1 / 64

SPECIFICNOSTI KONFRONTACIJA U GRUPNOM RADU

SPECIFICNOSTI KONFRONTACIJA U GRUPNOM RADU. PETAR NASTASIC. …………. konfrontacije su uvedene prvi put u terapiju bolesti zavisnosti ’70-’80-tih godina XX veka, a kasnije sve vise i u druge oblike psihoterapije (kratka dinamska terapija, Davanloo,1990).

zhen
Download Presentation

SPECIFICNOSTI KONFRONTACIJA U GRUPNOM RADU

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. SPECIFICNOSTI KONFRONTACIJA U GRUPNOM RADU PETAR NASTASIC

  2. ………… konfrontacije su uvedene prvi put u terapiju bolesti zavisnosti ’70-’80-tih godina XX veka, a kasnije sve vise i u druge oblike psihoterapije (kratka dinamska terapija, Davanloo,1990)

  3. Konfrontacija je jedna od esencijalnih psihoterapijskih procedura….. Tu jos spadaju: • Interpretacija- tumacenje, desifrovanje psihickih dozivljaja samom pacijentu • Klarifikacija-pojasjnjenje, razjasnjenje, prociscavanje osecanja koja prate liniju misli • sacinjavaju kontinuum interpretativnih terapijskih metoda

  4. se definise kao psihoterapijski metod kojim se pacijent/klijent suocava sa vidjenjem njega kojeg on/ona do tada nije bio svestan, Konfrontacija…..

  5. To je odslikavanje nacina, na koji terapeut vidi klijentovo delovanje - za koje mu se cini da klijenta nece dovesti do ispunjenja njegovih potreba **ukazivanje kllijentu na obrasce njegovog ponasanja koji izgledaju tako da ce ga udaljiti od svesti/uvidao postojanju takvog ponasanja ***Pri kofrontiranju ne sme doci do gubitka postovanja za unutranji dozivaljaj i iskustvo klijenta

  6. ILI…kada terapeut samo ukazuje na kontradikcije ili diskrepance bez pokusaja da ih objasni ili interpretira : diskrepancemogu biti izmedjuonoga - sto pacijent govori i njegovogaktuelnog ponasnja • kontradiktornosti medju njegovim datim izjavama ili • mogu biti izmedju pacijentovog i terapeutovog percepiranja (Hill,1989) • Diskrepanca=neslaganje,raskorak

  7. Da bi bile efikasne konfrontacije • moraju da proisticu iz terapeutove brige i zainteresovanosti za pacijenta, • iz njegove odluke da pacijenta zadrzi na tretmanu i da mu pomogne.

  8. ……… • Personalitet terpeuta i snaga njegove sposobnosti za uspostavljanje bliskosti prema pacijentu su centralni faktori u uspesnosti konfrontiranja

  9. …………. • Konfrontiranje pacijenta sa disfunkcionalnim ponasanjem je ponekad veoma tezak terapijski zadatak

  10. terapeuti cesto imaju strah od konfrontiranja pacijenta,jer …. ….pacijent moze reagovati: - udaljajvanjem, ljutnjom i regresijom - samodestruktivnim ponasanjem. Taj strah terapeuta od konfrontiranja pacijenta je jedan od kljucnih faktora produzavanja tretmana

  11. Ipak, konfrontiranje MORA postojati kao sastavni deo svake terapije • ne samo kao vodic u terapijskom procesu i kao pozitivno usmeravanje, • vec takodje kao zastita-da terarapeut ne postane nesvesni podrzavalac kontinuiteta klijentovog poremecaja i njegovog destruktivnog ponasanja

  12. *Konfrontacija se moze definisati i kao • Terapijski postupak kojim se razradjuje neka pojava u ponasanju pacijenta, • ..tako da ona postane ocigledna i jasna pacijentovom svesnom Egu • U terapijskom kontekstu konfrontacija je ekvivalent izazova,podsticaja

  13. U tom smislu vec i socijalno **neuobicajeno opazanje moglo bi se smatrati konfrontacijom. Kao na pr.: • “Da li ste primetili koliko snazno se drzite za fotelju svojom desnom rukom?”- • konfrontira se pacijent sa svojom unutrasnjom tenzijom, anksioznoscu • mozda sa impulsom da se odupre; “napadne terapeuta”.

