Download
1 / 12
E N D
Природна радиоактивностРадиоактивно зрачење Јован Јевтић
. Природна радиоактивност Крајем 19. вијека (1896) францускифизичарАнриБекерел – случајно јеставиокомадурановеруденафотографскуплочукојајебиладоброзаштићенаодутицајасвјетлости. Кадајекаснијеплочаразвијена и фиксирананањојсепоказалавеликацрнамрљана мјестугдесеналазилаурановаруда. Закључак: урановарудазрачинекеневидљивезракекојипролазекрозхартију и утичунафотографскуплочу. Марија и ПјерКири – проналазедвановаелемента – радијум и полонијум – зрачезнатнојачеодуранијума. Појаваданекиелементиспонтаноемитујуневидљивезракеназванајерадиокативност. латинска ријечradiare – зрачити У почеткујеприродаовогзрачењабиланепозната. Каснијејеутврђенодаовизраципотичуизјезграрадиоактивнихелемената и настајузбогњиховограспадања. Наосновупонашањазрачења у хомогеномелектричномилимагнетномпољу, Радерфордјеутврдиодапостојетриврстезрачења – алфа, бета, гама
А. Х. Бекерел (1852 - 1908) • Антоан Анри Бекерел (франц. Antoine Henri Becquerel; Париз, 15. децембар 1852 — Ле Кроазик, 25. август 1908) био је француски физичар, нобеловац и један од откривача радиоактивности. • Бекерел се родио у Паризу у породици, која је заједно са њим и његовим сином дала четири генерације научника. Науку је студирао на Политехничкој школи, а инжењеринг у École des Ponts et Chaussées. Инжењер мостова и ауто-путева постао је 1894. • Радиоактивност је случајно открио проучавајући уранијумову со 1896. Проучавајући рад Вилхелма Рендгена, Бекерел је поставио фосфоресцентни минерал калијум уранил сулфат на фотографску плочу обмотану црним папиром припремајући експеримент за који му је била потребна Сунчева светлост. Али, пре самог експеримента схватио је да је фотоплоча већ била осветљена. Схватио је да осветљавање плоче има везе са фосфоресцентним минералом који је користио у експерименту, и да постоји неко зрачење које прође кроз црни папир и реагује са солима сребра на фотоплочи. Нобелову награду коју је добио 1903. поделио је са Пјером и Маријом Кири због: "изванредних услуга које је направио са открићем радиоактивности"..] Академија наука га је изабрала за привременог секретара 1908, у години његове смрти. Преминуо је у Кроазику у 55. години живота.
Марија Кири (1867 - 1934) • Марија Саломеа Склодовска-Кири (пољ. Maria Skłodowska-Curie; Варшава, 7. новембар 1867 — Саланш, 4. јул 1934) била је француска физичарка и хемичарка пољског порекла. Имала је француско и пољско држављанство. Већи део живота је провела у Француској, а тамо је и започела научну каријеру. Вршила је истраживања из хемије и физике. Жена је Пјера Кирија, а мајка Еве Кири и Ирене Жолио Кири. • У њена највећа достигнућа спадају: рад на теорији радиоактивности, техникама раздвајања радиоактивних изотопа као и откриће два нова хемијска елемента - радијума и полонијума. Под њеним личним надзором вршена су, прва у свету, истраживања о могућности излечења рака помоћу радиоактивности. Један је од оснивача нове гране хемије - радиохемије
Прираспадусетежиатомитрансформишу у лакше. Притоменастајурадиоактивнизраци. Пример: радијумсераспада и отпуштаалфа ,бета и гамазраке и наконнизапреображајанастајеоловокојенијерадиоактивно. Природносурадиоактивнисвиелементипериодногсистемаизаолова. Тозначидасуовиелементисклониједномодтриначинанакојисејезграраспадају, а тосу: α - распад, β-распад (триврсте) и γ– распад.
Алфа - распад Алфа - зраци (честице) сујезграатомахелијума – састојесеод 2 протона и 2 неутрона. Кадајезгрорадиоактивногелементаемитујеалфа–честице, мењасесаставјезгра и добијасејезгродругогхемијскогелемента, чијијереднибројмањиза 2, а масенибројмањиза 4. Проласкомкрозсупстанцуалфа-честицагубиенергију, алипритомејонизујеатомесупстанцекрозкојупролази.
Бета – распад • Распад неутрона у језгру на протон, електрон и антинеутрино. • Добија се ново, стабилније језгро са редним бројем повећаним за 1, док масени број остаје исти. • Пример: • Овај процес се дешава код језгара чији је број неутрона знатно већи од броја протона.
Позитивни бета распад Распадпротона у језгрунанеутрон, позитрон и неутрино. Реднибројновог, стабилнијегјезграсесмањујеза 1, докмасенибројостајеисти. Овајраспадможедаседешавасамо у атомскомјезгру у комејемогућеприликомтрансформацијепреузимањедодатнепотребеенергијеоддругихчестива у језгру ( mp < mn)
Електронскизахват (К захват) • Електронскизахват (К захват) – посебаноблик-распада. Приовомпроцесујезгроапсорбујеједанелектронизелектронскогомотача – најчешћеиз К љуске. Збогтогасеједанодпротонапретвара у неутрон, а притомесеемитујенеутрино. • Редни број новонасталог језгра је мањи за 1, а масени број остаје исти.Поштојезахваћенједанелекрон и К љуске, топразноместоћесепопунитиелектрономизвишихљуски, паћесепојавитикарактеристичнорендгенскозрачење.Приликомовогтипараспадаизјезграизлећесамоједначестица – неутрино.Послебилокогбета-распадановонасталојезгросеналази у побуђеномстању. Прелазакјезгра у основностањепраћенојеемисијомзрачења – фотона.
Гама - распад • Гама - зраци се високоенергетски електромагнетни таласи (фотони), простиру се брзином светлости и не скрећу у електричном и магнетном пољу. То је најпродорније зрачење. Увек прати алфа и бета распад • Кадаатомскојезгроемитујеалфа илибетазраке (честице), трансформишесе у новојезгрокојесеналази у побуђеномстању. Приликомпреласка у нижаенергетскастањајезгроемитујегама-зраке. • Када распадање почне на њега не може да се утиче – не може ни да се убрза ни успори. • Приликом радиоактивног распада ослобађа се енергија радиоактивног распада. • Да би се описала брзина распадања атома уведена је величина која је названа период полураспада. Период полураспада је време за које се почетни број атома неког радиоактивног елемента смањи за половину.
