јако сложена • Процењује се да се у мозгу налази чак око 100 милијарди нервних ћелија (неурона) који обављају специфичне мождане функције • Број потпорних ћелија, глије, већи је 10 до 50 пута од броја неурона • Мозак садржи и велики број мањих и већих крвних судова (The Science Times Book of the brain, 1987)
Неурон • Неурон се састоји од тела-соме и наставака, краћих - дендритаи дужих- неурита или аксона • Неурони имају више дендрита и један аксон • Синапсе су спојеви између неурона преко којих се преносе нервни импулси • ексцитаторне • инхибиторне • Излазни акциони потенцијал из неурона (преко аксона) је резултат суме улазних информација у неурон путем дендрита • Информације између ћелија се преносе хемијским путем преко неуротрансмитера
Глија • Глија исхрањује неуроне, уклања разне непотребне материје и лучи факторе раста • Три основне врсте глијалних ћелија су: • Астроглија • Олигодендроглија • Микроглија (Patestas, Gartner, 2006)
Глијалне ћелије Астроцити потпомажу ендотелијалне ћелије крвно-мождане баријере која спречава прелазак неких молекула из крви у мозак, исхрањују нервне ћелије, учествују у хомеостази и имају улогу у репарацији нервног ткива после озледа Олигодендроцити стварају мијелин који обавија неуронске продужетке – аксоне, омогућавајући брже преношење нервних импулса Микроглијалне ћелије су главна имунолошка одбрана мозга и чисте ЦНС од непотребних молекула (Neumann et al, 2009)
Анатомија Мозак је смештен у лобањској дупљи (чини спољну механичку заштиту) • Предњи мозак(prosencephalon) • завршни мозак (telencephalon) • међумозак (diencephalon), • Средњи мозак(mesencephalon) • Задњи мозак(rhombencephalon) • продужена мождина (medulla oblongata) • мали мозак (cerebellum)
Велики мозак (cerebrum) • Мождана кора исупкортикалне структуре чине велики мозак • Две хемисфере које повезује • диенцефалон и • жуљевито тело (corpus callosum) • а дели их интерхемисферична фисура
fissura interhemisferica Corpus callosum Gyrus Cortex Sulcus
Велики мозак (cerebrum) • Кора великог мозга (сива маса) се налази у спољнем делу • Супкортикална бела маса која се налази унутра, испод коре • У овим дубљим, супкортикалним партијама мозга, се сем беле масе налази и • лимбички систем • базалне ганглије • диенцефалон
Лимбички систем • Највиши део супкортикалних структура који је одговоран за емоције, мотивацију, инстинкте, вегетативне функције, учење и памћење (Duus, 1989) • Лимбички систем чине хипоталамус, септални регион, лимбичка кора (area subcalosa, gyrus cinguli, gyrus parahippocampalis), хипокампус (area entorhinalis, subiculum, presubiculum), који учествује у формирању и призивању информација односно учењу и памћењу као и у емоцијама и просторној организацији лимбичка једра (амигдала, септална једра, basal forebrain - базални теленцефалон, предња таламичка једра и једра хабенуле), делови можданог стабла и лимбички путеви (Павловић, 2011)
Амигдала • Амигдала је једро које се налази у темпоралном полу и битно је за контролу емоција и емоционалног памћења, храњења, сексуалних функција и рекације " fight-or-flight “ • Амигдала посредује аутоматске, несвесне одговоре на емоционалне стимулусе • Главни надзорни систем мозга су предња и задња цингуларна кора
Лимбички систем • Главе везе лимбичке коре су Папезов круг, базолатерални лимбички круг и везе лимбичке коре са неокортексом • Папезов круг формирају: corpora mamilaria, tractus mamilothalamicus, nc. anteriores thalami, gyrus cinguli, cingulum, area entorhinalis, formatio hippocampi, fornix и опет corpora mamilaria затварају круг
Диенцефалон • Таламус (thalamus) • Хипоталамус (hypothalamus) • Епиталамус (epithalamus) • Супталамус (subthalamus)
Диенцефалон • Таламус представља главну релејну станицу за обраду сензорне информације која са периферије долази у мозак, а има улогу и у памћењу • Испод таламуса се налази хипоталамус који је регулациони центар који контролише телесну температуру, глад, жеђ и преко њих телесну тежину, крвни притисак и хормоне хипофизе
Функције хипоталамуса • Координација аутономног (вегетативног) нервног система • Регулација телесне температура • Одржавање баланса воде • Контрола секреције предњег режња хипофизе • Контрола репродукције • Контрола раста • Контрола уноса течности • Контрола емоционалног понашања
Сива маса и бела маса • Сива маса мозга, базалне ганглије, таламус и лимбички систем садрже тела нервних ћелија (неурона) • Белу масу мозга чине неуронски наставци, аксони • Аксони граде • усходне путеве са периферије организма и • нисходне путеве који из мождане коре или дубоких сивих маса мозга силазе до периферије (мишићи, кожа, зглобови, унутрашњи органи)
Мождано стабло • Са доње стране, мозак се наставља можданим стаблом за који је везан и мали мозак • Мождано стабло чине • Средњи мозак (mesencephalon) • Понс (metencephalon) и • Продужена мождина (myelencephalon). • Позади се на мождано стабло наставља мали мозак (cerebellum)
Велики мозак (telencephalon) Велики мозак се састоји од две хемисфере • Леве и • Десне • раздвојене интерхемисферичном пукотином • спаја их жуљевито тело (corpus callosum) (Mendoza, Foundas, 2008)