  14. pacijenta treba permanentno konfrontirati….. na svako ispoljavanje njegovog otpora • od pocetka tretmana • dok se ne ucini proboj i • dok se pacijent ne motivise da radi na realnim temama i • dok se ne ukloni i poslednja rezidua otpora

  15. Konfrontacije su ponekad samo, **nesto izrazitije kriticko obracanje,upucivanje kritickih komentara pacijentu Cilj konfrontacije je da usmeri pacijentovu paznju na unutarnji konflikt i na stvarna osecanja koja on pokusava da izbegne ili da ih negira

  16. I.Psihoanaliticko razumevanje konfrontacije • Usmerena na pojedinca- pacijenta • Da bi mu se usmerila paznja na ideje i osecanja koji su eksplicitni,a on ih nije svestan ili odbija da ih prizna i prihvati • Terapeut konfrontacijom uspostavlja odnos proslost-sadasnjost, ukazuje na slicnosti i razlike,ukazuje na nesklad medju podacima koje je sam pacijent dao

  17. U analitickoj terapiji konfrontacija je uvek usmerena na pacijentov otpor ili odbranu, nikad protiv pacijentov istinskog selfa

  18. ……….. • Silina/jacina retko kad su nuzni • Blaga ili umerena, ali precizna, dobro uvremenjenaprimedba ili komentar moze u konacnom zbiru biti kljucna konfrontacija

  19. II.Socioterapijsko razumevanje konfrontacije • Usmerne su na interpersonalne odnose, na ponasanje pojedinca u interpersonalnim situacijama • Sto se pretvara i razume kao kauzalitet povratne sprege (cirkularni kauzalitet) • Suocavanje pojedinca sa nacinom kako ga drugi ljudi vide • Koriste se podaci koje daje druga osoba (bracni drug, drugi clan grupe i dr.)

  20. III.Konfrontacije u oblasti zastite od porodicnog nasilja sa uciniocima • Koriste se da se pojedinac suoci sa odbrambenim opravdavanjem svog nasilnickog ponasanja i • Kao nacin za razjasnjavanje pojmova ko sto su moc, pol i kontrola

  21. Konfrontacija u grupnom radu pre svega ima socioterapijsku dimenziju/ znacenje • Suocavanje sa i suprotstavljanje razlicitim manifestacijama interpersonalnog ponasanja, posebno onim maladaptivnim oblicima • Konfrontacijom se dolazi do uvida • Potom do socijalnog ucenja novog prihvatljivijeg ponasanja

  22. Specificnosti grupe znacajne za primenu konfrontacije • Grupa obezbedjuje uslove zasocijalno poredjenjeclanova • Grupa obezbedjujeosecanje realnostiza svoje clanove • Grupa podstice iterapijski kontroliseponasanje clanova • Grupa podsice i terapijskikontrolise nacin emocionalnog reagovanja

  23. Za primenu konfrontacija posebno je znacajna….. KOHEZIVNOST GRUPE proizilazi iz svih oblika i vrsta odnosa koje clanovi uspostavljaju medju sobom • Uslovljava osecanje pripadanja • Osujecuje uspostavljanje preteranih transfernih odnosa clanova grupe sa vodjom • Smanjuje strah od odbacivanja • Osecanje pripadanja motivise clana da ostane u grupi i da aktivno ucestvuje u radu • Olaksava trpljenja povezana sa lecenjem

  24. Za dobro razumevanje konfrontacije u terapijskoj grupi neophodno je razumevanje vertikalne I horizontalne dimenzijegrupe • VERTIKALNA DIMENZIJA GRUPE • Regresivna • Podrazumeva ponavljanje odnosa sa primarnim objektima (uspostavljanje transfera) **VERTIKALNA DIMENZIJA KONFRONTACIJE • Usmerena na pojedinca • Na njegovu proslolst • Na njegove intrapsihicke sadrzaje

  25. HORIZONTALNA DIMENZIJA GRUPE • Aktuelno grupno zbivanje • Interpersonalno ponasanje i odnosi • Sadasnjost • Realitet ** Horizontalna dimenzija konfrontacija • Usmerena na grupu kao celinu • Na sadasnjost • Na interpersonalne odnose

