Читањем и писањем до критичког мишљења

1. Читањем и писањем до критичког мишљења Излагање о семинару Наталија Ковачевић, Мира Карановић, Оливера Самарџић, Бранка Радовановић

2. Шта је критичко мишљење? • Критичко мишљење укључује сложен процес мишљења који започиње са усвајањем информација, а завршава се доношењем одлука. • Критички мислити значи кренути од неке идеје, размотрити њене импликације, преиспитати је, упоредити са супротним становиштима, изградити подржавајући систем уверења о њој и на крају, на темељу свега тога, заузети став. • Важно је да ученици знају шта заправо знају • Активан процес који захтева време, пажњу и намеру

3. КОГНИТИВНИ: Шта ја мислим о томе? Како се информација уклапа у оно што већ знам? Шта могу другачије да урадим сад кад располажем овом новом информацијом? Како се та идеја одражава на моја уверења? МЕТАКОГНИТИВНИ Боље размишљају о новим информацијама, јер имају лакши приступ свом мишљењу Мање су подложни манипулацији и хировитости тренутних притисака и моде Отворени према новим идејама,боље их комбинују Имају боље формирану базу знања коју користе Критичко мишљење укључује и когнитивне и метакогнитивне процесе

4. Критичко мишљење је могуће на свим узрастима • Мала деца се радо укључују у решавање сложених проблема уколико су примерени нивоу њиховог развоја • Усмерено јасно одређеним циљевима, а може бити и креативан процес са мање јасним циљевима • Деца најбоље уче у доследном и организованом окружењу, где су очекивања јасно формулисана и методе брижљиво одабране

5. Критичко мишљење је резултат добро осмишљене наставе • Ученици могу да одреде контекст новим информацијама, придодајући их ономе што већ знају и размишљајући како ово ново искуство доводи до промена у домену онога што су већ знали

6. базично разумевање неповезивање информација у смислену целину Понављање оног што се мисли или што неко мисли Развој конвергентности која подразумева сагледавање ситуације из једне перспективе и укључује тражење једног тачног решења базично разумевање није циљ учења већ почетна позиција повезивање информација и стварање целина Рефлексивно и властито мишљење Развој дивергентности која подразумева сагледавање ситуације из више перспектива и укључује тражење јвише решења Репродуктивно наспрам критичког мишљења

7. Фаза евокације • Присећање, размишљање о теми • Постављање темеља знања на које се надограђује ново • Повезивање старог са новим • Активирање ученика(освесте властито мишљење, изразе своје знање, услов за повезивање нових информација • Развија се интересовање, долази се до разумевања сврхе истраживања-циљ

8. Фаза разумевања значења • Задатак је да се одржи заокупљеност, интересовање и елан који су постигнути у фази евокације • Подржати настојање ученика да прате своје разумевање из прве фазе • Од пасивног ка активном ученику

9. Фаза рефлексије • Утврђују нова знања, долази до трајног учења • Захтева се да ученици својим речима изразе нове идеје и информације • Подстаћи живу размену идеја између ученика, проширити њихов речник • Критичко мишљење се појачава у атмосфери у којој се подстичу разлике у мишљењу

10. Мозгалица Слободно асоцирање на неку тему, идеју, појам,са циљем да се добије што више могућих начина за размишљање о њој; Све се записује, без селекције, а затим се записани елементи повезују према некој логичкој вези, на пример: • сличности • разлике • врсте • карактеристике

11. Инсерт техника Док читате бележите на маргинама текста следеће ознаке: • V уколико оно што сте прочитали потврђује оно што сте и сами знали или мислите да знате • -уколико је нека информација супротна или се разликује од онога што сте мислили да знате • + уколико је информација са којом сте се сусрели нова за вас • ? ако се ради о информацији која те збуњује, или уколико постоји нешто о чему бисте желели да сазнате више Ове ознаке користе према сопственој процени, и уписују их где мисле да треба.

12. Техника “Грозд” Техника у којој се сагледавају властита знања и уверења о некој теми. -Написати кључну реч на средину папира(табле); записивати речи или фраза које вам падају на памет у вези са темом;повезивање појмова који могу да се повежу. -Гроздови могу бити појединачни и групни

13. Захтева сажимање информација. 1.Опис теме у једној речи(именица). 2.Опис теме у две речи (два придева). 3.Три речи које описују радњу(глаголске именице). 4.Фраза од четири речи које изражавају осећања у вези са темом. 5.Синоним којим се у једној речи поново сажима суштина теме. Подучавање Сложено, тешко Изазови, подстицање, задовољство Повезивање новог са познатим Васпитање Техника”Чинквина”

14. Групна ротација • Наставник припреми онолико питања колико је група и свако питање запише на један папир. • Свакој групи додели једно питање.Ученици записују своја размишљања и одговоре. • На знак листови се ротирају до следеће групе, ученици читају шта је претходна група написала и додају своје одговоре. • Ротација се врши све док групе не добију лист са питањем са којим су почели. • Следи анализа одговора.

15. Ученици добију текст са испремештаним реченицама Одреде распоред реченица према свом мишљењу Прочита им се оригиналан текст Ученици проверавају тачност својих радова Примена у настави: Српски језик-испремештане строфе Обрада текста-испремештани пасуси, реченице Музичко-испремештане строфе Испремештане реченице

16. Размисли и опиши задату тему Поступак се наставља кроз свих шест страница коцке Размена у пару.Свако бира по три стране коцке и чита пару. Цела група разговара о сваком аспекту. Добровољци читају Опиши-техника слободног писања Упореди-Чему је сличан?Од чега се разликује? Повежи-На шта вас подсећа? Рашчлани, класификуј, подели Примени-Како може да се користи? За/против-Заузми став Коцкарење- обрада теме из различитих углова

17. Технике подстицања мишљења у наставном процесу • Мозгалица • Коцкарење • Чинквина • Инсерт • Грозд • Групна ротација • Читање у пару...