  26. …… • Dobro vodjena grupna dinamika podstice horizontalnu dimenziju • Cime se • Obezbedjuje “Konfrontacija sa relanoscu”

  27. Konfrontiranje se odvija postupno • Najpre se ide na najprisutnije odbrane - jedna za drugom. • Na pr.: na bilo koje prisutne – - intelktualizacije, zatim na - regresivne manifestacije bespomocnosti i - distanciranosti/ravnodusnosti

  28. zatim na ….. • Poricanje(negacija), spliting(razdvoj), projekcija Konfrontacija obezbedjuje: • Dostupnost svesti • Znacajan stepen konkretizacije • Interpersonalnost • Uspostavljanje uzrocnosti u sadasnjosti …za sve ove mehanizme odbrane

  29. Konacno, terapeut primenjuje najvecu (major) konfrontaciju “Ako vi nastavite ovako ucinicete me potpuno beskorisnim” • Time se postize da pacijent sagleda da ako,nastavi sa defanzivnim stavovima,on tako sabotira tretman • I tako ce ponistiti svoju snaznu prvobitnu nameru da dodje na terapiju. Naravno, postizanje ovog nivoa ni izdaleka nije jednostavno

  30. Konfrontacijom u grupi se postize: • Olaksano povezivanjepsihickih mehanizama odbrane, sa njihovim ociglednim ispoljavanjem kroz ponasanja u grupi • …cime se ostvaruje funkcija horizontalne dimenzije grupe i olaksava se primena principa “ovde i sada”

  31. Konfrontacija se teze primenjuje • Na sadrzaje i mehanizme • koji nisu dostupni svesti(duboko potisnuti) • Koji se ne mogu konkretizovati nego se ispoljavaju simbolicki • Koji se ne mogu svesti na sadasnjost **Tu spadaju • Transfer • Potiskivanje

  32. ………. KONFRONTACIJE U TERAPIJSKOJ ZAJEDNICI

  33. KONFRONTACIJE U TERAPIJSKOJ ZAJEDNICI SU VRLO PRIMENLJIVE • …JER…TZ,.. pruza puno materijala • TZ se zasniva na razvijanju i negovanju interpersonalnih odnosa • TZ se fokusira prevashodno na ponasanje clanova • TZ prima pacijente s poremecajem ponasnja Konfrontacije u TZ su bitan element ostvarivanja i odrzavanja : • Ideologije grupe • Socijalnog ucenja • Resavanja krize

  34. NA SASTANCIMA GRUPE U SKLOPU TERAPIJSKE ZAJEDNICE • Pacijentu se gotovo neprekidno “vraca” tj. ukazuje, -biva konfrontiran- sa ociglednim efektom njegovog ponasanja ili sa tumacenjem sta njegovo ponasanje izaziva kod drugih • Odvija se “konfrontacija licem u lice”(uskladjivanje subjektivnih dozivljaja i stavova clanova te grupe u tom momentu) • ka razvoju licnosti • ka kontroli socijalnog ponasanja

  35. KONFRONTACIJE U ANALITICKOJ MALOJ GRUPI za razliku od ranijih vremena- sve se vise primenjuju i pored strahova terapeuta i pored toga sto je uspesno konfrontiranje tezak terapijski zadatak

  36. STA JE DOPRINELO PRIMENI KONFRONTACIJE U MALOJ GRUPI? • Raznovrsnost primenjenih modela grupne terapije/grupnih terapija • Raznovrsnost populacije pacijenata u grupnoj terapiji • “ublazavanje”,”povrsnost”, snizavanje ciljeva grupne terapije(uklanjanje simptoma, poboljsanje ponasanja bolja socijalna prilagodjenost)

  37. …. STA JE JOS DOPRINELO SIROKOJ PRIMENI KONFRONTACIJA U GRUPNOM RADU ?

  38. MENJANJE PONASANJA I STAVOVA GRUPNIH TERAPEUTA • Sve vise znanja,sve vise sigurnosti, sve manje anksioznosti u vodjenju • Odustaje se od permisivnosti nedirektivnosti,”vrhunske” tolerancije • Konfrontacije odrazavaju terapeutovo iskreno angazovanje i staranje za pacijentovu emocionalnu realnost

  39. Kako voditi grupu uz primenu konfrontacija ? • Odustaje se od previse krutog “profesionalnog stava” ,jer se tako smanjuje distanca od grupe i olaksava neposrednost (direktnost) • ALI, neposrednost, prijateljsko ponasnje i ohrabrivanje nisu dovoljni za terapijski efekat • NEOPHODAN,optimalni spoj= prijateljskog + profesionalnog odnosa kojim terapeut usmerava grupu • TERAPEUT TREBA DA VODI I SLEDI GRUPU

  40. SEDMAK,1980 • “On(terapeut)treba da prihvati grupni nacin funkcionisanja i da postepeno namece svoj,da bude konfromista i devijant…. • Nije dovoljno da razume jezik grupe, vec i da govori jezikom grupe, da bi grupa razumela njega , da bi ga dozivela kao “jednog od nas” i kao “boljeg od nas”.On je bolji po efikasnom grupnom ponasanju, po sposobnosti komuniciranja, pa i po sposobnosti da govori o sebi otvoreno i posteno, da bi postao model dobrog clana”

  41. …. • Ovakav stav terapeuta olaksava primenu konfrontacija u terapijskom procesu • Ali….. (Pre nego sto pokrene ili dopusti konfrontacije)…. terapeut treba da proceni:

  42. ………. • 1.Stepen grupne kohezivnosti • integrisanost terapeuta i pacijenta u grupi b. intenzitet osecanja prihvacenosti svakog pojedinog clana grupe c. potpora koju grupa obezbedjuje ucesnicima u konfrontaciji

  43. …. • 2.Kakve efekte treb da ostvari konfrontacija na pacijenta ? • Bolja intrapsihicka integracija (vertikalna dimenzija) • Bolja interpersonalna integracija (horizontalna dimenzija) • tada i bolja integracija citave grupe

  44. Konfrontacija se obavezno ukljucuje kod nepovoljnih promena u grupnoj dinamici • Kod pojave grupne tenzije • Kod pojave konflikta u grupi • Kod pojave krize u grupi • Kod pojave ugrozenosti grupne kohezije ili pojedinca • Kod pojave “Skrivenih poruka”- vrsta otpora

  45. Kod SAMOOTKRIVANJA(“predstavljanje”) • Olaksava primenu konfrontacije • Medjutim i pri “predstavljanju” su potrebne I konfrontacije terapeuta kao dopunske intervencije • … I pacijentovo eksplicitno prihvatanje grupnih vrednosti i ciljeva

  46. SAMOOTKRIVANJE (“predstavljanje”) moze biti ………. • 1.Spontano • 2.Na podsticaj terapeuta • 3.U skladu sa trenutnom grupnom situacijom • 4.U skladu sa jasno odredjenim programom lecenja (“veliko predstavljanje”)

  47. Sistematizovana primena konfrontacija u sklopu fiksiranog programa lecenja • Rizicna je ako se : - Trazi odustajanje od mehanizama odbrane, stavova i starih ponasanja - Zahteva efikasna i brza konfrontac. Manje rizicna je ako se: -zahteva prihvatanje spoljnih zahteva

  48. MERE PROCENE RIZIKA • Uklapanje metoda lecenja i osobenosti pacijenta (timski rad), • pacijent koji odstupa od proseka moze biti vise ugrozen • Prvi znaci neuklpanja pacijenta: • promeniti metod lecenja • konfrintiranje sporije i postupnije • ublaziti zahteve,sniziti cilj

  49. …. Najnepovoljnije ostecenje: Ostecenje intrapsihicke i interpersonalne integracije do nivoa psihoticne dezintegracija, zbog nepovoljnog spajanja vertikalne i horizontalne dimenzije konfrontiranja

  50. MEDJUTIM,moguca je i …. • POGORSANA INTEGRACIJA- a da se to moze smatrati terapijski povoljnim, • SAMO POD USLOVOM- da pacijent treba da odustane od fiksiranih odbrana i otpora koji ga ometaju da bi ostao u grupi i sustinski ucestvovao u lecenju

More Related